Beograd, 21.jun.1999 godine, 15:00h
U drugom delu pisma, evo cisto da vidite sta smo
svi mi uspeli da sakupimo od darova. Neko vise,
neko manje, koliko je ko mogao. Ne treba zaboraviti
da je ovde situacija takodje losa, te da svaki poklon
zbog toga vredi desetostruko vise.
Ono sto je sakupljeno:
Oko 10 punih kutija napravljene hrane: gibanice, pite,
kifle, stapici, lisnate pogacice, sendvici (svaka cast
onome sto je napravio sendvice u kesici + povrce, sir,
poklon, slatkis, - sjajna ideja - izbeglice su se odusevile),
razni kolaci, konzerve sa gotovom hranom, sardine,
grickalice, keksi, bombone, oko 40 l trajnog mleka,
oko 30l soka, puna gajba jabuka i bresaka, juzno voce,
cokoladno mleko, pirinac, griz, pire, brasno, supe u
kesici, 2 kantice sa dzemom, smrznute namirnice, kafa,
cigarete, decje knjige i ukrstenice koje su decica (a i odrasli)
razgrabili.
Hvala gospodji koja je donela punu kutiju hrane za bebe
(tamo su dve male bebice), Sredstva za higijenu, puderi,
sapuni, kreme, samponi, deterdzent. Garderoba za bebe,
decja i za odrasle. Paket za sesnaestogodisnjaka je uspesno
pronasao svoj put.
Takodje od nepoznatog donatora (po zelji), 200 dinara, da ne
mislite da smo zaboravili. Taj novac ce naci put do konkretne
familije, one prve koju smo nasli, jer su se vec javili, a njih zbog
dislociranosti nismo mogli da obidjemo. Inace, kod njih je
situacija vec vrlo kriticna.
Takodje, mada je trebalo u prethodnom delu pisma, gde su
zahvalnice ljudima koji su se odazvali i pomogli celu akciju,
evo i jednog pisma, za sada zaista najveceg dara koji je
neko uputio, tako da zasluzuje posebno mesto:
----------------------------------------------------------------------------
Dragi Dusane i Slobodanka,
procitala sam pismo i vasu posetu tom jadnom narodu bez
kuce, pa mi je sinula ideja.
Moj otac koji je umro pre par meseci ima plac u Parcanima.
Tu vise niko ne dolazi. Znam da unutra ima frizider i sporet i
sve potebstine za vikendase. Plac se nalazi nedaleko od groblja,
adresu ne znam,ali sam sigurna da seljaci znaju gde je plac.
Komsija pored se zove Rasa i zena mu je Mila, verovatno imaju
kljuc a i da nemaju moze da se obije brava i da se taj narod tu
smesti. Moje ime je Ivana Blazicevic,a otac mi se zvao Miodrag.
Pa ako mozete da se organizujete i prebacite taj narod tamo,
bice mi veliko zadovoljstvo da tamo i ostanu.
Znam da je moj otac imao mali vocnjak i da je sadio povrce pa
ce i oni moci tako da se prehrane.
Ako vam treba vise informacija samo pisite
Pozdrav
Ivana
strumicka74@yahoo.com
----------------------------------------------------------------------------
Ovim putem, malo unapred, izgleda da ce Ivanina ponuda
biti prihvacena i da ce porodica, iz naseg prvog pisma, sa
Bubanj Potoka, tamo preci i poceti da zivi.
Zar postoji veci poklon od tog !
Beograd, 21.jun.1999 godine, 15:00h.
I u trecem delu pisma, ono sto Vas sve najvise interesuje.
Elem, nasli smo dve grupe izbeglih Srba sa Kosova i
Metohije. U prvoj grupi se nalazi 120 osoba, svi mestani
Suve Reke. Ima puno dece (vise od trecine - mozda cak
i polovina), dosta novih udovica, a svi su, vidi se,
zemljoradnici.
Iz ove grupe, SVI su ostali bez svega sto su imali. Sve im
je pokradeno, kuce popaljene, a jedina pomoc koju su
dobili je bila od Vojske - po 10l goriva.
Zive u zaista losim uslovima, spavaju na onim tankim
vojnim dusecima, zajednicki, u holu pansiona, imaju samo
ono sto imaju na sebi, a o higijeni mogu da sanjaju.
Stoga, pripremajte se, bice ZAISTA potrebna i druga tura
nase akcije, koja ce obuhvatiti ono sto im je sad
najneophodnije, a to je:
Anima:
'Ono sto su svi pitali, a mi nismo imali - jesu pelene - pampers.
Takodje su im neophodna sredstva za licnu higijenu, pogotovo
ulosci i vata - za zene, kao i donji ves.'
Na svu srecu, hrane ih, za sada dobro.
Ne zale se na hranu, kazu da imaju sve obroke, da je hrana
obilna i da je ima dovoljno. Hvala Bogu makar na tome.
Znaci, uopsteno uzev, imaju ono najneophodnije i najnuznije.
Hranu i smestaj, ali zato nista drugo nemaju.
Tu sam, ja licno, naisao na zaista tuznu pricu, najstarije muske
glave porodice Antic. Evo vam mojih reci iz prepiske sa mojim
prijtaljem Dragutinom:
'Porodica Antric iz Suve Reke. Njih 12, od toga polovina
male decice - nemaju nista. Spavaju na tankim vojnickim
dusecima na podu, u antreu samog ulaska u pansion.
Kucu su im zapalili, neke su im i pobili i nemaju vise nista.
Kazu im da treba da se vrate na Kosovo - a covek mi
lepo i smireno kaze - 'Pa mi nemamo tamo vise nista'.
Inace, video me je sa kamerom i rekao, 'Dodjite da
snimite gde spavamo i mi i 6-toro dece'. Kaze, 'Da ste
novinar, ne bih Vam dozvolio da snimate, ali VAMA
HOCU da pokazem'.
Dragutine, sta da kazem.
Srce mi se cepalo.
Videces sliku, covek pravi zemljoradnik, lice isuseno,
oci bistre, stariji, neka tuga izbija iz njega, ali i ponos...
Ima i mladjih, oni se ne daju, ali sve je da ti se dusa od
tuge pocepa.'
Moram ovaj put, da prenesem i jedno, zaista lepo zapazenje
Bogdana iz Hari Krisna Centra, a koji moze delimicno da
Vam prenese atmosferu.
Pandu:
'Da li znas sta je mene odusevilo ?
To sto se niko ne otima oko hrane, vec svi polako i smireno
dolaze i uzimaju svoj deo - ono sto im je potrebno. Nema guzve,
cike, vriske, otimanja. Ne. Vec jedan, gotovo nadrealan mir.'
Ovoj grupi izbelica smo podelili otprilike 65% pomoci, sto je
ispalo super, adekvatno broju ljudi.
Druga grupa izbeglih Srba sa Kosova i Metohije je smestena,
moram priznati, u mnogo boljem okruzenju. Da nema samog
naziva Neuro Psihijatriska Klinika - Avala, scena bi bila idilicna.
Da bi Vam docarao, sto rece Jovana - 'Pa tu je sniman film
Poseban Tretman'.
Ima ih 79 od cega trecina dece. Takodje puno novih udovica,
sastav pa skoro isti kao i iz Pansiona Beograd, sa jednom
razlikom. Ovi su takodje iz neke varosice blizu Suve Reke,
sastav im naginje vise ka gradjanskom, nego ka
zemljoradnickom i izgleda da im ipak nisu popalili kuce. Oni
su svi do jednog spremni, da se momentalno vrate kuci. Sto
je, makar za mene ohrabrujuce. Ohrabrujuce, jer ovi ljudi jako
trezveno razmisljaju. Zabelezio sam na traci (nadam se da cu
nekako uspeti to da okacim na neki sajt) izjavu jednog coveka,
mladjih godina, koji kaze: 'Ma samo da decu osiguramo, da
smo za njih sigurni, mi se odmah vracamo, pa sta nam Bog da'.
Eto, to Vam je otprilike cela prica, kako je protekla nasa mala,
ali zapravo Velika akcija skupljanja pomoci. Sta da Vam kazem,
u moje ime i Animino ime svima hvala koji su na bilo koji nacin
pomogli.
I za sam kraj, izjava jedne bake iz Pansiona Beograd (zabelezeno
na traci): 'Vi ste jedini kojie ste dosli da nam pomognete - Hvala
Vam na tome'
Neka ovo ne bude kraj nasim akcijama.
Beograd, 21.jun.1999 godine, 15:00h.
Posle malo odmora, evo detaljnije kako je nasa
zajednicka, NoBombs akcija prikupljanja i podele
pomoci izbeglim Srbima sa Kosova i Metohije
protekla.
Za pocetak, spisak i zahvalnica ljudima koji su se
direktno odazvali da pomognu. Ne zamerite ako
je neko propusten, ali Anima je stvarno jedna, a
sav trud i muka oko prepiske je pala na nju.
Takodje ne zamerite sto nije navedena meil adresa
svakog konkretnog ucesnika, ono sto smo nasli, smo
i objavili
Dakle, evo darodavaoca:
1. Vera i Ljubisa Radivojevic vera@bolex.co.yu
2. Vladimir Ignjatovic - Ignjat ignjat@ptt.yu
3. Nebojsa Djordjevic urej@beotel.yu
4. Ognjen Rogacev oggy@verat.net
5. Aleksandar Cingel starexit@EUnet.yu
6. Nebojsa Djordjevic urej@beotel.yu
7. Vesna Nesic mnesic@EUnet.yu
8. Sreten Petkovic anapet@EUnet.yu
9. Bojana Andric tvandric@EUnet.yu
10. Tanja sicha@EUnet.yu
11. Vesna Ruzic roses@EUnet.yu
12. Cvetana Crnobaric cvetana@EUnet.yu
13. Vlada Ribar sufi@sezampro.yu
14. Milos Bogdanovic smirna@bits.net
15. Hare Krisna centar pandu@EUnet.yu
16. Nebojsa Petrusic - u ime "Arunacala" IK Beograd
17. Mira i Dragan Stojanovic - u ime Sri Cinmoj centra Mira
18. Stanari ulaza Pariske Komune 33
19. Porodica Pecic
20. Porodica Canic
21. Porodica Spasojevic
22. Stevan Vujasinovic iz Londona
23. Ivana i Nevena Duskunovic
24. Biljana Saric
25. Ljiljana Djurovic
26. Bojan Bogojevic
27. Ivana Dedijer
28. Milka Danilovic
29. Danica Vucetic
30. Biljana Maksic
31. Ljubinka Djordjevic
32. Radmila Kostic
33. Dragan Vasiljevic
34. Jovana Maric
35. Olga Jankovic
36. Jadranka Djordjevic
37. Milan Crnobaric
38. Toni Malbasic
39. Jelena Djuric
40. Marko Ribar
41. Smilja Petrusic
42. Rade Vucic
43. Zorica Boljenovic
44. Sreten Tanasic
45. Milan Teodosijevic
46. Spasic Dobrila
47. Majkic Biserka
48. Tedosijevic Sreta
49. tetka Ruza
50. Marija
51. Jelena
Posebnu zahvalnost, moram opet da napomenem,
zasluzili su, dugujemo Centru "Hare Krisna" koji je
napravio 1200 vrlo ukusnih i hranljivih kolacica za
decu, a isto tako nam velikodusno ponudio svoj
prevoz (kombi) do Avale. Takodje, zahvaljujuci
njihovm iskustvu, sam cin podele je protekao lepo
i organizovano
Naravno, na kraju, ali nikako zadnje, na spisak treba
nadodati jos cetiri imena, bez cega svega ovog ne bi
ni bilo.
Bez direktne pomoci u prevozu i podeli darova, ceo
skup ne bi protekao lepo i glatko kao sto jeste, tako da
broj 52 sledi nasoj dragoj i svima znanoj Aniki i njenoj
sestri Jovani:
52. Anika i Jovana Krstic - anika-k@EUnet.yu
Mog licnog ucesca, kao smetaca i oduzimaca vremena
Animi, bez cijeg ucesca bi se sve i ovako i onako desilo
53. Dusan Miladinovic - mdusan@EUnet.yu
I za sam kraj, mada je trebalo na pocetku, osoba, bez koje
se sve ovo ne bi ni odigralo, bez cije upornosti i poznanstava
cela akcija ne bi uspela, osoba koja je na sebe preuzela sve
organizacione, informacione i da, spijunske poslove (kako
zaista naci izbeglice), kao i osoba koja je celu noc nasla
vremena da pripremi u kuhinji deo onoga sto je predato, pod
brojem 54:
54. Slobodanka Kalauzovic - Anima - ramana@EUnet.yu
Anima, u svoje ime i u ime svih izbeglica, veliko HVALA !!!
P.S. Uh, umalo da zaboravim, a nikako nije za zaboravljanje,
posebno HVALA gospodinu Draganu Bilalovicu iz Crvenog
Krsta Vozdovac, bez cijih informacija i odusevljenja, sam kraj
akcije ne bi ni postojao
P.P.S.
Skleroza, sta cete. Zahvaljujem svim nasim iz dijaspore
a pismima podrske i utehe, kao i Oliveri<olivera@netstra.com.au>
koja je sva ta pisma spojila u celinu, tako da smo mogli
da delimo stampane pamflete.
Subject: Fw: Pomoc Bozani iz Istoka
Dragi nasi,=20
Obavestavam vas o jednoj konkrektnoj akciji, pomoci izbeglicama sa =
Kosova, iz Istoka.
To je porodica o kojoj sam vam pisala, a koju smo Dule i ja susreli na =
ulazu u Bubanj Potok.
=20
Javili su mi se telefonom!
=20
Trenutno su smesteni u Maloj Mostanici kod Obrenovca kod jedne bake.
Jedna dobra Ivana iz Australije nas je kontaktirala i ponudila svoju =
kucu sa lepim placem u blizini Beograda da bi smestili ove ljude. Oni su =
to sa radoscu i olaksanjem prihvatili.
Ovih dana cemo ih odvesti tamo i pocece useljavanje. Ono sto im je jos =
potrebno jeste neki posao. Bilo kakav. Ona je tekstilna struka, a on je =
lozac. Naravno, mogu da rade sve sto se od njih zatrazi. Trenutno su u =
velikoj besparici.
=20
Takodje, u velikim problemima su sa namirnicama. Pre svega im nedostaje =
hrana. Kazu da imaju jedan dzak brasna, par sapuna, a sve ostalo im =
nedostaje.
Sada treba konkretno delati. Moramo sakupiti bar za jedan paket za ove =
divne i napacene ljudima. Njih je petoro. Ona, suprug, dvoje dece i =
svekrva.
=20
Dogovorili smo se da za dva-tri dana, njen muz dodje po paket u Beograd, =
ili da im posaljemo preko nekog vozaca koji ide do Obrenovca. Ako neko =
od vas ide prema Maloj Mostanici kolima, obavestite me, da bi iznasli =
lakse resenje.
Ja sam vec kupila neke lekove (hitno su im potrebni lekovi protiv nazeba =
i nesto za stomak), kao i nesto hrane i garderobe. Takodje, treba =
prikupiti hranu, ne samo gotovu, vec i sve sto se moze pripremiti, jer =
imaju uslova za kuvanje. Novac im je takodje veoma neophodan (imaju kod =
sebe samo stotinak dinara).
Za one koji su u okolini Obrenovca, i koji pozele da im direktno uruce =
pomoc, ostavljam njihov broj telefona, da im se obrate:
8750836 (Bozana)
Za sve vas sa kojima smo tako lepo saradjivali, iz Beograda, a koji mogu =
da pomognu i doprinesu ovoj akciji, javite se meni na mail =
ramana@EUnet.yu , ili na telefon: 459-614 (Slobodanka).
Sve ono sto prikupite, naknadno cemo se dogovoriti kako i gde sve da se =
donese,
pa cemo im uruciti.
=20
Dakle, konkretna pomoc, konkretne potrebe i problemi, jedna divna Bozana =
iz Istoka sa svojom porodicom. Nasli smo im krov nad glavom. Sada, =
hrana, posao i novac.
U ime te porodice,
hvala vam svima unapred!
Anima
P.S. Njihova kuca je spaljena, tako da nemaju gde da se vrate.
Sa sobom su poneli samo malo garderobe.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------