BEOGRAD-NATO
SERVIS,
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO.CAN
Preko makedonskegraniceprebaceno 40tela NATOvojnika
Radio Beograd je sinoc javio da je do 9. aprila sa aerodroma Petrovec, preko
granicnog prelaza kod DJevdjelije, prebaceno 40 tela vojnika NATO poginulih
u agresiji na SRJ. "Prema obavestajnim saznanjima, dva helikoptera NATO,
ostecena prilikom agresorskih oparacija na jugoslovenskoj teritoriji,
pokusala su da se bezbedno spuste u Makedoniju. Oba su se srusila na
makedonskoj teritoriji i svi komandosi su poginuli", javio je Radio Beograd.
Pronadjena deseta zrtva napada u Grdelickoj klisuri
Spasilacke ekipe veceras su u Juznoj Moravi pronasle i desetu zrtvu napada
aviona NATO na most u Grdelickoj klisuri na kome se u trenutku napada
nalazio putnicki voz. Strahuje se da ovo nije konacan broj poginulih
putnika.
Tajms: Na Kosovu ima pripadnika britanskog SAS-a
Londonski "Tajms" pise danas da se veruje da na Kosovu ima pripadnika
specijalne britanske jedinice SAS, ciji je zadatak da avionima NATO, koji
ucestvuju u agresiji na SR Jugoslaviju, pomognu da kroz guste oblake nadju
mete.
List prenosi ocenu nacelnika britanskog Generalstaba, generala Carlsa
Gatrija (Carles Guthrie), da su obavestajni podaci o ciljevima sada "mnogo
bolji" nego pre dve nedelje, i da se oni dobijaju sa zemlje, satelita i od
aviona.
NATO je u vise navrata priznao da lose vreme ponekad ometa njegovu kampanju
vazdusnog bombbardovanja Jugoslavije. "Tajms" podseca da "Britanija nikada
ni ne potvrdjuje ni ne porice operacije koje vrsi SAS". "Medjutim, moze se
pretpostaviti da na Kosovu ima elemenata specijalnih snaga i da oni
obezbedjuju kljucne obavestajne podatke o tome gde se nalaze snage Trece
armije Vojske Jugoslavije", navodi londonski dnevnik.
NATO dejstvovao po vecim gradovima u Srbiji
NATO je i prosle noci bombardovao vise gradova Srbije, ali se, takodje,
culo i snazno dejstvo protivvazdusne odbrane Vojske Jugoslavije (PVO VJ). Za
sada nema podataka o ljudskim zrtvama.
U Beogradu se sinoc i rano jutros culo vise snaznih detonacija, a Centar za
osmatranje i obavestavanje saopstio je da su snage NATO oko 03.35 delovale
po kasarni Vojske Jugoslavije (VJ) "Vasa Carapic" na Banjici.
Jedan projektil NATO-a koji nije eksplodirao, pao je nocas kod sportske hale
"Arena" na Novom Beogradu, izmedju bloka 30 i auto-puta, javio je Studio B.
Istovremeno se culo snazno dejstvo PVO VJ na teritoriji Beograda i Panceva.
U tri navrata, sinoc oko 22.30 i jutros u 5.30 i 5.50, gadjana je rafinerija
u Pancevu.
Pancevacka Rafinerija nafte bila je na meti vazdusne agresije NATO-a i
prethodne noci. Avijacija NATO-a kasno nocas ponovo je gadjala i rafineriju
nafte u Novom Sadu, a od detonacija su popucala stakla u naselju "Sangaj" u
njenoj blizini, javio je lokalni Radio "In".
Po cetvrti put od pocetka agresije na SR Jugoslaviju, meta NATO-a je bilo i
skladiste "Naftagas-prometa Srbije", desetak kilometara udaljeno od Sombora.
Ta detonacija je odjeknula u Somboru u 23.05 sati. Jednim projektilom sinoc
oko ponoci ponovo je pogodjena fabrika "Sloboda" iz Cacka, koja je vec u
nekoliko navrata bila meta bombardovanja.
Radio-televizija Srbije javila je sinoc da se jedan avion snaga NATO-a
srusio u selu Osmaci u blizini Tuzle, na podrucju Federacije BiH. Nadlezni
organi RS saopstili su da je avion NATO pokusao da se spase sletanjem na
tuzlanski aerodrom, koji je pod kontrolom Sfora u BiH. U Kraljevu se sinoc
iz pravca aerodroma Ladjevci culo niz snaznih detonacija, javila je
nezvanicno TV Kraljevo. Ta televizija je javila da je delovala i
Protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije (PVO VJ). Novi most kod
Biljanovca, na podrucju Kraljeva, srusen je nocas u 3.05 u napadu NATO-a na
SRJ, javlja RTV Kraljevo.
Radio Raska javio je da je u napadu avijacije NATO srusen i hotel "Baciste"
na Kopaoniku. Vise potmulih detonacija culo se i u neposrednoj blizini Cacka
prema Kraljevu. Preleti neprijateljskih aviona iznad Cacka trajali su vise
od 20 minuta. Skladiste "Jugopetrola" i fabrika plastike u Pristini
pogodjeni su sa sest projektila u nocasnjem napadu NATO-a na SR Jugoslaviju,
saopstio je Opstinski centar za obavestavanje u Pristini. Oba objekta se
nalaze na putu u pravcu Kosova Polja, a u neposrednoj blizini tih civilnih
objekata nalazi se pravoslavno groblje, koje je vec bilo pogodjeno u noci
izmedju 6. i 7. aprila.
Prema informacijama Centra, na juznu i jugoistocnu okolinu Pristine
ispaljeno je vise od 15 projektila. Nesto pre ponoci PVO VJ oborila je jedan
neprijateljski projektil. Avijacija NATO-a dejstvovala je nocas i u siroj
okolini Uzica. Studio B javlja da su se dve snazne detonacije nocas,
petnaestak minuta nakon ponoci, cule u severozapadnom delu Uzica, ali za
sada nema zvanicnih podataka o materijalnoj steti i eventualnim zrtvama.
Avioni NATO-a oko ponoci su dvadesetak minuta nadletali podrucje Smedereva,
Smederevske Palanke i okolnih sela. Po njima je snazno delovala PVO VJ.
Treci put od pocetka agresije, avioni NATO-a gadjali su jutros u 5.30
instalacije "Jugopetrola", u Industrijskoj zoni Smedereva. U opstinskom
Centru za obavestavanje, uzbunjivanje i javljanje Beti je receno da se u
"Jugopetrolu", koji je pogodio jedan projektil, pojavio dim bez plamena, sto
govori da nije pogodjen rezervoar. U 5.50 jos jedan projektil ispaljen je na
"Jugopetrol".
Ovo je trece raketiranje "Jugopetrola" od pocetka agresije NATO-a 24. marta.
Napadi Severnoatlantske alijanse na SRJ nelegalni !!!!
Rusija zatrazila izjasnjavanjeMedjunarodnog suda pravde
Rusija je danas od Medjunarodnog suda pravde u Hagu zatrazila da utvrdi
kakve bi pravne posledice za sobom povlacila upotreba sile protiv suverenih
drzava bez odobrenja UN.
Rusija je od Suda zatrazila da se izjasni po ovom pitanju u nacrtu
rezolucije koji je dostavljen Komitetu Generalne skupstine UN za postovanje
Povelje UN, koji ce zasedati za dve nedelje.
Moskva je u vise navrata istakla da su napadi Severnoatlantske alijanse na
SRJ nelegalni zato sto ih nije odobrio Savet bezbednosti UN i da oni
ugrozavaju osnovnu svrhu postojanja Svetske organizacije a to je ocuvanje
globalnog mira.
U ruskom zahtevu se eksplicitno ne pominje agresija NATO-a na SRJ, ali
agencija AP, pozivajuci se na diplomatske izvore u UN, procenjuje da ova
inicijativa predstavlja pokusaj pokretanja rasprave o agresiji
Severnoatlantske alijanse na SRJ pred Generalnom skupstinom UN.
Moskva je proslog meseca iznela svoje stanoviste, po ovom pitanju, pred
Savet bezbednosti ali nije uspela da dobije podrsku dovoljnog broja clanica
tog tela.
Rusija bi mozda dobila vecu podrsku pred Generalnom skupstinom UN, kojom
dominiraju zemlje u razvoju i koje obicno glasaju suprotno od SAD i ostalih
clanica NATO-a.
Agencija AP podseca da stalne clanice Saveta bezbednosti, kao sto su SAD,
Velika Britanija i Francuska, u Generalnoj skupstini UN nemaju pravo veta.
"Nijedno opravdanje, politicko, ekonomsko, vojno, ili bilo koje drugo ne
moze biti upotrebljeno kako bi se opravdala pretnja silom ili njena upotreba
bez odobrenja Saveta bezbednosti", stoji u Povelji UN, a citira se u nacrtu
ruske rezolucije. Sediste Medjunarodnog suda pravde je u Hagu, a formiran je
kako bi razresavao nesuglasice medju drzavama.
Americki zvanicnici tvrde da su proucavali rusku rezoluciju, i istakli
da je tesko da ce je Medjunarodni sud pravde razmatrati, posto Moskva od
Suda trazi da se izjasni o teoretskom pitanju a ne po pitanju konkretnog
sukoba izmedju dve drzave.
Agresija NATO
Pronadjena deseta zrtva napada u Grdelickoj klisuri
Spasilacke ekipe sinoc u Juznoj Moravi pronasle i desetu zrtvu napada aviona
NATO na most u Grdelickoj klisuri na kome se u trenutku napada nalazio
putnicki voz.
Strahuje se da ovo nije konacan broj poginulih putnika.
Zapad uz pomoc Rusije trazi politicko resenje za Balkan
Iako lideri NATO podvlace da su odlucni da nastave sa vazdusnim udarima na
SR Jugoslaviju sve dok vlasti u Beogradu ne prihvate njihove zahteve, Zapad
radi na jacanju veza sa Rusijom kako bi se kriza na Balkanu okoncala
politickim putem, procenjuju zapadni analiticari.
Prema tim procenama, otpor koji jugoslovenske vlasti pruzaju ultimativnim
zahtevima NATO, uz istovremenu nespremnost lidera alijanse da se na Kosovu
upuste u kopnenu operaciju, ucinili su da je na Balkanu sve blizi trenutak
kada ce zapad morati da razmotri sporazumno prevazilazenje krize.
I americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt signalizirala je danas da je
njena administracija spremna na odredjeno popustanje.
Olbrajtova je sugerisala da Vasington vise ne insistira da eventualne
mirovne snage za Kosovo budu pod vodjstvom NATO, vec da bi odredjenu ulogu u
takvoj misiji mogli da preuzmu UN i OEBS.
Saveznici, kako je rekla Olbrajtova, razmatraju "neku vrstu medjunarodnog
zasticenog statusa".
Kao znak dodatne spremnosti alijanse na ustupke, Olbrajtova je odbila da
insistira na potpunom povlacenju Vojske Jugoslavije i policije iz juzne
srpske pokrajine, sto je ranije bio jedan od ultimativnih zahteva NATO.
"Mi ne govorimo specificno o kojim je brojevima rec...potrebno je da budemo
realni i fleksibilni i da gledamo u buducnost", rekla je Olbrajtova.
Olbrajtova bi danas u Oslu trebalo da se sastane sa svojim ruskim kolegom
Igorom Ivanovim, sto predstavlja prvi sustret dvoje ministara od poceka
agresije NATO na SRJ.
Jedan evropski diplomata rekao je da bi, ukoliko sastanak u Oslu bude
uspesan, Zapad i Rusija mogli da zatraze usvajanje rezolucije Saveta
bezbednosti UN koja bi se oslanjala na proslonedeljnu izjavu generalnog
sekretara svetske organizacije Kofija Anana.
I nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser izrazio je posle
sastanka sefova diplomatija NATO uverenje da ce tokom ove sedmice biti
pokrenuta politicka inicijativa uz ucesce Rusije. Fiser je rekao da su
sefovi diplomatija NATO saglasni da bi za Kosovo najbolje resenje bile
mirovne snage koje bi uzivale mandat Saveta bezbednosti UN. Sef francuske
diplomatije Iber Vedrin izjavio je juce da NATO pocinje da razmatra
politicko resenje za Kosovo, i da u Rusija ima vitalnu ulogu u ozivotvorenju
takvog resenja.
DSS-Kostunica:
Ananov kabinet je kod Olbrajtove!!!
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica ocenio je
danas da je moguce da se u narednim danima pojaca diplomatska aktivnost koja
bi vodila do prekida agresije NATO na SRJ.
Na konferenciji za novinare, Kostunica je rekao da se "u narednim danima
mogu ocekivati naznake da bi se moglo krenuti drugim putem od onog koji je
dosad diktiran iz Vasingtona".
Predsednik DSS je tim povodom podsetio da je americki drzavni sekretar
Madlen Olbrajt sinoc prvi put izjavila kako nije potrebno da se citava
jugoslovenska policija i vojska povuku sa Kosova, kao i da predlog za
resenje kosovskog problema iz Rambujea zahteva izvesne izmene
Kostunica je kritikovao generalnog sekretara UN Kofija Anana i njegov poziv
liderima NATO da prekinu bombardovanje teritorije SRJ, odmah posto
jugoslovenske vlasti povuku snage bezbednosti sa Kosova, i stvore uslove za
povratak izbeglica i razmestanje medjunarodnih snaga u toj pokrajini.
"Radno mesto Kofija Anana je u Vasingtonu, u kabinetu Madlen Olbrajt. Tako
treba objasniti prvo njegovo cutanje, a zatim pojavljivanje, sa navodno
svezom, a u stvari bajatom inicijativom", rekao je Kostunica.
On je ocenio da je agresija NATO na SRJ u vojnom i politickom smislu
"fijasko". "NATO je najuspesniji u rusenju stacionarnih, nepokretnih
objekata. Osim toga, NATO je bio uspesan i u 'greskama' - ubijanju civila",
rekao je Kostunica.
Agresija NATO na SRJ ima "sve elemente terorizma", teroristi ne biraju
ciljeve, ili kao posebno i ranjive za mete uzimaju civilne ciljeve. Ona ima
i "elemente genocida u sirem smislu reci", jer se ubija deo naroda, dok se
onima koji prezive onemogucava da nastave normalan zvot, rekao je Kostunica.
"NATO drzave su najuspesnije u laganju", rekao je Kostunica, kritikujuci
svakodnevne konferencije za novinare NATO u Briselu na kojima se "ubijaju a
potom dizu iz groba albanski lideri", i na kojima se govori o "logorima i
masovnim silovanjima" na Kosovu.
Kostunica je takodje ukazao i na manipulacije stranih medija od kojih su,
prema njegovom misljenju, "najvece manipulacije sa brojem izbeglica sa
Kosova".
"Izbeglice za njih postoje samo da bi opravdale agresiju na Jugoslaviju i
njen neuspeh", zakljucio je Kostunica.
NATO-MINISTRI-AGRESIJA
Bombardovanje se nastavlja, resenje na temelju Rambujea
Sefovi diplomatija zemalja NATO-a danas su porucili da nece obustaviti
agresiju na SRJ sve dok predsednik SRJ Slobodan Milosevic ne obustavi sve
akcije i ne pristane na pet zahteva koje je ranije postavio NATO.
Od predsednika SRJ se trazi da "povuce vojne, policijske i paravojne snage
sa Kosova, pristane na "medjunarodno vojno prisustvo", "bezbedan povratak
izbeglica" i "pruzi ubedljiva uveravanja o spremnosti da, na temelju
sporazuma iz Rambujuea, radi na politickom okviru za Kosovo u skladu sa
medjunarodnim pravom i Poveljom UN".
Sefovi francuske i nemacke diplomatije Iber Vedrin i Joska Fiser su
novinarima rekli da se, uz nastavak bombardovanja i u ocekivanju da
predsednik Milosevic prihvati uslove "medjunarodne zajednice", priprema
prenosenje celokupnog resavanja kosovske krize u okvir UN i OEBS.
Vedrin je podvukao da je u tome "kljucna strategijska uloga Rusije".
U saopstenju ministarskog zasedanja NATO se izrazava "zadovoljstvo" zbog
izjave generalnog sekretara UN Kofija Anana koji je od vlasti u Beogradu
zahtevao ispunjenje pet uslova istovetnih onome sto trazi NATO.
U saopstenju se ne pominje zahtev da na Kosovu budu rasporedjene "snage na
celu s NATO", iako je na tome, kao jasnom americkom zahtevu, posle
ministarskog zasedanja insistirao portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin .
Rubin je naglasio i da se na Kosovu "ne zeli protektorat NATO", kao i da bi
"podela Kosova bila neprihvatljiva".
Rubin je rekao da "najpre predsednik Milosevic mora obustaviti sve akcije i
povuci sve trupe", da bi se onda "razmestile medjunarodne snage na celu s
NATO" na Kosovu. To bi tad, kako kaze Rubin, trebalo da prihvati i Rusija i
onda bi se sve prenelo u okvir Saveta bezbednosti, gde bi se usvojila
rezolucija o resavanju kosovskog pitanja na temelju pet zahteva
"medjunarodne zajednice".
U saopstenju NATO se, medjutim, ne navodi da bi snage, za koje se
zahteva da budu rasporedjene na Kosovu, bile "pod vodjstvom NATO". Zasad,
ipak, nije dato objasnjenje da li bi to znacilo da se, u slucaju da Rusija
zaista prihvati predlog NATO da se kosovska kriza prenese u okvir UN i OEBS,
ostavlja otvorenom mogucnost da to ne budu snage na celu s trupama
Atlantskog saveza.
Diplomatski izvori navode da Rusija i Kina imaju mnogo primedbi na takav
plan, pored ostalog i zato sto je ocigledna namera da se njime nadje pokrice
i opravdanje za to sto je NATO izvrsio agresiju na SRJ, krseci Povelju UN o
nepovredivosti granica i suvereniteta zemalja, kao i sopstveni Statut koji
predvidja aktiviranje NATO snaga iskljucivo u slucaju da je jedna od
njegovih clanica zrtva strane agresije.
MADJARSKA-RUSIJA
Kompromisno resenje za humanitarni konvoj namenjen SRJ
Madjarski premijer Viktor Orban potvrdio je da su budimpestanske vlasti
nakon dva dana zadrzavanja dozvolile konvoju sa humanitarnom pomoci Rusije i
Belorusije da nastavi za Jugoslaviju.
"Postignut je sporazum u vezi konvoja koji prevozi humanitarnu pomoc iz
Rusije i Belorusije, i koji je bio blokiran kod Zahonjija", rekao je Orban
parlamentu, a prenosi madjarska agencija MTI.
Odluka o deblokiranju konvoja usledila je nakon jutrosnjih intenzivnih
razgovora izmedju madjarskog ministra unutrasnjih poslova Sandora Pintera i
ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Sojgua u Budimpesti.
Madjarska je zaustavila konvoj uz obrazlozenje da se u rezervoarima
specijalnih ruskih teretnih kamiona nalaze nedozvoljene kolicine dizel
goriva.
Orban je pojasnio da je postignuto kompromisno resenje da od ukupno 73
vozila iz konvoja, u Madjarsku ne udje pet kamiona koje madjarske vlasti
smatraju vojnim vozilima, kao i da u Jugoslaviju bude pusteno samo cetiri od
ukupno osam kamiona na dizel gorivo.
Srbi u svetu aktivno prikupljaju pomoci
Minisatarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije zahvalilo je danas srpskim
asocijacijama i Srbima u svetu na trudu u prikupljanju humanitarne pomoci i
pozvalo ih da i dalje to cine.
To ministarstvo istice da se brojna srpska udruzenja i pojedinci svakodnevno
raspituju kako da dostave humanitarnu pomoc i kao primer navodi da su
znacajnu pomoc vec prikupili Srbi u Becu, Salcburgu, Berlinu, Stutgartu i
Minhenu.
Ministarstvo je zahvalilo i svim srpskim asocijacijama u svetu na doprinosu
u "sirenju istine o pravednoj borbi srpskog naroda" organizovanim ucescem na
mitinzima i demonstracijama i nastupima u medijima.
BEOGRADSKI KONCERT
Muzicari odbili da sviraju pod zastavama SRS
Vise od hiljadu Beogradjana okupilo se juce na koncertu "Pesma nas je
odrzala" koji se svakodnevno odrzava na Trgu Republike u Beogradu u znak
protesta protiv agresije NATO na SRJ.
Oko 12.45 casova posetiocima koncerta se pridruzilo rukovodstvo i oko
stotinu pristalica Srpske radikalne stranke (SRS) koji su nosili plave
zastave te stranke i ogromne slike predsednika SRS Vojislava Seselja.
Medju njima su, pored vodje radikala, bili potpredsednik Vlade Srbije
Tomislav Nikolic i predsednik beogradskog odbora SRS Stevo Dragisic, koji se
se vracali sa upravo zavrsene sednice oba doma Savezne skupstine.
Dolazak radikala je izazvao negodovanje medju posetiocima koncerta.
Voditeljka je zamolila pridoslice da spuste zastave i sva ostala stranacka
obelezja.
Grupa "Del Arno bend" koja je u tom trenutku bila na bini, prekinula je da
svira.
Bubnjar Dragoljub DJuricic je sa bine pozvao radikale da spuste zastave,
slike i parole, rekavsi da su "svi Jugosloveni sada clanovi jedne partije
koja se zove sloboda".
"Necemo pevati ni pod jednom drugom zastavom, osim pod zastavom nase
zemlje", rekao je solista tog benda.
Zatim je vise puta emitovana pesma domacih pevaca zabavne muzike sa refrenom
"Sad kad nas bombe gadjaju, Srbi se vise ne svadjaju, jer nase geslo
saopstava - samo sloga Srbina spasava".
Nakon sto je pesma emitovana drugi put, rukovodstvo i pristalice SRS su
pocele da odlaze sa koncerta, sa i dalje visoko podignutim zastavama svoje
stranke.
Njihov odlazak mnogi Beogradjani su propratili aplauzom.
Nakon toga, spikerka je podsetila gradjane da se koncert organizuje
svakodnevno u znak protesta protiv agresije NATO i da na njega ne treba
nositi nista osim "srpske i jugoslovenske zastave i sopstvenog tela i duse".
EU i Anan o Kosovu
Sefovi drzava ili vlada 15 zemalja clanica Evropske unije (EU) sastace se u
sredu u Briselu sa generalnimn sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Kofijem
Ananom da bi razgovarali o mogucnostima politickog resenja koje bi omogucilo
okoncanje napada NATO i rata na Kosovu.
To je juice na vanrednom kongresu vladajuce Socijaldemokratske partije
Nemacke (SPD) rekao savezni kancelar Gerhard Sreder. Nemacka je do 1.jula
predsedavajuci EU. Sreder je najavio istovremeno i, kako se izrazio,
donosenje Marsalovog plana za Balkan ciji bi cilj bila stabilizacija citavog
regiona. Sreder bi trebalo da bude izabran i za novog predsednika stranke
kao naslednik Oskara Lafontena koji je pre cetiri sedmice podneo ostavku na
sve politicke funkcije.
Kancelar je ponovio zahteve koje su zapadne zemlje, clanice Kontakt-grupe
prosle srede postavile kao uslov za okoncanje vazdusnih napada na
Jugoslaviju.
Trazi se obustava svih vojnih dejstava na Kosovu, povlacenje vojske,
policije i paravojnih snaga, razmestanje medjunarodnih mirovnih snaga,
bezuslovni povratak svih izbeglica i saradnja Beograda na stvaranju
politickog plana za resavanje kosovskog problema na osnovu sporazuma iz
Rambujea.
Slicne zahteve je u subotu izneo i Kofi Anan.
Na Kongresu se Sreder jos jednom potrudio da opravda odluku Alijanse da
otpocne sa napadima na Jugoslaviju. Istakao je da je "NATO u teskim
vremenima bio solidaran sa Nemackom" i da i Nemacka sada zeli da odgovori
istom merom. Kancelar je dodao da odluku o ucescu u akciji NATO Nemacka nije
donela ni pod kakvim pritiskom, vec sasvim slobodno.
Sreder je rekao da je odluka o napadu na Jugoslaviju proistekla iz "osecaja
odgovornosti da se sprece uzasna krsenja ljudskih prava, proterivanja,
silovanja i ubijanja".
Kancelar je ponovio stav izrecen neposredno nakon otpocinjanja napada na
Jugoslaviju i istakao da "nema nicega sto Nemacka i Zapad nisu ucinili u
pokusaju da se izbegne rat". Ukupnu odgovornost za napade NATO je Sreder
pripisao jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, odnosno
jugoslovenskim i srpskim vlastima koje su odbile sporazum iz Rambujea.
"Nedela koja se sada odvijaju na Kosovu nisu rezultat napada NATO, vec je
kampanja etnickog ciscenja planirana i pocela dugo pre toga", rekao je
Sreder.
Isticuci da Nemacka ne namerava da, kao clanica NATO, ide posebnim putem,
Sreder je rekao da ce Bon nastaviti sa nastojanjima da Rusija bude ukljucena
u sve aktivnosti usmerene u pravcu iznalazenja resenja za Kosovo.
Sreder je, ne upustajuci se u detalje kada bi i kako do toga moglo da dodje,
izrazio nadu da ce kosovski problem doci na put resenja. Potom bi, prema
njegovim recima, trebalo da usledi Marsalov plan za Balkan.
"Neki kazu da takav plan dosta kosta. Ali trajno vojno prisustvo i vodjenje
rata sa ciljem da se spasu ljudski zivoti kosta jos vise" - rekao je Sreder
naglasvajuci da Nemacka zato zeli politicko resenje za Kosovo.
Likvidirano 150 albanskih terorista
Granicne jedinice Vojske Jugoslavije (VJ) sprecile su danas pokusaj
naoruzanih albanskih terorista da sa teritorije Albanije udju u SRJ, u reonu
karaula Kosare i Morina, zapadno do DJakovice, i tom prilikom je likvidirano
najmanje 150 terorista, javljaju beogradski mediji.
Granicne jedinice VJ odbile su napad i vise stotina pripadnika razbijene
teroristicke bande natarale na panican beg u Albaniju, navode mediji.
U reonu karaule Morina, tokom dana je nekoliko aviona NATO visecasovnim
bombardovanjem pruzalo vazdusnu podrsku teroristima.
Svi pokusaji proboja linija granicnog obezbedjenja su osujeceni, a medju
pripadnicima VJ nije bilo povredjenih, javili su beogradski mediji.
Grcki omladinci danas u Beogradu
Delegacija Nacionalnog omladinskog saveta Grcke otputovala je juce iz Atine
za Beograd gde ce se, kako je najavljeno, danas, 13. aprila, sastati sa
predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem.
Clanovi delegacije udruzenja omladinskih organizacija grckih politckih
stranaka izjavili su da "nose poruku podrske srpskom narodu" i da smatraju
da "nastavljanje NATO bombardovanja ugrozava buducnost Balkana".
Predsednik Nacionalnog omladinskog saveta Akis Tacis je pred odlazak rekao
da clanovi delegacije "putuju u Beograd ne samo kao Grci, u zelji da izraze
podrsku jednom bratskom narodu, nego i kao gradjani Evrope, da bi u praksi
potvrdili da u Evropi postoji narod, omladina koja pruza otpor i nastavlja
da postuje tradicije evropske civilizacije". Najavljeno je da ce delegacija
predsedniku Milosevicu uruciti pocasnu plaketu tog udruzenja.
Putovanje su podrzala grcka ministarstva inostranih poslova i odbrane,
javili su mediji.
Podrzan pristup JugoslavijeSevezu Rusije i Belorisije
Oba veca Skupstine Jugoslavije podrzale su juce predlog o pristupanju
Jugoslavije Sevezu Rusije i Belorisije.
Za pristupanje tom savezu glasale su sve vece politicke parije u
jugoslovenskom parlamentu. Protiv tog predloga nije glasao nijedan poslanik,
a poslanici Demokratske partije socijalista Crne Gore nisu prisustovali
zajednickoj sednici oba veca Skupstsine Jugoslavije.
U Vecu gradjana 110 poslanika glasalo je za pristupanje SRJ Savezu Rusije i
Belorusije, niko nije bio protiv, dok je njih pet bilo uzdrzano. U Vecu
republika tu odluku je podrzalo 26 poslanika, a jedan je bio uzdrzan.
Savezna skupstina donela je odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i
Belorusije bez rasprave. Poslanicima su se obratili samo po jedan
predstavnik poslanickih klubova u jugoslovenskom parlamentu.
Centralna Amerika zahteva obustavu agresije NATO
Centralna Amerika je zatrazila obustavu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i
insistira na mirnom putu u resavanju kosovske krize. Sest zemalja
centralnoamerickog parlamenta izrazile su u ponedeljak zaljenje zato sto je
NATO upotrebio silu u SR Jugoslaviji bez mandata Saveta bezbednosti UN. U
saopstenju se ocenjuje da bi suspenzija vojne akcije bila "veliki
humanitarni gest". "Centralnoamericki parlament kao politicki forum ovog
regiona, zali zbog upotrebe sile u Jugoslaviji bez mandata Saveta
bezbednosti", istice se u saopstenju. U centralnoamerickom parlamentu su
predstavnici Hondurasa, Salvadora, Gvatemale, Nikaragve, Dominikanske
Republike i Paname.
Konkretne odluke posle ozbiljne analize
Zamenik sefa administracije ruskog predsednika Sergej Prihotko izjavio je
danas da ce Moskva "konkretne odluke" o prijemu SRJ u Savez Rusije i
Belorusije "doneti posle najpazljivijih analiza".
"Konkretne odluke o tom pitanju bice donete posle najpazljivijih analiza, i
tek kada budu odmerene i proanalizirane sve okolnosti kako sa pravnog, tako
i sa stanovistva drzavnih interesa Ruske Fderacije", rekao je Prihotko, koji
je u administraciji zaduzen za medjunarodna pitanja.
Po njegovim recima, formiranje rusko-beloruskog saveza se sprovodi u
"slozenim uslovima" i "zato Moskva smatra da je sada osnovno jacanje
rusko-beloruskog saveza".
Sirenje saveza predstavlja veoma ozbiljno pitanje i zahteva veoma ozbiljno,
pazljivo razmatranje, rekao je Prihotko.
Snage NATO delovale u Somboru, Pristini,Cacku
U Somboru se u 23.05 cula jaka detonacija, javlja Studio.
Zvanicnih podataka jos nema, ali se pretpostavlja da je meta po cetvrti put
od pocetka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju meta bilo skladiste
"Naftagas-prometa Srbije", desetak kilometara od Sombora.
Nesto pre ponoci dva projektila NATO-a eksplodirala su juzno od Pristine, a
culo se i snazno dejstvo protivvazdusne odbrane Vojske Jugoslavije (VJ),
javlja Studio B.
Radio-televizija Srbije potvrdila je veceras da je fabrika "Sloboda" u Cacku
oko ponoci pogodjena jednim projektilom NATO snaga.
Vise potmulih detonacija culo se i u neposrednoj blizini Cacka prema
Kraljeva.
Preleti neprijateljskih aviona iznad Cacka trajali su vise od 20 minuta.
Na Kosovu ima pripadnika britanskog SAS-a
Londonski "Tajms" pise danas da se veruje da na Kosovu ima pripadnika
specijalne britanske jedinice SAS, ciji je zadatak da avionima NATO, koji
ucestvuju u agresiji na SR Jugoslaviju, pomognu da kroz guste oblake nadju
mete. List prenosi ocenu nacelnika britanskog Generalstaba, generala Carlsa
Gatrija (Carles Guthrie), da su obavestajni podaci o ciljevima sada "mnogo
bolji" nego pre dve nedelje, i da se oni dobijaju sa zemlje, satelita i od
aviona. NATO je u vise navrata priznao da lose vreme ponekad ometa njegovu
kampanju vazdusnog bombbardovanja Jugoslavije. "Tajms" podseca da "Britanija
nikada ni ne potvrdjuje ni ne porice operacije koje vrsi SAS". "Medjutim,
moze se pretpostaviti da na Kosovu ima elemenata specijalnih snaga i da oni
obezbedjuju kljucne obavestajne podatke o tome gde se nalaze snage Trece
armije Vojske Jugoslavije", navodi londonski dnevnik.
Vojni objekti....???
Osteceno oko 250 skolskih objekata
Tokom agresije na SR Jugoslaviju osteceno je oko 250 skolskih objekata, a
NATO i dalje ugrozava zivote djaka i profesora, rekao je danas ministar
prosvete u Vladi Srbije Jovo Todorovic.
On je u izjavi Radio-televiziji Srbije (RTS) kazao da je "osteceno 20
fakulteta, veliki broj skola je potpuno unisten, povredjenih ima i medju
prosvetnim radnicima, dok je materijalna steta ogromna".
Todorovic je naveo da je republicko ministarstvo prosvete napravilo plan i
program za nastavak rada, a "nastava ce poceti kada se za to steknu svi
potrebni uslovi".
Ministar prosvete je jos rekao da je pocela isplata licnih dohodaka
zaposlenima u osnovnim i srednjim skolama u Srbiji, dok ce plate za
univerzitetske radnike "stici sa malim zakasnjenjem, odmah posle isplate
zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju".
SRJ-NATO-AGRESIJA Vise snaznih detonacija u Beogradu BEOGRAD, 13. aprila
(Beta) - Nekoliko snaznih detonacija culo se nocas u 03.35 u Beogradu.
Centar za obavestavanje i osmatranje saopstio je da agresorske snage NATO-a
iz daljine dejstvuju projektilima po teritoriji Beograda i siroj okolini.
Pet detonacija se culo s juzne strane grada, iz pravca Banjice, gde se vidi
i gust dim. Centar je apelovao na gradjane da u sklonistima sacekaju znak za
prestanak vazdusne opasnosti.
Na udaru kasarna VJ na Banjici
Snage NATO nocas su oko 03.35 sati delovale po kasarni Vojske Jugoslavije
(VJ) "Vasa Carapic" na Banjici, saopstio je Centar za osmatranje i
obavestananje. Kako javlja Studio B, vatrogasne i ekipe hitne pomoci su na
licu mesta. Centar je apelovao na gradjane da u sklonistima sacekaju znak za
prestanak vazdusne opasnosti.
agresija
Jedan projektil eksplodirao u selu Bare
Jedan projektil NATO avijacije eksplodirao je prosle noci u selu Bare kod
varosice Usce.
Povredjenih nije bilo, ali je pricinjena velika materijalna steta, javila je
Radio-televizija Kraljevo.
Prema toj informaciji, na mnogim seoskim kucama popucala su stakla i
polomljeni crepovi.
Telegram saucesca povodom ubistva Slavka Curuvije
Nezavisno drustvo novinara Vojvodine uputilo je danas telegram saucesca
porodici i redakcijama "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" povodom ubistva
vlasnika tih listova Slavka Curuvije.
"Postovane kolege, sokirani smo muckim, profesionalno izvedenim ubistvom
Slavka Curuvije, novinara koji je utemeljio vasa glasila i uzburkao i
unapredio novinarsko trziste Jugoslavije", navodi se u telegramu.
Dodaje se da ce Nezavisno drustvo novinara zahtevati energicnu istragu "kako
bi se u korenu otklonila zebnja da je u ovim teskim vremenima ratnog stanja
otvoren slobodan odstrel onih novinara koji misle drugacije".
Detonacije i dejstvo PVO u Novom SAdu, Kraljevu, Cacku
Avijacija NATO-a kasno nocas ponovo je gadjala rafineriju nafte u Novom
Sadu, javio je lokalni Radio "In".
Od detonacija su popucala stakla u naselju "Sangaj" u blizini novosadske
rafinerije nafte. Snage NATO0-a veceras su oko 24 sata dejstvovale i na
teritoriji Cacka, a nekoliko snaznih detonacija culo se iz pravca fabrike
"Sloboda".
Fabrika "Sloboda" je u nekoliko navrata bila meta bombardovanja. U Kraljevu
se veceras iz pravca aerodroma Ladjevci culo niz snaznih detonacija, javila
je nezvanicno TV Kraljevo.
Ta televizija je javila da je delovala i Protivvazdusna odbrana Vojske
Jugoslavije (PVO VJ). U Beogradu su se veceras takodje cula dejstva PVO VJ.
VJ deluje u nekoliko gradova u Srbiji
Protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije je zestoko delovala u nekoliko
gradova u Srbiji.
Protivazdusna odbrana sinoc je oko 22.30 casova zestoko dejstvovala i u
okolini Beograda i Panceva.
Centar za obavestavanje Beograda je saopstio da je iznad grada jaka
koncentracija aviona NATO, ali nije naveo informacije o eventualnim
dejstvima na teritoriji glavnog grada. Oko 21. 15 casova, prvi put od
pocetka agresije NATO delovala na teritoriji Smedereva sa nekoliko
projektila. Nebo nad Smederevom osvetljeno je kao usred dana.
Vazdusna opasnost u vecini gradova u Srbiji oglasena je oko 20.40 casova.
Pogodjeno postrojenje rafinerije nafte u Pancevu
U vazdusnoj agresiji NATO oko 22.30 casova pogodjeno je postrojenje
rafinerija nafte u Pancevu, saopstio je Centar za obavestavanje u tom gradu,
a prenosi Radio Pancevo.
Isti izvor je naveo da vatrogasci na licu mesta gase pozar, ne navodeci
podatke o steti i eventualnim zrtvama. Protivvazdusna odbrana Vojske
Jugoslavije i dalje dejstvuje u regionu Panceva. Beogradski centar za
obavestavanje saopstio je da se oko 22.30 casova u Beogradu osetio miris
koji dolazi iz pravca Panceva.
Isti izvor je naveo da miris potice iz paljevina rafinerije nafte u
Pancevu, a da supstance nisu opasne po Beogradjane.
Rafinerija nafte u Pancevu bila je na meti vazdusne agresije NATO i prosle
noci.
Zbog bombardovanja vise od 100.000 ljudi bez posla
Vece saveza sindikata Vojvodine uputilo je apel sindikatima zemalja clanica
NATO u kojem se kaze da je "dosadasnjim beskrupuloznim bombardovanjem
privrednih i civilnih ciljeva u Vojvodini bez posla ostalo vise od 100.000
zaposlenih, cime je direktno ugrozena cak cetvrtina stanovnika ove
pokrajine".
"Rusenjem mostova, kao vitalnih civilnih saobracajnica, onemoguceni su u
prvom redu koriscenje zdravstvenih ustanova i snabdevanje gradjana cime su
njihovi zivoti ugrozeni", pise u apelu.
Kako se dodaje u poruci vojvodjanskih sindikalaca, "zaustavljanjem konvoja
humanitarne pomoci (u Madjarskoj) direktno se ugrozava preko 100.000
izbeglica svih nacija sa Kosova i Metohije, u Srbiji".
"Ako se ovakvim postupcima zeli i u Vojvodini uneti nemir i razdor
porucujemo vladama vasih zemalja da su na pogresnom putu. Zato, apelujemo na
sindikate ovih zemalja da kod svojih vlada uticu na zaustavljanje
besmislenog bombardovanja i traze jedino i prihvatljivo politicko resenje
sadasnje krize", kaze se u poruci.
Na Novi Beograd pao projektil koji nije eksplodirao
Jedan projektil NATO-a koji nije eksplodirao, pao je nocas kod sportske hale
"Arena" na Novom Beogradu, izmedju bloka 30 i auto-puta, javlja Studio B.
Komandant Ratnog staba civilne zastite Dragan Covic izjavio je Studiju B da
ce ekipa tog staba izvrsiti uvidjaj i demontazu.
Prema njegovim recima, MUP je izolovao kraj Novog Beograda gde je pao
projektil, a gradjani su u sklonistima.
Covic je zamolio gradjane da ne pokazuju preveliku radoznalost i da ostanu u
sklonistima i prate uputstva Centra za obavestavanje.
Jedan avion NATO pao na teritoriju BiH
Jedan avion NATO snaga srusio se sinoc u selu Osmaci u blizini Tuzle, na
podrucju Federacije BiH, javljaju drzavni mediji.
Nadlezni organi RS saopstili su da se avion NATO pokusao spasiti sletanjem
na tuzlanski aerodrom, koji je pod kontrolom Sfora u BiH.
Nastavljaju se muzicki hepeninzi u Crnoj Gori
U Podgorici i Niksicu se, posle uskrsnje pauze, nastavljaju muzicki
hepeninzi kojima se izrazavaju protesti zbog NATO agresije.
U glavnom gradu Crne Gore hepeninzi ce se odrzati na centralnom gradskom
trgu, u utorak i cetvrtak u 18 sati.
Organizator manifestacije je Knjizevna zadruga Podgorice, koja je
organizovala i prethodna okupljanja na Trgu Ivana Milutinovica.
Protestni mitinzi u Niksicu odrzace se u sredu i petak, u 18 casova, u
organizaciji Kluba studenata Filozofskog fakulteta "FF 91".
Socijalisticka narodna partija Crne Gore pozvala je svoje clanove da
prisustvuju muzickim hepeninzima, na kojima ce se "osuditi agresija NATO
pakta, podrzati herojska odbrana zemlje i pokazati svetu da otadzbinu ne
damo ni po koju cenu".
Anti-NATO demonstracije, kritika D'Aleme
Na poziv levicarskog dnevnika "Manifesto" i Partije komunisticke
refundacije, nekoliko hiljada ljudi demonstriralo je danas u Rimu protiv
agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.
Prema procenama policije, u demonstracijama je ucestvovalo 10.000 ljudi, dok
organizatori tvrde da ih je bilo 70.000.
Demonstranti su na celu kolone nosili veliku parolu "Zaustavite rat", a u
koloni jugoslovenske zastave, a neki od njih majice sa likom Staljina ili
znakom "target" (meta).
Lider Partije komunisticke refundacije Fausto Bertinoti ocenio je da se
"otvara jaz izmedju gradjana-levicara i umerenih levih snaga u vladi".
Demonstranti u Rimu su uzvikivali i parole protiv italijanskog premijera
Masima D'Aleme, a organizatori su predlozili da se organizuje opsti strajk
protiv rata.
Na celu kolone demonstranata bio je i svestenik Zan-Marija Benzamin,
generalni sekretar fondacije Svetog Andjelika iz Asizija. Katolicka crkva se
protivi napadima NATO-a na Jugoslaviju i pokusava da se kriza na Kosovu resi
pregovorima.
Demonstracije ispred vojne baze NATO
Nekoliko stotina mirovnjaka demonstriralo je danas u DJoji del Kole, mestu u
Italiji gde se nalazi vazdusna baza NATO-a, trazeci da se okonca agresija na
SR Jugoslaviju.
Na protestu se okupilo 800 ljudi, tvrde organizatori - mirovna grupa protiv
rata, dok policija navodi cifru od 300.
Demonstranti su dosli iz raznih gradova Italije - Napulja, Rima. Kolona
demonstranata posla je iz centra DJoje del Kola oko 17 casova, pod jakim
policijskim nadzorom, ka vojnoj bazi gde su smesteni italijanski i americki
avioni koji ucestvuju u bombardovanju Jugoslavije.
Antiratna manifestacija treba da se zavrsti veceras, koncertom koji ce biti
odrzan u centru grada.
Pomoc jugoslovenskih radnika u inostranstvu
Pozarevljanin Ljubivoje Nikolic, stalno zaposlen u austrijskom gradu
Salcburgu, prikupio je humanitarnu pomoc od sunarodnika u iznosu od 3.450
austrijskih silinga i predao je pozarevackom Crvenom krstu.
Pomoc je sakupljena u autobusu koji je nase radnike prevozio iz Salcburga i
Insbruk na miting podrske SRJ.
Grupa jugoslovenskih radnika iz nemackog grada Esena prikupila je pomoc od
10.000 nemackih maraka s namerom da kupi lekove i druge potrepstine za
pozarevacku bolnicu i Crveni krst.
Mitinzi podrske SRJ
U organizaciji raznih politickih partija i pokreta, u Moskvi se nastavljaju
mitinzi podrske Jugoslaviji.
Pred Ambasadom SRJ U Moskvi, veceras ce se odrzati miting podrske u
organizaciji moskovske gradske organizacija Komunisticke partije Ruske
federacije (KPRF).
Protest zbog agresije NATO na SRJ odrzani su i juce popodne i ispred
ambasade Francuske u Moskvi. Protesti ce se nastaviti i narednih dana u isto
vreme ispred amabasada Velike Britanije i Nemacke.
U cetvrtak popodne odrzace se protest pred spomenikom Juriju Dolgorukovu
(osnivacu Moskve) u organizaciji levih partija.
NATO-AGRESIJA
Projektil pogodio putnicki automobil - dvoje mrtvih
Dve osobe su poginule, a jedna je tesko ranjena od NATO projektila koji je
pogodio jedan putnicki automobil na putu Pristina-Kosovo Polje, javljaju
drzavni mediji.
Napad se dogodio oko 14.20. Pozivajuci se na ocevice, mediji prenose da je
projektil pogodio putnicki automobil "ford eskort" u kojem su bile tri
osobe. Dve osobe su poginule, dok je treca osoba tesko ranjena i prebacena u
Klinicko-bolnicki centar u Pristini.
Mediji navode da je jos jedan projektil, odmah posle prvog, pao o u
neposrednoj blizini na magistralni put od Pristine ka Kosovu Polju i to u
vreme kada je saobracaj najgusci.
U Ankoni zaplenjeno oruzje namenjeno OVK
Italijanska policija je u luckom gradu Ankoni zaplenila tri kamiona sa
oruzjem, za koje se veruje da je bilo namenjeno albanskim separatistima na
Kosovu.
Kako je javila agencija ANSA, vozaci kamiona, drzavljani BiH,
zadrzani su radi ispitivanja. Prema prvim nalazima istrage, kamioni su
oruzjem natovareni u Sarajevu, a zatim su preko jedne hrvatske luku
trajektom prebaceni u Ankonu, odakle je oruzje, prema planu krijumcara, vec
danas trebalo da bude prebaceno u albansku luku Drac.
Prema navodima ANSE, u pratecoj carinskoj deklaraciji je pisalo da
kamioni prevoze humanitarnu pomoc za kosovske Albance.
Policija nije iznela detalje o kakvoj je vrsti oruzja rec, ali se u
izvestaju ANSE navodi da nema sumnje da je ono bilo namenjeno pripadnicima
separatisticke Oslobodilacke vojske Kosova.
Radio B92 poceo da radi pod novim rukovodstvom
Beogradski Radio B92, pod novim rukovodstvom, poceo je juce u 12 sati ponovo
da emituje program preko radio frekvencija, nakon nekoliko dana pauze.
Odlukom Privrednog suda, umesto dosadasnjeg direktora radija Sase Mirkovica
na njegovom mesto postavljen je nekadasnji predsednik Saveza studenata
Beograda Aleksandar Nikacevic.
Maja DJordjevic, koja je novinaru agencije Beta rekla da je izvrsni
producent radija, navela je da je program ponovo poceo da se emituje juce u
12 sati, a da bi "uskoro trebalo da budu emitovane i prve vesti". Na pitanje
koliko je zaposlenih ostalo na radiju, ona je odgovorila: "Ko je hteo, ostao
je", dodavsi da ne moze da kaze koliki je to broj.
Upitana da li ce se dosadasnja uredjivacka koncepcija radija menjati, ona je
odgovorila odrecno. Maja DJordjevic je rekla da je novi muzicki urednik
Zoran Lekovic "Leka". Novi odgovorni urednik Radija B92 je Rade Radulovic.
Radio B-92 zatvoren je 23. marta sa obrazlozenjem da koristi predajnik jaci
od dozvoljenog, a glavni urednik, Veran Matic, proveo je u pritvoru osam
sati. Predajnik tog radija je tada iskljucen.
B-92 je medjutim nastavio da program emituje preko satelita i Interneta.
Gradjani telima brane Brankov iPancevacki most
Beogradjani i sinoc, sesti put zaredom, svojim telima brane Brankov most od
vazdusne agresije NATO.
Taj most je jedan od nekoliko mostova koji, preko reke Save, spajaju stari i
novi deo Beograda.
Pred pocetak koncerta, kolovozna traka koja vodi na novobeogradsku stranu je
zatvorena za saobracaj, a na sredini mosta je postavljena improvizovana
bina.
Kao i proteklih noci, Beogradjane zabavljaju muzicari i drugi umetnici, a
vecerasnji koncert je zapocet pesmom Dzona Lenona "Dajmo sansu miru" (Give
peace a cance).
Ucesnici skupa su na grudima nosili "mete" (target), jugoslovenske i srpske
zastave, kao i parole kojima je pozdravljena odluka Savezne Skupstine o
pristupanju SRJ savezu Rusije i Belorusije.
Pored Brankovog, gradjani brane i Pancevacki most.
Vazdusna opasnost u Beogradu oglasena je u 20.37 casova.
SRJ-NATO-KINA
Crveni krst uputio u SRJ pomoc vrednu 2.250.000 maraka
Crveni krst Kine dodelio je jugoslovenskom Crvenom Krstu humanitarnu pomoc
vrednu 2.250.000 nemackih maraka, javila je veceras Radio-televizija Srbije
(RTS).
Kako prenosi drzavna televizija, informaciju o pomoci jugoslovenskom
ambasadoru u Pekingu Slobodanu Unkovicu saopstio je predsednik Izvrsnog
komiteta Crvenog krsta Kine Gu Jin DJi.
Nezavisni
Razglednice sa motivima srusenih mostova
Vojvodjanski list "Nezavisni" saopstio je danas da su razglednice sa
motivima srusenih i ostecenih novosadskih mostova pustene u prodaju i mogu
se naci u "ART klubu" Kulturnog centra Novog Sada i u redakciji
"Nezavisnog".
Dodaje se da je cena razglednice jedan dinar, a novac koji se prikupi od
prodaje namenjen je nastavku akcije "Protiv rata i razaranja", Ekumenske
humanitarne organizacije i nedeljnika "Nezavisni".
Autor fotografija je umetnicki fotograf Martin Candir.
"'Nezavisni' ce razglednice poslati na brojne adrese u svetu, na adrese
prijatelja i poznanika, nevladinih i humanitarnih organizacija,
gradova-pobratima, kao i ministara za kulturu svih vecih evropskih gradova",
pise u saopstenju.
Dodaje se da redakcija apeluje na gradjane da kupljene razglednice posalju
na adrese prijatelja i poznanika sirom sveta.
Ubistvo lasnika dnevnog lista "Dnevni telegraf"
Biografija Slavka Curuvije
Vlasnik dnevnog lista "Dnevni telegraf" i magazina "Evropljanin" Slavno
Curuvija, koji je ubijen u nedelju, 11.4.1999. u Beogradu, bice sahranjen u
sredu, 14. aprila, na Novom groblju u Beogradu.
Curuviju su ubila nepoznata lica vatrenim oruzjem. Za izvrsiocima tog
kriminalnog dela se intenzivno traga, saopstila je policija.
Curuvija je rodjen 9. avgusta 1949. godine u Zagrebu. Zavrsio je Fakultet
politickih nauka u Beogradu 1978. godine.
Poceo je da radi kao poslovni sekretar i strucni saradnik za odnose sa
javnoscu u preduzecu "Masinogradnja" u Beogradu.
Bio je stalni honorarni saradnik lista "Danas" iz Zagreba, zatim Centra za
drustvena istrazivanja, a od 1984. analiticar u Upravi za analize Saveznog
sekretarijata za unutrasnje poslove.
Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrasnje-politicke rubrike, a
potom i glavni i dogovorni urednik "Borbe".
Saradjivao je u "Komunistu", NIN-u, "Vjesniku", "Vecernjem listu",
"Nedelji", "Pobjedi" TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo, i nekolicini
evropskih listova.
Zajedno sa Momcilom DJorgovicem je 1994. godine osnovao list
"Nedeljni telegraf", a 1996. je osnovao "Dnevni telegraf", prvi privatni
dnevni list u Srbiji, ciji je bio direktor i glavni i odgovorni urednik.
Magazin "Evropljanin" je osnovao 1998.
"Dnevni telegraf" je privremeno zabranjen 14. oktobra 1998, a
prostorije zapecacene na osnovu Uredbe Vlade Srbije o posebnim merama u
uslovima pretnje napada NATO na zemlju. Krajem oktobra zaplenjena je
celokupna imovina firme DT-pres. Nakon toga listovi su registrovani u Crnoj
Gori.
Zbog tekstova i ilustracija u "Evropljaninu" oktobra 1998. sud u Beogradu
izrekao je Curuviji i njegovom preduzecu ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara,
na osnovu novog Zakona o informisanju. Nova kazna od 1,2 miliona dinara
crnogorskom preduzecu DT usledila je 8. novembra, zbog krsenja Zakona o
informisanju.
Curuvija je, zajedno sa jos dvojicom novinara lista, 8. marta ove godine
kaznjen na pet meseci zatvora, zbog uznemiravanja javnosti. Zalbeni postupak
je bio u toku.
Autor je dve publicisticke knjige, scenarija za vise TV emisija. Pisao je
komentare i reportaze sa Kosova u periodu 1986-1988, seriju tekstova o
politickim zatvorenicima u Jugoslaviji, zatim Ibeovci govore i "Hrvatska s
druge strane zida".
Dobitnik je godisnje nagrade "Borbe".
Saopstenje Reportera bez granica
Medjunarodna organizacija za zastitu novinara "Reporteri bez granica"
(Reporters sans frontieres) sa sedistem u Parizu izrazila je danas zaljenje
i indignaciju zbog ubistva vlasnika dnevnog lista "Dnevni telegraf" i
magazina "Evropljanin" Slavka Curuvije.
Reporteri su zatrazili od jugoslovenskih vlasti da sve ucine kako bi se taj
slucaj rasvetlio.
Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) izdalo je saopstenje:
"Dana 11.04.1999. godine u Beogradu u ulici Ive Lole Ribara u prolazu broja
35, lisen je zivota iz vatrenog opruzja, od strane nepoznatih izvrsilaca,
Slavko Curuvija (1949). Radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju
za pociniocima ovog krivicnog dela", navodi se u saopstenju MUP-a.
U saopstenju "Reportera bez granica" se navodi da je Curuvija ranije dobijao
pretnje. "Srpski novinari njegovo ubistvo osecaju kao upozorenje", navodi
se, izmedju ostalog, u saopstenju.
NUNS osudio ubistvo Slavka Curuvije
Nezavisno udruzenje novinara Srbije (NUNS) osudilo je danas ubistvo novinara
Slavka Curuvije, vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin".
"Reagujuci po elementarnoj ljudskoj savesti i profesionalnoj solidarnosti,
trazimo od nadleznih organa da hitno sprovedu istragu, pronadju pocinioce
ovog zlocina i da ih izvedu pred lice pravde", pise u saopstenju NUNS.
"Bilo koja vrsta motiva da je u pitanju, ovaj brutalni cin moze izazvati
samo osudu", pise u saopstenju koje je potpisao generalni
ANEM osudio ubistvoSlavka Curuvije
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izrazila je zaljenje i
protest zbog ubistva osnivaca i glavnog i odgovornog urednika listova
"Dnevni Telegraf" i "Evropljanin", Slavka Curuvije.
U saopstenju, koje je potpisao predsednik ANEM-a Veran Matic, istice se da
jucerasnji zlocin unosi zebnju i strah medju sve novinare u SR Jugoslaviji,
ali i da moze uznemiriti gradjane.
ANEM podseca da je samo nekoliko dana pre Curuvijinog ubistva u beogradskom
listu "Politika Ekspres" objavljen komentar kojim se osudjuju "narodni
izdajnici", i u kojem je on posebno posebno pomenut.
"Slavko Curuvija je, koliko je ANEM-u poznato, u svim svojim javnim
nastupima i kontaktima s brojnim zvanicnicima neumorno zalagao protiv
intervencije NATO-a na nasu zemlju, upozoravajuci na kobne i nesagledive
posledice takvog cina", istice se u saopstenju.
ANEM naglasava da se Curuvija na isti nacin ponasao i nakon otpocinjanja
agresije NATO-a na SRJ, te da je jucerasnji zlocin predstavlja "ubistvo
dobrog i lojalnog gradanina Srbije i Jugoslavije, koji je sve svoje
sposobnosti koristio u skladu s interesima svoje zemlje i svog naroda".
"ANEM zahteva od nadleznih organa da se izvrsioci ovog ubistva u najkracem
roku uhvate i osude, i da nadlezni organi ucine sve u njihovoj moci da se
sprece obracuni i podele medju gradjanima nase zemlje, makar i samo u
periodu trajanja ratnog stanja", zakljucuje se u saopstenju ANEM-a.
Vlasnici privatnih medija traze da se ubice pronadju
Asocijacija privatnih medija (APS) u SR Jugoslaviji osudila je danas ubistvo
novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Curuvije u Beogradu i
zatrazila da se krivci za taj zlocin odmah pronadju i izvedu pred sud.
"To surovo izvedeno ubistvo, ocito delo profesionalaca, deluje krajnje
uznemiruce i zabrinjavajuce na sve nas, vlasnike i zaposlene u medijima -
clanicama Asocijacije", navodi se u saopstenju APS-a, ciji je Curuvija bio
clan i jedan od osnivaca. U saopstenju se izrazava sok zbog muckog ubistva
Slavka Curuvije.
"U teskim uslovima agresije na nasu zemlju, kada su svi mediji stali uz svoj
narod i otadzbinu, trazimo da se taj zlocin sto pre rasvetli i krivci izvedu
pred lice pravde. Samo na taj nacin otklonice se zebnja da ova teska vremena
mogu navesti ljude pomracenog uma na pomisao da je moguce na ovako gnusan
nacin, nekaznjeno, obracunavati se sa novinarima, bez obzira koje stavove
zastupali", navodi se u saopstenju Upravnog odbora APS.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------