BOGDAN BOGDANOVIC, bivsi gradonacelnik
Beograda Srbiji prijeti klasicni fasizam
- Kakva je bila Vasa reakcija kada su u
martu ove godine pocele padati bombe na grad
u kojem ste dugo bili gradonacelnik i u kojem
ste proveli veliki dio svog zivota?
BOGDANOVIC: Slozena, znate, vrlo slozena.
Onako, po nekom instinktu, cini mi se, mi
smo se odmah prisetili ranijih bombardovanja
koja smo vec izdrzali - nemackih i
saveznickih. Beograd je mnogo puta bombardovan,
i to je gotovo neki beogradski sik da
mostovi idu na dno Save. Ali, mi smo mislili da
se to vise nece ponoviti. E sad, to sve
dolazi u jednoj mracnoj situaciji koja traje
vec deset godina i vise. Jedan rat na Balkanu,
drugi rat na Balkanu, strasne stvari se
dogadjaju, rusenje Vukovara, opsada Sarajeva,
Srebrenica, Mostar... I onda, ono sto je
najperverznije u celoj situaciji je to sto sam ja
nekada i negde napisao i rekao da ce Beograd
biti bombardovan. Ja sam Pristinu i
Beograd pominjao kao gradove koji ce doci na
red, kao rezultat jedne provokativne
politike koja je trajala i trajala. Tako sam
imao jedno osecanje nelagodnosti zbog toga
sto sam nesto prorekao. To je parapsihicki, to
nije bas prijatno za coveka. Ja to uvek u
sali kazem, ili u poluzbilji, kao pretnju ili
kao upozorenje, a onda na kraju to dodje. Sa te
strane sam imao vrlo komplikovane, ukrstene
emocije.
- Gospodine Bogdanovicu, kada ste izrekli
ovo prorocanstvo da ce bombe da padaju
na Beograd, nakon Sarajeva, Srebrnice,
Vukovara, Dubrovnika, da li ste mislili da ce to
biti posljednji cin ove krvave ratne tragedije
na podrucju bivse Jugoslavije? Da li danas
mislite da je to krajnji cin ili ima i jos
dalje?
BOGDANOVIC: Ne znam, ovog puta
stvarno ne znam. Bolje da ne kazem nista,
da ne ispadne opet neko prorocanstvo. Ne
znam, zbunjen sam. Prvo, ja ne osecam
vise ritam onoga sto se dogadja u
Beogradu, vec sesta godina kako smo
ovde, a tamo su neki novi ljudi. Beograd je
izmenio stanovnistvo, tu je sad neki novi
mentalitet. To su stvari koje ja licno ne
mogu da shvatim. To je sada jedna
duboka indoktrinacija, koja je trajala za
ovih deset godina. Znate, ona marksisticka
indoktrinacija je bila saljiva,
nijedno dete u Jugoslaviji nije ozbiljno
verovalo u marksizam. Ovo je indoktrinacija
koja seze duboko u emocije. Ja u ovom
trenutku ne razumem reakcije
Beogradjana. Oni idu po Beogradu sa tri
Prsta u vazduhu, nesto kao da proslavljaju.
Razumeo bih da se raduju sto prestaje jedan uzas,
ali oni nesto proslavljaju. Neki od njih bar kazu da
su pobedili, a to znaci da jos uvek
imaju neke dalje ideje. Ne bih umeo da
vam sad tacno ocrtam profil jednoga
prosecnog Beogradjanina. Pokusavam da
dokucim preko onoga sto izjavljuju.
Prvo, sve je jako dugo trajalo. Jedno
nacionalisticko zacaravanje nacije trajalo
je jako dugo, trajalo je najmanje jedan vek,
a mozda i vise. Posle smo imali zemlju u
kojoj su jos uvek te nacionalisticke
sub-ideologije, subverzije sveta, drzave i
svega, bile negde ispod zemlje.
Nacionalisticke indoktrinacije su i onda
trajale, pa je doslo ovih deset suludih godina
kada je na celu zemlje psihopata, lud covek.
Nemam drugu rec. I, posle toga ludilo
evoluira, okrece lude tockove u drugim ljudima.
Tako da sam, sve u svemu, zabrinut. Vrlo
sam zabrinut sta ce biti dalje, ne umem da
procenjujem. Ako se ne dogodi ono osnovno,
a to je pravo rasciscavanje stvari, ako nacija
sama sa sobom ne rascisti stvari, tacno
onako kako su to Nemci rascistili posle rata,
ako se to ne uradi, ko zna u kom pravcu
posle to moze da ide. Jer, ima glasaca za te
nacionalisticke partije, Milosevicevu i ovu drugu
njegovu, i za Seselja, i za Draskovica, koji je
uostalom cirkuse pravio po Ravnoj Gori. To znaci da je
zagadjenje prilicno veliko. Dekontaminacija nece
biti jednostavna. Gde ona treba da pocne -
najteze je pitanje. Ako treba da pocne od
srpske inteligencije, e pa bogami, tu tek imamo
prvo da vidimo sta je srpska inteligencija
kriva za sve ovo.
- Mnogi smatraju da su srpski intelektualci
rodonacelnici srpskog nacionalizma, da je
Milosevic tek puki izvrsitelj.
BOGDANOVIC: To je notorno.
Sve je pocelo davno, kao sto ste Vi
kazali, ali da govorimo malo o ovoj blizoj
proslosti. U osamdesetim godinama, kada su
pocele, primjerice, price o silovanju
kaludjerica na Kosovu, da li mislite da bi ista
promijenilo da se tada - znaci
govorimo o godinama negde oko Memoranduma, ili
neposredno nakon toga, znaci
prije dolaska Milosevica na vlast ili
neposredno nakon toga (postojala je jos bivsa
drzava Jugoslavija) - naslo vise srpskih
intelektualaca koji su prepoznali, odnosno digli
glas, usprotivili se tom jednom jeziku mrznje
koji je poceo galopirati u Srbiji?
Ljudi kao ugaseni fenjeri
- Gospodine Bogdanovicu, da li Vi
razmisljate o povratku u Srbiju?
- Pa, znate sta, nasa bi zelja bila da
imamo dva grada, kao toliki drugi bivsi
Jugosloveni. Meni bi bilo drago da mogu
da odem tamo bez ustrucavanja, bez straha.
Ksenija, moja supruga, putuje za Beograd, ali ja ne
putujem. Ona nosi odavde knjige koje mi vise ne
trebaju, donosi knjige koje mi trebaju. To je
ovako, u nasim godinama, strasan podvig. Ali,
kada je rec o povratku u Beograd, ja se mnogo
cega plasim. Ne plasim se vise ovih
gluparenja, pretnji, i tako dalje, to mi je
vec sve smesno. Ja se plasim susreta sa ljudima, sa
depresijom. Znate, i kada nam dodje neko iz
Beograda, iz godine u godinu primecujemo
promene na ljudima, ljudima koji ispravno
misle, koji su sve vise zatvoreni u sebe, sve
deprimiraniji i sve depresivniji. Govorio sam
to cesto: ponekad me neki prijatelji podsecaju
na ugasene fenjere. To je potpuno razumljivo,
sve je to deset godina trajalo. Mi smo u
mladosti imali okupaciju koja je trajala
cetiri godine, pa smo onda imali one cetiri mracne
godine. I dok nismo poceli da se raskantavamo
sa Informbiroom, to je osam godina. Nama je
trebalo, posle, dva puta toliko vremena da se
uspostavimo u nekom svom prirodnom,
normalnom, mentalnom, dobrom i zdravom
statusu. Sad promene nece moci da se
dogode preko noci. Ali, ako se iole pokaze da
se tamo uspostavlja neki elementarni red, neka zdrava
vlast, onda ce se, razume se, pojaviti i
prijatelji da vide kako sve to izgleda.
BOGDANOVIC: Da je bilo dovoljno
intelektualaca koji bi nametnuli jedan drugi diskurs,
drukciji govor o stvarima, moralo bi ici
drukcije. Ja ne mislim bas da je srpski narod do
te mjere glup, zaglupljen, da ne bi mogao da
shvati. Da je neko onda ljudima rekao - pa
ljudi, znate sta, nemojte kukati za tim
Kosovom, zna se da to vise nije nase. Svi su se
odande povlacili i svi su isli na sever. Kosovo
je sto godina bilo u sastavu Srbije, skoro
sto godina moglo se onda na Kosovu ziveti, ali
niko od moje generacije, nikad niko nije
hteo da ide dole, svi su bezali. Prema tome, u
podsvesti, srpski narod se od toga
oprostio, a onda ga je inteligencija ucila da
nesto deklamuje. Onda se na jedno, ja
mislim zdravo osecanje da tu vise nemamo oko
cega da vodimo brigu, da to ide svojim
istorijskim tokovima, pravila neka retorika.
Niko nije hteo da pomene Kosovo, a da ne
uzdahne, i tako dalje, a nikad niko od njih
nije bio na Kosovu. Ako je
dosao do nekog manastira da ga vidi sa nekom
eskurzijom, to je sve.
To je jedna fikcija, jedna fantazma,
izmedju ostalog, krajnje neintelektualna, krajnje
glupa. Prvo, kada se dobro proanalizira,
kosovski mit nije pravi mit, jer pravi mitovi
se javljaju negde sa najranijim srednjim vekom.
To je nesto zakasnelo, to je paramit
stvoren ko zna kada, valjda u osamnaestom,
devetnaestom veku. Pravila ga je, ja ne
sumnjam, crkva. I, to je upravo ta
indoktrinacija, da kazem odozdo, ne odozgo, ne kroz
pamet, kroz recimo nacionalne osecaje, kroz
srce, kroz ovo, kroz ono. Ona je stvorila
jednu situaciju i sada je osnovno pitanje -
kako ce se to drvo koje je nakrivo izraslo sada
ispraviti? Kako, gde, ko ce to da kaze? Hoce li
to da nam kaze Srpska akademija nauka?
Nece. A kriticka inteligencija iz Beograda je
otisla. Mladi, koji bi mogli nesto da kazu, danas lutaju po svetu i
snalaze se kako znaju i umeju. Ja ne znam
sada ko je dosao na njihovo mesto? Dosli su
neki drugi, Beograd je osvojila neka druga
vrsta ljudi koji su dosli iz malih gradova, sa
sela, koji donose sa sobom ko
zna sta. Da li je najgore to sto likuju i
smatraju da su pobedili, mada je cist nadrealizam
objasnjavati da ste pobedili kada ste
definitivno predali svoje Kosovo. To je smesno. Ili
je mozda jos gore da se nastavi kosovsko
kukanje, pa da se jos petsto
godina ceka na nesto sto se nikada nece
dogoditi. Pitanje je, cini mi se antropolosko,
vise nego politicko. U to ce se sada, kad
pominjem politiku, ja se plasim, ubrajati jedna
fals politika, opet lazljiva, opet pricljiva.
Ako opozicija sada stane da preslisava
Milosevica da li je predao Kosovo ili nije,
onda je to veoma losa varijanta.
- Vi ste davno kazali da bi Srbi trebalo da
napuste Kosovo, da su ga oni izgubili i da
bi se morali ispricati Albancima. Da li vidite
nekoga, bilo gdje na horizontu, ili neku
nadu, da se to u nekom trenutku dogodi?
BOGDANOVIC: Znate, ja znam desetak vrlo
pametnih ljudi u Beogradu, koji su uspeli
da ostanu tamo, koji to misle i koji ce to da
kazu. Ali, to se ne cuje u celoj ovoj halabuci.
Mene sada zanima kako ce cela ta smejurija sa
tim fals mitom da ide dalje,
sta ce dalje da se prica. Da li ce se ponovo
obnavljati prica o carstvu nebeskom i slicno.
- Da li mislite, gospodine Bogdanovicu, da
ce mozda krenuti i u nekom drugom
smjeru? Ono sto Milosevicu odgovara, to je
dizanje tenzije, primjerice na Vojvodini.
Vojvodina nije cisto srpska.
BOGDANOVIC: Nazalost, to je vrlo lako
moguce, jer sad je jos prva zabuna, pa on jos
moze nesto da prica, kao kobajagi da se nista nije
dogodilo. Ali, pocece da mu postavljaju ipak neka
pitanja. Neka sitna pitanja - zasto nije prihvatio
Rambuje, a ovo jeste? Zasto je dozvolio da dodje
uopste do bombardovanja pa da posle prihvati sve, i
tako dalje. On ce tu jos nekako da vrda i da
pliva, ali ce onda shvatiti da mora da otvara
novu krizu, novo uzbudjenje, novu histeriju. E
sad, da li ce to da bude Vojvodina ili Crna
Gora, toga se isto plasim. Sad ima i treci
faktor - faktor porazene vojske. Jer, vojska koja
se vraca sa tenkovima pokazuje po tri prsta, a
zna da je porazena. Osim
toga, ko zna sta nju ceka sada u Srbiji. Da li
je ceka egzistencija? Onda, svaka porazena
vojska je spremna da krivicu baci na
glavnokomandujuceg. Ali, vidite, iz porazenih vojski
izlaze posebni fasizmi. U Prvom svetskom ratu
Nemacka je bila porazena, pa je kriza bila duboka, pa je
krenula u fasizam. Nije iskljuceno da i ovde
krenemo u neki pravi, klasican fasizam.
Pogotovo sto nije ni malo jasno, meni nije
jasno, kako bi sada svet da opsti sa
Jugoslavijom, odnosno sa Srbijom. Da li ce se
uopste uspostavljati diplomatski odnosi, koji
su suspendovani, prekinuti? Da li ce iko
razgovarati sa Milosevicem, i na koji nacin?
- Sluzbeno najavljuju, ponavlja se stalno,
da nikakve pomoci Srbiji nece biti dok je
Milosevic na vlasti.
BOGDANOVIC: To ce njega najmanje da uzbudi.
On je sad u ovom svom debilnom
istupu na televiziji, totalno ukocenom,
uplasenom u stvari, vec pomenuo obnovu i
izgradnju. To je stara parola, jos iz nase
komunisticke mladosti. Sad ce on da tera narod
da dize mostove i tako dalje. A, razume se,
nema ni tehniku, nema ni para. Kolaps je tu,
ali mi sve to govorimo kao da je on normalan
covek, ali on nije normalan covek. Cela
politika je bila samoubilacka, ta rec
samoubistvo se pominjala toliko puta, manje vise, u
svim razgovorima o njemu. Nije li sada ovo
stvarno pocetak jednog krajnje
samoubilackoga cina, zavrsnog cina koji se
uvukao i u ljude. Pa nije samo on, nego se
tamo stvorio ceo jedan mentalitet koji je decu
ucio samoubistvu. Vodio ih je na mostove,
deca su plakala i imala one male znakove mete
da u njih kao gadjaju. To je nesto
nepojmno, to prevazilazi uobicajene i
najdrasticnije politicke psihopatologije.
- Da li mislite da je Zapad ispustio
priliku, odnosno da je nije iskoristio ? Naime, sami
ste dali analogiju sa Njemackom nakon Prvog
svjetskog rata. Ali, naucivsi nesto na
iskustvu Prvog svjetskog rata i Njemacke, Zapad
je posve drugu stvar ucinio nakon
Drugog svjetskog rata. No, ovdje se ocito stalo
puno, puno prije definitivnog, konacnog
poraza Srbije, kao sto se to ucinilo sa
Njemackom.
BOGDANOVIC: Pa, Srbija nije ni bila mnogo
vazna. To je mala zemlja, ona je na
geopolitickom punktu. Ona drzi dugme pomocu kog
se moze izazvati pozar, to je ono sto
u dobroj meri determinise tragicnu istoriju
Srbije u poslednjem veku. To sto je bila na
opasnom mestu i sto moze nesto opasno da
napravi je raznim usijanim glavama
izgledalo kao da je ona jako vazna, kao da ona
stvarno moze nesto, da je to neka njena
snaga. To nije bila snaga. E sad, dosao je
trenutak kada je opet trebalo nesto
da se zapali, pa se zapalilo kako ne treba i
poraz je tu. Ta rec poraz, to treba ponavljati,
treba uspostaviti jednu, ako tako mogu da
kazem, etiku poraza koja postoji u svim
narodima, civilizacijama i kulturama, ako su
iole imale neke etike vojske
i vojne price, vojne vrline i tako dalje. Kad
je neko porazen, porazen je i u sportu. A, sad
cemo videti, vrlo je neizvesno kojim ce to
potevima da ide. Mi imamo u Srbiji jedan tip
coveka koji je ranu mladost proveo u jednom
totalitarnom svetu, ovakvom
ili onakvom, ali blokiranom, sa vrlo losim
predodzbama politickoga tipa, i koji se posle
prekvalifikovao u nesto drugo. Postali su
vernici, nose krstove, svi su sad jako
pravoslavni i tako dalje. Fala bogu,
Pravoslavna crkva radi svoj posao i ja je
smatram duboko, duboko krivom za mnoge srpske
nevolje u istoriji.
E sad, sta ce to dalje da bude, i kako ce
da bude? Ja iz ovog zacaranog kruga, ovako
kako sam vam rekao, vise ne umem da izadjem.
Milosevic je proglasio pobedu, ali nije
rekao da je rat gotov. On treba sad da ukine
ratno stanje, treba da dozvoli novine da
koliko-toliko nesto pisu. A, onda imate, kada
pominjem novine, NIN i razne novine koje
su ga u ovoj situaciji strasno pratile. To je
bila nacionalna solidarnost, to je bila luda
antiamericka, antizapadnjacka histerija. Sad se
pitam kako ce ti ljudi sutra da pisu, sta
ce da pisu vec u sledecem broju!?
...........................................Vesna ROLLER
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------