Beograd, 10.jun.1999 godine, 05:00h.
Danas, 78 dana posle, posle sreda, prvi dan mira.
Osvanuo je konacno cetvrtrak. Tako bar kazu. Meni
je i dalje gorak ukus u ustima, a u mislima mi je i dalje
Gagi i onaj Srpski Narod na Kosovu.
Nisam mogao da izdrzim, morao sam da prodjem
gradom i da licno vidim, koliko ovaj narod moze daleko
da ode. Malo mi je laknulo, nema organizovanih pizdarija,
samo mladi ljudi, koji se setaju gradom i u svojim kruzocima
slave, a slave ono sto i treba slaviti, svoju mladosti i kraj
necega sto ih je sprecavalo u tome.
No, gorak ukus je i dalje u ustima.
Nekako sam ocekivao da ce kraj biti uz opste slavlje, uz
Eru Ojdanica i ostale prigodne, od naroda priznate estradne
umetnike, ali nekako vise prija pab, crno pivo i new wave...
Nekako, makar u mislima moze da se ode negde gde je
lepo.
No, gorak ukus je i dalje u ustima.
Sirena nije bilo u celoj severnoj, centralnoj i juznoj Srbiji,
ali ih je zato bilo na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Sta reci ?
Reci su i dalje suvisne.
Ovo jeste kraj, samo nekako mi se cini da je mnogo veci
nego sto nam se svima cini.
Gagi, cuvaj se, molim te, ne dozvoli da, iako su Vas svi
izdali, panika zavlada vama, kao i da ne pravite nikakve
junacije i herojstva. Glava na ramenima je ono sto je
najvaznije...
Mozda u neko drugo vreme, u drugom mestu, ali ova bitka
je izgubljena. Rat nije.
Beograd, 09.jun.1999 godine, 22:35h.
Beograd.
U 22:00 na SKY-u je objavljeno da je Vojska Jugoslavije
potpisala u Kumanovu sporazum sa NATOm.
Na dnevniku RTS-a u 22:30h je objavljena ista vest, sa
dodatkom da je rat prestao. Prava vest glasi: 'Uspesna
politika Slobodana Milosevica je dovela do velike i
sudbonosne pobede...'
Ne znam, upravo cujem PVO kako plete, ja sam nekako
ziveo u uverenju da NATO to treba da obznani, a oni ne
rekose nista.
Ako mislite da se u Beogradu slavi, totalno ste u pravu.
U 22:40 je po Beogradu, krenulo da se puca na sve strane.
Iz vise delova grada se video pravi vatromet, koji i sada, uz
ceste pucnjave, evo dva sata posle, jos uvek traje. Skoro
isto kao kad smo osvojili zlato u kosarci.
A da li znate sta me najvise boli. Boli me sto je opstenarodno
slavlje krenulo bas u 22:40h. To je ono sto boli. Na svu srecu,
posto sam ostao bez telefona (tako je na NBGD-u kad je
iole neka frka, od zagusenja prestaju da rade svi smrtnici),
golubom pismonosm sam se cuo sa svim prijateljima, od
njih niko ne slavi. Takodje, neke vrlo vazne organizacije su
i dalje budne i gledaju u nebo...
SA VEROM U BOGA,BOG JE SA NAMA, ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU
Kako to Gagi ume da kaze.
From: Sava Jeremic <sava@EUnet.yu>
Subject: Posle rata alias ZRTVE
Date: Thu, 10 Jun 1999 08:59:25 +0200
Posle svecanog proglasenja 'POBEDE' na RTS-u i jos boljeg proglasenja
na TV Politika (u 02.00 u kratkim vestima je receno da je sinoc
izmedju VJ i NATO potpisan dogovor o VOJNO-TEHNICKOJ SARADNJI - sto bi
rekli JAKO CUDAN NACIN DA SE NAPISE REC KAPITULACIJA) i posto smo svi
'srecni i zadovoljni' trebalo bi da uradimo ipak i jednu malenkost.
SADA JE VREME DA NADJEMO I OBJAVIMO NA NEKOM WEB-U BAREM IMENA I
DATUM I MESTO POGIBIJE SVIH CIVILA/VOJNIKA/POLICAJACA...
Dosta smo cutali o nasim gubicima, NATO je uradio sta je hteo, cutao o
njihovim gubicima, mi smo tajili nase vojne zrtve, krajnje je vreme da
odamo barem malo pocasti svim nesrecnim koji su nastradali na
sluzbenoj duznosti (civili su vise manje pobrojani). Do 'pobede' sam
se slagao sa tisinom - nije bilo vreme da se prica niti o tome koliko
ljudi i tehnike smo izgubili niti o tome da kompletno politicko
rukovodstvo (SPS, JUL, SPO, DS, DSS, ND, SRS - da nisam nekog
zaboravio slucajno) JAVNO NA TERAZIJAMA OKACITI da bar sedam dana tiho
i polako skapavaju. Posto ste vec poceli sa (opravdanim) pljuvanjem po
'dragim nam' red je da pomenemo i napravimo e-memorial spomenik
'eSrbija99'.
(o)
CJ
From: "FMD.KOLO" <info@folklore.ch>
Reply-To: <info@folklore.ch>
To: kosovo@yurope.com
Cao naorde,
Neznam dal imam pravo uopste da kritikujem neke stvari, koje se sada
desavaju. Izgleda da mi srbi nikad nece da naucimo nista i uvek probamo
glavom kroz zid. evo nekoliko pitanja.
1. Kad je poceo rat, rekli smo, kosovo je srce Srbije, a bez Srca se ziveti
nemoze. Pa sta smo sada uradili. Jer cemo moci sada bez srca da zivimo.?
2. Dali smo Kosovo, i nikad nece biti vise nase. Poceli smo rat sa NATO-m,
jer smo mislili, da ce nam neko pomoci (Rusi??, Kinezi??, Grci???). Izgleda
da opet nista nismo naucili. Kad su nama vec rusi pomogli.!!...........pa
onda!! Kad smo to znali, mogli smo odma iz pocetka da im damo, dok nam nisu
unistili nasu drzavu, a ne sada na ovaj nacin. Kazu da je Ahtisari rekao.
"ili potpis ili Beograd ravan"
normalno, da mi tako nesto nemozemo da dopustimo. Ali je neko mislio, da
NATO nece posle nekog vremena, kada njihovi planovi nebudu isli kako treba,
da nam postavi ultimatum. Opet nismo nista naucili. Kad cemo vec jednom
......
3. Kako dalje!?! Jer ce Kosovo biti srpsko. Ja mislim da nazalost
nece.....Srce??????????!!!!!
4. A sta je sa Srbijom????? Sami odlucite
P.S. Moj rezume je. Kad smo vec resili, da nedamo Kosovo, onda smo moreli do
kraja. Ili da uopste nepocnemo rat (akomoze da se kaze rat). Nasa vlast
izgleda da nemo toliko mozga, da moze malo dalje da gleda nego od nosa.
Videcemo sada koje katastrofalne greske ce sledece uraditi.
pozdrav
aca
From: "Branislav Kurbalija" <banek@eunet.yu>
To: <Kosovo@yurope.com>
Subject: Srpsko slepilo
Date: Thu, 10 Jun 1999 12:54:11 +0200
O SRBIMA NA KOSOVU
SLAVLJU U GRADOVIMA SEVERNO OD KOSOVA
O RUKOMETNOJ UTAKMICI
JUGOSLOVENIMA I GNEVNIMA
=20
=20
Mili moji Srbi na Kosovu krvavom,
=20
docekaste da vas vasa braca tek nesto severnije od Kopaonika i =
istocnije od Urosevca ne shvataju ozbiljno. Oni misle da je vama drago =
kad je nedrago, da je vama mirno kad je nemirno, da je vama do slavlja =
kad je do tuge. Oni pretrpese silna bombardovanja, a kao vi niste. Oni =
videse silne vatre na nebu i na zemlji, a kao vi niste. Oni se vesele a =
vi tugujete i strepite.=20
=20
A sta ste vi to videli kada ne veselite sa nama? (autor teksta je iz =
Novog Sada)
=20
Vi ste videli strasna raskomadana i zaklana tela, vi niste imali =
mira jos od pre dvadeset i vise godina, vi ste videli mrznju i demone u =
svom pravom oblicju kako hodaju po svetoj zemlji Kosmetu, vi ste videli =
Lazare i Obilice kako padaju za svaki srpski kamen. Vi gledate kako vasi =
junaci odlaze a vi ostajete. I ko bi sada veselio i pravio pirove po =
ulicama srusenih gradova Kosmeta?
=20
Zar je vreme da slavimo? Zar da mi dusa bude vesela kad vi s` =
nevericom gledate nas nepromisljene.
=20
Ne bih bio covek od krvi i mesa kad ne bih osecao olaksanje sto ce =
prestati bombardovanje ALI da se ne zavrsi moja bit samo sa krvi i mesom =
i da bih pokazao da postoji i dusa moja (ili bar onih 10 grama mozga iz =
proslog pisma), ja NE VESELIM jer gubitak je nas ocigledan. Milo mi je =
da vise stradanja nece biti i da cemo sacuvati zivote i to nesto =
industrije sto imamo, a pitam se ko nam to garantuje. Verujete NATO-u? =
Izvinjavam se ali ne mogu da zapevam jer mi braca strepe i tuguju.
=20
Na vestima kazu pregovori sa UN, a od njihovog znaka ni tracka plave =
boje vec samo NATO zeleno-maslinasta kamuflaza, vojni sator umesto =
zgrade UN-a. Na vestima kazu pobeda politike doticnog (nedodirivog) =
vodje, a nama ovce nisu na broju a njihovi vuci nisu siti. Vec ce NATO =
nesto smisliti da bi nam otezao zivot. Bar jos jedan uslov i jos jedan, =
i jos jedan.... Vodja kaze pobeda. Pobeda cega????! Zar zadnjih deset =
godina? Nismo na tome radili kada je trebalo i kada se moglo.
=20
Smatram ova slavlja i veselja po nasim gradovima nemoralnim i =
nedolicnim. Olaksanje DA, slavlje NE. Boze oprosti nam, ne znamo sta =
radimo!
=20
Gledam rukometnu utakmicu i radujem se lepoj igri Srba, a u tom =
trenutku komentator rece Jugoslovena. Kojih Jugoslovena? Ko su ONI? =
Secate se kada smo na zadnjem prvenstvu sveta u kosarci osvojili zlato. =
Ko je to uradio SRBI ili Jugosloveni??? Tada komentatori rekose =
Jugosloveni i pocinise greh. Za sto (100) godina niko nece znati da su =
to Srbi uradili vec neki Jugosloveni u koje spadaju i Siptari, poturice =
i jos 28 raznih vrsta gradjana Srbije i Crne Gore. U drugim drzavama =
koje drze do sebe zna se ko pobedjuje. U Hrvatskoj Hrvati pobedjuju, u =
Francuskoj Francuzi, u Nemackoj Nemci pobedjuju, a to sto ima koji =
Turcin ili Arapin ili Srbin ili neki afrikanac u njihovim redovima nema =
ni malo znacaja. Kod njih Srbi imaju francusko, nemacko, hrvatsko =
drzavljanstvo. Zasto Srbin u Srbiji ne pobedjuje, vec u nekoj YU?! TO =
NAM JE NAJVECA GRESKA. Zasto ovdasnje manjine nemaju Srpsko drzavljansto =
vec neke bivse YU?=20
=20
Jednom cu doziveti pred strancima, kada se budem hvalio da smo mi =
Srbi prvaci sveta, njihovo osporavanje i tvrdnju da su ustvari neki =
Jugosi pobedili a ne mi kako tvrdim Srbi. Oni ce se pitati: "Kako mogu =
Srbi zlotvori da budu prvaci????" !
=20
Jugoslavija je bila drzava koja je okupljala sve ili bar sve juzne =
slovene. Sada svi beze od nje i njenog imena i traze svoje sopstveno i =
uspevaju u tome, a samo mi jos tumaramo i udaramo o zidove proslosti. =
Jedva smo izbacili petokraku sa auto tablica. Mi i sada pevamo "Hej =
sloveni". To je isto kao da pevamo Hej Hrvati, Hej Slovenci, Hej =
muslimani ili sta su vec, Hej Makedonci i naposletki Hej Srbi. Himna kao =
himna je dopadljiva ali joj je rok odavno istekao i sada je treba =
konacno zameniti. Predlazem "Boze pravde".=20
=20
Pokusavao sam sebi da objasnim zasto toliko vapimo za imenom YU. =
Mozda smo najvise ulozili u bivsu YU? Mozda smo se nadali da cemo =
zadrzati imovinu sirom sveta ako ocuvamo kontinuitet stare drzave? Kakva =
greska! To nije bilo vredno sadasnjeg stradanja. Znate li da nasa =
Pravoslavna Crkva ne dozvoljava da se zastava sadasnje YU =
(plavo-belo-crveno) unosi u nase hramove vec samo prava, doduse nesto =
osiromasena simbolima, zastava (crveno-plavo-belo). To je istinski odnos =
prema nasim vrednostima.
=20
Tokom godina provedenih pod nazivom SFRJ, Srbi su se ujedinili na =
kratko dok su se na dugo razjedinili. Sigurno je da smo mogli da =
izaberemo bolje ime za novonastalu drzavu pocetkom 90-tih. Nasa nesreca =
je ono famozno slovo "i" izmedju Srbije i Crne Gore. Tako malo ali kao =
klin zabodeno u nesudjeno zajednistvo. No, radije cu se zvati SRBIJA I =
CRNA GORA nego YU.
=20
Moja malenkost pokusava, svojim angazovanjem u Akademskom kulturno =
umetnickom drustvu "Sonja Marinkovic", Univerzieta u Novom Sadu, =
nastaviti borbu za ocuvanje dela vrednosti naseg naroda. Necete verovati =
da sam doziveo u sopstvenoj zemlji da mi se smeju i rugaju sto sam nosio =
opanke sa siljkanima. Kazu mi seljak ili opancar, a ne znaju da su iz =
toga iznikli. TO JE VEOMA OZBILJNO I ZABRINJAVAJUCE !!! Zar nas tako =
vaspitaju? Sta u skoli ucimo o Srpskim obicajma i nosnji? Da li nas uce =
da postujemo nase korene ili samo da trcimo za Koka-Kolom. U ovoj drzavi =
treba napraviti veliko spremanje ali ko da povede.
=20
Srecom u nasoj zemlji, medju nama ima dosta samosvesnih i ostroumnih =
ljudi koji ce se boriti za povratak pravim vrednostima naseg naroda. Ta =
borba nece biti ni malo laka.
=20
Iskreno vas Branislav iz Novog Sada.
=20
From: "Nebojsa V. ICIC" <nicic@ptt.yu>
To: <Kosovo@yurope.com>
Subject: Pitanje
Date: Thu, 10 Jun 1999 15:32:47 +0200
Postovani clanovi ove grupe,
Sada kada je, nadam se, dosao kraj ovom ludovanju zelim da se zahvalim =
svima koji su pisali. Ja sam dobio negde oko 400 pisama i u svakom sam =
procitao nesto
novo.
Ovo je prvi put i da se ja javljam. Ja sam veoma nedisciplinovam vozac, =
pa me interesuje u kojoj ce se valuti naplacivati kazne na Kosovu, jer =
znate...=20
From: Bosko Radivojevic <bole@bolex.co.yu>
Subject: Ubite mi televizor...
Content-Type: text
Dok je na jednom od kanala isao Ruski film 'kako Rusi zamisljaju rat sa
Amerikom (i naravno pobedjuju)', na drugim kanalima se uveliko slavila
pobeda nase zemlje. Osim sto je kraj agresije na nasu zemlju, ako niste
znali (ja nisam) mi smo u toj agresiji pobedili. Pade mi na pamet ono toliko
puta citirano iz crtaca 'B E N Z I N ... tako se ne pise rec voda'.
Sad mi je jasno zasto se narod veseli - zato sto smo pobedili. Samo ne znam
da li zato sto smo pobedili u rukometu ili u ratu. Ili nas je danas isla
karta pa smo i u ratu i u rukometu pobedili. Kako nam je krenulo, ko zna sta
cemo sutra da uradimo i koga cemo da pobedimo. U svakom slucaju, u nasoj
porodici je zakazana vanredna sednica kucnog saveta sa temom 'Da li treba
onesposobiti televizor', jer je primeceno veoma cudno ponasanje ukucana, a
sve to pod dejstvom televizije. Tata je nesto cudno namigivao i bacao
daljinski upravljac. Mama se vrtela okolo i zlokobno gledala u antenu. Od
dalje akcije sam je odgovorio posto sam je podsetio da smo prikaceni na
zajednicku antenu. Onda je pocela da se obuva, kaze ide na krov...
Dalje informacije iz euforicnog Beograda, slede kasnije.
Upravo sada, dok ovo pisem, sa svih strana se cuje pucnjava. Nisu bombe i
rakete, u pitanju su petarde i pistolji. Nisam siguran da li to narod slavi
ili se radi o necemu drugom...
Pre nekoliko 'trenutaka' u nas dom je stigla vest da je Vojska Jugoslavije
potpisala mirovni sporazum sa NATO predstavnicima. Cuju se i razne navijacke
trube. Izgleda da narod slavi. I dalje mi nije jasno sta to slave. Ili ja
nisam normalan? Bice da je tako. Jos uvek pucaju i zvizde, vicu. Mozda ce i
da zapevaju?
Na radio Zelezniku je fina yu-rock muzika upravo sada zamenjena sa nekim
brzim kolcetom. Ne razumem reci, neke sandale se spominju. Veselo je u
svakom slucaju. Ne volim takvu muziku. Pucnji su sve ucestaliji. Cuju se i
neke daire ili nesto slicno. Kolce se zavrsilo. Od spolja cujem "Ko to kaze,
ko to laze Srbija je maaaaaaaalaaaaa... i opet ce, i opet ce, robovati
nece".
Kako sam razumeo, nasa vojska ce se u potpunosti povuci sa Kosova. Nisam
siguran za onih 20 ili 25 km od granice sto NATO takodje trazi da bude
demilitarizovano. Cim nisu spominjali na televiziji, pretpostavljam da taj
'uslov' ostaje. Rafali iz, izgleda sada vec nekog jaceg oruzija, se cuju jos
uvek.
Mozda stvarno nisam normalan, ili me vise nego ostale pogadja to sto ce nase
stanovnistvo sa Kosova i okoline ostati bez branitelja. Mozda me vise nego
ostale pogadjaju sve te zrtve koje su pale ni zbog cega. Mozda mi je vise
nego drugima zao to sto nemamo ni jedan vazniji i vredniji objekat ceo i to
sto vise nemamo ni 10 mostova u celoj zemlji. Mozda do drugih jos nije
doprlo, ali mi na Novom Beogradu vise nemamo toplanu. Trafo stanica na
Bezaniji nam je u vrlo rashodovanom stanju. Smrznucemo se na zimu. Ni CK
nije vise citav. A oni koji vise nemaju kucu?
Zasto cemo mi opet da gradimo, sada vec znatno manju, nasu zemlju skoro iz
pocetka? Zasto cemo opet da zivimo u bedi? Zasto su meni demonstracije i
ogromne kolicine milicije na ulici sasvim normalna stvar? Zasto sam se
izvezbao da nabavim 4 hleba, kada daju samo 2? Zasto se moj tata hvali da
imamo 10 litara ulja, 30 kila pirinca i dva dzaka krompira? Zasto ja i moje
drustvo ne mozemo normalno da odemo na more? Zasto ja sa 19.5 godina ne
vozim kola nego se klackam u autobusu (kojih skoro i da nema)? Zasto je moja
baba naucila da kompletan rucak napravi za ukupno 10 maraka? Zbog koga i
zbog cega su onoliki ljudi poginuli u Hrvatskoj, u Bosni i na kraju na
Kosovu? Poginuli su jer su verovali da niko nece smeti da prokocka njihovu
zrtvu. Zasto smo pevali na Trgu? Zato sto smo pokazivali prkos i ponos. Zato
sto hteli da pokazemo da nas bombe ne mogu zaplasiti. Zato sto smo hteli
da svima jasno stavimo do znanja da ovaj put necemo popustiti ni pred
NATO-om. Da li bi ja trebalo da se radujem sada? Da. Barem ce se neki zivoti
sacuvati. Izgleda da pravde i borbe za slobodu vise nema. Izgleda da se sve
vrti oko para ili interesa, ili su te dve reci istog znacenja.
A sta ce reci majke ciji su sinovi zivot izgubili na Kosovu braneci srpsku
teritoriju? Bilo mi je drago sto nam Televizija radi posle onog bezobzirnog
bombardovanja. Bilo mi je drago sto i pored svega ima vruceg hleba. Bilo mi
je drago sto smo imali struju i pored pametnih, i onih nesto glupljih,
bombi. Bilo mi je drago sto smo im skinuli neke avione i rakete. Bilo mi je
drago sto smo im skinuli ponos ratnog vazduhoplovstva. Bilo mi je drago...
Plasio sam se, ali sam znao da tako mora. Da se jednom mora sve zaboraviti i
sve podrediti ocuvanju onog nacionalnog. Odmah sam rekao "ja necu u
inostranstvo". Hteo sam da ostanem ovde, da se ne bih stideo pred svojom
decom. Hteo sam da na najbolji moguci nacin pomognem. A sada? Sada mi je
svega muka. Sada sam besan sto sam one noci kada su razbili kinesku ambasadu
ispao iz kreveta i sto mi je srce lupalo sledecih 30 minuta. Osecam se
odvratno kada se setim kako sam stajao na prozoru i slusao raketu koja se
nezadrzivo priblizavala. Setio sam se i kako sam zazmureo i pomislio 'nece
valjda nas'. Ali ni pored svega toga mi nije palo na pamet da im damo
Kosovo. Sada znam da je sve to bilo potpuno i totalno uzalud. Za dzabe. Zbog
necijeg hira, ili cega vec. Sada mi je krivo sto sam se svadjao sa svim
onima koji su tvrdili da ce se ovo zavrsiti onako kako se zavrsilo. Osecam
se glupo jer sam verovato. Verovao da ovaj put nece biti 'tako'.
"Pobedila je politika mira. Politika koju vodi nasa vlast i jugoslovenski
predsednik Slobodan Milosevic", rece neki visoki oficir na televiziji.
Saznajemo i da je obustavljeno bombardovanje. Izgleda da vise necemo cuti
sirene za vazdusnu uzbunu. Drago mi je zbog toga, naravno. Ali da li smo
Kosovo, ako smo vec morali, morali da damo ovako? Zar to nije moglo
bezbolnije?
Sta sada? Sada zelim puno, puno srece i hrabrosti onima koji su na Kosovu.
Sada ce im biti neuporedivo teze nego za vreme bombardovanja.
Sada nece biti nikog da ih brani.
A svim onima koji su svoj zivot dali za Srbiju - slava im!
Puno pozdrava
From: "dafe" <dafe@mol.com.mk>
To: "kosovo" <Kosovo@YUrope.com>
Subject: Nek' vam je sa srecom!
Date: Thu, 10 Jun 1999 02:08:51 +0200
DRAGA JUGOSLAVIJO, NEK' VAM JE SA SRECOM!
Bar ce prestati ubijanje nevinih i nejaci. A sta ce dalje da bude?... To
tek ostaje da se vidi. Da prognoziram nisam ni toliko pametna, ni
informisana, a jos manje politicki potkovana da donosim neke zakljucke.
Samo molim Boga da izadje na dobro - koliko je to moguce.
Ja sam vest saznala kod jednih prijatelja, zvao ih rodjak iz Beograda da im
kaze. Jos uvek se plasim da se radujem sto nece vise da vas ubijaju i da
vam ruse zemlju, a isto se toliko plasim sta ce sada biti sa Jugom.
Mislim da sve vas!
Mnogo srdacnih pozdrava od
Dafe iz Skopja
From: "Ashley" <ashley@EUnet.yu>
To: <kosovo@yurope.com>
Subject: Vic?!?
Date: Thu, 10 Jun 1999 00:27:20 +0200
Evo jednog prigodnog vica povodom potpisivanja kapitulacije:
Padne avion sa Slobom, Klintonom i Jeljcinom negde u dzungle Amazona. =
Nekako sva trojica prezive, ali ih uhvate lokalni ljudozderi i odvedu =
svom poglavici. Poglavica im kaze: "Stvar je ovakva: ili cemo vas =
skuvati i pojesti ili birajte: da pojedete kantu govana, iskopate tunel =
kroz onu tamo planinu, ili da platite milion dolara - pa mozete da =
idete". Na to kaze Klinton: "Ma, evo ti milionce, odoh ja". Jeljcin =
rece: "Mi Rusi smo siromasni, nemam ti ja milion dolara, daj amo kantu =
govana". Pojede Jeljcin punu kantu i ljudozderi ga puste. Dosao red na =
Slobu. "Ja sam Slobodan Milosevic, i vi mene morate da pustite bez =
ikakvih uslova"! Na to ljudozderi popadase od smeha i pristavise =
kazance. Video Sloba da su ovi ozbiljni, pa kaze: "Dobro, dajte da kopam =
tunel". I tako poce on da kopa, kopao par dana i kaze: "Drugovi =
ljudozderi, ovo nema smisla. Planina je dugacka, nikad ja tunel iskopati =
necu". Ljudozderi opet pristave kazance, ali se Sloba ne da: "Dobro, =
dobro, dajte tu kantu govana amo". Poce Sloba da jede govna, jede, jede =
(ovo dobro zvuci) i kad je govana ostalo tek da pokrije dno, kaze: =
"Drugovi ljudozderi, ja sam Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, i ja =
nikada necu pristati na to da pojedem citavu kantu govana". Tu ga =
ljudozderi dohvate i ubace u kazance. Tek ce Sloba, onako iz kazanceta: =
"Ma dobro, evo vam vasih milion dolara".
Naravoucenije izvucite sami.
Ashley
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------