Mi ni¹ta nismo imali da prodamo, bili smo goli siromasi, kao od majke roðeni, a u tamnom vilajetu se sve vi¹e trgovalo i pazarilo. Ova neoèekivana delatnost, nova u odnosu na na¹e stare i uobièajene poslove, kao ¹to su lov, obrada zemlje i uzgajivanje stoke, sve je vi¹e uzimala maha, tako da nam se èinilo da je ceo svet pod kapom nebeskom jedno ogromno pazari¹te. U svih devet sela, preko cele godine nizali su se va¹ari i panaðuri. Odjekivalo je i pod zemljom i pod nebom od vike i graje trgovaca, od dreke i rike stoke. Svi smo se pretvorili u oko i uho ne bismo li dokuèili ¹ta æe se to skupo prodavati na velikoj pijaci. Malo je bilo onih koji su imali dobar trgovaèki njuh. Na pijaci se sve i sva¹ta prodavalo, od igle do kuæe, od buve do vola, od hleba do ljubavi, od soli do ljudske pameti.
Brat i ja smo ¾ivotarili povuèeno, daleko od seljaka, u gustoj ¹umi, u koju je i ðavolja i ljudska noga retko zalazila. Ali velikoj ljudskoj trgovini, praæenoj sjajem i rasko¹em, nismo mogli ni mi da odolimo. Blenuli smo, kao ovce u toru, u lepe ¾ene, rasko¹ne haljine, skupe nakite, dobre konje, ubojite pu¹ke, glasovite harmonike, ne mogav¹i svemu tome da se do mile volje nadivimo. S ljutim bolom smo uviðali da se ljudi cene po onome ¹to imaju da prodaju. A mi ni¹ta nismo imali - osim ¹ume koja nikom nije bila potrebna. Nas niko ni za ¹ta nije uzimao. Dronjavi, skitnièkog izgleda, bili smo poslednji ljudi na svetu. Gorko odbolovasmo i samu pomisao na nikada neæemo imati tako lepe ¾ene, za kojima nas je obuzimala luda ¾elja.
- Odoh u svet da nauèim neki zanat - reèe brat.
Èim je pre¹ao visoku goru iznad sela, brat je susreo popa sa ¹iljatom bradicom, koji ga je pozvao da kod njega uèi zanat.
Tri godine je brat kod suludog popa uèio kako se peèe rakija, kuju no¾evi, presu¹uju izvori, zaustavljaju vodenice, namamljuju gradonosni oblaci, zatrpavaju bunari, prevræu natovarena kola sa senom, ispre¾u volovi iz jarma ... Za te tri godine brat je ¾iveo u napu¹tenim bunarima, na bunji¹tima, ispod starih mostova, u vodenicama i polusru¹enim kuæama, pretvarajuæi se, po nauku svog gazde sa ¹iljatom bradicom, u vuka, magarca, jarca, kopca, vrapca, mi¹a, maèku, psa - kako mu je veæ trebalo.
- Da li si ¹ta izuèio? - upita ga pop.
- Ni¹ta! - reèe brat.
- Takav mi ¹egrt ne treba! - reèe pop i otera brata.
Brat je bio presreæan ¹to se oslobodio suludog popa. Èim je do¹ao u na¹u ¹umu, on mi reèe:
- Spremaj se, moj brate! Polazimo na pijacu!
Uz put mi brat isprièa ¹ta mu se sve desilo za tri godine u dalekom i belom svetu.
- Slagao sam popa da nisam ni¹ta izuèio. Znam sve njegove majstorije! - reèe brat i objasni mi da æe se on u blizini pijace pretvoriti u belog konja, dotad neviðenog u devet sela; ja æu belca prodati za skupe pare, ali kupcu nikako neæu smeti da dam ular. Èim se vratim u selo, udariæu tri puta ularom o zemlju i uzviknuti "ðula, ðula", i brat æe se, u istom trenutku, stvoriti ¾iv i zdrav.
Uradih kako kaza. Sve se zbi po njegovim reèima. Belca prodadoh za dobre pare, ular kupcu ne dadoh, kad se kuæi vratih, udarih tri puta o zemlju i viknuh "ðula, ðula", brat se preda mnom stvori, kao da iz zemlje iznièe, onakav kakav je i bio.
I¹li smo od va¹ara do va¹ara. Brat se èas pretvarao u konja, èas u vola, èas u bogatu ¹atru, èas u kravu. Tako je radio kako nam trgovci ne bi u¹li u trag. A i pop, njegov gazda, proganjao nas je kao strvine: pretvarao se u kosaèa, ciglara, ¹umara i sve pazario, ali je nestajao bez traga i glasa èim bih udario ularom o zemlju.
Trgovina me je silno zabavljala. Slatko sam se smejao ljudima kojima je belac zapadao za oko, pa su mu èitave sate zagledali kopita, zube, oèi - trudeæi se da snize visoku cenu. Ude¹avao sam da konja prodam lopovima i deriko¾ama, uzdr¾avajuæi se da ne puknem od smeha pri pomisli na izraze njihovih lica kad im kupovina bude i¹èezla iz ruku kao magla.
Tako grdne pare zarismo. Postadosmo i mi ljudi. ®ivot nam se, kurva, ¹iroko osmehnu. Stekosmo dobra, bolja od boljih: imanje, konje, pu¹ke, prijatelje. Brat i ¾enu, mladu i lepu.
U devet sela pronese se glas o èudnom prodavcu i njegovim konjima, volovima i kravama, koji, kad ih kupac povede u ¹talu, iznenada nestaju, kao da u zemlju propadnu. Kad se èu da se to de¹ava bogatijima i varalicama, sirotinja se silno obradova.
Inak smo morali da budemo obazriviji i da idemo u mesta gde nas ljudi nisu poznavali.
Kad nam neprekidno be¾anje i zametanje traga dosadi, brat smisli da se pretvori u meèku. I¹li smo od va¹ara do va¹ara, ja sam udarao u dobo¹, a brat je igrao. Vi¹e nismo morali da se bojimo prevarenih trgovaca.
Posao je dobro cvetao. Brat je bio neèuvena, dotad neviðena meèka: iako trom i te¾ak, kao svi medvedi, mogao je da opona¹a mnoge ljudske pokrete i radnje: da upali vatru, da iseèe drva, da kopa, puca, ja¹e konja, da se rve ... Mogao je da poka¾e kako se oble¾e ¾ena, ¹to je svetinu naveliko uveseljavalo. Vrhunac njegove ve¹tine bio je u tome kad je skidao svoj ular, stavljao ga ljudima na vrat, uzimao dobo¹ i terao da oni izigravaju meèku.
Bili smo se svuda proèuli, koliko po pametnoj i dotad neviðenoj meèki toliko no meèkaru koji je na njoj nebrojene pare zaraðivao. Bio je to, bez sumnje, najplaæeniji posao na pijaci na¹eg vilajeta. Meèkama poraste cena, ali takve, kao ¹to je bio moj brat, nije bilo.
®ivot nam se izmeni. Stalno smo bili u poslu, na putu od va¹ara do va¹ara. Ljudi se brzo zasite, pa smo morali da izmi¹ljamo nove ve¹tine i smicalice, a sve nas je to stajalo ogromnog truda i napora. Bili smo umorni i iscrpeni.
®ena mog brata reèe da u snu skaèemo i vièemo "ajde, meco, de, de, zaigraj nam malo, de, de". Grdno se ljutila na mog brata: kroz ki¹u suza govorila je da joj ne poklanja toliko ljubavi koliko on od nje tra¾i, i da joj se èini da sve vi¹e ima posla s pravom meèkom.
- Zanoveta, kao sve ¾ene. Mnogo sam je razmazio! - reèe brat i dobro izudara ¾enu.
Batine ne pomogo¹e. Posle nekoliko dana, zatekosmo je na gomili s nekim balavanderom. Brat je dobro udesi i otera od kuæe.
Taj dogaðaj obadvojicu uzdrma od glave do pete, brata mnogo vi¹e. Mo¾da je ¾ena bila u pravu? Sve smo umorniji i sve zasiæeniji ljudske trgovine, u kojoj, izgleda, na kraju niko ni¹ta ne dobija.
Odluèismo da odemo na jo¹ jedan, viðeniji va¹ar, pa da se posle manemo tog ðavoljeg zanata i vratimo u ¹umu, da u njoj, malom bo¾jem raju, u¾ivamo plodove na¹e trgovine.
Ne dade nam se, mojom krivicom. Bio sam zaboravno na suludog popa. Nesmotreno sam jednom èoveku pru¾io ular, da pridr¾i meèku dok natovarim dobo¹ na leða. Taj èovek ugrabi priliku da skine ular i izgubi se u svetini. Bio je to niko drugi no lukavi pop. Ne pomo¾e ni moja vika ni jurnjava - on naprosto propade u zemlju.
Vi¹e nisam imao èime da udarim o ledinu i tako brata vratim u njegov pravi, èoveèiji oblik.
Povedoh ga kuæi.
Brat ¾ivi sa mnom: seda za sto kad obedujem, lo¾i vatru, donosi vodu, mumlanjem se raspituje ¹ta ima novo u svetu, opija se. Obraduje se kad mu katkad dovedem neku va¹arsku ¾enu.
Izgleda da se brat pomirio sa sudbinom. Koliko mogu da razumem, te¹i se ¹to je bio najèuvenija meèka na¹eg tamnog vilajeta.
Ja i dalje, nadajuæi se da æu pronaæi ukradeni ular, idem za poslom po va¹arima. Iz dana u dan sve je te¾e trgovati. Sve vi¹e traæim vremena a sve manje dobijam.