SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CAN
U agresiji na SRJ ucestvuje 806 aviona i 206 helikoptera
U operacijama vazdusnih udara na ciljeve U SR Jugoslaviji ucestvuje
806 aviona i 206 helikoptera, koji su stacionirani u 30 vazduhoplovnih
baza u pet drzava, kao i na sest brodova u Jadranskom moru, navodi se
u izvestaju o kosovskoj krizi, objavljenom na veb-sajtu americke
kompanije za globalno informisanje "Stratfor".
U Nemackim bazama nalazi se, na cekanju, 48 jurisnih helikoptera AH-64
"apaci", 30 transportnih UH-60D, 22 C-47, kao i pet transportnih
aviona C-17, sedam C-130 "herkules", 38 letecih tankera KC-135 i 2
KC-10, kao i borbeni avioni F-15C (6), F-16CJ(24), cetiri
protivoklopna OA-10 i sest aviona za elektronske protivmere EA-6B.
U vazduhoplovnoj bazi Trapani na Siciliji stacionirana su cetiri
aviona za rano elektronsko otkrivanje i upozoravanje E-3A "avaks".
Najudaljenija od zone dejstava je baza Vajtmen u Misuriju, gde je
stacionirano sest "nevidljivih" strateskih bombardera B-2 "goust". Te
letelice polecu iz SAD, jer je baza Vajtmen jedini objekat opremljen
za prihvat tog tipa letelice.
Avioni NATO polecu i iz tri baze Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva
(RAF) u Velikoj Britaniji: Feinford, gde se nalaze strateski
bombarderi B-52H (8) i B-1B (5) iz sastava Drugog bombarderskog puka
vazduhoplovstva SAD (USAF). U vazduhoplovnoj bazi Maildenhol
stacionirana je 351. tankerska eskadrila u cijem sastavu se nalazi pet
letelica RC-135 i 25 KC-135. U bazi Brigen, na cekanju, je osam
britanskih jurisnih aviona "tornado" i tri tankera VC-10.
Na italijanskoj teritoriji nalazi se ukupno 19 baza iz kojih NATO
avionu polecu u akcije protiv Jugoslavije.
Najveca vazduhoplovna baza u Italiji nalazi se u mestu Avijano,
nedaleko od Udina na severu zemlje, gde je stacionirana glavnina
americkih vazduhoplovnih snaga, spanske, portugalske i kanadske snage,
kao i 2 britanska aviona E-3D "avaks".
Amerikanci su u Avijano uputili 48. lovacki puk u cijem sastavu se
nalazi 12 aviona F-177A "najthok", pet jurisnih F-15E "strajkigl" i 20
visenamenskih F-15C "igl".
U Avijanu je, takodje, i 492. lovacka eskadrila sa 20 aviona F-15E,
494. ekspediciona lovacka eskadrila u cijem sastavu je 10 letelica
F-15E.
U toj bazi stacionirana je i 52. lovacki puk sa 18 jurisnih aviona
OA-10 i 30 visenamenskih letelica F-16C/J, kao i 22. lovacka eskadrila
u cijem sastavu je 6 aviona F-16C/J, kao i 18 F-16C/J iz sastava 23.
lovacke eskadrile.
U Avijanu su takodje i 550. i 555. lovacka eskadrila sa 29, odnosno 19
aviona F-16C, kao i avioni za elektronske protivmere EA-6B (21), jedan
EC-130H, tri EC-130 ABC, kao i dva tankera KC-135.
Kanadski doprinos agresiji na Jugoslaviju (12 jurisnih CF-18), takodje
se nalazi u Avijanu, kao i spanski EF-16 (6) i tanker KC-130, kao i
tri portugalska F-16.
U italijanskoj bazi Cervija-San DJordjo stacioniran je deo americkog
48. lovackog puka sa 20 lovaca F-16C.
U bazi Istres nalazi se americka 16. grupa za ekspedicione operacije u
cijem sastavu je 8 letecih tankera KC-135, kao i francuski "miraz" IV
P.
16. Grupa za ekspedicione operacije nalazi se u italijanskoj bazi
Sinjorela, a u njenom sastavu je pet tankera KC-135 i pet spijunskih
letelica U-2.
U Brindiziju se nalaze dva jurisna aviona AC-130 i tri MC-130, kao i
helikopteri MH-53 (10) i MH-60 (2).
Danska je svojih sest aviona F-16 uputila u bazu Groseto, dok se
francuski kontingent nalazi u bazi Istrijana, gde se nalazi sest
"jaguara", cetiri "miraza" F-1CR, pet "miraza" F-1/IV, 11 lovaca
"miraz" 2000 C, kao i sedam jurisnih "miraza" 2000 D, kao i
transportni avion C-130. U toj bazi nalazi se i sest italijanskih
lakih jurisnih aviona AMDz.
Deo italijanskih vazduhoplovnih snaga stacioniran je i u bazi
Bresa-DJedi, gde se nalazi sest "tornada" IDS, dok se u bazi Amendola
nalazi sest nesto starijih F-104ASA.
U Amendoli su i holandski avioni F-16 AM/MLU (10, kao i belgijski
avioni istog tipa, kojih ima 16.
Italijanski lovci F-104 ASA (4) nalaze se i u bazi Cervija, dok je
tanker Boing 707 T stacioniran u bazi Praktika di Mare.
Kraljevsko norvesko vazduhoplovstvo uputilo je u bazu Grazanize 6
lovaca F-16 i jedan transporter C-130, dok se u Vicenci nalazi spanski
transportni aviona Kasa 212.
Tursko vazduhoplovstvo, sa 11 aviona F-16, nalazi se u bazi DJedi, dok
se britanska jedinica za punjenje gorivom u vazduhu, koju cini tri
aviona L-1011 T, nalzi u Ankoni.
Glavnina britanskih vazduhoplovnih snaga koje ucestvuju u agresiji na
Jugoslaviju, stacionirana je u bazi DJoja del Kole, gde je 12 jurisnih
"harijera" GR-7 i izvidjacki avion "kanbera" PR-9. U toj bazi nalazi
se i 12 italijanskih "tornada" ECR/IDS.
U italijanskoj bazi Avord stacionirani je francuski avion za
elektronsko ratovanje E-3 SDCA.
Deo snaga koje je komanda NATO odredila za napade na SRJ nalaze se i u
bazama u Nemackoj, tako da su dva E-3 "avaks" stacionirana u bazi
Ramstajn, dok je 12 jurisnih F-117A u bazi Spandelhajm, dok su dva
aviona za elektronsko otkrivanje ciljeva na zemlji E-8 "dzej-stars" u
bazi Rajna-Majna. U nemackoj bazi Landsberg nalazi se i transportni
avion C-160.
Iz spanskih baza Moron i Rota polecu tankeri KC-135R (20) i jedan
KC-10, kao i mornaricki patrolni avioni PC-3C (2) i dva EP-3.
Deo vazduhopolovnih snaga angazovanih na nebu iznad Jugoslavije nalazi
se na brodovima koji se nalaze u Jadranskom moru, tako da je na
francuskom nosacu aviona "Fos" stacionirano 14 jurisnika
"superetander", cetiri "etandera" 4P, kao i cetiri helikoptera
"superfrelon".
Na britanskom nosacu aviona "Invinsibl" nalazi se devet "si harijera"
FA-2, kao i deset visenamenskih helikoptera "si king".
Na americkom desantnom brodu "Nasau" nalazi se osam jurisnih aviona
AV-8B (americka vberzija "si harijera"), 12 helikoptera C-46 i devet
helikoptera C-53.
Na ratnom brodu "Incun" nalaze se dva helikoptera UH-46D i osam
MH-53E.
U Jadranskom moru nalaze se i dva americka nosaca aviona na nuklearni
pogon "Teodor Ruzvelt" i "Enterprajs" na kojima je ukupno 56 lovackih
aviona F-14 A "tomket", 48 jurisnika F/A-18 C. osam aviona za
elektronske protivmere EA-6B, 18 protivpodmornickih S-3 "viking", 10
letelica za rano otkrivanje i upozoravanje E-2C "hokaj", cetiri
patrolna C-2A, kao i 12 helikoptera SH-60.
Americka vojska je na aerodromu Rinas kod Tirane stacionirala 24
jurisna helikoptera AH-24 A "apaci', 15 UH-60, kao i 11 helikoptera
C-47D.
Pogodjena rezidencija predsednika SRJ, napadi na druga mesta
BEOGRAD - Avijacija NATO nastavila je danas napade na SR Jugoslaviju,
u kojima je unistena rezidencija jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica u Beogradu.
Ponovo je pogodjen i Zezeljev most u Novom Sadu, koji se po treci put
nasao na meti snaga NATO. Most je pogodjen sa cetiri projektila.
Napadi su nastavljeni i na podrucju Pristine, a prema izvestaju
drzavnih medija, selo Mardare u opstini Kursumlija bilo je na meti
agresora citavih sest sati.
Gadjana je i okolina Kraljeva, javila je Radiotelevizija Srbije.
Napad na rezidenciju jugoslovenskog predsednika, predstavnici vlasti u
SRJ ocenili su kao pokusaj ubistva Slobodana Milosevica.
"To je bio atentat na predsednika SRJ", izjavio je jugoslovenski
ministar bez portfelja Goran Matic u obracanju novinarima u Domu
Vojske Jugoslavije.
On je rekao da je rezidencija pogodjena sa tri laserske bombe, od
kojih je jedna eksplodirala u spavacoj sobi. Drzavni mediji izvestili
su da predsednik SRJ i njegova porodica u trenutku napada nisu bili u
rezidenciji.
Portparol Ministarstva inostranih poslova SRJ Nebojsa Vujovic ocenio
je taj i napade na ostale civilne objekte kao "zlocin protiv
covecnosti".
Prema izvestaju drzavnih medija, nastavljeni su napadi i na sire
podrucje Pristine. Na meti su bili naselje Grmija, aerodrom Slatina i
planina Goles.
Detonacije su se cule i na podrucju Belacevca i Obilica, koji se
nalaze u blizini Pristine.
Radiotelevizija Srbije izvestila je da je selo Merdare napadnuto danas
sa 12 projektila. Napad na Merdare trajao je duze od sest sati. Prema
RTS-u, napad je poceo u devet sati, a zavrsen je nesto posle 15
casova.
"Agresor je gadjao civilne objekte, a najvise porodicne kuce", navodi
RTS.
Beogradski mediji su preneli da su danas oko 13 sati odjeknule dve
snazne eksplozile u selu Ladjevci, kod Kraljeva. Mediji su preneli da
su detonacije cule i iz mesta Papsko polje u kraljevackoj opstini.
U Beogradu je tokom prepodneva bilo mirno. Beogradjane su, medjutim,
uznemirile eksplozije iz pravca Batajnice i Rakovice. Centar za
obavestavanje saopstio je da su se detonacije cule zbog unistavanja
neeksplodiranih sredstava, koje je ispalio NATO.
Milosevic nije bio meta napada
VASINGTON - SAD su danas saopstile da meta jutrasnjeg napada NATO-a na
predsednicku rezidenciju nije bio jugoslovenski predsednik Slobodan
Milosevic, vec da je to bio pokusaj da se "odsece glava" njegove
vojske.
U napadu NATO-a na Beograd oko cetiri sata jutros pogodjena je i
rezidencija predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica u Uzickoj
15.
Predsednik SRJ i njegova porodica u trenutku napada nisu bili u
rezidenciji koja je unistena do temelja.
"Mete nasih napada nisu predsednik Milosevic ili srpski narod. Mi
gadjamo vojsku i vojnu infrastrukturu koja podrzava instrumente
represije na Kosovu", rekao je novinarima u Vasingtonu portparol
Pentagona Kenet Bejkon.
On je rekao da je cilj napada NATO-a na Jugoslaviju da se "odsece
glava vojnog rezima, kao i centralni nervni sistem, centralna komanda
i kontrolni sistem rezima".
"Gadjamo i noge rezima na terenu na Kosovu", dodao je Bejkon.
Americki zakoni inace zabranjuju bilo kakve pokusaje atentata na
lidere stranih drzava.
Bejkon je rekao da medju clanicama NATO-a ne postoji konsenzus o
pokretanju kopnene ofanzive, dodajuci da su vazdusni napadi i dalje
"najznacajniji".
"Saveznici su jedinstveni oko vazdusnih napada i smatraju da se ta
operacija odvija dobro", rekao je portparol Pentagona.
Zavrseni razgovori Milosevic-Cernomirdin
BEOGRAD - Ragovori izmedju jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica i specijalnog izaslanika ruskog predsednika za SR
Jugoslaviju Viktora Cernomirdina zavrseni su, javila je agencija
Itar-Tas.
Ta agencija navodi da se Cernomirdin uputio na beogradski aerodrom
odakle ce otputovati za Moskvu.
Rojters je javio da postoji mogucnost da ce Cernomirdin dati izjavu za
novinare na beogradskom aerodromu pre povratka u Rusiju.
Milosevic i Cernomirdin danas su razgovarali vise od devet sati, uz
kracu pauzu u popodnevnim casovima.
Pozivajuci se na "lokalne posmatrace", Itar-Tas je naveo da cinjenica
da su su razgovori produzeni "dokazuje njihov konstruktivni karakter".
Po dolasku u Beograd, Cernomirdin je jutros na beogradskom aerodromu
rekao da je "dosao sa konkretnim predlozima za resavanje tragedije u
Jugoslaviji".
Pozivajuci se na "dobro obavestene izvore u Moskvi agencija Iterfaks
je danas javila da je Cernomirdin danas u Beogradu predlozio konkretne
predloge za resenje kosovske krize, koji uzimaju u obzir interese obe
strane u sukobu i Rusije.
Ti izvori nisu zeleli da preciziraju sustinu inicijative Moskve, ali
su naveli da "ona sadrzi mere koje ce spreciti dalju eskalaciju
sukoba", kao i da ona "racuna ne na trenutni efekat, vec na dalji
zajednicki rad".
Anan ce imenovati izaslanika za Kosovo
NjUJORK - Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovace pocetkom sledece
sedmice specijalnog izaslanika za kosovsku krizu, navode izvori u toj
organizaciji.
Kandidati za to mesto su bivsi austrijski kancelar Franc Vranicki,
svajcarski ministar inostranih poslova Flavio Koti, kao i bivsi
svedski premijer Karl Bilt.
Anan je na sednici Saveta bezbednosti UN, koja je u ponedeljak odrzana
iza zatvorenih vrata, rekao da planira da imenuje "diplomatske
izaslanike kako bi pospesio mirovni proces za Kosovo".
Kako su ga shvatili prisutni diplomati, to bi trebalo da budu
specijalni izaslanik i njegov zamenik.
Anan ce 29. aprila otputovati u Moskvu, kako bi sa ruskim zvanicnicima
razgovarao o razvoju kosovske krize.
Frankfurter algemajne objavio apel zabrinutih gradjana
BON - Nemacki dnevni list "Frankfurter algemajne cajtung" objavio je
danas, kako stoji u naslovu, "apel zabrinutih srpskih gradjana" u
kojem se trazi zaustavljanje svih vojnih akcija i trazenje mirnog
resenja za Kosovo.
"Apel zabrinutih gradjana" koji je potpisalo 27 osoba iz beogradskog
kulturnog, naucnog i javnog zivota upucen je predsedniku SR
Jugoslavije Slobodanu Milosevicu, predstavnicima kosovskih Albanaca,
NATO, Evropskoj uniji (EU) i SAD.
Svi oni se pozivaju da "odmah obustave nasilje i sve vojne aktivnosti
i angazuju se u potrazi za politickim resenjem".
Potpisnici apela, kako stoji u tekstu, "zagovornici i borci za
demokratsku i antinacionalisticku Srbiju", najostrije su osudili
vazdusne napade NATO-a na Jugoslaviju i primenu sile od strane
separatisticke Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).
Uz zahtev za bezuslovan povratak svih izbeglica, u apelu se kaze da
"oni koji su prouzrokovali zlocine protiv covecnosti - ko god da su -
moraju da budu izvedeni pred sud".
U apelu se iznosi ocena da obe strane (u kosovskom sukobu) treba da
odustanu od "maksimalistickih zahteva".
"Nema (kao u mnogobrojnim slicnim sukobima, npr. u Severnoj Irskoj)
brzih i jednostavnih resenja. Svi moramo da budemo spremni na dug i
bolan proces pregovora i normalizacije", navodi se u apelu.
U pratecem komentaru dnevnika "Frankfurter algemajne" pod naslovom
"Dvadeset i sedam" ocenjuje se da "apel sigurno nece izazvati nikakve
politicke posledice", ali da je to to prvi put od pocetka napada
NATO-a na SRJ (24. marta) da "druga Srbija digne glas".
Ivanov: Kopnene trupe bi dovele do eskalacije sukoba
JERUSALIM - Ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov upozorio je
danas da bi slanje kopnenih trupa NATO u Jugoslaviju "prosirilo
konflikt" na Balkanu i ocenio da je potrebno nastaviti napore na
sprecavanju eskalacije sukoba.
Ivanov, koji u Izraelu razgovara o nastavku bliskoistocnog mirovnog
procesa, takodje je osudio nocasnje bombardovanje rezidencije
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
On je kazao da sirom Rusije vlada zabrinutost da se NATO priprema da u
Jugoslaviju posalje kopnene trupe.
"Ako bi tamo bile kopnene trupe, to bi predstavljalo jos jedan stepen
sirenja konflikta na Kosovu. Ubedjeni smo da treba da ucinimo sve da
se spreci eskalacija i pronadje diplomatsko resenje, sto Rusija i
radi", rekao je Ivanov.
"Pozivamo sve zemlje da podrze te napore", dodao je on.
Sef ruske dipomatije je kao primer za osudu akcije NATO naveo napade
Alijanse na rezidenciju jugoslovenskog predsednika: "Mi osudjujemo sva
bombardovanja, bilo bolnica, mostova ili predsednicke rezidencije,
rekao je Ivanov.
Olbrajtova i Kuk protiv rasporedjivanja kopnenih snaga
VASINGTON - Americki drzavni sekretar i sef britanske diplomatije
Madlen Olbrajt i Robin Kuk danas su u Vasingtonu ponovili protivljenje
rasporedjivanju kopnenih snaga NATO-a na Kosovu.
"Mi nismo za rasporedivanje kopnenih trupa u neprijateljsko okruzenje
na Kosovu", rekla je Madlenm Olbrajt na zajednickoj konferenciji za
novinare.
Kuk se saglasio sa Olbrajtovom i ocenio da to u ovom trenutku nije ni
potrebno jer, kako je rekao, "vreme je nas najveci saveznik".
Americki drzavni sekretar je izrazila uverenje da su vazdusni napadi
NATO-a na Jugoslaviju dovoljni da se "ostvari cilj" - povlacenje
jugoslovenskih snaga bezbednosti i povratak albanskih izbeglica.
Sakston se vratio u Vasington
VASINGTON - Republikanski kongresmen Dzejms Sakston (James Sadzton)
rekao je danas, po povratku iz Beograda, da "jugoslovenski zvanicnici
smatraju da njihove akcije na Kosovu predstavljaju borbu protiv
terorizma", javlja AP.
Sakston, koji je boravio u SR Jugoslaviji tri dana od 17. do 20.
aprila, rekao je da je u Beogradu cuo sirene koje najavljuju vazdusnu
opasnost, ali da, tokom dve noc koliko je spavao u tom gradu, nije cuo
nijednu eksploziju.
U okolini Beograda se od 17. do 20. aprila culo desetak detonacija
prilikom napada NATO avijacije na brdo Strazevica u opstini Rakovica,
a 18. aprila je, prilikom bombardovanja Batajnice, poginula
trogodisnja devojcica Milica Rakic, dok je dan kasnije napadnuta
industrijska zona u Pancevu.
Sakston je rekao da je njegov put u Beograd organizovala Medjunarodna
asocijacija za strateske studije, nakon poziva jugoslovenske vlade "da
shvati njihovu stranu price".
Prema njegovim recima, zvanicnici u Beogradu "povezali su
Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) sa teroristickim organizacijama u
Iranu i najpoznatijim islamskim teroristom Osamom Bin Ladenom".
Sakston je rekao da je "bar deo navoda jugoslovenskih zvanicnika
legitiman, jer je i pre puta u Beograd, iz studija o terorizmu vlade
SAD, znao da u redovima OVK ima obucavanih terorista".
Americki kongresmen razgovarao je danas sa drzavnim sekretarom SAD
Madlen Olbrajt i istakao da, ukoliko to zele njegove kolege ili lideri
Predstavnickog doma Kongresa SAD, i dalje stoji na raspolaganju.
Sakston je istakao da iz Beograda nije doneo nikakav mirovni predlog,
vec samo glediste jugoslovenskih zvanicnika o vazdusnim udarima NATO
protiv te zemlje.
Politicke napetosti su opasne i stetne
BEOGRAD- Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovic ocenio je danas
da su politicke napetosti u zemlji opasne i stetne po odbranu zemje,
te da crnogorsko rukovodstvo, sa Milom DJukanovicem na celu, ne daje
povod za "hajku" koju protiv njega vode "pojedini savezni organi,
politicke organizacije i institucije, uz izdasnu podrsku nekih
medija".
Zalazuci se da se ne "pojacavaju politicke napetosti u zemlji" u
uslovima kada je Jugoslavija "izlozena udarima najvece ratne
masinerije", Vuk Obradovic naglasava da je "svaka podela na patriote
i toboznje izdajnike i petokolonase u nas potpuno neosnovana, jer je
ostvaren najvisi stepen jedinstva na platformi borbe za odbranu
nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti zemlje. Ta besmislena, i po
svemu vestacka i iskonstruisana podela je i krajnje opasna i stetna po
moralnu snagu naroda i odbranbenu sposobnost jugoslovenskog drustva i
drzave", istice Obradovic
"Njihov (crnogorskog rukovodstva) jedini 'greh' je u tome sto nastoje,
ponekad, mozda i nesto tvrdjim stavovima, da se ovoj ratnoj tragediji
sto pre stane na put i zemlja vrati miru, nastavku pregovora o
resavanju kosovskog problema, ekonomskom oporavku i razvoju", istice
se u Obradovicevoj izjavi dostavljenoj medijima.
Prema njegovim recima, u tu "svojevrsnu hajku, nazalost, ukljucuju se
i neki ljudi iz Vojske Jugoslavije, nesvesni da time nanose ogromnu
stetu" i sebi i vojsci, "kao opstejugoslovenskoj instituciji, koja
mora da ostane izvan i iznad svih politickih konflikata", naglasava
Obradovic.
On je izrazio verovanje da ce se "prestati sa prenosenjem ratnih
pravila ponasanja na politicki teren i u odnose medju ljudima i
narodima " u SRJ.
"Ne sme se uciniti nista sto bi u te odnose moglo da unese zlu krv i
da na bilo koji nacin dodatno ugrozi mir i stabilnost u Srbiji i Crnoj
Gori" , naglasava predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovic.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------