Takav je Macko

Nema sumnje da je Macko bio najjaèi i najopasniji dasa Ra¹ke. A u Ra¹koj se najopasniji i najjaèi dasa te¹ko postaje. Ra¹ka svake godine ispljune na asfalt desetine odva¾nih mladiæa koji pesnicama i snagom kreæu u osvajanje sveta. Macko je na glas izbio po dolasku iz fiskulturne ¹kole, koju, izgleda, nikad nije zavr¹io. Sa ¹kolovanja je, osim visokog, mi¹iæavog tela, doneo i o¾iljak - trag o¹trog no¾a, verovatno. Pomisliæete da je Macko bio sna¾an, da je bio bukva, buldo¾er, kuæa, planina. Ne, zaista ne! Bio je - nema ¹ta! - visok, ali suv, sve sama ¾ila, u struku tanji od devojke. Tada je pesnicama u Ra¹koj red i mir zavodio neki Grmalj, grdosija; kakav je bio tri èoveka je pokvario. Macko se - tako poèinje prièa, koju i vrapci u Ra¹koj znaju - zadesio u gluvo doba u ¾eleznièkoj restoraciji. Jeo je kajganu kad je pripiti Grmalj tresnuo fla¹om o sto i dreknuo da se kafana isprazni dok izbroji do deset. Grmalj je tako rekao, i uvek je tako govorio, i nikad mu se nije desilo da je brojao vi¹e od pet, a da se iz kafane sve ¾ivo nije kupilo navrat-nanos. Ovog puta Grmalj je brojao do osam i stao. Macko je mirno pu¹io svoju cigaretu, titogradsku "zetu".
- Jesi li gluv? - upitao je Grmalj. Macko je æutao, ispu¹tajuæi dimove i zureæi u zid, u neku sliku. U takvim prèvarnicama kao ¹to je ¾eleznièka restoracija èesto se naðe slika neke lepotice koja reklamira pivo, cigarete, putovanja... Vi je morate primetiti, ako ni zbog èeg drugog ono ¹to je lepa. I sigurno da æete s podsmehom reæi: gle, otkud ona da ovde, u dim i prljav¹tinu, zabasa!? Razume¹ li srpski? - nastavio je Grmalj. Macko je premestio svoju "zetu" iz levog u desni ugao usana. O¾iljak na licu mu se malèice smanjio. Macku je sjajno stajala cigareta u uglu usana. Niko nije umeo tako da je dr¾i i nikom nije tako prilièila. Ako obiðete izloge fotografskih radnji, videæete puno fotografija mladiæa sa cigaretama u usnama.

Ni¹ta oni nisu, sitna su nula prema Macku! Ni filmske zvezde nisu mu bile ravne! Grmalj je pogledao Macka, izmakao se i bacio okrnjak fla¹e. - Èudan neki mladiæ! Mnogo èudan! - rekao je Grmalj. Kelner se zabezeknuo. Nije mogao da doðe sebi. To je bilo prvi put da Grmalj tako ne¹to ka¾e. Za njega je u svetu sve bilo jasno, a i ako je bilo neèeg nejasnog, onda je to sreðivao pesnicama. Mo¾ete zamisliti kako Grmalj izgovara: "Èudan neki mladiæ! Mnogo èudan!" Posle su se Macku sklanjali s puta svi, kao veæ prvom i najjaèem momku Ra¹ke. Kao takvom pripalo mu je mesto ma klupi u vrhu glavne ulice, sto najbli¾e muzici u "Motelu", zadnji red u bioskopu. Na fudbalske utakmice ulazio je bez karte, kao predsednik op¹tine. Èistaè Mule odmah je poèeo da mu besplatno glanca cipele. Macko je imao najblistavije cipele u Ra¹koj. Dodu¹e, leti ih je retko nosio, jer je i¹ao bos. Sve to a da Macko jo¹ ni s kim nije bio po¹teno ukrstio ruke, niti kome o¹triju reè izgovorio. Uop¹te, te¹ko je bilo od Macka èuti neku reè. Pribli¾iti se Macku i steæi njegovu naklonost znaèilo je, u stvari, i¹èupati iz njega neku reè i razvuæi mu o¾iljak u osmeh. Tu su u prednosti jedino bili mali¹ani, klinci. Oni su u èoporu pratili svog novog junaka i idola i bili su spremni da na svaki njegov mig urade ¹to god za¾eli. Njima je najlak¹e bilo da Macku izvuku neku reè. Ne èini li vam se da mi preterano brbljamo, preterano! Ne èini li vam se da je bolje ¾iveti nego prièati! Ne znam da li je to Macko nakom rekao, ali je vi¹e nego verovatno da je on to morao izgovoriti! Do¹lo je, meðutim, vreme da se i Macko s nekim po¹teno istaba. Bilo je to u "Motelu". Neki ¹oferi, Sand¾aklije, besno su lomili èa¹e. Parèe stakla upalo je Macku u kajganu. Macko je pozvao kelnera i rekao mu: - Ne volim ba¹ mnogo kajganu sa staklom. Ili mu je rekao: - Ne bi mi lepo stajao jo¹ jedan o¾iljak! A najverovatnije je rekao: - Neve¹to ovi dripci razbijaju èa¹e!

Kelner je oti¹ao kod ¹ofera i rekao: takva i takva stvar!
- Ne lomite dok ne pojede kajganu! On ne voli kajganu sa staklom! - dodao je kelner. Jo¹ nije zavr¹io, a iznad Mackove glave prasnula je fla¹a. Macko je posmatrao kajganu. To nije bila vi¹e kajgana, to je bila srèa sa kajganom. ©oferi su se ceparili. Ha-ha-ha-ha-ha! Kad èovek u kafani ustane, on mo¾e sva¹ta da uradi: da izaðe napolje, da ode u klozet, da se protegne... Prvog ¹ofera Macko je mlatnuo posred zuba. Ovaj se sru¹io kao poseèena bukva. Drugi se sledio od straha. Izvukao je dugi, krivi no¾. Viðali ste, sigurno, takve no¾eve, sa ¹arenim dr¹kama - predaju se na svakom va¹aru. Imaju niklovano, sjajno seèivo, mo¾ete komotno na njemu da se ogledate. Èesto na pijaci mo¾ete videti ljudi kako vade takve no¾eve i seku lubenice. Ovde se lubenice mnogo jedu. Treba samo da odete na pijacu, izaberete lubenicu, stavite je na prvu tezgu i tu je jedite. Ako nemate no¾, mo¾ete da se usvinjite, a i lubenica nije slatka kad je parèate prstima.
- Priði da napravim oputu od tebe! - rekao je ¹ofer. Macko se primicao. O¾iljak mu je zaigrao kao razljuæena osica.
- Biæe to sjajna oputa! - rekao je ¹ofer. Macko je, obmotav¹i ruku astalskim èar¹avom, uhvatio za seèivo no¾a, i prelomio ga, a ¹ofera raspalio kolenom meðu noge. Sve se to, naravno, desilo u deliæu sekunde. Ovde je malo ko umakao no¾u - pre je kur¹umu! Kad se ¹ofer skljokao, Macko je izvadio "zetu" i stavio je u ugao usana. Posle su veæ usledile tuèe u vozovima, na igrankama, na saborima...
- Jesi li èuo za D¾eka? - upitao je Macka èuveni tabad¾ija iz Novog Pazara, koji je imao mi¹ice kao vekne.
- Èuo sam... Ovog trenutka! - rekao je Macko.
- Jedem dnevno tri kila hleba! - rekao je D¾ek. Ovde se peèe sjajan hleb! Èesto mo¾ete videti seljake, pa i stare Ra¹èane, ako pod mi¹kom nose taze hleb i usput ga èimkaju. A ako u hleb ubace malo èvaraka ili kajmaka, znaju da odjednom i celo kilo pojedu.
- Smazaæu te za doruèak! - rekao je D¾ek.
- Moraæe neko da me probudi. Ja obièno spavam do ruèka! - kazao je Macko.

D¾ek je jurnuo. Kao muva bez glave, kao june u plast. Macko je napravio samo jedan pokret ulevo. D¾ek je preko njegove noge ljosnuo na ulicu. A ulice su u Ra¹koj, primetili ste, poploèane kamenim kockama, ubaljezgane i upljuvane! Èuvena je Mackova tuèa u Kosovskoj Mitrovici, s Abdulovom bandom. Abdul je bio glavni d¾eparo¹ u vozovima od Skoplja do Kraljeva. Jo¹ ne¹to: najlep¹a pevaèica u tom kraju, Èuvena Jela, bila je Abdulova ljubavnica. Pojavio je Macko kod "Petla", gde je pevala Jela. Macko je bio u belim farmericama i crvenoj majici. Ja pamtim ko je u Ra¹koj prvi stavio naoèare za sunce, ko je obmotao svilenu maramu oko vrata, ko obukao ¹u¹kavac mantil. Pamtim ko je prvi provozao bicikl, ko se pojavio na motoru, ko je automobilom podigao oblake pra¹ine na ulicama. Macko se meðu prvima pojavio u belim farmericama i crvenoj majici. Mo¾da ih je pre samo imao zalizani momak zvani Majstor. Macko je, kao i uvek, jeo svoju kajganu. Jela je te veèeri pevala sjajno. Uop¹te, ona se mnogo trudila te veèeri. Bilo joj je krivo ¹to Macko ne obraæa pa¾nju na nju. Jela to nikom nije rekla, ali kako bi drugaèije mogla da se oseæa pred lepim momkom kome je, izgleda, bila preèa kajgana nego dobra ¾enska.
- Èuvaj svoj glas, mala! Isuvi¹e se napre¾e¹! - rekao je Abdul. Macko je zapalio "zetu".
- Tvoje farmerice i tvoja majica idu mi na ¾ivce, daso! - rekao je Abdul. Mo¾ete da budete sigurni u to da su mladiæi koji nisu stigli da odmah nabave takvu odeæu zavideli onima koji su je imali. Èak su proglasili da meku¹ci, ¹onje, nose bele farmerice i crvene majice.
- ¹teta! Mnogo mi se dopada ovo perje! - rekao je Macko.
- Lepi moj, uèini ne¹to za starog i dobrog Abdula da mu ne stradaju ¾ivci! Za pola sata ima¹ autobus iz Mitrovice - rekao je Abdul.
- Vi¹e bih voleo da èujem jednu pesmu - rekao je Macko i okrenuo se pevaèici. - Zapevaj tu i tu pesmu!
- Ona æe zapevati samo onu pesmu koju ja ka¾em - rekao je Abdul.

Macko je bacio opu¹ak, zgazio ga nogom i iskosa pogledao Jelu.
- ¹teta! Ba¹ sam voleo da èujem svoju pesmu - rekao je Macko, a o¾iljak mu se vidno zgrèio.
- Kako je lepo putovati autobusom od Mitrovice do Ra¹ke. Ja uop¹te ne razumem kako ovaj lepi dasa ne voli da se vozi autobusom od Mitrovice do Ra¹ke - rekao je Abdul. A zaista su predeli od Kosovske Mitrovice do Ra¹ke, kroz koje prolazi autobus, prelepi, kao iz bajke. Nadasve je lep zeleni Ibar koji ¾uboreæi vijuga kroz ¹umovitu klisuru.
- Ja u autobusu obièno spavam - rekao je Macko. Pred kafanom su èekala dva Abdulova pajta¹a.
- Biraj s kim æe¹! Sa mnom æe¹ poslednji... ako pretekne¹! - rekao je Abdul. Macko je i prvog i drugog lako sredio.
- Nije mi jasno za¹to se prave crvene majice i ¹iju bele farmerice - rekao je Abdul i po¹ao na Macka.
- I nije mi jasno za¹to neko vi¹e voli da sedi u kafani nego da se vozi autobusom od Mitrovice do Ra¹ke! - dodao je Abdul. Bila je to krvava tuèa. I Abdul i Macko su ostali na kolenima.
- Zaista bih ¾eleo da èujem svoju pesmu. Imam jo¹ vremena do polaska autobusa - rekao je Macko i iskosa pogledao Jelu. Pesma je jeknula.
- ¹efe, da ga iskasapim? - pitao je, s isukanim no¾em, jedan od izubijanih Abdulovih pajta¹a.
- Zar æe¹ dozvoliti da mu tvoja ¾enska peva? - dodao je drugi.
- Da ga niste pipnuli! Jo¹ æemo i piæe zajedno popiti! - rekao je Abdul. Ili je rekao: - Od sada je Macko moj najveæi drugar od Kraljeva do Skoplja! Tako je Macko veæ bio poznat vam Ra¹ke. U svim kafanama du¾ Ibra, Lima, Drine i Morave opijao se po svojoj volji i nikog nije bilo ko bi ga spreèio da pojede svoju kajganu ili èuje pesmu koju je ¾eleo. Macko je imao veliku ljubav. Zvala se Vera. Godinama je Macko ¹etao s Verom ra¹èanskim korzoom i izvodio je subotom i nedeljom na èuvene igranke u Dom JNA. Mo¾ete zamisliti kako se oseæala Vera dok je ¹etala s najjaèim momkom varo¹i i kako je rasla dok su joj govorili - u oèi i iza leða - da su ona i Macko roðeni jedno za drugo, oboje èuveni - ona s lepote, on sa srèanosti.

Mo¾ete li zamisliti ¹ta to znaèi voleti najjaèeg momka Ra¹ke!? Godine su prolazile i nanosile na ra¹èanski korzo i u Dom JNA nove ¹etaèe i igraèe, kao vetar opalo li¹æe.
- Moram da se udam! - rekla je Vera jednog dana. Macko je pu¹io "zetu".
- Samo tebe volim, ali moram da se udam! - nastavila je Vera. Macko je æutao.
- Biæu s tobom kad god za¾eli¹! Ako hoæe¹, rodiæu ti sina! - dodala je Vera. Udala se, ubrzo, za nekog poruènika. Na dan svadbe, dok su u varo¹i jektale harmonike i svirali automobili, majka je rekla Macku: - Sine, ¾ivi kao drugi ljudi!
- Kako te nije sramota da spava¹ do podne!? - dodao je otac.
- Ne mogu ni kajganu da ti spremim! Drhte mi ruke! - rekla je majka.
- Tvoji vr¹njaci imaju kuæe, kola, a ti ni bicikl. Jo¹ uvek moram da ti kupujem cigarete - dodao je otac.
- O¾eni se! - rekla je majka.
- Zaposli se! - dodao je otac. Ubrzo se desila poslednja Mackova tuèa. Prireðivala se neka zabava. Macku kelneri rekli da su svi stolovi rezervisani. Macko je seo tamo gde mu se svidelo i naruèio vruæu rakiju. Pri¹ao mu je èovek njegovih godina, ali vidno ugojen: preko kragne mu se prelivao vrat, preko kai¹a trbu¹ina. S èovekom i ¾ena mu, punaèka, nakinðurena. Upoznali ste te ljude, sigurno! Ima ih svuda oko nas. Oni retko ulaze u kafane, ne razbijaju èa¹e, ne tuku se. Pametni su to ljudi! Kuæare se, a ne tro¹e dane u skitnji. Obièno imaju koæe, velike stanove, kola... O¾enjeni su, imaju decu:
- Izvinite, to je moj sto! - rekao je dasa.
- Jeste, to je na¹ sto! - zacvrkutala je ¾enica.
- Doði da ga uzme¹! Ima¹ lep trbu¹èiæ! - rekao je Macko. Dasa i ¾enica su se okrenuli i iza¹li. Sigurno je Macko u èoveku prepoznao nekog ¹onju iz Skole kome su svi udarali èvrge, kome se nigde nije èuo glas, i sad je, po¹to je stekao kuæu, ¾enu, posao i tako to, do¹ao da njega, Macka, digne od stola!

Mora da je to bila ¾iva istina, ali to Macko nikom nije rekao. Macku je zaigrao o¾iljak kao razljuæena osica.
- Patuljak! Patuljèiæ! - rekao je Macko. To je prvi put da je on ne¹to glasno rekao. Bar deset ljudiculo je da je Macko jasno i glasno rekao: - Patuljak! Patuljèiæ! Pojavio se milicioner Brko, visok kao bukva. On je bio smrt za siled¾ije. Na Macka je odavno imao pik.
- Napolju pada ki¹a! Ba¹ je grozno biti mapolju! - rekao je Brko.
- Da, grozno je! - ponovio je Macko i povukao gutljaj vruæe rakije. A zaista nema ni¹ta lep¹e nego sedeti u toploj kafani i ispijati vruæu rakiju dok na prozore bije ki¹a. U Ra¹koj, èim zahladi, sve kafane u loncima od po deset litara kuvaju rakiju.
- Macko, mora¹ da ode¹ odavde! - rekao je Brko.
- Mnogo mi se dopada ovde! Ja mislim da trenutno nema mesta na svetu koje je lep¹e od ovog - rekao je Macko.
- Macko, bolje da ode¹ - rekao je Brko.
- Tek sam pripalio cigaretu! - rekao je Macko. Znajte, mora da je prijatno - dok ki¹a udara ne prozore - srkutati rakiju i pu¹iti cigaretu, lagano, dim po dim.
- U ime zakona i naroda - rekao je Brko.
- Piæe i cigaretu da mi niko nije dirnuo. - rekao je Macko kelneru izlazeæi iz sale. Napolju, Macko je oteo Brku pi¹tolj. Onda se vratio u salu, ispio vruæu rakiju i dopu¹io cigaretu. Tek onda se izgubio. Brko je demobilisan.
- Jedino s Mackom, leða uz leða, ne bih se bojao da udarim i na dvadeset siled¾ija - pravdao se Brko. Macko je katkad pisao iz Nemaèke i tra¾io da mu se po¹alje paket "zete".

Imenjaci

Ni na èemu vi¹e Miljojko nije zavideo svom imenjaku i kom¹iji, poznatijem po nadimku Macko, no na njegovom dru¹tvu iz sale Doma JNA, u kojoj su se subotom i nedeljom odr¾avale èuvene igranke. Osim ¹to su bili vr¹njaci i kom¹ije, gotovo u svemu drugom su se, kao u bajci, razlikovali: Miljojko je bio onizak i zdepast, Macko vitak i visok, Miljojko je imao o¹tru, èetkastu kosu, Macko meku, svilenkastu, Miljojko je bio sa sela, Macko se rodio na asfaltu, Miljojka su zvali "Miljojèina", "Miljac", kom¹iju "Macko", "Mile", Miljojko je bio nepoznat, Macko glavni dasa. Miljojka je s planine doveo daljni roðak, krojaè, da mu poma¾e u poslu. Do¹ljak se uselio u sobicu u dvori¹tu, preureðenu ¹upu, u kojoj je veæ stanovao Sima Kec, radnik na strugari.
- Neæe me para, neæe me karta, neæe me ¾enska! Nema ovde ¾ivota! - po¾ali se Kec. U sobici su zaudarale neoprane èarape i ko¹ulje baèene pod krevet.
- Otiæi æu odavde. Nekoliko puta sam polazio, ali mi se nije dalo: ili se opijem, ili izgubim na kartama - dodade Kec. Uveèe su ulice rano ostajale puste. Usamljeni do¹ljaci dugo su se, kao psi lutalice, vrteli ispred izloga. Nije im se spavalo, a nisu imali kud da odu sem da se vrate u sobicu. Kec je moljakao Miljojka da igraju tabliæa.
- Mrzi me. Karte su mi dosadne! - odgovarao bi novajlija. Deo dana Miljojko je provodio u radnji, a deo u roðakovom stanu. U radnji je pri¹ivao dugmad i porubljivao nogavice i rukave, a u stanu je pomagao gazdarici, krojaèevoj ¾eni: donosio ugalj, izbacivao ðubre, prao prozore, ribao kuhinju, ¾icao parket. Æutljiva i nemr¹tena gazdarica bila je sva obla. ¹iroka bedra zatezala su joj suknju do prskanja, a èvrste grudi htele su da iskoèe iz bluze. Miljojko je osmatrao gazdaricu kri¹om, kao lopov. Kad bi mu, u prolazu, unela telo u lice, obarao je pogled u stranu.

Dobar deo dana gazdarica je provodila s jednom besposlenom kom¹inicom. ®ene su obièno sedele kraj prozora i, prikrivene iza zavese, posmatrale svet na ulici, ogovarajuæi i pretresajuæi sve ¾ivo pod malim nebom varo¹i. Razgovarale su i o Mocku, koji je, veèito s cigaretom u uglu uasana, okru¾en grupom mladiæa, stajao na ploèniku, uslonjen uz lipu. (Miljojko je odmah zapazio da se svi mladiæi, èim bi se Macko pojavio, sklanjaju od lipe da bi mu napravili mesto; isto tako, na klupi u vrhu glavne ulice, kod koje se okupljala veæina varo¹ke mlade¾i, za Macka je u svakom trenutku imalo mesta, kao i za jo¹ nekoliko prvih varo¹kih momaka, dok su ostali sedeli na ivici ploènjaka ili stajali.) Macko je gazdarici dopadao. Podseæao je na mladiæa u koga je, nekad davno, bila zaljubljena a od koga je, eto, ¾ivot odvikao na drugu stranu. Miljojko je sa Simom Kecom obilazio sve èetiri kafane - koliko ih je bilo u varo¹i. U toku veèeri ponekad bi po nekoliko puta svratili u istu kafanu.
- Nema ovde ¾ivota! Gimnazijalke neæe ni da nas pogledaju! Kao da pi¹aju kolonjsku vodu! - ¾alio se Kec. U uglu su promuklim glasom pevali rudari iz druge smene.
- Ali nisu ni one blesave! Reci mi, Miljojèina, da si ti gimnazijalka da li bi se zaljubio u mene? Ovakvog, bez para, bez odela, bez stana!? Ne bi sigurno! - nastavi Kec. Kelner je sklanjao èar¹ave sa stolova.
- A za¹to da ja spadnem na seljanèice i ru¾ne ¾enske? Nije Kec poslednja rupa na svirali. Treba ¹to pre otiæi odavde, u Beograd, bilo gde... - dodade Kec. Posle pijanke, Sima Kec je pospanog Miljojka nagovarao da igraju karte.
- Samo jednu partiju! Noæ je duga! Ali u paklo cigareta, ne radi mi mozak ako igram d¾abe. Miljojko je uspeo da ga èuveni i hladni kom¹ija zapazi. Najpoznatiji momak varo¹i u prolazu mu je, u znak pozdrava, klimao glavom, a nekoliko puta ga je zamolio da mu kupi cigarete ili uèini neku drugu uslugu. Kad je imao vremena, Miljojko se pridru¾ivao Mackovom dru¹tvu kod lipe i oko klupe u vrhu glavne ulice. (Miljojko je mogao jedno noæu da se usloni uz lipu i da sedne na klupu, kad na ulici nikoga nije bilo.

Bezbroj puta je sanjao kako se varo¹ka mlade¾ sklanja od lipe i ustaje s klupe da bi napravila mesto za njega - Miljojka) Sedeæi na ivici ploènika, Miljojko je pa¾ljivo slu¹ao ¹ta prièaju momci sa klupe, ili oni najbli¾i njima, sreæan ako bi uspeo da u ceo razgovor ubaci samo jednu reè. Jednom je èak bio te sreæe da ga Macko, po¹to je nedostajao igraè, pozove da igra fudbal. Miljojkova gazdarica i kom¹inica su izlazile na korzo. Gazdarièine obline su se, kao tek uhvaæene ribe, praæakale ispod tesne haljine. Mladiæi su prekidali razgovor. Grlo im se su¹ilo, a usne vla¾ile.
- Ima¹ gazdaricu kao avion! - reèe jedan Miljojku.
- Najbolja je u varo¹i! Lomi li, lomi! - kaza drugi.
- ®drebica! - reèe treæi.
- ©ta vredi kad ne ume da prevari onog grbavog krojaèa! - dodade drugi. Macko je, kao i obièno, æutao.
- Macko, mo¾e li se u varo¹i naæi majstor za krojaèevu ¾enu? - upita prvi iako je veæ znao odgovor: taj majstor jedino je Macko mogao biti. Macko ni¹ta ne reèe.
- Mo¾e! To je Macko - upade Miljojko. - Jedino on mo¾e: znam sigurno! Miljojkovo obletanje oko Macka i prvih varo¹kih momaka pada u oèi Simi Kecu:
- ¹ta æe¹ s tom manguparijom? To nije na¹e dru¹tvo!
- Nisu to lo¹i momci. Igram fudbal s njima. Bolje je nego karte! - reèe Miljojko. U sali Doma JNA subotom i nedeljom, posle kraæe pauze, poèele su da se odr¾avaju èuvene igranke. Cela varo¹ odlazila je na igranku. Mu¹karci su se, uz æevapèiæe i ra¾njiæe, ipijali, a ¾ene su bile sreæne ¹to su mogle da poka¾u svoje nove haljine i frizure. Mesto u sali se te¹ko nalazilo. Miljojko je jednom zavirio u prepunu salu. Za sredi¹njim stolom sedeo je Macko, okru¾en prvim varo¹kim devojkama i momcima. Jedna stolica, odmah do Macka, bila je prazna. Macko primeti Miljojka (bar je ovaj u to bio uveren), ali ga ne pozva da sedne.

Miljojko se neko vreme muvao izmeðu stolova, a onda izaðe u hol i saèeka da Macko poðe u klozet.
- Ima li mesta? - upita Miljojko.
- Ni sluèajno! - mahnu rukom Macko u prolazu. Iduæe subote Miljojko je bio prvi u sali. Sede za sto za kojim je pre nedelju dana bio Macko i naruèi fla¹u vina i ¹est èa¹a. Mackova grupa se ubrzo pojavi i, posle kratkog dogovora, uputi se prema drugom stolu, u vrhu sale, za kojim su veæ sedela dva vojnika. Kod krojaèkog pomoænika spusti se stariji braèni par. Od prvog trenutka, osim ¹to se kiselo osmehnu¹e na raèun fla¹e vina i ¹est èa¹a, ¾ena i èovek ne obrati¹e pa¾nju na krojaèkog pomoænika. Miljojku je bilo dosadno. U vrhu sale Macko se sjajno zabavljao. Bio je glavna zvezda te nadaleko èuvene varo¹ke igranke. Miljojku je bilo krivo ¹to nije bli¾e Mackovom stolu, bar da èuje ¹ta ovaj prièa. Krojaèki pomoænik ostavi do pola ispijenu fla¹u i i¹unja se iz sale kao lopov.
- Kec, ume¹ li ti meni da ka¾e¹ za¹to se ti i ja nismo rodili bogati i lepi? - prodrma usnulog drugara.
- Kad si me probudio, mogli bismo jednu partiju tabliæa - reèe Kec. Sutradan, Miljojko pozva Simu Keca da mu na igranci pravi dru¹tvo.
- ¹ta æu tamo? Samo mogu da se okliznem i razbijem glavu. Da igram, ne znam - usprotivi se Kec.
- Kad vidi¹ kakve ¾enske dolaze, iz mesta æe¹ nauèiti da igra¹ - dodade Miljojko.
- Nemoj! Lak sam na liæu! Opet ni¹ta neæe biti od mog odlaska - popusti Kec. Miljojkovom i Siminom stolu u toku veèeri niko ne priðe. U sali je bilo sve isto, kao bezbroj puta subotom i nedeljom: muzika je tre¹tala, parovi su klizali po parketu, mirisali su æevapèiæi, zveckale èa¹e... Visoki Macko je bio glavni momak igranke. Devojke su mu se sme¹ile, mladiæi ga ulagivaèki tap¹ali po ramenima, kelneri pritrèavali na svaki njegov mig. Macko je mirno pu¹io, jednako s cigaretom u uglu usana. U toku veèeri Macko je ja samo jednom igrao.

Momci iz orkestra izvodili su svoju najbolju taèku. Macko je bio dobar igraè. Cela sala gledala je u njega.
- Hej, Macko! - poku¹a da mu se javi Miljojko dok je ovaj igrao u blizini. Macko se ne okrenu.
- Macko! - zovnu ga Miljojko kad ovaj, posle igre, sede za sto.
- ¹ta hoæe onaj medved? - reèe neko za Mackovim stolom pokazujuæi na Miljojka. Macko ne reèe ni¹ta.
- Pih, ¹to je dosadno! Ne mo¾e¹ ni èa¹u da razbije¹! - reèe Sima Kec.
- Kec, nemamo mi ni¹ta s njima - reèe Miljojko, pokazujuæi na Mackovo dru¹tvo.
- Kakva je ovo igranka kad ne mo¾e¹ da povede¹ kolo i zapeva¹ koliko te grlo nosi!? - kaza Kec, bacajuæi pikavac na parket.
- Kec, ovo je sala Doma JNA - upozori ga Miljojko. Miljojko i Kec su oti¹li u jednu od èetiri varo¹ke kafane, u onu koja je najdu¾e radila. Jo¹ s vrata su naruèili tri fla¹e vina i sto æevapèiæa. Podnapiti, igrali su kolo, potcikivali, lomili èa¹e.
- Sve je na igranci cile-mile! Sve je u¹tirkano! - reèe Miljojko. Rudari iz druge smene priðo¹e njihovom stolu.
- Je li slobodno da se sedne? - upita¹e rudari.
- Slobodno je, kako da nije slobodno. Ovo je slobodna zemlja - reèe Miljojko.
- Hoæete li vina? Nabodite æevapèiæe! - dodade Kec, potpuno pijan.
- Nikad vi¹e, nikad neæu da odem na igranku! Tamo je sve u¹tirkano - ponovi Miljojko.
- Opet æu ja, Miljojko, da prièekam sa odlaskom - reèe Kec ispijajuæi vino naiskap. Jedne veèeri, dok je u podrumu uzimao ugalj, Miljojko je prikriven u uglu, sasvim sluèajno postao svedok neobiènog susreta gazdarice i Macka. Gazdarica se vraæala iz kupovine a Macko je upravo bio stutnjao niz stepenice. Macko uhvati ¾enu za ruku i odvede je iz hodnika u polumraèni prednji deo podruma. Miljojko ne èu ¹ta joj Macko reèe, ako uop¹te ne¹to i reèe.

U polumraku ¾arila se cigareta u uglu Mackovih usana. Miljojko se uèini da Macko stavi ruku u razrez gazdarièine haljine.
- Mar¹, balavèe! - reèe gazdarica i prilepi Macku dobar ¹amar. ®ar cigarete se rasu po Mackovim grudima. Gazdarica trèeæi izaðe u hodnik. Sledeæeg jutra Miljojko oriba pod veselo zvi¾deæi. Prislu¹kujuæi razgovor izmeðu gazdarice i kom¹inice, on doznade da je ova o sinoænom dogaðaju sve isprièala prijateljici.
- Da si popustila, o tome bi sutra i vrapci prièali u varo¹i. Njemu je samo stalo da ubele¾i reèku! - reèe kom¹inica.
- U pravu si, draga moja! - slo¾i se gazdarica.
- Taj nikog ne voli! Èak ni devojku s kojom se najdu¾e zabavlja
- Veru! - dodade kom¹inica.
- A tako me podseæa na moju prvu ljubav! - uzdahnu gazdarica. Miljojko ceo sluèaj isprièa Simi.
- Nema labavo kod na¹e gazdarice! Tako i treba tom mangupu! - reèe Kec. Posle pijanke koja mu je odnela gotovo svu u¹teðevinu, Kec je bio stra¹no utuèen. Retko je izlazio iz sobièka.
- Hoæemo li jednu partiju? - predlo¾i Kec.
- Kad si toliko navalio! - jedva pristade Miljojko. Jednog jutra, posle obavljenih kuænih poslova, gazdarica ponudi rakijom Miljojka. Miljojko ispi, a gazdarica odmah dosu.
- Ispij! - reèe. Gazdarica opet napuni èa¹u. Miljojko otpi pola gutljaja.
- Sve! Toliki èivek pa srkuæe! - reèe gazdarica. Miljojko prevrnu èa¹icu. Rakija mu je palila utrobu. Gazdarica dosu.
- Jo¹ ovo! - reèe i sasu mu piæe u grlo. Onda ga gazdarica uze za ruku i odvede u spavaæu sobu. Pre nego ¹to poèe da se svlaèi, ukljuèi radio i pronaðe stanicu koja je emitovala zabavnu muziku. To se, kasnije, èesto ponavljalo. Èim bi gazda nekim poslom oti¹ao iz radnje, gazdarica je Miljojku davala rakiju, terala ga da natiskap i na brzinu pije i vodila ga u sobu, dr¾eæi ga za ruku kao malo dete.

U krevetu je, dok je radio tiho svirao, nestajalo njene namr¹tenosti i strogosti: grcala je i plakala milujuæi njegovu o¹tru, èetkastu kosu:
- Mile, Milence! - tepala mu je. Gazdarica se, posle toga, brzo menjala, postajala jo¹ namr¹tenija, kao da se ni¹ta nije desilo, hladno mu nareðujuæi ¹ta sve treba da uradi u kuæi. Miljojku se èinilo da joj se u tom trenutku gadi. Obarao je oèi u stranu, kao lopov uhvaæen u kraði. Ponovo nije imao snage da pogleda u tu ¾enu koja se do pre neki èas potpuno otvarala u njegovim rukama.
- Nemoj da si nekom ne¹to rekao! Odmah bi se vratio u selo - rekla mu je gazdarica prvog dana. Sima Kec se spremao da konaèno otputuje iz varo¹i. Dugove je bio vratio, a ostalo mu je ne¹to para za put i tro¹ak. Miljojko nije imao vremena da ga isprati na stanicu - ¾urio je na igranku. Bio je dobro raspolo¾en: stalno je zvi¾dukao.
- Zar opet ide¹ na igranku? - zaèudi se Kec.
- Za¹to da ne? Zbog èega bi Macko i drugi bili bolji od mene? - reèe Miljojko.
- Pisaæu ti! Ako bude¹ dobro, kreni i ti. Nema ovde ¾ivota - reèe Kec.
- Hej, Kec, hteo sam ti reæi: nikad se ne zna da li smo se rodili lepi i bogati! - kaza Miljojko i izljubi se sa starim drugom. Miljojko upade u salu Doma JNA s rukama u d¾epovima i cigaretom u uglu usana. Vojnici-redari pogleda¹e ga sumnjièavo. Miljojko sede za prvi sto, kod nekog mladiæa i devojke, i ne pitajuæi da li je slobodno. Naruèi fla¹u vina. Pio je u krupnim gutljajima, podrigajuæi glasno. On ponudi vinom devojku i mladiæa. Ovi odbi¹e, ali im on napuni èa¹e.
- Popijte! Ja èastim! - reèe Miljojko. A na igranci je bilo onako kao ¹to je uvek bilo subotom i nedeljom u èuvenoj sali varo¹kog Doma JNA. Macko, najprivlaèniji varo¹ki mladiæ, okru¾en prvim momcima i devojkama, bio je glavna zvezda te èuvene igranke.
- Sve je to la¾! - promrmlja Miljojko, besneæi u sebi na pomisao da te veèeri, i ne samo te veèeri, ne postoji nikakva ¹ansa da bude u dru¹tvu èuvenog Macka.
- Ja sam ovde glavni... - reèe glasno Miljojko. Devojka i mladiæ se pogleda¹e i, kao po dogovoru, odo¹e da igraju. Muzika je tre¹tala. Na parketu su se tiskali igraèi. Miljojko ustade, dovuèe se na sredinu sale i zviznu iz sve snage, èobanski. Mladiæi su i dalje svirali.
- Prestani! - razdra se Miljojko podi¾uæi ruke uvis. Orkestar umuèe. Nastade tajac od koga se i sam Miljojko zbuni. Pre nego ¹to i¹ta reèe, vojnici-redari ga zgrabi¹e za ruku i izgura¹e napolje. U sobi Sima Kec je mrtav pijan le¾ao u odelu.
- Nije trebalo ni s kim da se pozdravljam. Opet sam se zeznuo s opro¹tajnim èa¹ama - promrmlja Kec. Miljojko uze karte, prome¹a ih i reèe:
- Kec, hoæemo li jednu partiju?

Zelena klupa

Ni u jednom trenutku, dok se, kao vidra, borio za loptu na betonskom igrali¹tu, mr¹avi deèko Miki, novopeèena fudbalska zvezda Ra¹ke, nije pomislio na zelenu klupu u parku. Na sve je pomi¹ljao, ali ne i na nju. Pre svega, mislio je na lepu¹kastu prodavaèicu name¹taja Jelenu, u koju je potajno do u¹iju bio zaljubljen, i na svog oca, èika-Peru, koji mu je naèisto zagorèavao ¾ivot. A ta zelena klupa, puna urezanih nadimaka, datuma i kojekakvih crte¾a, sve od poèetka proleæa pa do u kasnu jesen, u prepodnevnim èasovima jedno je od glavnih sastajali¹ta ra¹èanskih mladiæa. Nalazi se u vrhu glavne ulice, na samom poèetku malog parka, pod gustim granama jasena. Na tom mestu se slivaju svi putevi i ulice Ra¹ke: tu se prolazi za ¾eleznièku i autobusku stanicu, tu, pre i posle èasova, nagrnu uèenici, tu se, po obavljenom poslu, vrti svet iz okolnih sela, tu se susretnu domaæice, tu se sjate slu¾benici u pauzi za doruèak, tu starice i kuæne pomoænice izvode malu decu... Kao da je sva Ra¹ka na tom malom prostoru, izmeðu parka, glavne ulice i dvaju kioska za novine i cigarete. Veæ oko devet sati na klupu izmile, poput gu¹tera, prvi mladiæi, mrzovoljna lica, jo¹ bunovni. Zapale cigaretu, obièno prvu tog dana, i poluzatvorenih oèiju lagano ispu¹taju dimove i pljuckaju u pra¹inu, pu¹tajuæi da ih oblizuju zraci zubatog jutarnjeg sunca. Mrzovolja se polako topi u bla¾eni osmeh. Iz tog spokojnog i èarobnog mira mladiæe trgnu samo muve, koje im, povremeno, sleæu na obraze i bose noge. Oko podne, kada je u varo¹i naj¾ivlje, kod klupe je èitav buljuk mladiæa. U najboljem sluèaju na klupu mo¾e da sedne pet osoba. Zato veæina deèaka stoji okolo, ili sedi na ivici ploènika. Na klupu ne mo¾e svako da sedne. Ne mo¾e bar u prepodnevnim èasovima. Prvenstvo pripada starijim i prvim momcima, a to znaèi najlep¹im, najjaèim, najduhovitijim... Nema toga ko bi se usudio da ne ustane i ne ustupi mesto Macku, glavnom varo¹kom dasi! Mnogobrojni "klinci" - kako stariji mladiæi zovu one koji su se tek zamomèili - i oni kojima se ime jo¹ nije pronelo Ra¹kom nemaju tu èemu da se nadaju. Ako bi neko prekr¹io to nepisano pravilo i poku¹ao da sedne na klupu, bio bi zaèas oteran, najèe¹æe grubim reèima, a katkad i æu¹kama. Ra¹èani znaju da je tu sastajali¹te mladih pa u prepodnevnim èasovima izbegavaju da sede na klupi. Seljaci, kojima su nepoznate tajne i èuda Ra¹ke, pravo tu lete, ali brzo bivaju oterani bezobraznim zaèikivanjem i kojekakvim smicalicama, da im ni¹ta ne preostaje nego da progunðaju - ono ¹to su i pre toga mislili - da su varo¹ka deca gola manguparija. Tu se preprièavaju brojne zgode èiji su junaci najèe¹æe momci s klupe. Te prièe klinci naprosto gutaju. A sve vreme niko ne propu¹ta da dobro odmeri svaku devojku koja proðe pored klupe ili zastane ispred obli¾nje table na kojoj se reklamiraju bioskopske predstave. I retko da se kojoj ne dobaci ne¹to, i lepo i ru¾no. Tako su lepu¹kastu Jelenu, prodavaèicu name¹taja, pitali, izmeðu ostalog, koliko ko¹ta zajedno s jogi du¹ekom. Oko podne, kad sunce ¾estoko pripekne i rastera sve s ulice, klupa opusti. Beton oko klupe ostane i¹aran pikavcima i pljuvaèkom. Mladi ¾ivot varo¹i seli se na pla¾u i na fudbalsko igrali¹te. Miki je, sa sedamnaest godina, pripadao "klincima". To znaèi da je sedeo na ivici ploènika, æutao i pa¾ljivo slu¹ao ¹ta prièaju momci s klupe. Ni pet koraka nije ga delilo od njih, ali tu ni¹ta nije moglo da se izmeni. Nije ga vi¹e delilo ni od lepu¹kaste Jelene, kada je prolazila ulicom, ali on nikako nije umeo da joj se pribli¾i i otkrije svoju ljubav, kao da su ga od nje odvajala mora i planine, a ne komad ravna asfalta.
- Ili zevzeèi¹ na ulici, ili juri¹ za loptom! A u ¹koli sve keèevi kao koèevi! Samo si mi nepotreban tro¹ak u ¾ivotu - gunðao je èika-Pcra Mikiju, i za ruèkom i za veèerom. Mikiju je ¹kola bila najdosadnija stvar u ¾ivotu. Ni te godine nije sjajno pro¹ao - pao je iz dva predmeta. Eto novog tro¹ka za èika-Peru! Ko æe da plati profesora za spremanje nego on? Eto povoda da od jutra do mraka melje kao vodenica! Miki je voleo da igra fudbal, i da je postojala u Ra¹koj neka fudbalska ¹kola, sigurno bi je zavr¹io sa suvim poticama. Tog leta se, kao veæ niz godina, odr¾avao noæni turnir u malom fudbalu na ko¹arka¹kom igrali¹tu kod Doma JNA. Za vreme utakmice cela Ra¹ka sa okolnim selima se sjati kod Doma, i mlado i staro, i mu¹ko i ¾cnsko. Neko je tu radi fudbala, neko radi hladnog piva koje se toèi u obli¾njem bifeu, neko radi ljubavnih zgoda koje se tu, u mraku pored Ibra, èesto zaèinju... Veæina je, ipak, da navija i bodri svoje sinove, roðake, prijatelje, mladiæe iz svoje ulice, naselja, sela. Za takmièenje se prijavi i po èetrdesetak ekipa, obièno sa sme¹nim imenima. Koliko je ekipa iz Ra¹ke toliko je, ako ne i vi¹e, iz obli¾njih sela. Sve se ekipe nadaju prilièno visokoj novèanoj nagradi. U gotovo svakoj utakmici odvija se borba na ¾ivot i smrt: goli igraèi, èija se znojava tela pod reflektorima presijavaju kao srebro, trèe kao ludi, bacaju se u noge protivniku, podaju na beton, krvavih laktova i kolena ustaju i dalje jure, bodreni gromoglasnom vikom navijaèa, pucnjavom "bombica", zavijanjem sirena i udaranjem u kante. Pobednicima se klièe, a najbolji se naðu i na ramenima navijaèa. Pobeðenima nije lako: bude i suza, èesto ne mogu da podnesu poraz, zametnu kavgu, doðe i do tuèa, koje se, na sreæu, brzo i mirno zavr¹avaju. Tu se stvaraju imena, tu stièu slavu deèaci koji su dotle ¹utirali lopte na poljanèetu, tu se izdaju propusnice za èuveni ra¹èanski tim "Bane", odatle se, ako se ima sreæe, poleæe dalje u svet fudbala. Miki je dvaput igrao na turnirima, ali je njegova ekipa slabo pro¹la. Ovog puta Miki je sam odabrao ekipu: trojicu drugara iz svoje ulice i dva brata Beograðanina koja su u Ra¹koj letovala. Dugo su se pripremali i uigravali. Na turniru dobro krenu¹e. U prvom kolu lako pobedi¹e momke iz obli¾njeg sela, koji su umeli dobro da trèe, ali ne i da igraju fudbal. U drugom kolu pado¹e im neki mali¹ani: s njima su se poigravali kao maèka s mi¹em. Treæi protivnici su im bili "lovci na nagradu" iz Novog Pazara. Njih jedva, za dlaku, pobedi¹e. Ta im utakmica i donese slavu, naroèito Mikiju. Deèak se isticao preciznim ¹utom iz svake prilike, a i sjajno je driblovao, ¹to je publiku najvi¹e odu¹evljavalo.
- Miki, zezni tog vola! - èuo je kako iz publike vièu. Miki se topio od miline ¹to je, eto, cela Ra¹ka preko noæi saznala za njegovo ime. Stotine oèiju je oseæao na svom telu. Pa i oèi lepu¹kaste prodavaèice name¹taja, koja mu je, kao i ostali, klicala iz sve snage. Jedino tu nije bilo oèiju i glasa èika-Pere. Ovaj ga je doèekivao s utakmica jednako gunðajuæi: cepa badava patike, od fudbala niko nije video koristi, neko æe mu slomiti nogu, kakav je mr¹av - razboleæe se, eto novog tro¹ka! Èetvrtu utakmicu, pretposlednju koja ih je delila od nagrade, igrali su sa izabranicima "Bana". Veæina publike je smatrala, a i oni sami, da tu nemaju ¹ta da tra¾e.
- Deèaci, bilo je lepo, a sad ka¾ite zbogom! - dovikivali su im. Publika je navijala za "banovce", svoje stare ljubimce. No, ovima ni¹ta nije polazilo za rukom. U prvom poluvremenu rezultat je bio nere¹en. Ni u drugom "banovcima" nije i¹lo bolje. To je publiku iznerviralo, pa je masovno poèela da navija za klince.
- Miki! Miki! - prolomi se na igrali¹tu. Deèak primeti Jelenu, mahala mu je i ne¹to dovikivala, kao da je ¾elela da mu u istom trenutku poleti u zagrljaj -- samo da je nije spreèavala bela linija igrali¹ta. Miki zaigra kao rasrðeni zmaj. Preciznim udarcem sa samog centra dade gol.
- Povucite se u odbranu i èuvajte rezultat! - posavetova¹e iz publike Mikijevu ekipu. "Banovci" kidisa¹e kao zveri. Miki oseti da su se uspanièili pa otvori igru i poèe majstorski da dribla, ostavljajuæi za sobom, èesto, po trojicu protivnièkih igraèa. Publika je bila na nogama. Umalo ¹to ne uskoèi u igrali¹te kad iznervirani "banovci" poèe¹e da ru¹e mali¹ane. Utakmica je bila dobijena. Macko i njegovi prijatelji pokloni¹e Mikiju ogromnu lubenicu koju su ukrali na pijaci. Do nagrade je ostala jo¹ utakmica s ekipom mnogo slabijom od "Bana". Miki i njegovi drugari smatrali su da je novac u njihovim rukama.
- ©ta æe¹ s lovom? - upita¹e Mikija.
- Ne mislite da æu da platim èasove za popravni!? - podsmehnu se Miki. Svet se razilazio. Miki, krvavih kolena, poslednji osta na igrali¹tu. Namerno je to uèinio: nadao se da æe mu priæi Jelena, koja je tako vatreno navijala za njega. Umesto Jelene pojavi¹e se Beograðani koji mu uzbuðeno saop¹ti¹e da jo¹ iste veèeri moraju da otputuju. To je znaèilo da od sutra¹nje utakmice i nagrade nema ni¹ta. Miki se pozdravi s braæom i pojuri za Jelenom, smatrajuæi da je pogre¹io ¹to joj nije odmah pri¹ao veæ je èekao da mu ona doðe. Jelene nigde nije bilo. Sav zlovoljan, Miki se uputi kuæi. Videv¹i ga s lubenicom, èika-Pero uzviknu:
- Neèija kuèka æe lipsati! Doneo i ovaj ne¹to u kuæu! Ujutru, kad se èika-Pero posle doruèka hteo da zasladi lubenicom, imao je ¹ta da vidi: ova je bila zelena kao tikva. Odmah poèe da gunða i da jo¹ ¾e¹æe melje staru prièu. Miki nabi prste u u¹i i istrèa na ulicu. Oko klupe su se veæ bili sjatili mladiæi. Miki se spremao da sedne na ploènik kad Macko reèe nekom do sebe:
- Napravi mesto za najboljeg igraèa turnira! Miki se boja¾ljivo spusti na klupu. Macko ga ponudi cigaretom, a neèija ruka sa zapaljenom ¹ibicom zaèas mu se stvori ispred nosa. Odmah se povede razgovor o fudbalu. Malo-malo, pa neko pomene Mikija. Oko klupe se tiska gomila deèaka i deèurlije. Odnekud naiðe Jelena.
- Pita te Miki koliko ko¹ta¹ zajedno s jogi du¹ekom? - dobaci joj neko. Lepu¹kasta prodavaèica se nasmeja. Mikiju se uèini da ga od Jelene vi¹e ne dele mora i planine veæ obiènih pet-¹est koraka, i da je do nje lako doæi, kao do praznog i nebranjenog gola. Miki pljucnu u pra¹inu, lagano izbaci dim i poluzatvorenih oèiju okrenu lice prema suncu, koje se polako pelo na svetlom i èistom nebu.

Propusnica

Otvoreno govoreæi, Grmalj je od svega na svetu najvi¹e voleo ¾ene. Pri njihovom pomenu, Grmalj je sklanjao plavi èuperak s èela, ispod kojeg bi mu zasvetlucale oèi kao svici u mraku. ®ivot mu se, uop¹te, èinio kao rascvetana ba¹ta u kojoj su ¾ene najlep¹e, najmirisnije cveæe. Ali, kao ¹to obièno biva, ba¹ ono ¹to je najvi¹e voleo, Grmalj nije mnogo cenio.
- Guske, eto, to su ¾ene! - govorio je Grmalj. U ¾ivotu je bila najva¾nija kapija te cvetne ba¹te, kroz koju nije mogao svako tek tako da proðe. Kao na mnogim kapijama i ulazima, i ovde je bilo potrebno da se poka¾e propusnica. A propusnica je bilo raznih: neke su vredele manje, neke vi¹e; pred nekim se kapija ¹irom otvarala, a pred nekim tek toliko da se posetilac jedva mogao provuæi. Jednostavno reèeno, ako je neko hteo da doðe do neke lepe ¾ene, morao je imati neku od propusnica na kojoj pi¹e da je poznati fudbaler, proslavljeni pevaè, veliki glumac, uèen èovek, èuven lepotan... Grmalj je èvrsto odluèio da nabavi jednu propusnicu, dugo je premi¹ljao koju i kakvu sve dok nije zakljuèio da æe takav kakav je - kratak, ¹irokih leða i lopatastih ruku - najbr¾e i najlak¹e doæi do one na kojoj pi¹e da je najjaèi èovek Ra¹ke. Pogotovu ¹to se jo¹ kao deèak, dobiv¹i od nekog mladiæa, ni kriv ni du¾an, te¹ke batine, Grmalj zakleo da æe postati velik i jak kako bi istukao sve siled¾ije i one koji kinje mirne i dobre mali¹ane. Grmalj je koristio svaku priliku da uposli mi¹iæe. Kad bi ugledao neki veæi kamen pored puta, pra¹njav i ubaljezgan, dograbio bi ga, podigao iznad glave i bacao niz stranu iz sve snage. Prilazio je radnicima koji su kopali jarak, uzimao od njih kramp i kopao sve dok mu znoj ne bi probio kroz ko¹ulju, ne obaziruæi se ¹to mu se okolni svet èudi i podsmeva. Ponekad bi iz èista mira istovario kamion pun d¾akova. Kasnije je Grmalj nasuo sve¾ beton u dve velike konzerve i uglavio ih na krajeve gvozdene ¹ipke. Tako je dobio tegove koje je svakog jutra besomuæno dizao. Posle takvih ve¾bi Grmalj je bio gladan kao vuk. Ruèak koji je majka od oèeve radnièke plate spremala za celu porodicu (Grmalj je imao jo¹ dve sestre), sna¾ni momak je mogao sam da pojede. Zato je Grmalj sav d¾eparac odvajao za hranu, a uspevao je i da vazdu¹nom pu¹kom ubije ponekog goluba divljaka i da u reci upeca ne¹to ribe. Sreæa mu se osmehnula kad su ga poslali u vojsku, u kuvare, gde je prvi put u ¾ivotu mogao da jede do mile volje. Po povratku iz vojske Grmalj je bio te¾i dvadeset kilograma. Sve stare majice i ko¹ulje koje je poku¹ao da obuèe popucale su mu na leðima. Osim plavog èuperka, koji mu je uvek padao na èelo i preko oèiju, u svemu je to bio drugi i novi Grmalj. Uvideo je da je u snazi, bar ¹to se tièe mladiæa od koga je nekad davno, kao mali¹an, dobio batine, malo preterao. Ovakav kakav je bio mogao je kao od ¹ale da izudara trojicu takvih. A i vi¹e nije imao volje da se sveti tom mladiæu, sada veæ ocu dve plavokose devojèice. Umesto mladiæa, Grmalj je kroz svoje lopataste ¹ake najpre propustio nekog biv¹eg boksera, koji u bioskopu nije davao mira devojkama, a zatim trojicu braæe, te¹kih kavgad¾ija, koji su u jednom delu varo¹i kinjili sve deèake koji ih nisu priznavali za "glavne". Braæi nisu pomogli ni èelièni lanci, bokseri i motke kojima su nasrnuli na Grmalja. Grmaljeve tuèe su se brzo proèule. Sve su se isto zavr¹avale: protivnici u pra¹ini, Grmalj na nogama. Posle svake tuèe, Grmalj je sklanjao èuperak s oèiju, kao da za to pre nije imao vremena. (U tom èuperku, po prièanju deèaka, krila se sva Grmaljeva snaga: od njega niko nije mogao da mu zaviri u oèi.) Slava koja je pratila Grmaljeve prethodnike, najjaèe momke varo¹i, oèekivala je i njega, ako ne i jo¹ veæa. Cela Ra¹ka ga je znala. "Zdravo, Grmalj!" - javljali su mu se mali¹ani, sreæni ako bi im pozdrav uzvratio sme¹kom. Èistaè Mule mu je besplatno glancao cipele, a poslastièar ©ok stavljao u tanjir dve-tri baklave vi¹e nego ¹to je tra¾io, izgovarajuæi se da takvoj grdosiji nije mnogo ni tepsija. Obuæar Ziki poklonio mu je crnu narukvicu, i¹aranu sjajnim nitima, koju je Grmalj stavio na desnu ruku, na onu kojom je zadavao najjaèe udarce. Pa su usledile, same od sebe, neke sitne poèasti i privilegije: nije morao da èeka u redu za bioskopsku ulaznicu (mali¹ani su se grabili ko æe da mu je kupi), na fudbalske utakmice su ga propu¹tali bez karte, a kad se igrao turnir u malom fudbalu mnoge su se ekipe otimale oko njega (iako nikakav fudbaler nije bio), jer je svojim izgledom i snagom zbunjivao i pla¹io protivnike. Bio je veæ postao èudo i znamenitost Ra¹ke, te mnogi mladiæi iz okolnih gradova, prolazeæi kroz varo¹, nisu propu¹tali priliku da upoznaju i vide èuvenog Grmalja. U vreme njegove najveæe slave varo¹ani su mu ponudili, po¹to je u vojsci dobio diplomu kuvara, da radi u kuhinji "Motela", ali je on odbio: nikako mu nije i¹lo u glavu da, posle tolikih uspeha, ¹iri ulicom mirise luka i zapr¹ke. Bilo je jasno kao dan: Grmalju su vrata Ra¹ke i sveta bila ¹irom otvorena. Sna¾ni mladiæ je pro¹etao s nekoliko lep¹ih devojaka kojima se, pre vojske, ni sluèajno nije mogao pribli¾iti. Devojkama je bilo milo ¹to se na korzou pojavljuju s najjaèim mladiæem varo¹i i ¹to deèaci iza njihovih leða sa strahopo¹tovanjem ka¾u: "To je Grmaljeva cura." Èim bi se zasitio jedne devojke, Grmalj je tra¾io drugu. A ako bi neka poku¹ala da ga du¾e zadr¾i, ubeðujuæi da ga voli, on bi joj kratko odgovarao:
- E, jesi te¹ka guska! Za sve poèasti i ljubav koje mu je ukazivala Ra¹ka, Grmalj je umeo da bude zahvalan. Tuèa je za njega bila vite¹tvo, stvar srca, i samo kao takva mogla je biti propusnica za uspe¹no osvajanje ¾ena. Grmalj je tukao siled¾ije, varalice i lopove, ¹titeæi nejake i slabe. Od velike koristi bio je i fudbalskom timu "Bane": pratio ga je na svim gostovanjima u zabaèenim mesta¹cima Ibarske doline i bio dobra i sigurna za¹tita igraèima od prgavih i zagri¾enih navijaèa. Iako je va¾io za najjaèeg èoveka varo¹i, Grmalj to nije mogao da bude dok se ne oproba sa svojim prethodnikom, nekim ¹oferom, stokila¹em. Ovaj se bio proèuo po tome ¹to je jednom od trojice napadaèa, koji su na njega nasrnuli no¾evima, isterao oko, te je u zatvoru le¾ao dve godine. Grmalj se iznenada, iako je smatrao da su ¾ene guske, zaljubio u neku balavicu, uèenicu metalostrugarske ¹kole, koja se zvala Milena. Sna¾nom mladiæu se uèinilo da je ona ta ¾ena zbog koje je sve uèinio da bi dobio propusnicu najjaèeg èoveka Ra¹ke. Grmalj je èak bio spreman da joj predlo¾i da se uda za njega, ali ovu to uop¹te nije zanimalo i o tome nije htela da razgovara.
- Udesiæu ja tebe, gusko jedna! - reèe joj Grmalj.
- Pa ja sam s tobom samo zbog tvog èuperka! - nasmeja se Milena, èupnuv¹i ga za kosu. Grmalj nije imao na kome da iskali bes no na debelom ¹oferu, ali se ovaj prijateljstki pona¹ao, tap¹ao ga po leðima i zvao na piæe, govoreæi:
- Koliki si, o¹tetio si tri èoveka! Posle ¾estoke svaðe s Milenom, Grmalj je u kafani nabasao na svog protivnika i s njim se dobro opio. Usred pijanke Grmalj reèe:
- Burazeru, izlazi napolje da vidim da li si takav majstor za tuèu kao ¹to se prièa! U dvori¹tu kafane Grmalj i ¹ofer se uhvati¹e za ramena, nabijajuæi jedan drugom glavu u prsa. Dugo su tapkali u krugu. U jednom trenutku ¹ofer se okliznu na koru lubenice i pade. Grmalj mu sede na grudi, hvatajuæi ga za grlo.
- Priznaje¹ li? - upita Grmalj. ©ofer je krkljao, poku¹avajuæi da doðe do vazduha.
- Udaviæe¹ èoveka! - reèe neko Grmalju. Grmalj pusti ¹ofera. Ovom je dugo trebalo da ustane.
- Du¹a mi je u nosu! Nije ni èudo kad toliko pu¹im i pijem! - reèe zaduvano ¹ofer. Na uglu ulice Milena se dr¾ala za ruku s nekim mladiæem u belim farmericama, zalizane kose. Grmalj skloni èuperak s oèiju.
-Naruèi piæe! Odmah se vraæam! - reèe Grmalj ¹oferu, uputiv¹i se prema Mileni i mladiæu. Grmalj im priðe s leða, Milenu uhvati za jednu a mladiæa za drugu ruku i povede ih u obli¾nji ulaz. Mladiæ zastade i poku¹a da se otrgne, ali mu Grmalj jaèe ste¾e ruku i ovaj poslu¹no poðe za njim.
- Ko ti je ova zalizana èaèkalica? - upita Grmalj Milenu.
- To je Majstor. Moj deèko.
- Mi se volimo! - reèe zalizani momak.
- Kako smete da se volite? Ko ti je to dozvolio? - grmnu Grmalj i jaèe mu ste¾e ruku. Mladiæ jauknu. Grmalj ga pusti.
- Bri¹i! - reèe mu Grmalj. Mladiæ se ne mrdnu s mesta.
- Nisi èuo ¹ta sam ti rekao? - povisi glas Grmalj.
- A ona? - upita mladiæ za Milenu. Grmalj slobodnom rukom ¹èepa mladiæa za jaknu i podi¾e ga na grudi, tako da ovom noge ostado¹e da vise u vazduhu.
- ©ta da uradim s tobom, zalizani ljubavnièe!? Nemam o ¹ta ni prste da uprljam! - reèe Grmalj.
- Pusti ga! Mi se volimo! - reèe Milena.
- Bila si i ostala guska! - odgurnu Grmalj mladiæa i vrati se u kafanu.
- Pro¹lo je na¹e vreme, pro¹lo! Niko vi¹e ne ceni snagu i srce! Danas dobro prolaze ispijeni i guravi! Èaèkalice! - po¾ali se Grmalj ¹oferu.
- Ni¹ta od nas! Samo smo o¹tetili pet-¹est takvih èaèkalica! - reèe ¹ofer.
- Ceo svet se okrenuo naopaèke! Mrtvi smo mi, mrtvi! Odmah treba da iskopamo sebi grob! - dodade Grmalj, baciv¹i ko¾nu narukvicu u ugao, u kantu za smeæe. Grmalj se ubrzo u "Motelu" zaposlio kao kuvar. Otad se klonio tuèe. U restoranu, ispred njegovih oèiju, i dalje su se de¹avale tuèe, i dalje su stolice pucale po glavama ljudi, i dalje fla¹e pra¹tale po zidovima i ogledalima, ali on ni prstom nije hteo da mrdne. Stasali su i neki mladiæi, iz varo¹i i obli¾njih sela, pa su, nestrpljivi ¹to im se ime jo¹ nije pronelo Ra¹kom, zametali kavgu, tra¾eæi priliku da poka¾u svoju snagu. Izazivali su èak i Grmalja. Ovaj se na njih nije osvrtao.
- Badava se kurèite, zelembaæi! - govorio je on, dodajuæi, vi¹e za sebe, da u osvajanju ¾ena veæe ¹anse imaju èak kuvari, ili mladiæi s nesta¹nim èuperkom na èelu, nego oni koje tako silno bije glas da su najjaèi momci Ra¹ke. A kad se jednom, ¾eljan kavge, napio, Grmalj je naleteo na Macka, vitkog mladiæa s o¾iljkom na licu, od èijeg je ledenog pogleda ustuknuo.
- Ovakav se odavno nije ispljunuo na ra¹èanskom asfaltu! - pro¹aputao je Grmalj za Macka.

Osvajanje Ra¹ke i sveta

Oko zelene klupe u vrhu ulice, na kojoj sedi Macko sa svojim najbli¾im pajta¹ima, tiska se gomila mladiæa i deèaka. Krojaèki pomoænik Miljojko, koji je prethodne noæi u "Motelu" platio nekoj auto-stoperki petnaest æevapèiæa i fla¹u piva, zavlaèi ruku u pantalone i dugo èeprka unutra. Jedan deèak prinosi rasklopljenu èitanku. Miljojko izvlaèi ruku iz pantalona i ispod noktiju i¹èaèka dve stidne va¹i koje padnu na rasklopljenu knjigu. Mladiæi i deèaci se tiskaju da vide va¹i koje se, manje od slova, mièu na stranicama èitanke.
- Be¾ite od Miljojka! Svima æe preneti picajzle! - ka¾e jedan mladiæ. Miljojko zadi¾e nogavice i pokazuje odrana i raskrvavljena kolena. Mackov o¾iljak na licu se razvlaèi u ¹irok osmeh. Najjaèi momak Ra¹ke ka¾e prvom mladiæu do sebe:
- Pusti Miljojka da sedne! Miljojko se polako spu¹ta na klupu. Lice mu sija od sreæe kao tek ispeèena vekna u izlogu pekare. Rasklopljena èitanka sa stidnim va¹ima dugo kru¾i od ruku do ruku mladiæa i deèaka. Miljojko sklapa oèi i okreæe lice prema suncu koje plovi iznad tamnocrvenih ra¹èanskih krovova.

Prva cigareta

Od prvog dana, kada je u na¹oj kuæi iznajmila sobu, zatreskao sam se u Milu, profesoricu knji¾evnosti u gimnasiji. Ona je za mene bila najlep¹a ¾ena na svetu. Bilo mi je stra¹no krivo ¹to se sa devet godina ne mo¾e upisati u gimnaziju. Moj jad je splasnuo kad me je lepa do¹ljakinja u dokolici poèela uèiti engleskom jeziku, obja¹njavajuæi majci da æe od mene postati svetski èovek.
- Kakav je, ni¹ta od njega neæe biti do bitanga! - rekla je majka, nimalo ne krijuæi da ne uzima za ozbiljno tu Milinu rabotu i da se èak svemu tome èudi. Uop¹te, majka se mnogo èudila - i ne samo ona - mladoj i lepoj profeserici. Nikako joj nije bilo jasno ¹ta hoæe i ¹ta tra¾i u na¹oj maloj i zabaèenoj varo¹i prelepa do¹ljakinja, koja je èak imala kuæu i roditelje u Beogradu.
- Moj san je bio provincija! Ovde mogu mnogo vi¹e da poma¾em i koristim ljudima! - rekla je Mila. Ona je unela nemir i pometnju u na¹u kuæu, u na¹u ulicu, u na¹u varo¹. Svakom je nalazila mane i svakom je u oèi pone¹to zamerala, na¹ta se gotovo niko nije ljutio: svako joj je opra¹tao zbog mladosti i lepote. Mila nije mogla da se naèudi ¹to u varo¹i ima toliko kafana i - jo¹ vi¹e! - ¹to se u njima od jutra do mraka pijanèi a bibiloteka zvrji prazna kao mrtvaènica. Mog oca je prekorevala ¹to se srami da majci donese namirnice s pijace i ¹to svako popodne omrkne igrajuæi s kom¹ijom tabliæ.
- Knjigu u ruke, èika Aco! - govorila je. - Za znanje nikad nije kasno. Eto, da li znate ko je sagradio Sopoæane, koji su vam tu, pred nosem? - Pa ... mislim da je Kraljeviæ Marko! Ko bi drugi!? - odgovarao je otac. Majku je Mila izgrdila ¹to ide neuredne kose i u izno¹enoj odeæi.
- Tako lepa i jo¹ dr¾eæa, pa da se zapusti¹, strina! - prekoravala ju je Mila.
- Ma, za koga da se doterujem i ude¹avam!? Za Acu? Njega sam odavno osvojila, a i on, pored onih karata, ne vidi ni belu maèku! - branila se majka, a nije umela da sakrije da joj je milo ¹to profesorica, eto, primeæuje da je bila lepa.
- Ima¹ pravo, dete moje! Kad bih se ja malo doterala i obukla, da vidi¹ kako bi ovaj moj Aco obigravao oko mene i sve trèeæi odlazio na pijacu! - dodala je. Mila je najvi¹e zamerala na muvama. Bila je rana jesen, ulice je plavio miris paprika, paradajza i lubenica. Muve su navaljivale u rojevima. Svuda ih je bilo. Od njih mlada profesorica popodne nije mogla da spava, a gubila je volju i za jelom èim bi ih videla na stolu.
- Kako mo¾ete da ¾ivite meðu tolikim muvama? Znate li, èika Aco, da ove muve dolaze pravo iz varo¹kih klozeta!? - zaprepa¹æivala se na¹a stanarka.
- Ma æuti, ove su dobre: ima onih ¹to peljaju kao obadi! - govorio je otac. Tamanili smo muve koliko smo mogli i umeli. Najvi¹e smo ih jurili pe¹kirima, ali kao da im nije bilo broja. Meni je Mila najmanje zamerala. Izgrdila me je jedino ¹to sam gaðao kamenom nekog psa. Mila je sa ulice dovlaèila maèiæe i kuèiæe i hranila ih. Otad nisam vi¹e ganjao varo¹ke pse. A bilo mi je krivo ¹to su se deèaci i dalje utrkivali ko æe pre i bolje udesiti neku d¾ukelu. S engleskim je lo¹e i¹lo. Jezik nije mogao da mi se odve¾e.
- Slabo pamti, malokrvan je! - rekla je Mila majci. Dvaput nedeljno Mila je prala kosu u svojoj sobi, nad lavorom. Mene je zvala da je polivam. Mila je bila u kombinezonu, iz kojeg su se, kad bi se sagnula nad lavor, pomaljale jedre, bele grudi. U tom pravcu nisam smeo da pogledam. Tek kad sam bio siguran da Mila od sapunice ni¹ta ne vidi, ja sam ¹irom otvarao oèi.
- Sipaj, pojede me sapunica! - vikala je Mila. Profesorica se kod majke raspitivala za varo¹ke mu¹karce. Pitala je ko je glavni. Majka je rekla da je to Petar, direktor fabrike tekstila. Bio je to èovek o kome se mnogo govorilo u varo¹i, pa i u na¹oj kuæi. Retko sam ga viðao, zdepastog i proæelavog, veèito s cigaretom u uglu usana.
- O bo¾e, pa ljubav nije fabrika! - zaèudila se Mila. Majka je objasnila da je Petar o¾enjen, i da u varo¹i ima jo¹ direktora, ali da se ¾ene samo za ovoga lepe kao muve za u¹eæereno voæe.
- A ¹ta na sve to ka¾e ta njegova nesreænica? - pitala je Mila.
- Ni¹ta - rekla je majka. - Veli da je izabrala pravog èoveka, valja i njoj i drugima. Hoæe da ka¾e, kuèka, da na¹i, èim ne valjaju za druge, nisu ni za ¹ta. Kuèka! Mila se krstila:
- Zastarelost! Predrasude! Draga moja, vi grcate u srednjevekovnom mraku!
- Ne verujem da on valja ijednoj. Preèa je njemu cigara koju ne vadi iz usta od svake ¾ene - dodala je majka. Sledeæe veèeri profesorica se glavnom ulicom pro¹etala s jednim besposlièarem, zvanim ©raf, jadno obuèenim, koga glavne varo¹ke cure nisu htele ni da pogledaju.
- E jesi na¹la momka, dete moje! - podsmehnula joj se majka.
- Strina, ljubav nisu izmislili direktori! - odgovorila je Mila. Svom novom momku dala je nekoliko knjiga pesama, koje je ovaj vi¹e vukao po d¾epovima nego èitao. Odvela ga je i u Sopoæane.
- Pazi da te mala ne zapopi! - podsmevali su se mangupi ©rafu. Jesen je na ulicama zaudarala na prezreo paradajz i trule paprike. U fabrici tekstila dovr¹en je moderno opremljen restoran za radnike. Mila je dobila pozivnicu za sveæano otvaranje.
- Sposoban je taj Petar. Od krampa i seljaèkog razboja stvorio je fabriku. Kao ¹to je u ratu od èetiri èoveka stvorio brigadu. Zaslu¾io je da mu se spomenik za ¾ivota podigne - rekao je otac. Mila je oti¹la na sveèano otvaranje restorana. Ni pet ni ¹est, jo¹ s praga je Petru skresala u oèi: restoran je lep, ali pun muva!
- Drugarice profesorice - rekao je Petar ne vadeæi cigaretu iz usta - za tri dana ovde neæe biti nijedne muve! I zaista, posie tri dana u restoranu nije zvrndala nijedna muva. Na ulazu je pisalo: "Svaki radnik koji u restoranu ubije deset muva i donese ih na kasu, dobija besplatan doruèak. Uprava."
- Mnogo ste me ko¹tali, drugarice profesorice: oko hiljadu doruèaka
- rekao je Petar. Mila je pobesnela:
- Ne mo¾ete tako postupati! Nije ovo ¹uma i ne ¾ivimo u srednjem veku! Petar se sme¹kao.
- I kad razgovarate s jednom damom, trebalo bi da izvadite cigaretu iz usta. Zanima me da li s njom i spavate!? - dodala je Mila.
- Proverite! - rekao je Petar. ©ta se u stvari u restoranu zbilo, ja taèno ne znam. Ovo je samo prièa koja se dugo pronosila u na¹oj kuæi i varo¹i. ©ta se dalje desilo, jo¹ manje znam. Po prièi, Mila je proverila da li Petar spava s cigaretom. Nekoliko dana kasnije mlada profesorica iznenada spakova stvari. Otac je trljao ruke:
- Nema kod Petra labavo! Neka vidi ta svilena gospoðica iz prestonice kako mi to radimo. Po seljaèki, nego ¹ta! I nek vidi kako smo i mi u poneèemu ¹kolovani! Majka se bespomoæno vrtela oko Mile:
- Ma rekla sam ti, dete moje: kod njega se svaka ¾ena manje zadr¾ava nego ko¹ulja koju nosi, nego cigara koju pu¹i! Poslednji put sam pomagao Mili da opere kosu. Vrtelo mi se u glavi dok sam gledao u njena te¹ka, bela nedra, koja su, kao prezreli grozdovi, ispadala iz kombinezona.
- Sipaj! Izgore¹e mi oèi! - vikala je Mila. Ruka s lonèetom bila mi se naèisto ukoèila.
- Sipaj! ©ta radi¹? - zapomagala je Mila. Kad je sprala sapunicu, pogledala me je i rekla:
- ©to si tako bled? Ispustio sam lonèe i sruèio joj se u naruèje, zabijajuæi glavu u nedra. Mila je pozvala majku i rekla:
- Strina, ovo dete je stra¹no malokrvno. Profesorica Mila je otputovala noæu. Ja sam se borio sa snom da bih je ispratio iz kuæe.
- Dete moje, za ceo ¾ivot sam upamtio da je Sopoæane sagradio Uro¹ Drugi - rekao je otac. Majka je plakala.
- Uèi engleski! - kazala je Mila i poljubila me u kosu. Sutradan smo obavljali uobièajene poslove, kao da se ni¹ta nije desilo. Slabo nam je ¹ta polazilo za rukom. Otac je stra¹no gubio na tabliæu, a majci su ispadale ¹erpe i èa¹e iz ruku. Ja sam u ¹upi zapalio svoju prvu cigaretu i stavio je u ugao usana. Stra¹no sam se zagrcnuo i suze su mi potekle. Otac je primetio dim i, kao da je èekao priliku da na nekome iskali pritajeni bes, dobro me izlupetao.

Deèak i fudbaler

- Sjajan fudbaler! Takvog Ra¹ka nije imala! Gotovo svakog dana deèak je slu¹ao iste prièe o Levaku. Deèak je dr¾ao tezgu sa semenkama i kikirikijem pored kafane "Obiliæ", do stolova poreðanih na ploèniku. Nekoliko godina ranije Levak se proèuo u Ra¹koj, a i dalje, kao veliki majstor lopte. Dotad je bio nepoznat mladiæ, besposlièar. Na jednom takmièenju u malom fudbalu, na betonskom igrali¹tu kod Doma JNA, Levak je tako zablistao da je odu¹evio celu Ra¹ku. Odmah je primljen u odabranu jedanaestoricu varo¹kog tima "Bane". Na velikom igrali¹tu jo¹ je bolje zaigrao: proèuo se po majstorskim driblinzima i jakim, nepogre¹ivim udarcima. Dolazili su ljudi iz udaljenih sela, od Golije do Kopaonika, da vide tog fudbalskog majstora zvanog Levak. Posle utakmice ljudi su ga na rukama iznosili sa igrali¹ta. Levak je ubrzo dobio posao, dosta lak i sjajno plaæen. Za kratko Vreme mladiæ je kupio skupa, velika kola kakvih je malo bilo u varo¹i. U njima je, kao grabljivi orao, krstario Ra¹kom, iz ulice u ulicu. Prolazio je i pored "Obiliæa", uz same stolove, pritiskajuæi gas do kraja.
- Seljaèina! Osvoji¹e prostaci Ra¹ku! -- govorili su penzioneri ispred "Obiliæa". Deèak se ljutio na penzionere. Levak je vozio devojke. Neke su bile lepe i poznate. Deèaku se najvi¹e dopadala Marija. Stanovala je preko puta deèakove tezge. Kad je ulazila u Levakova kola, suknja joj se visoko zadizala iznad belih, oblih kolena. Deèak je lizuckao usne. Levak je kupovao od deèaka semenke i kikiriki. Deèak je poku¹avao da s fudbalerom zapoène razgovor. Levak je ¹krto, ili uop¹te nije, odgovarao na deèakova zapitkivanja. Deèaku je bilo krivo. Pogotovu ¹to su se njegovi vr¹njaci hvalili kako su postali fudbalerovi prijatelji, zavezujuæi mu kopaèke, kupujuæi cigarete i èineæi druge sitne usluge. Deèak nije imao vremena da, kao drugi mali¹ani, prati svaki Levakov korak. Jedino je prodajuæi mu semenke mogao bli¾e da se upozna s njim. Deèak mu je odmeravao vi¹e nego ¹to je platio, ali Levak ni to nije primeæivao. Dugo vremena je pro¹lo dok deèaku jedne veæeri nije uspelo da se slatko i natenane isprièa s èuvenim fudbalerom. Deèak je zatvarao tezgu kad su se kraj njega zaustavila Levakova kola.
- Kako si, lafe? - upita fudbaler, izlazeæi iz kola.
- Dobro ... - promuca deèak. Levaku su oèi bile mutne i zakrvavljene a dah mu je zaudarao na rakiju. Jedva se dr¾ao na nogama.
- Ne¹to me dobro lupnulo po glavi! Majke mi ...
- Sjajno si igrao pro¹le nedelje. Radio si ih kao volove - reèe deèak.
- Veæ mi je postalo dosadno da radim te zvekane. Smuèio mi se fudbal! Neæu vi¹e da igram - reèe Levak pripaljujuæi cigaretu.
- ©ali¹ se? - sneveseli se deèak.
- Ne ¹alim se, majke mi! Tako: lupilo me ne¹to u glavu. Za¹to da igram!? Mogu i ja malo da zezam, dosta su drngi mene! Dok nisam postao èuven, niko me ni za ¹ta nije zarezivao. Za sve sam bio baraba, besposlièar, propalica. Ni za cigaretu ni¹am mogao da se ogrebem! Levak saèeka da jedan èovek proðe, pa nastavi.
- Tek kad sam postao zvezda, poèeli su da obleæu oko mene, kao pèelice oko cveta. Poèeli su da se utrkuju ko æe mi obrisati leða, dodati kopaèke, ponuditi cigaretu ... A ako slomim nogu, svi æe mi okrenuti leða! Nastade ti¹ina. Prvi progovori deèak:
- Video sam te s Marijom. Ljubila te je u vrat dok si vozio kola ... Jesi li je? - upita deèak i coknu jezikom. Levak se nasmeja:
- Mali, ti si veliki ðavo! Bio sanm veèeras s Marijom, pored Ibra. Evo, pomiri¹i ruke ... Ne¹to me lupi po glavi i ka¾em Mariji: "Malecka, ja sam ru¾an mladiæ, i ti ne bi bila sa mnom da nije ovih kola. I sve mislim da se ne ljubi¹ s Levakom nego s njegovim kolima."
- Stvarno si to rekao!? Ti uop¹te nisi ru¾an mladiæ!
- Rekao sam, majke mi! Nemoj da misli¹ da sam pijan ... Pre nekoliko godina ta Marija nije htela ni da me pogleda ... I to sam joj rekao. A ona zacmizdri ...
- Nije trebalo da joj ka¾e¹! - reèe deèak.
- Ma nema veze! Brzo æe to ona da zaboravi! Ja sam ganjao i druge ¾enske, i to pre nego ¹to sam postao èuveni Levak. Dodu¹e, bile su malèice ru¾nije, ali je s njima bilo slaðe, od srca. Tad nisam imao kola.
- Meni bi bilo slaðe s Marijom. Ona ima dobre noge - kaza deèak i liznu usne. Levak prasnu u smeh:
- Naravno da ima dobre noge!
- Ona je sva dobra: od glave do pete! Hoæe¹ li je o¾eniti?
- Ti si ðavo! Uh, ba¹ me dobro lupnulo ... Svi misle da je Levak budala! Kao da ne znam ¹ta æe sa mnom biti kad prestanem da igram ili, ne daj bo¾e, slomim nogu. ©utnuæe me kao praznu konzervu ... Zna¹, mali, Mariju jo¹ nisam izgustirao ...
- Uzmi kikiriki! Poklanjam ti! - reèe deèak.
- Hvala, lafe! - reèe Levak i uðe u kola.
- Pazi kako vozi¹! - viknu deèak. Kola odjuri¹e velikom brzinom. Odnekud izbi jedan deèakov vr¹njak.
- ©ta ti je rekao Levak? - upita ovaj. - Hoæe li u nedelju zabiti tri gola?
- Naravno! - kaza deèak.
- Ti si dobar prijatelj s njim?
- Stari! Njemu ne naplaæujem kikiriki i semenke! - kaza deèak.
- Eh, kad bih ja imao takvu levu nogu! - pro¹aputa deèakov vr¹njak, gledajuæi u pravcu u kojem su odjurila kola.

Topola

Ispred kafane posaðene su tri topole: jedna uz samu betonsku ogradu terase, druge dve ne¹to dalje. Topola kod ograde vi¹e je izrasla od ostale dve. Njeno li¹æe ¾ivlje i veselije treperi. Svake noæi pijanci se, izlazeæi iz kafane, ispovraæaju uz njeno stablo. Noæu, pre nego ¹to poðe kuæi, Macko se uz topolu ispi¹a. U povratku s pla¾e, Macko na terasi kafane popije fla¹u piva, odmarajuæi oèi na treperavom li¹æu najveæe topole.

Skakaè

Trebalo je da Galeb ostvari jo¹ samo dve ¾elje, koliko jednostavne i obiène toliko slo¾ene i nesvakida¹nje, pa da bi sebi mogao mirno da ka¾e da je, sa svojih sedamnaest godina, sasvim uspeo u ¾ivotu. A te ¾elje, koje su noæima odvlaèile san od vitkog sedamnaestogodi¹njaka, bile su ove: prva, da skine nevinost nekoj curi, i druga, da skoèi u zeleni Ibar s Devojaèke stene, odakle niko nije skoèio, niti se verovalo da æe ikad, osim onih kojima do ¾ivota nije bilo stalo. ©to se tièe prve ¾elje, Galebovo seksualno iskustvo nije bilo za potcenjivanje - ako se imaju na umu njegove godine. Jednostavno, on u toj stvari nije bio mutavko. Mogao je da se pohvali da je spavao s dve ¾ene. Mali, ali lep broj, s obzirom na njegove brojne vr¹njake kojima je to bio nedosti¾an san. Prva mu je bila neka Ciganka, koju su mu za najlonske èarape i paklo "kenta" namestili prijatelji - oni koji su s njom veæ imali posla. Za ljubav su izabrali gusti ¹ibljak pod mostom.
- Pazi da mi ne iscepa¹ èarape! - upozori ga Ciganka. Ljubav nisu zavr¹ili jer su nai¹li neki ribolovci, pa se ¾ena izmigoljila ispod mladiæa kao vla¾an sapun kroz prste i izgubila u ¹ibljaku. Galeb nije mnogo oèajavao zbog ne¾eljenih gostiju. Va¾no je, eto, da je konaèno spavao sa ¾enom i da æe sutra, kao petao, moæi da se ¹epuri meðu drugovima. Druga je bila mlada radnica, do¹ljakinja iz planinskog sela, koja se od odbaèenosti i usamljenosti poku¹avala da otrgne brojnim kratkotrajnim vezama s mu¹karcima. Do¹ljakinja je, blesavo se kezeæi, pohvalila Galebove skokove u vodu, on je zapazio njena ¹iroka i mesnata usta, ali ni na kraj pameti mu nije bilo da æe se tako zapoèeto poznanstvo zavr¹iti u krevetu. Sledeæi susret je do¹ao ubrzo, jedne ki¹ne veèeri. Galeb i njegov drugar Baæo stajali su u jednom ulazu, premi¹ljajuæi gde bi mogli na miru i natenane da ispiju dve fla¹e vina koje su dr¾ali pod mi¹kama. Tad je nai¹la mlada do¹ljakinja sa svojom sobnom drugaricom. Galeb iz ¹ale predlo¾i da kod devojaka popiju vino, a one odmah pristado¹e, napomenuv¹i da se zbog gasdarice moraju neprimetno u¹unjati u kuæu. U sobi su Galeb i Baæo razgledali fotografije devojaka. Do¹ljakinja izdvoji jednu na kojoj se napadno osmehivala, rasvuèenih usta od uveta do uveta, i pokloni je Galebu s posvetom.
- Hoæe¹ li je nositi u novèaniku? - upita do¹ljakinja.
- Verovatno! - reèe Galeb. Kad je vino svima udarilo u glavu, nekako je samo od sebe do¹lo da se Galeb zavuèe u krevet s radnicom, a Baæo odvede njenu prijateljicu u tesnu kuhinju, koja je od sobe bila odvojena tankom zavesom. Galeb se dobro umorio: bio je sav u goloj vodi. Njegova ljubavnica vla¾ila ga je po vratu mesnatim usnama, zasipajuæi ga vrelim, neprijatnim zadahom. Galebu to nije smetalo: ¾eleo je da nastavi igru. Ali Baæova izabranica iznenada obori u plaè, pominjuæi majku i nekog vojnika koji joj pi¹e "preslatka" pisma.
- Ja sam ðubre! Ja sam najveæe ðubre u Ra¹koj! - ponavljala je devojka. Svi troje su je te¹ili kako su umeli i znali, ali kad ona, neprestano jecajuæi, poèe da sna¾no udara glavom o zid, Galeb i Baæo se br¾e-bolje obuko¹e i pobego¹e u mrak. Tek na ulici Galeb se seti da je zaboravio da ponese fotografiju koju mu je devojka poklonila. Sad je Galeb svakoga mogao da uveri da je spavao sa ¾enom. Tu mu je bio ¾ivi svodok - Baæo. Od tada Galeb nije mnogo lupao glavu o seksu. Ciganku vi¹e nije viðao, a radnica se pravila da ga ne poznaje, ¹to je bio pouzdan znak da je na¹la nekog drugog. Na razglednici, a kasnije na televiziji, Galeb je video mladiæe vitkog tela kako se sa starog mosta u Mostaru u blagom luku obru¹avaju u Neretvu. Ta slika duboko mu se urezala u seæanje. Galeb je sanjao da ode u Mostar. I Ra¹ka je imala most, ne tako star i poznat, ali dosta visok, od grubo klesanog kamena. Jedino ¹to je Ibar ispod njega plitak i kamenita dna. Zato je Galeb skakao, kao i mnogi drugi mladiæi, s obale i s topola na ra¹èanskoj pla¾i zvanoj Sastavci. Ubrzo je svima pao u oæi: po ujednaèenim i ritmiènim pokretima tela, po pravilnom luku kojim je, kao po dugi, klizio ka vodi i po lakoæi udara u povr¹inu reke. I jo¹ po neèemu: skakao je kad je on hteo, nikad za paklo cigareta, bioskopsku ulaznicu ili novac - za èim su se drugi, retki skakaèi lakomili. Galeb se toliko bio izve¹tio u skokovima da je skakao i u avgustu, kad je Ibar bio najpliæi i mladiæu na najdubljim mestima u Sastavcima dopirao do grudi. Kasnije je Galeb pre¹ao na pla¾u kod Devojaèke stene, udaljenu dva-tri kilometra od Ra¹ke. Voda je ovde bila mnogo dublja, èak joj se na nekoliko mesta nije moglo naæi dno, a obala peskovitija. Dodu¹e, manje je bilo kupaèa, i to uglavnom onih koji su dolazili automobilima i biciklima. Ovde je Galeb skakao sa stena koje su se strmoglavo dizale nad vodom. Tad je Galebu pala misao da skoèi s najvi¹e stene, zvane Devojaèka, odakle - koliko je znao - nikad niko nije skoèio. Mo¾da jedino nepoznata devojka, nekad davno, be¾eæi ispred raspojasanih Turaka, po kojoj je stena - kako je govorila legenda - dobila ime. Stena se dizala visoko iznad vode, nekih tridesetak metara, pribli¾no koliko i most nad Neretvom. Od obale je bila udaljena dobra tri-èetiri metra, tako da je skakaèu, ukoliko se sna¾no i s pravog mesta ne odrazi, pretila opasnost da se razmrska na o¹trom kamenju. Galeb se peo na stenu i zurio u zeleni Ibar, koji mu se, odatle, èinio kao obièan potoèiæ. Nije smeo da skoæi! Bojao se da ne padne na kamenje! Prvi put je osetio da se pla¹i visine! Ali Galeb nije odustajao od sulude misli da skoèi sa stene. ©to se tièe prve Galebove ¾elje, sve se odvijalo glatko. Vitki momak se veæ nekoliko meseci zabavljao s maturantkinjom Buckom, malih i ravnih grudi a punih bokova i nogu. U poèetku je sve i¹lo kako je oèekivao i sve je bilo zanimljivo: prvo su se dr¾ali za ruke, zatim milovali, kroz nekoliko dana su se ne¾no ljubili, kasnije joj je Galeb divljaèki pritiskao grudi, zavlaèio jezik u usta, grizao ramena i mi¹iæe, a na kraju je skidao golu do pasa i milovao rukom gotovo po celom telu. Tu su stali. Dalje Bucka nije dala ni makac! Galeb se durio. Bilo mu je veæ dosadilo da se mazi i milucka. Odluèio je da prekine s Buckom dok ga drugari jo¹ nisu poèeli da ismejavaju kao nespretnjakoviæa. Do¹le su svaðe, mirenja, Buckino cmizdrenje, njegova lukava ubeðivanja, pa njene prièe da se boji mame i da æe ostati u drugom stanju ... Sve u svemu, Bucka nije popu¹tala.
- Kakav je to oseæaj? Boli li? Dugo, jako? - upita ga maturantkinja. Ruku na srce, Galeb o seksu nije imao pojma, iako je o tome proèitao bezbroj tekstova u raznim zabavnim revijama. Da bi bio uverljiviji, Galeb reèe:
- Sve je trenutak! Gledala si kako skaèem? Zamisli da si ti reka i da ja skaèem: zarijem se u tebe kao strela i odmah izletim. Voda se od udara malo uzburka i zapenu¹a, a posle se umiri, kao da ni¹ta nije bilo! Eto, tako je to! Kad su se sledeæe veèeri ljubili na betonskim stepenicama iza ¹kole, Bucka obamre i skliznu mu niz noge. Galeb joj, ne ba¹ tako spretno, skide gaæice i èarape. Beton mu je drao kolena.
- Pasi da mi ne napravi¹ dete! - ¹apnu Bucka. Galeb je sav drhtao, kao kad je prvi put skoèio u reku s nekog niskog panja. Od njega ni¹ta nije bilo! Poèe da ga hvata panika. Nije znao kako da se izvuèe iz neprijatne situacije.
- Pst! Neko ide! - jedva smisli Galeb. Bucka se pridi¾e.
- Èuo sam korake - dodade Galeb. Bucka se br¾e-bolje obuèe. Sutradan popodne, Galeb odvede Bucku u stan svog prijatelja, muzièara. Isto se ponovi. Ovog puta, umesto betona, bio je neki klimavi krevet koji je cvilukao na najmanji pokret.
- Èekaj da se malo smirim i odmorim - reèe Galeb, pripaljujuæi cigaretu. Bucka je listala muzièke revije koje su bile razbacane oko kreveta.
- Reci mi iskreno: vole li mu¹karci devojke s veæim ili manjim sisama? - upita Bucka.
- Ne znam! - reèe Galeb, privlaèeæi je pod sebe. l ovog puta se ni¹ta ne desi. Galeb je uvidao da to zamara Bucku.
- Trebalo bi, mo¾da, da se napijemo pa bi lak¹e i¹lo - reèe Bucka. Skakaè je veæ brinuo za sebe. Mislio je da je neizleèivo bolestan. Poèeo je da sumnja u ono s Cigankom i radnicom ... sve je to bilo na brzinu, nedovr¹eno. Mo¾da mu je priroda zaista uskratila ono najlep¹e - da spava sa ¾enom. Galeb je kupio kilogram oraha i celo popodne ih krckao i jeo. Èuo je, navodno, da orasi daju veliku moæ. Orasi su mu se, na kraju, zgadili. Sutra je s fla¹om vinjaka Galeb ponovo po¹ao s Buckom u prijateljev stan. Za tu priliku kupio je i paklo "kenta", iako je pu¹io mnogo jeftiniji "ibar".
- Èitala sam da je pronaðeno sredstvo koje uveæava grudi. Jedan ubod igle i - odmah kupuje¹ prsluèe broj tri - reèe Bucka.
- Nauka sve mo¾e! - dodade Galch, ispijajuæi vinjak. Za nepunih desetak minuta Bucka i Galeb su sasuli u grla èetvrtinu fla¹e.
- Jesi li stavio gumicu? - upita Bucka.
- Ne brini! - reèe Galeb.
- Zagnjuri se, skakaèu! - mrmljala je opijena Bucka. - U tvoju najlep¹u reku na svetu. A skakaè je dremao. Bio je potpuno nemoæan. Kao da je stajao na Devojaèkoj steni: ¾eleo je da skoèi, ali ne sme, ne mo¾e, boji se da neæe doseæi vodu, da æe pasti na kamenje, na kojem æe se rasprsnuti kao tikva. Bucka se, kao prekipelo testo, razlivala po krevetu, sva topla i sluzava. Galeb je stezao, privijao uz sebe, vla¾io jezikom i grizao, ali ni¹ta nije vredelo. Ispod pupka bio je mrtav. Na kraju su se oboje umorili. Bucka je mrmljajuæi utonula u san. Galeb nije mogao da veruje: eto, pred njim je, kao na tanjiru, gola ¾ena, kao od majke roðena, po svoj prilici nevina, jo¹ netaknuta, a on je nemoæan, ne mo¾e da uèini ono ¹to svi mladiæi Ra¹ke i sveta sanjaju, èvrsto ubeðeni da to prilièi samo pravim mu¹karcima i da je to najlep¹i cvet svake ljubavi - da joj bude prvi! U oèajanju Galeb polo¾i glavu na Buckin trbuh. Na èelu oseti ne¹to vla¾no, znoj ili sluz - nije znao ¹ta. Galebu se naglo smuèi, kao da je dotakao ne¹to oku¾eno. On skoèi s kreveta, obuèe se i izaðe iz stana. Po¹ao je prema pla¾i, bez odreðenog cilja. Na prvoj èesmi dobro opra èelo. To ga nije smirilo: èinilo mu se da sluz nije sprao i da mu je na èelu ostao sramni beleg. U prodavnici na izlazu iz varo¹i Galeb nabasa na Baæa kako s radnicima pije pivo. Uèini mu se da je najpametnije da se i sam dobro napije. U kartonskoj kutiji pored njegovih nogu gomilale su se prazne fla¹e.
- Baæo, kad bi se i zbog èega ubio? - upita Galeb. Baæo o tome nije hteo da razmi¹lja. Nije ga zanimalo. Tupo je posmatrao kako po izlogu bije letnja ki¹a.
- Ba¹ lepo pada! - reèe Baæo.
- A kad bi ti neko oduzeo ono najdra¾e, ono ¹to te èini èovekom?
- poku¹a Galeb da nastavi razgovor.
- Meni nema ¹ta da se uzme. Go sam i bos, od glave do pete, - reèe Baæo. - I prestani vi¹e da sipa¹ ¾uto. Kupi malo salame: dobiæemo proliv od ovog piva. Galeb je jednako brisao èelo: èinilo mu se da svi primeæuju sramne tragove jo¹ netaknutog Buckinog tela. Kad su istresla i poslednju paru, dva drugara izaðo¹e iz prodavnice. Ki¹a je bila proredila. Naiðe traktor, Galeb podi¾e ruku, zaustavi ga i pope se na prikolicu.
- Penji se! - doviknu Galeb Baæu.
- Gde æe¹? - upita Baæo.
- Na pla¾u! Penji se! - reèe Galeb.
- Idi bestraga! - odgovori Baæo i skloni se ispod nadstre¹nice, uvukav¹i glavu meðu ramena.
- Zna¹, èovek se mo¾e ubiti zbog ljubavi! - doviknu Galeb s traktora koji je zavijao prema Devojaèkoj steni.
- Je li tako? - upita Galeb traktoristu. Ovaj ga nije dobro èuo od buke motora.
- Vozim ¹ljunak ... Danas sam dobro pokisao - reèe traktorista. Kod Devojaèke stene Galeb kucnu traktoristu u rame, reèe mu da stane i iskoèi iz prikolice.
- ©ta je èovek bez ljubavi, drugar? - upita Galeb i ne saèekav¹i odgovor dodade: - Ni¹ta! Nula! Traktorista siðe s ma¹ine i zaðe iza zadnjeg toèka, otkopèavajuæi ¹lic. Galeb se uputi prema reci, skoèi u odelu, dopliva do druge obale i uzvera se na Devojaèku stenu.
- Ovaj je lud! - pro¹aputa traktorista, ne uspevajuæi da otkopèa poslednje dugme na ¹licu. U istom trenutku Galeb se odlepi od stene, izvi u vazduhu i u blagom i savr¹enom luku obru¹i k reci.
- Sto posto lud! - reèe traktorista kad iz Ibra, u buketu mlazeva i kapljica, kao iz rascvetane ru¾e, izlete Galebovo telo. Na licu traktoriste se pojavi izraz olak¹anja. Iza zadnjeg toèka otegnu se penu¹ava barica. Galeb lagano dopliva do obale i svuèe svu odeæu. Ki¹a je jenjavala. Galeb obrisa vodu s èela. Jedan zrak sunca se probi izmeðu proreðenih oblaka i skliznu preko golih mladiæevih bedara.

* * *

Galeb nikad nije oti¹ao u Mostar. Kad je odslu¾io vojsku, o¾enio se Buckom koja mu je rodila dva sina. Ubrzo se toliko ugojio da je bio ¹iri nego du¾i, te mu je i pomisao na svaki put, a pogotovu u daleki Mostar, bila te¹ka. Pre nego ¹to se ugojio, Galeb je prestao da skaèe. Ibar vi¹e nije bio zelena reka: valjao je otpadne vode, crne kao jesenje oranje.

Ogledala

U Ra¹koj ponajmanje ima ljubavi. Bar se tako èinilo mladiæu koji se zvao Rade. Svako veèe, kao i desetine drugih momaka, stajao je na ploèniku glavne ulice, dok su u blizini prolazile lepu¹kaste devojke, ne obraæajuæi pa¾nju na njega, kao da je lipa uz koju se leðima naslanjao. Eto, i Radu i ostalim mladiæima od kojih uveèe iznikne jo¹ jedan drvored i verovatno tim devojkama prva misao je ljubav, a nje, ljubavi, obièno nema, ili je ima samo za retke. Rascvetane poljane pored Ibra, stvorene kao za ljubav, zvrje prazne! Radov otac, miner, govorio je:
- Ako misli¹ gospodski da ¾ivi¹, a ne kao ja, da stalno dr¾i¹ smrt u rukama, onda sedi i uèi! Rade je poèetak te reèenice neznatno izmenio:
- Ako misli¹ da ima¹ lepe ¾ene ... Inaèe, Rade se potpuno slagao s ocem, bio je jedan od boljih uèenika ekonomske ¹kole i trudio se da bude meðu onima za koje æe biti ljubavi, ali je smatrao da ne¹to bitno nedostaje oèevom obja¹njenju velike tajne a to je: za lepe sigurno ima ljubavi! Primera za to Rade je imao na svakom koraku. Otac je èesto hvalio deèaèiæa iz susedstva, velike, bundevaste glave, koji je razred za razredom polagao s odliènim uspehom. No, otac nije znao (ili ga se to nije ticalo) da se s tim deèakom, zvanim Bumbar, ceo razred sprda i da nema toga ko nije opalio èvrgu po njegovoj bundevastoj glavi. Ali da se ne bi reklo da je Bumbar samo Bumbar i da je izuzetak u Ra¹koj, Rade je navodio jo¹ jedan primer: eto, kad se upoznajete s nekim, vi ga i nesvesno osmotrite od glave do pete, i dosta dr¾ite do prvog utiska koji ste stekli o izgledu te liènosti. Ba¹ nekako u vreme kad je gimnazijalka Marija izbila na glas po svojoj lepoti, na¹ junak je poèeo da ozbiljnije razmi¹lja o svom izgledu. I dok je za druge Rade vrlo lako i jednostavno mogao da ka¾e da li su lepi ili ru¾ni, za sebe to nije. Bio je u stra¹noj nedoumici! Na trenutak - nije bilo sumnje - mogao je za sebe reæi da je lep, a na trenutak da je ru¾an. Ali i da je bilo nekog da mu kao no¾em preseèe nedoumicu i ka¾e: "Rade brate, ti si lep" ili "Ti si ru¾an, i to ti je ¹to ti je" - opet mu ne bi verovao. Niko nije mogao da ga razuveri da se njegov izgled - naravno, on je to primeæivao u ogledalu - u nekim va¾nim sitnicama menja: drugaèiji je izjutra a drugaèiji uveèe, ovakav je u leto, onakav u proleæe. Otad poèinje Radovo stalno zavirivanje u ogledala. Kad je bio zadovoljan svojim izgledom, kad je nalazio da je jedan od lep¹ih mladiæa Ra¹ke, Rada je zahvatala prava bujica veselja. Trèeæi bi izlazio na ulicu, pona¹ao se mangupski, hodao s rukama u d¾epovima, veselo zvi¾dukao, nadmeno pozdravljao poznanike i levo i desno, drsko se sme¹io prodavaèicama dobacujuæi im paprene ¹ale. Srce mu je bilo na mestu. A kad bi mu se uèinilo da je ru¾an, da ima ne¹to odvratno i grubo u njegovom licu i pojavi, Rade bi se sneveselio kao siroèe, uvukao glavu meðu ramena, u razgovoru zaplitao jezikom i gledao da ¹to pre i neopa¾eno umakne s ulice, jer mu se èinilo da æe ga svakog trenutka stiæi reèi prolaznika: "Gle, kako je ovaj mladiæ ru¾an!" Jednom prilikom, kad je bio uveren da je izuzetno privlaèan, Rade je zaustavio lepu Mariju i, mucajuæi i crveneæi, upitao da li hoæe da s njim izaðe na korzo. Iznenaðena Marija pogledala ga je od glave do pete (Rade se nadao tom pogledu i hrabro ga je izdr¾ao, verujuæi da æe prvi Marijin utisak o njegovom izgledu biti zadovoljavajuæi), promucala da joj nije do ¹etnje, izvinila se i brzo udaljila. Rade nije bio tolika budala da ne shvati da ga je Marija odbila. Ali za¹to? - pitao se. Sva ogledala Ra¹ke su te veèeri pokazivala da je Rade izuzetno lep i privlaèan mladiæ! Nije izabrao pravi trenutak -- to je jedini zadovoljavajuæi odgovor. Ko zna kakve su brige i misli muèile Mariju? Mo¾da joj je majka bolesna? Mo¾da je dobila slabu ocenu iz matematike? Mo¾da je u tom trenutku pomislila da su svi mu¹karci svinje, kao ¹to Rade èesto pomisli da su sve ¾ene guske? Mo¾da ...? Do jutra je mogao Rade da reða pretpostavke, sve verovatne i moguæe, ali samo se jedne tvrdoglavo dr¾ao: da nije izabrao pravi trenutak da priðe Mariji. U to je potpuno bio ubeðen kad je saznao da je dan uoèi njegove ljubavne izjave Marija viðena u bioskopu s Levakom, najèuvenijim varo¹kim fudbalerom. Rade je obja¹njavao poznanicima:
- Ljubav je kao voz. Ako ne uskoèi¹ u pravom trenutku, voz ti izmaèe, ili se mo¾e¹ naæi pod toèkovima. U pitanju je samo trenutak! U Radovoj kuæi bilo je samo jedno veæe ogledalo. Ono se nalazilo u roditeljskoj spavaæoj sobi, tako da mladiæ nije mogao u svako vreme da se ogleda. Polazeæi u ¹kolu, Rade je navraæao u spavaæu sobu i dugo se odmeravao, sve dok ne bi èuo podrugljiv majèin glas:
- Zakasniæe¹ u ¹kolu! Nisi devojka da toliko pilji¹ u ogledalo! Sreænije trenutke Rade je do¾ivljavao kad je u kuæi ostajao sam: tad nije izlazio iz spavaæe sobe. Hteo je da vidi kako izgleda u obiènom ¾ivotu: odgovarao je na profesorova pitanja, dr¾ao govore, prosipao ljubavne izjave, smejao se, stavljao se u pozu dubokog mislioca, bio tu¾an, boksovao, pu¹io, igrao fudbal, sunèao se na pla¾i, igrao, ljubio i grlio devojke ... Sve u svemu, Rade je bio zadovoljan sobom! Noæu, pak, Rade se, pri upaljenom svetlu, ogledao na unutra¹njoj strani prozora svoje sobe. Nejasna i tamna slika prikrivala je sitne pojedinosti, uglavnom ru¾ne, pa je mladiæ, zadovoljan tim svojim zasenèenim izgledom, satima sanjario stojeæi ispred prozora. Rade je svoju lepotu ¾eleo da proveri u svim izlozima i javnim ogledalima Ra¹ke. Gotovo svakog dana ponavljala se njegova ¹etnja ra¹èanskim ulicama, èiji je smisao samo on znao. ©etnja je poèinjala od vrha glavne ulice a zavr¹avala se u motelu "Putnik". Rade se najpre zaustavlja kod izloga dve prodavnice. Mladiæ se trudi da lièi na pravog kupca ili bar na nekoga koga zanimaju izlo¾eni predmeti. Èesto se de¹ava da mu prodavaèice, s one strane stakla, prozru nameru, pa mu se pakosno smejulje. Zato se Rade kod prvog izloga, u kome je izlo¾en name¹taj, ne zadr¾ava mnogo (otkud mo¾e to njega, balavca, da zanima?), dok kod drugog, u kom je kozmetika, dugo stoji, hvatajuæi svoj lik izmeðu izlo¾enih predmeta. Jednom je mladiæ dobro naseo: izlog su preko noæi napunili ¾enskim gaæicama i prsluèiæima, on to nije zapazio, pa je, po obièaju, tobo¾ pa¾ljivo zagledao ono ¹to je bilo izlo¾eno sve dok ga nije trgao zajedljivi glas besposlièara ©rafa:
- Pari¹ oèi! Ta dva izloga su, pored jo¹ nekih, bila najveæa i najsvetlija u Ra¹koj. Rade se samo jednom u njima na miru i do mile volje ogledao. I to kad je na nogama doèekao zoru: tad na ulici nikog osim njega i maèaka nije bilo. Zbog tog noænog lutanja od oca je dobio dobre batine, ali se nije kajao. Otad je zavideo mladiæima koji su, vraæajuæi se iz kafane, zore doèekivali na ulici.
- Kako je na ulicama u svanuæe? - zapitkivao ih je Rade.
- Ne vidimo mi tad ni belu maèku! - odgovarali su ovi. Od izloga Rade se upuæuje prema A¹imovoj poslastièarnici. Pre poslastièarnice, i s leve i s desne strane ulice, reðaju se nekoliko izloga zanatlijskih radnji, ali mahom malih i pra¹njavih, koji Rada mnogo ne zanimaju. U A¹imovoj poslastièarnici mladiæ nema potrebe da se kri¹om ogleda. Veæ je postao obièaj da se tu deèaci dugo ogledaju pre nego ¹to krenu na korzo ili u bioskop. U poslastièarnici Rade zaokru¾uje sliku o sebi. Uop¹te ne obraæa pa¾nju na to ¹to mu A¹im, kao i svakom drugom, ka¾e da æe "neka mala veèeras te¹ko zaplatiti". Rade izlazi na ulicu, osmehuje se devojkama, pa se desi da neka i uzvrati osmeh. Mladiæ je presreæan.
- Mala moja - ka¾e u sebi - nisi izabrala pravi trenutak. Brat je naèisto zaæoren u Mariju. ©etnja se nastavlja. Sada je na redu kafana "Kopaonik", preko puta poslastièarnice. Tu se uglavnom okupljaju penzioneri, pa su zato, valjda, na zidovima svega dva manja ogledala, retko kad èista. U tim ogledalima Radovo lice se sve naduje i razoblièi. Iako najradije nikad ne bi navratio u "Kopaonik", Rade ga ne zaobilazi: potajno se nada da æe jednog dana ugledati sebe drugaèijeg. Rade se pro¹eta kafanom, a ponekad ode u klozet. I pri ulasku i pri izlasku iz sale, Rade kri¹om baca pogled na ogledala, pazeæi da ne zakaèi neki sto i stolicu.
- Odvratne li prèvarnice? - besni Rade po izlasku iz kafane.
- Bar bi mogli ogledala da izmene! Kad malo bolje razmisli, mladiæ uviða da nije ba¹ tako jednostavno i lako zameniti ta ogledala. Na¹ta bi to lièilo kad bi graðani uputili molbu direktoru kafane da ukloni ogledala koja naru¾uju lica gostiju i lepog Rada!? A onda crv sumnje: ¹ta ako su ona ispravna, a ostala u gradu la¾na, obmanjujuæa!? Kako da proveri? Ne mo¾e, valjda, nekog da upita da li lep¹e izgleda u ogledalu poslastièarnice ili u kafani "Kopaonik"! Rade grabi prema motelu "Putnik". Tamo ima najvi¹e ogledala. Velika su i najblistavija u Ra¹koj. Svaki stub u restoranu oblo¾en je ogledalima. Ima ih i u holu, kod recepcije. (U poèetku su ogledala stalno lomljena: pijanci su u¾ivali da ih gaðaju fla¹ama. Samo su visoke novèane kazne spreèile da se ogledala vi¹e ne lome. - Jo¹ stro¾ije tu stoku treba kazniti! - govorio je Rade za pijance.) Rade mo¾e da bira: ili da sedi u holu, u udobnoj fotelji, i æaska sa portirkom, ili u restoranu da pije kafu, preko puta nekog stuba. On je jedan od retkih mladiæa koji tu stalno navraæa; njegovi vr¹njaci obièno odlaze u jeftiniju kafanu, na kraju varo¹i, ali se njemu tamo ne svida, prostorija je mala i zagu¹ljiva, bez ijednog ogledala, èak i u klozetu. U motelu Rade nije bio jedini koji je proveravao svoj izgled u velikim i ble¹tavim ogledalima. Nije bio slep pa da ne primeti da brojni gosti, i mu¹ki i ¾enski, kri¹om i otvoreno virkaju u ogledala. Izvesne devojke osmehivale su se lepom Radu. On je uzvraæao osmeh, ali se ustezao da im priðe i upita da li æe s njim izaæi na korzo ili u bioskop. Ne samo zato ¹to je jo¹ uvek voleo Mariju veæ ¹to nije bio pravi trenutak! Eto, ba¹ kad mu se nametljivo osmehivala prodavaèica Jelena, on se, na svoju nesreæu, bio najeo sira i paprika s belim lukom! A kako se mo¾e sa ustima iz kojih kao iz kace kulja miris belog luka voditi ljubav!? I uvek su tako iskrsavale neke nepredvidljive ali va¾ne sitnice, koje su odlagale davno oèekivani trenutak: jednom je Rade zaboravio da se istu¹ira pa je zaudarao na znoj, drugi put nije imao prebijene pare te devojku nije mogao da odvede u bioskop, treæi put je imao kijavicu, iz nosa mu je curelo kao iz èesme, èetvrti put ...
-Rade brate, kad æe taj tvoj trenutak? Da ti nije cura oti¹la u vojsku? Veèito stoji¹ na ploèniku i jo¹ malo pa se neæe¹ razlikovati od lipe - samo da prolista¹! - peckali su ga varo¹ki mangupi. Nekako u to vreme nastradao mu je otac. Mine su eksplodirale pre vremena i odnele mu do lakata obe ruke.
- Samo da se sklonio nekoliko trenutaka ranije ... - uzdisao je mladiæ. Rade se jo¹ jednom usudio da priðe Mariji. Upravo tih dana ona je prestala da se viða s èuvenim fudbalerom Levakom. I ovoga puta Marija, uz uètivo izvinjenje, nije htela da ¹eta s Radom.
- Opet sam izabrao pogre¹an trenutak! - reèe Rade. Svag proleæa u Ra¹koj rascvetane poljane pored reke zvrjale su prazne iako su bile stvorene za ljubav. A Rade je jednako nastavljao svoju ¹etnju ra¹èanskim ulicama. Èesto je na nogama doèekivao zoru, jer vi¹e nije imao od koga da dobija batine. Ta ¹etnja je iz dana u dan postajala sve du¾a i zanimljivija, jer se Ra¹ka naglo gradila, i sve je vi¹e i vi¹e u njoj bilo javnih ogledala i velikih, svetlih izloga.

Bele farmerice

Svi mladiæi u Ra¹koj izgubili su glave za belim farmericama koje je nosio vitki momak zalizane kose, zvani Majstor. Ako ne svi, ono bar oni koji su bili ubeðeni da æe im one isto tako dobro, pa èak i mnogo bolje pristajati nego Majstoru. A semo jedan od njih mogao je od Majstora lako da dobije te farmerice. Zvao se Petliæ i, na svoju nesreæu, bio je dvaput manji od vitkog momka: upadao je ceo u jednu nogavicu, kao maèka u d¾ak. Petliæ je bio najbolji prijatelj Majstoru. I vi¹e nego to. On je bio njegova senka, njegov verni pas koji je ponizno trèkarao uz gazdu. Kako je vitki, nalickani momak izabrao za prijatelja neuglednog i kr¾ljavog Petliæa, ostaæe zauvek tajna. Majstor se èesto gubio iz Ra¹ke i jedino je njegov malecki drugar znao da ovaj na tim tajanstvenim putovanjima d¾epari. Petliæ je bio sreæan ¹to na vrhu jezika èuva tako veliku tajnu: da je Majstor najveæi d¾eparo¹ u ra¹kom kraju, onaj pred èijim se prstima d¾epovi otvaraju kao dobro podmazana vrata. A kad se Majstor, pun para, vraæao u Ra¹ku, Petliæ se prilepljivao uz njega, i danju i noæu, kao dete uz sisu, zaboravljajuæi da ima kuæu.
- Naèisto ga onaj zalizani uzeo pod svoje! - reèe bole¹ljiva Petliæeva majka. Majstor je pokazivao svoje farmerice na korzou koji se protezao du¾ cele glavne ulice od spomenika do ¾eleznièke stanice: pro¹etao bi jedan krug, a onda bi se zaustavio na sredini mosta i seo na kamenu ogradu. Na mostu je uvek bilo naj¾ivlje. Tu je svako mogao da primeti Majstorove bele farmerice. One su vitkom zalizanku savr¹eno stajale, kao da su zajedno rasle s tim gipkim, mi¹iæavim telom. Petliæ se neprestano muvao po korzou iako nije imao nikakve farmerice da poka¾e Ra¹koj: nosio je izbledele pantalone, zakrpljene na nekoliko mesta. Petliæ je voleo da sedi na mostu. To nikad nije rekao Majstoru i stra¹no se bojao da ovaj ne otkrije da on ranije nije ni privirivao na most, malo ¹to nije imao s kim, malo ¹to su ga odatle jaèi momci æu¹kali kao ogrizak jabuke. S mosta je Petliæ pljuckao u reku, pa¾ljivo prateæi let pljuvaèke. Ako bi ga neko kojim sluèajem upitao za¹to voli da sedi na mostu, on bi verovatno odgovorio da je malo takvih mesta s kojih se na miru mo¾e pljuckati u Ibar. Mladiæi su na sve naèine poku¹avali da doðu do belih farmerica koje su u to vreme bile retke u varo¹i. Nekima je palo na um da ih sa¹iju od grubog seljaèkog platna, èak su na d¾epovima vezli naziv kakav su imale Majstorove, ali je ispalo da su napravili gaæe koje su nosili èobani u selima oko varo¹i. Mnogi mladiæi su za bele farmerice nudili Majstoru pare, skije, tranzistore, ¹u¹kavac-mantile, satove, upaljaèe. Majstor nije pristajao ni na kakvu trampu. Mladiæi su pucali od besa, smatrajuæi da Majstor s tako nacakljenom kosom, kao da ga svako jutro krava li¾e, nije prvi momak varo¹i, ¹tavi¹e da je te¹ka seljaèina i da ne zaslu¾uje takve farmerice. Pogotovu Majstor nije prvi momak s takvom curom kakvu je imao. Ona se zvala Milena. Svaki deo njenog oblog i nesrazmernog tela vukao je na svoju stranu: grudi napred, kukovi levo i desno, guzovi nadole.
- Tebi su, Milena, sise na sredini mosta kad ti je dupe na poèetku - reèe joj Majstor. Milena je uèila metalostrugarski zanat. Majstor joj nije bio prvi mu¹karac.
- Djavole jedan! Nisam s pameti kako se to, èim me mu¹ko takne, sva rastopim ... - kaza Milena. Milena je nosila kratku suknju. Bele noge su joj bile i¹arane modricama.
- Eh, sunca ne vidim u radionici! - po¾ali se uèenica. Milena je volela da sedi na mostu i da prebaci nogu preko noge, tako da joj se suknja povuèe na stomak, a izmeðu nogu se zabeli parèe èipkastih gaæica. Mostom prolazi svet i iskolaèuje oèi. Neko proðe nekoliko puta, tobo¾ poslom, a oèi mu, kad prolazi pored Milene, zaigraju kao u¹tipci na ulju.
- Naèisto æe iskriviti vratove! - reèe Petliæ za prolaznike, a i sam nije mogao da odoli da katkad ne virne ispod Milenine suknje. Mraèan i dubok bunar zjapio je meðu Mileninim nogama.
- Uh, uh! - strese se Petliæ i i¹èupa, kriveæi lice od bola, ¹aku dlaka sa svojih grudi. Neobièna trojka, sem ¹to bi sedela na mostu, èesto je zaglavljivala u nekoj kafani, uz pesmu kafanskih sviraèa.
- Ni¹ta od mene neæe biti u ¾ivotu: istopiæu se kao metal pod ¹vajs-aparatom. Samo zato ¹to sam preterano dobra - kaza Milena. Majstor je vi¹e voleo da se gosti i veseli u napu¹tenoj baraci pored reke, zaklonjen od oèiju sveta. Tu su, raskomoæeni kao na pla¾i, igrali karte, pili vino i jeli ono ¹to su sami kupovali i spremali, tu je Majstor kvasio pivom kosu i satima je lickao i èe¹ljao na razdeljak, tu je Milena prala i su¹ila bele farmerice. Bili su sami, niko ih se nije ticao i niko im nije bio potreban. Samo je pisak vozova koji su jurili Ibarskom dolinom opominjao da su napolju, sasvim blizu, Ra¹ka i svet. Kad bi mu oèi zakrvavile, Majstor bi namignuo Petliæu:
- Mogao bi da vidi¹ da li se nebo naoblaèilo? Petliæ se ne bi odmakao ni pet koraka od barake a veæ je èuo kako se Milena kikoæe, govoreæi "ðavole jedan", i kako je Majstor opominje da mu ne mrsi kosu i ne kvari razdeljak. Petliæ se vraæao u baraku tek kad bi èuo Majstorovo veselo zvi¾dukanje. On se sramio da im pogleda u oèi, naroèito Mileni. Sve dublji i mraèniji bunar zjapio je izmeðu njenih nogu.
- Meka sam kao aluminijum. Na mali dodir iskaèu mi modrice - reèe Milena, zagledajuæi svoje bele noge. Opijeni Petliæ grickao je èa¹e. Staklo mu je pod zubima pr¹talo kao led. Jezikom je sisao krv sa raseèenih usana.
- Vozi kao brzi voz! Stra¹na ¾enska! Da me toliko ne voli, udesio bih da proba¹! - reèe Majstor nasamo Petliæu. U sred pijanke u baraku upado¹e milicioneri, nabi¹e lisice Majstoru i grubo ga izgura¹e napolje.
- Polako, drugari! Pokvarili ste mi frizuru! - reèe Majstor. Milicioneri zatvori¹e vrata sa treskom. Plamen sveæe zadrhta, a oprane farmerice se zaljulja¹e na ¾ici. Zavlada ti¹ina. Samo je negde daleko jenjavao tutanj voza.
- Izvuæi æe se! - reèe Petliæ i povuèe dobar cug vina.
- Valjda! - reèe Milena, zami¹ljeno sedeæi na krevetu.
- Gde sad naiðo¹e? Tek smo poèeli da pijemo vino! - dodade Petliæ.
- Kad æu jednom moæi da se slatko naspavam!? - reèe Milena, prote¾uæi se. Suknja joj se povuèe visoko iznad kolena. Petliæ pogleda Milenu pravo u oèi i poðe prema njoj nesigurnim korakom.
- Ako ima¹ srca, pusti malèice ... - promuca Petliæ.
- Jesi li poludeo? - zaèudi se Milena.
- Ako ima¹ du¹u ... - ©ta ti je? - usviknu Milena.
- Samo malo, leba ti ... - reèe Petliæ, prinoseæi vrh zapaljene cigarete ka svojim dlakavim grudima. Zacvrèa osmuðena dlaka, zamirisa nagorela ko¾a. Petliæ se ujede za jezik da ne vrisne od bola.
- Izgoreæe¹, ðavole jedan! - reèe Milena, sklanjajuæi mu cigaretu s grudi. U noæi se rasle¾e pisak voza. Milena ugasi sveæu.
- Slatka sestro, ovo ti nikad neæu zaboraviti - zagrca Petliæ.
- Djavole jedan! Petlino mala! - zakikota se Milena.
- Lepa sestro, da vidi¹ kakav ja imam ¹vajs-aparat. Istopiæe¹ se pod njim, pa da si od èelika! Majstora su vozom odveli iz Ra¹ke. Petliæ je saznao da ga neæe mimoiæi koja godina zatvora. Majstor je naleteo na jedini d¾ep koji se otvarao kao nepodmazana vrata.
- Brine me da li u zatvoru ima piva. Èim æe da ma¾e kosu? - upita Milena. Danima je sipila ki¹a. Petliæ nije izlazio iz kuæe. Vozovi su tutnjali dolinom. Èim se vreme prolep¹alo, Petliæ ode na pla¾u. Zaprepasti se kad na jednom mladiæu vide bele Majstorove farmerice. Od novog vlasnika najlep¹ih pantalona u varo¹i saznade da ih je ovaj kupio od Milene. Petliæ pozelene od besa. Pogotovu ¹to mladiæu farmerice nisu dobro stajale i ¹to je veæ stigao da ih propisno zaprlja. Petliæ saèeka da mladiæ skine pantalone, a onda ih zgrabi i umaèe u ¹ibljak. Uveèe, na mostu Petliæ srete Milenu. Bez reèi joj zaskoèi za vrat, ali ga ona, jednim trzajem, svali na zemlju. Petliæ se di¾e i nasrnu pesnicama, ne uspevajuæi da joj zakaèi lice.
- Zar farmerice da proda¹? Nauèiæu te ja pameti, da bude¹ kao svi ljudi, da ne ostavlja¹ dupe na kraju mosta - zasikta Petliæ, obleæuæi i odbijajuæi se od punaèke Milene kao od dobro napumpane lopte. Neki prolaznici odvoji¹e zajapurenog mladiæa od zbunjene i razbaru¹ene devojke.
- O, bo¾e, pa da i kepeci nasræu na mene! To mi i treba. Koliko sam meka srca, ni¹ta od mene neæe biti u ¾ivotu: istopiæu se kao maslac na suncu! - uzdahnu Milena, doterujuæi odeæu i kosu. Leto je, poput nado¹le reke, plavilo varo¹. Majstorovo mesto na mostu zauzeli su drugi mladiæi. Petliæa su odatle i¹utirali kao praznu konzervu. Petliæ je sve vi¹e sedeo kod kuæe.
- Hvala bogu da si se otrgao od onog zalizanka! - reèe mu majka, neprestano ka¹ljucajuæi. Petliæ je æutao. Oslu¹kivao je tutanj i pisak vozova, koji su dolazili iz daljina.

Èekajuæi da prvi put poðem za Beograd

Na peronu ¾eleznièke stanice gu¾va. Majku stalno neko zakaèinje.
- Mene æe svu razneti! - reèe majka, zaljubljeno posmatrajuæi svoje nove cipele.
- Da mi je znati za¹to se ovaj svet toliko muva!? - progunða otac, primièuæi kofere jedan uz drugi. Betonska ograda dopire mi do nosa. Propinjem se na prste i bacam pogled niz prugu. ©ine vijugaju kao zmije, spajajuæi se u daljini, negde kod visoke topole. Iz kancelarije izaðe otpravnik vozova i kredom ispisa na iskrzanoj tabli: "Brzi voz iz Skoplja kasni 15 minuta." Svet negoduje. Èuju se povici. Otpravnik vozova slegnu ramenima i odvuèe se u kancelariju.
- Kasni! - reèe majka, nervozno se preme¹tajuæi s noge na nogu.
- Da mi je znati za¹to vosovi kasne!? - dodade otac, opipavajuæi èvor svoje nove kravate. Pored same ograde visoka plavu¹a nervozno ¹eta. Pali cigaretu za cigaretom, izbacujuæi krupne kolutove dima. Cigaretu popu¹i do pola, onda je baci na beton i zgazi vrhom cipele. Zatim poðe nekoliko koraka i stane, vadeæi novu cigaretu. Na obli¾njoj klupi sedi d¾eparo¹ Majstor. Kosa mu je zalizana, kao i uvek. S desne strane ga pritiska debeli milicioner, koji je zabio glavu meðu novine. Desna mladiæeva ruka vezana je lisicom za milicionerovu levu. Majstor je u izbledelim, plavim pantalonama. Nema na sebi bele farmerice, zbog kojih sam proplakao èitav dan, moleæi oca da mi nabavi takve, naravno, manje, moj broj. ("Hoæe¹ od malih nogu da se frajeri¹e¹!?" rekao je otac.) Kad Majstor desnom rukom popravi kosu (podi¾uæi i ruku svog pratioca), milicioner pomoli glavu iz novina i pogleda ga prekorno, kao da ka¾e: "Ne me¹kolji se! Vidi¹ da èitam novine!"
- Popravi kragnu! - reèe mi majka, skidajuæi beli konac sa svojih èarapa.
- Da mi je znati kako ti uop¹te vidi¹? - dodade otac, sklanjajuæi mi èuperke kose s èela. Ja se neprestano propinjem na prste i bacam pogled niz prugu. U jednom trenutku, sluèajno nagazim vrh majèine cipele.
- Smiri se! - mr¹ti se majka, bri¹uæi cipelu papirnatom maramicom. Na klupi do Majstorove sedi stariji seljak. On skide torbu s leða, stavi je na krilo i izvadi redom: fla¹u rakije, omanju pogaèu, teglu s kajmakom, parèe slanine i glavicu crnog luka. Sve to poreða na klupi. S kai¹a pantalona odveza krivi no¾iæ. Najpre oèisti luk i iseèe ga na krupne èetvrtke. Zatim oduva trunje sa slanine i izreza je na tanke parèiæe, a ko¾uricu vrati u torbu. Pre nego ¹to prinese fla¹u ustima, seljak se ovla¹ prekrsti. Povuèe nekoliko krupnih gutljaja i fla¹u spusti na beton. Ruka mu poðe prema pogaèi, ali se naglo zaustavi. Iz malog d¾epa na gunju seljak izvuèe ¹ibicu i otvori je. U ¹ibici se zabele so. Seljak je jeo polako, punih usta: zalogaj pogaèe, kri¹ka luka uvaljena u so, parèe slanine, maz kajmaka iz tegle. Iza u¹iju i na slepooènicama iskoèi¹e mu debele kvrge. Seljak opet prinese fla¹u i ispi nekoliko gutljaja. Duboko odaknu, podrigujuæi od zadovoljstva. Ponovo uze slaninu i luk. Zalogaji mu pr¹te ispod zuba kao netaknuti sneg ispod sanki. Dok jede, seljak gleda preko Majstorovog i milicionerovog ramena, u brda. Kad zavr¹i s jelom, seljak prvo zatvori fla¹u. Sna¾no gurnu èep, proveravajuæi da li je grliæ dobro zatisnut. Zatim vrati redom u torbu: teglu, ostatke pogaèe i slanine, fla¹u. No¾iæ obrisa o nogavicu i veza ga pa¾ljivo, dva puta, za kai¹. Zatim ustade, ode do èesme i pusti vodu. Sagnu se, ¹iroko otvoriv¹i usta ispod mlaza. Voda mu se slivala niz bradu, u nedra. Pio je dugo, u krupnim gutljajima. Seljak se polako vrati na klupu, bri¹uæi rukavom lice. Kod table se ponovo pojavi otpravnik. On obrisa dlanom broj 15 i napisa 40, pa, ne èekajuæi zvi¾duke i psovke, ¹mugnu u kancelariju.
- To je stra¹no! - reèe majka, grizuæi usne.
- Misle li oni uop¹te na putnike? Da mi je samo znati! - promrmlja otac, zategnuv¹i èvor kravate. Visoka plavu¹a baci tek pripaljenu cigaretu. Majstor podi¾e desnu ruku prema pramenu koji se odvojio od zalizane kose. Debeli milicioner sklopi novine i strogo pogleda d¾eparo¹a, kao da ka¾e: "Prestani veæ jednom da se vrpolji¹." Ja se penjem na donju preèagu. Sada se ograda zavr¹ava ispod moje brade. Iste¾em vrat i napre¾em se da vidim gde se to taèno spajaju ¹ine. U daljini trepori visoka topola. Umorim se stojeæi na vrhovima prstiju i skoèim na zemlju. U padu zakaèim majèinu èarapu.
- Kako æu u Beograd u pocepanim èarapama, magarèe jedan! - ¹apatom besni majka, tegleæi me za u¹i.
- Smiri se veæ jednom, bitango! - ka¾e otac, udarajuæi me vrhovima prstiju preko usta.
- Nije trebalo da ga povedemo! - ka¾e majka.
- On uop¹te nije zaslu¾io da vidi Beograd! - dodade otac. Uzdr¾avam se da ne zaplaèem. Seljak se spusti na klupu, nasloniv¹i se èitavim leðima. Noge raskreèi a ¹ajkaèu nabi na oèi, èak preko nosa. Glavu obori na grudi, do prekr¹tenih ruku. Iz nosa se razle¾e ravnomerno ¹i¹tanje.
- Hoæe li stiæi veæ jednom taj voz? - uzdahnu majka.

Ime

Godinu dana posle udaje, Veru, Mackovu najveæu ljubav, oterao je mu¾, neki poruènik. U varo¹i se proneo glas da je poruènik to uèinio zato ¹to je otkrio da Vera ispod pupka ima istetovirano ime "Macko".
- Ih! - ka¾e krojaèki pomoænik Miljojko, udarajuæi se ¹akom po kolenu. Nekoliko dana kasnije, u "Motelu" Miljojko se, u dru¹tvu Sime Keca, te¹ko opija. Macko, glavni dasa Ra¹ke, sedi u blizini orkestra, okru¾en, kao i uvek, najlep¹im varo¹kim momcima i devojkama. Miljojko se ljuti ¹to se Macko ne seæa da ga pozove u dru¹tvo. Krojaèki pomoænik krcka zubima èa¹e. Usne mu okrvavljene. Kelneri dolaze i izvode Miljojka. Na izlazu Miljojko im se otme i obema ¹akama razbije veliko staklo na vratima. Na Miljojkovoj beloj ko¹ulji rascvetavaju se crvene ru¾e. Napolju, na boènom zidu "Motela", dok ga Kec preklinje da poðe kuæi, Miljojko krvavim usnama i rukama ispisuje svoje ime.

Pas

Najbolji i jedini Petliæev prijatelj, Majstor, veæ tri meseca le¾ao je u zatvoru. Kr¾ljavi deèak je tugovao za Majstorom: bio je usamljeniji nego ikad. Na most mu jaèi momci nisu dali ni da priviri. Uvreðena Milena izbegavala je da mu se javi. U varo¹i su ulice rano pustele, odmah posle bioskopske predstave.
- Mitraljez da postavi¹ na vrhu glavne ulice i saspe¹ rafal, nikog ne bi pogodio! - seæao se Petliæ kako je Majstor znao da ka¾e za opustelu varo¹. Petliæ je dugo lutao praznim ulicama, zastajkujuæi ispoed ble¹tavih izloga. Noænu ti¹inu su jedino prekidali retki koraci prelaznika i jurnjava maèaka. Pospan i umoran, Petliæ je odlazio u baraku. U njoj je sve bilo spremno za Majstorov povratak. Oprane bele farmerice èekale su Majstora uredno slo¾ene preko naslona stolice. Petliæ se spustio na prag i dugo posmatrao kako zvezde podaju s neba, oslu¹kujuæi daleku tutnjavu vozova. Pas se pojavio iznenada, jedne meseène noæi i zastao na desetinu koraka od barake, na samoj ivici ¹ibljaka.
- Doði! - reèe Petliæ. Pas se ne pomeri, netremice ga probadajuæi u¾arenim oèima. Tek kad deèak iznese komad slanine i baci ga pred psa, ovaj se oprezno primaèe i omirisa hranu.
- Skita¹ u ovo doba noæi! - reèe Petliæ. Pas zgrabi slaninu i umaèe u ¹ibljak. Petliæ se opet spusti na prag i baci pogled na usnulu varo¹ koja je u mraku ble¹tala kao oglodana kost na meseèini. Pas se pojavio i sledeæeg jutra. Oborene glave neèujno je skièao, neprestano vrteæi krajem repa.
- Vratio si se, skitnice! - reèe Petliæ, pogladiv¹i mu ¾utu, nakostre¹enu dlaku. Pas zaskièa glasnije, liznuv¹i deèakove gole cevanice. Otad se pas nije razdvajao od Petliæa: pratio ga je na svakom koraku. Satima ga je èekao na ulici dok je ovaj sedeo u poslastièarnici ili gledao film. Kasno noæu pas je ispred barake saèekivao Petliæa koji se vraæao iz opustele varo¹i i pozdravljao ga radosnim skakanjem, poku¹avajuæi da ga lizne u lice i vrat. Petliæ je psa dobro hranio: nabavljao mu je kosti u kuhinji "Motela", a èesto je odvajao i deo svog ruèka. Pas se ubrzo zaoblio, ko¾a mu se zategla, a ¾uta dlaka proèistila i zablistala. (Po boji dlake deèak je psa nazvao ®uæko.) Petliæ i pas su se satima igrali ispred barake. Radosno skièeæi, pas je skakao Petliæu na prsa i lizao mu lice. Oboje su padali na zemlju i valjali se kao pijani svadbari: èas je deèak bio iznad psa, a èas pas iznad deèaka. Petliæ je uèio ®uæka raznim ve¹tinama: da na odreðene uzvike sedne, legne, ustane, donese baèeni predmet, hoda samo na zadnjim nogama. Pas je brzo i dobro uèio. Samo jednom Petliæ nije mogao da ga nauèi: da ne odlazi sam u varo¹, na most i kod zelene klupe u parku, gde su ga pakosni deèaci gaðali kamenicama.
- ©ta ima novo, osim ¹to je sve poskupelo? - upita Majstor po povratku iz zatvora.
- U reci se vi¹e ne mo¾e kupati. Zagaðena je! - reèe Petliæ.
- Ne mari! Ionako treba iæi na more! - reèe Majstor, skidajuæi ko¹ulju.
- More je za dobre plivaèe! Duboko je i ¹iroko! - kaza Petliæ.
- Budalo! U moru se lak¹e pliva nego u reci! - reèe Majstor.
- Malo si smr¹ao! - kaza Milena, dodirnuv¹i Majstorova ko¹èata ramena.
- Hrana je bila lo¹a! Ali kondiciju sam odr¾avao! - reèe Majstor i napravi dvadeset sklekova. Preko celih Majstorovih grudi bila je istetovirana gola ¾enska.
- Dobra je! - reèe Petliæ za sliku. - Da nije reka zagaðena, bio bi glavni na pla¾i! Petliæ donese lonac tople vode. Majstor se raskreèi i savi u pasu, a Milena mu nakvasi kosu.
- Jesi li me po¾elela? - upita Majstor, nanoseæi ¹ampon na kosu.
- Ih! - promuca Milena.
- Sva si u modricama! - primeti Majstor, ispirajuæi kosu.
- Zna¹ da sam meka kao aluminijum! - odgovori Milena, iznoseæi fla¹u piva.
- U zatvoru sam kradom mazao kosu. Tamo svi misle da je mnogo pametnije pivo popiti - reèe Majstor, kvaseæi pivom kosu.
- Klopa je spremljena! - doviknu Petliæ iz barake. Go do pojasa, u belim farmericama, Majstor je iz fla¹e pio rakiju, stalno popravljajuæi kosu. Pred njim je stajao netaknuti tanjir ispr¾enog mesa.
- Jedi! - reèe Milena.
- Ne mogu! S jelom mi rakija nije slatka! - odgovori Majstor. Petliæ je odvajao kosti na gomilicu.
- Gledajte! - reèe Majstor i ispru¾i desnu ruku. Mi¹iæ iznad lakta mu se zaobli i zaigra, kao da je neko ispod ko¾e ubacio naelektrisanu kuglicu.
- To sam nauèio u zatvoru! - dodade Majstor. Milena mu opipa mi¹iæ.
- Kao èelik! - reèe Milena. Majstor otkopèa dugme na Mileninoj bluzi i gurnu unutra ruku.
- Sve me oæe u ¾ivotu: i jak sam, i lep, i ¾enske su tu, ali ta prokleta para me nikako neæe! - reèe Majstor. Na vratima se pojavi pas. Deèak mu baci kosti.
- Otkud ova d¾ukela? - upita Majstor mr¹teæi se.
- To je ®uæko ... - odgovori Petliæ. Majstor od poèetka nije krio da mu se ne sviða ¹to se ®uæko mota oko barake. Kad je Petliæ iz kuhinje "Motela" ukrao lonac d¾igerice za psa, Majstor se razbesne:
-©ta ti misli¹? Da mo¾e¹ i zvezde da drpi¹ s neba!? Zar da se zbog te ubazdele d¾igerice, umesto na moru, sunèamo u zatvoru! Majstor je nastavio svoj stari posao: da krade. Glavni pomoænik postao mu je Petliæ. Majstor je razraðivao plan i èuvao stra¾u, a Petliæ je, neèujan i pokretljiv kao maèka, obavljao zavr¹ni deo: krao. Majstor i Petliæ su upadali u stanove, kancelarije i magacine i odnosili sitnije a vredne stvari: tranzistore, foto-aparate, nakit, satove, mirise. Ukradene predmete Majstor je, uz pomoæ svojih brojnih prijatelja, rasturao u okolnim mestima. Pribojavajuæi se da ne budu uhvaæeni, dva prijatelja su u nevolji krala manje vredne predmete: pumpe i diname za bicikle, automobilske gume, lustere, akumulatore, elektriène kablove, drvenu graðu, gvo¾ðe za betonske ploèe ... Majstor je dobro znao ¹ta se mo¾e prodati. Kad je Petliæ doneo beli telefon, vrlo modernog ohlika, Majstor mu rece:
- Oni kojima je potreban ovakav telefon ne kupuju ga od takvih kao ¹to smo nas dvojica! Zalizani momak se razbesneo na Petliæa kad su zbog psa u jednoj kraði ostali praznih ruku. Majstor je obeæao jednom kafed¾iji mlado jagnje. Veliki i slabo napravljeni tor, u kome su jagnjad èekala da budu utovarena za Grèku, èuvao je de¾mekasti èièica. Stalno dr¾eæi na oku èièicu, koji je dremuckao u stra¾arskoj kuæici, Petliæ i Majstor su upali u tor, zgrabili oveæe jagnje i nabili ga u d¾ak. Kad su hteli da se prebace preko ograde, meðu jagnjad je uskoèio ®uæko, radosno lajuæi ¹to je prona¹ao Petliæa. Jagnjad se, uz tutnjavu, prepla¹eno zbila na sredini tora. Èièica je s pu¹kom istrèao iz kuæice. Majstor i Petliæ su jedva stigli da puste jagnje iz d¾aka i umaknu preko ograde u mrak.
- Sad oderi tu d¾ukelu i odnesi je kafed¾iji! - jetko dobaci Majstor Petliæu. Sutradan su se dva prijatelja se psom popela u putnièki voz. Si¹li su u U¹æu, mesta¹cetu udaljenom tridesetak kilometara od varo¹i. Tu su saèekali voz koji se vraæao za varo¹ i u njega uskoèili u poslednjem trenutku. Pas je za vozom dugo trèao, sve dok nije zaostao na jednoj okuci. U baraci je Milena veæ bila pripremila jelo i piæe: kao da su se Majstor i Petliæ vratili iz dobro obavljene i unosne kraðe.
- Bila je to te¹ka d¾ukela! - reèe Majstor, uzimajuæi fla¹u s rakijom.
-Ionako nisi mogao da ga povede¹ na more! - dodade Milena, èupkajuæi Majstora za grudi.
- ©ta si se uhvatio za tog psa? - upita Majstor. - Milena, trebalo bi srediti da Petliæ ubode ne¹to, inaèe æe veèito ostati klinac!
- Ostaæe on klinac, pa ubo i britansku kraljicu! - kaza Milena.
- Nabaviæu ti drugog psa! Veæeg i lep¹eg! - reèe Majstor, zavlaèeæi ruku Mileni pod suknju. Petliæ ni reèi nije progovarao. Dr¾eæi glavu meðu rukama, nepomièno je sedeo na krevetu i zurio u jednu taèku na zidu.
- ©ta si se snu¾dio? izaði malo i pro¹etaj! Ba¹ je lepa noæ!
- reèe Majstor, izvuèe ruku ispod Milenine suknje i pomirisa je.
- Sviða li ti se moj novi dezodorans - upita Milena. Petliæ izaðe u mrak. Preko reke, na blagoj padini ble¹tala je kao groblje usnula varo¹. iz grmlja iznenada iskoèi pas. Petliæ mu poðe u susret. Deèak i pas se sudari¹e i pado¹e u travu. Pas zaskièa, vla¾eæi jezikom Petliæevo lice. Petliæ ga èvrsto privi uz sebe.
- Mali moj ! - ¹apnu Petliæ. Majstor je bio besan. On ili pas! Valjda je i samom Petliæu jasno - govorio je Majstor - da zbog psa u prvoj kraði mogu biti uhvaæeni.
- ©ta da radim? - upita Petliæ.
- Ja æu to da sredim! - reèe Majstor. Zalizani momak je odveo psa na reku, zavezao mu veliki kamen oko vrata i gurnuo ga u mutnu i brzu vodu. Pas se jo¹ iste veèeri vratio u baraku.
- Te¹ke li d¾ukele! - reèe Majstor.
- Vezaæu ga! -- predlo¾i Petliæ, ne skrivajuæi da se raduje ¹to se ®uæko vratio. Petliæ je kupio kai¹ i vezao ®uæka za topolu. Dok je deèak bio u blizini, pas je mirovao. Èim bi se deèak udaljio stotinak metara, pas je grizao lanac i ¹apama poku¹avao da skine okovratnik, neprestano cvileæi. Petliæu se èinilo da æe se pas ugu¹iti. Majstoru i Petliæu posao nije cvetao. Odavno ni¹ta nisu radili.
- Da mi je samo da stignem do mora, lako bih ja tamo! - uzdisao je Majstor. Zalizani momak je poveo Petliæa u novu kraðu. Nekom od Majstorovih mu¹terija bile su potrebne èetiri tapacirane stolice. A takvih stolica bio je pun veliki magacin pored reke. Veæ danima je padala ki¹a. Noæ je bila mraèna. Majstor je na oku dr¾ao stra¾ara koji je veèerao pored peæi. Petliæ se na samoj obali reke provukao kroz ¾icu, neèujno obio pomoæna vrata i izneo dve stolice, prebaciv¹i ih preko ograde u ruke èoveku èiji je kombi bio stotinu koraka odatle. Majstor dade Petliæu znak da mo¾e da poðe i za preostale dve stolice. Tek ¹to Petliæ uðe u magacin, u blizini stra¾arske kuæice odjeknu lave¾, pome¹an s radosnim skièanjem. U mraku se uz tresak poru¹i¹e neke daske. Iz kuæice istrèa stra¾ar. Petliæ izlete iz magacina i provuèe se kroz ogradu, ostavljajuæi na ¾ici parèiæe ko¹ulje.
- Stoj! - uzviknu stra¾ar i opali metak u vazduh.
- Sve me oæe, ali ta prokleta para nikako neæe! - pro¹aputa Majstor, ¹æuæuren u ¹ibljaku, stotinu metara od magacina. Petliæ se baci u reku. Nado¹la i brza voda ga povuèe prema sredini. U ramena i glavu udaralo ga je granje koje je reka nosila. Voda povuèe Petliæa u dubinu. Petliæ se zagrcnu, gubeæi dah. Poigravajuæi se s njim kao sa slamkom, voda ga izbaci na povr¹inu i ponovo povuèe u vrtloge. Osvetljena varo¹ letela je prema nebu. Na obali reke cvileo je ®uæko, jednako se vrteæi u krug.

Sudijina prièa

U noæi izmeðu osmog i devetog, Milan Pavloviæ, zvani ©raf, osamnaest godina, besposlièar, uz pomoæ auto-mehanièara Petra Laliæa, zvanog Lad¾o, o¾enjenog, oca dvoje dece, opio je u Laliæevoj kuæi sedamnaestogodi¹nju Du¹u Sestiæ, uèenicu frizerske ¹kole, i napastvovao je. Tako je po tu¾bi, tako je i po lekarskom nalazu. Sve troje su tu. Tu je za svaki sluèaj - ako ne ispadne kako treba - i smrknuti Pavle, saobraæajni milicioner, Du¹in roðak. Nekoliko puta sam morao da opomenem tu bitangu, ©rafa, da izvadi èaèkalicu iz usta. On se pravi da ne èuje, gleda negde kroz prozor, i reèi ne progovara. Tek kad sam zapretio da æu ga izbaciti iz sudnice, ispljunuo je èaèkalicu. Malo posle toga izvadio je drugu i poèeo da èisti svoje ogromne nokte. Bitanga! Auto-mehanièar Lad¾o se blentavo kezi. Nisam video ru¾nijeg i ljigavijeg èoveka. On je bio najsreèniji kad je ©raf klimanjem glave potvrdio da uzima Du¹u za ¾enu. Smrknuti Pavle se razvedrio i poljubio mladence, slegnuv¹i ramenima, kao da je hteo da ka¾e: da nije mladosti-ludosti, do ovog ne bi ni do¹lo. Du¹a je, sve vreme, prebacivala nogu preko noge, otkrivajuæi gole butine. Balavica! Mala frajla! Bilo me je sramota da pogledam u tom pravcu. Ona je osetila da mi je nelagodno, da sam zbunjen, pa je poèela da se pakosno smejulji. Bezobraznica!

Lad¾ova prièa

Nisam ja kriv ¹to Du¹a nosi kratku suknjicu, povrtaljku, te joj se vidi pupak i bele d¾igerice. A oèi joj igraju ko u¹tipci na zejtinu. I nisam kriv ¹to je ©raf slepac za ¾enske. Njemu je preèe da gloðe ono drvo i piljka oko svojih riljeva na prstima! Nikako mi nije jasno ¹ta cure nalaze u tim ljigavim glistama!? I nisam ja kriv ¹to je to veèe osula ki¹a, kao iz kabla, pa se ©rafu nije faækalo po mokroj travi i kojekakvim bud¾acima, no banuo u moju kuæu, jer je znao da mi je ¾ena s decom u tazbini. Posle fla¹e ¾e¾enjarke, pitao sam ©rafa da li se on ozbiljno zabavlja s Du¹om.
- Ma kakvi - veli - ona ga juri, ne zna kako da je se otarasi, prilepila se uz njega kao èièak uz nogavicu.
- Bi li je namestio bratu? - priupitam ga. Njemu nezgodno. Neæe. Na drugarstvo ne mogu da ga izvatam. Jedino mi ostalo da ga pecnem kako on, u stvari, i nije frajer. Ne mo¾e to da mi uèini, a ne ¹to neæe!
- Ma idi! Mala æe ako ja ka¾em da se popne gola na bagrem ispred kuæe - ka¾e ©raf. Dok je ©raf bljuvao na stepeni¹tu, ja se u¹unjam kod Du¹e, koju smo veæ ranije poslali na spavanje. Zakleo bih se da me je prepoznala, ali se nije bunila. Izgrebala me je po leðima kao maèka. Èak mi je nekoliko puta ¹apnula "maco, ljubavi moja!". Pravom majstoru, a ne onoj glisti. Posle sam doveo ©rafa. Kako je blesav, hteo je da legne s èaèkalicom. Ja sam mu je izvadio iz usta. Sutradan sam saznao da je Du¹a bila u miliciji. Sledio sam se kad sam èuo da me - i da nisam pipnuo frizerku - èeka najmanje tri godine bajbukane, samo zato ¹to je to bilo u mojoj kuæi. Jedini spas je bio da ©raf o¾eni Du¹u. On nije hteo ni za ¾ivu glavu. Zar na taj ¹tos da se uhvati najveæi varo¹ki dasa!? Kako bi mogao od srama da se pojavi na ulici!? A i ja sam mu one noæi bio sumnjiv, mada sam se kleo da frizerku ni prstom nisam pipnuo. Pristao je tek kad sam mu izbrojao sto crvenih - milionèe. Nije bilo druge. Glista! Tako bih se i ja ¾enio! Da drugi plaæa, a ja da gloðem èaèkalice! A za sve je kriva Du¹a. Nisem znao da ti i ¾enske koje nose suknje do pupka i kojima ¹iljèiæ viri iz oèiju mogu doæi glave.

Du¹ina prièa

Te noæi bila sam neobièno raspolo¾ena, vesela. Valjda zbog ki¹e. Èim pada ki¹a, naèisto se raskravim. Kad sam se probudila, dugo nisam mogla da shvatim gde sam: druga soba, druge stvari. Grlo mi suvo, a glava buèi, velika kao kuæa. Pored mene spava ©raf. Pipnem se: gola! Ucvikam kad se setim da sam kod kuæe morala da budem jo¹ sinoæ, najkasnije do jedanaest. Drmnem ©rafa, zovnem ga "Maco", on otvori jedno oko, pa opet padne u nesvest. Ni¹ta od njega! Na vratima se pojavi klempavi auto-mehanièar. Rascepao usta od uveta do uveta. O¹inem ga pogledom i on ¹mugne nazad. Obuèem se (jedva sam na¹la gaæice) i pojurim kuæi. Usput smislim da ka¾em da sam spavala kod drugarice. Kuæa cela na nogama. Tu i èika-Pajo, u uniformi! Cela prièa o drugarici zaèas pade u vodu. Priznadoh da sam bila sa ©rafom.
- S kim je na¹la? S barabom i besposlièarem!? - hukæe otac.
- A mo¾da deca ni¹ta nisu radila? - veli majka, a stalno me pogleduje nadajuæi se da ja ne¹to ka¾em. Èika-Pajo me odvede kod lekara. Svadba je bila sledeæe nedelje. Kolaèa sam se najela do mile volje. Posle im je bilo muka. Smuèilo mi se i od silnog ljubakanja s raznim strinama, tetkama, babama, teèama ... Veæ prvog dana svekrva mi je utrapila da èistim kuæu, spremam ruèak i perem ve¹. ©raf me nigde nije izvodio. A èeznula sam da s njim, kao nekad, stojim na ulici i brbljam s prolaznicima. ©raf je stalno stajao na ulici. ©raf se kasno vraæao kuæi. Malo je razgovarao sa mnom. Voleli smo se æuteæi. Ako je bio grub i ¹krt na reèima, u telu i dodirima nije. Jednom, misleæi da spavam, plakao je nada mnom kao malo dete. Ja sam znala da me ©raf voli i da je lud za mnom. Ali ni u snu nisam mogla verovati da on - to drvo sa ulice koje ne lista, taj dasa koji, da svet propada, ni prstom ne bi mrdnuo i izvadio èaèkalicu iz usta - mo¾e da plaèe!

Prièa ©rafovog brata

Lovu blesavog auto-mehanièara spiskali smo po kafanama. Sjajno smo se psevodili. ©rafa su izokola peckali za ¾enidbu.
- ©ta ga briga - govorio sam mu - svadba ga nije ni¹ta ko¹tala. A malu neka otera posle tri meseca. ®ena ima kao kupus salate. Jedno veèe ©raf drema u kujni.
- ©to ne spava sa ¾enom? - pitam ga. Mrzi ga. Ako mi je po volji, mogu da ga odmenim - veli mi. Ja uðem. Ionako sam imao pik na nju, jer se pravila nevina¹ce kad god sam joj se nabacivao. Kao da smo ©raf i ja mutavi pa ne znamo da je spavala s Lad¾om. Ona ne da ni primaknuti joj se! Nasta vriska. Probudi se i majka, poèe da pita ¹ta se to de¹ava. Ja se malo pritajim. Ne mogu za dugo. Naèisto sam se uspalio. Velim ©rafu da joj ka¾e da se on ne ljuti, da on dozvoljava. On me iznenada ¹èepa za vrat, umalo da me udavi. A u oèima mu vidim: zaklao bi me kao pevca. Uop¹te ga ne razumem. ©ta sad on ima da brani frizerku i da se pravi da je voli kad cela varo¹ zna da je s njom prvu braènu noæ proveo Lad¾o!? Jo¹ isto veèe Du¹a je spakovala svoje prnje i oti¹la. To je trebalo i ranije da uradi.

Prièa uliènog èistaèa cipela Mula

Tog dana ©raf se, kao i obièno, naparkirao blizu mog sanduèeta, preko puta lipe. Vadi iz d¾epa dve èaèkalice: jednu u usta, drugom èisti nokat. Uvek sam se pitao: ¹ta æe mu èaèkalica u ustima, kao da svakog dana klopa peèenje. Veèito je glodao èaèkalicu. Nije je skidao ni pred milicijom ni pred predsednikom op¹tine. Naiðe Lad¾o i stavi nogu na moje sanduèe.
- Èujem da ti je ¾ena pobegla, ©rafe! Sad si opet momak! Sad mo¾emo da budemo dobri drugari: vi¹e nije va¾no da li je istina ono ¹to se zuckalo o tvojoj ¾eni i meni - veli Lad¾o pakosno se smejuæi. ©raf æuti a onda pogleda u nebo.
- Otkud patke? - ka¾e ©raf. Zablesi Lad¾o u nebo, a zablesih i ja: stvarno sam misio da lete patke. Ne videh kad Lad¾u sinu pesnica meðu oèi. Opru¾i se Lad¾o preko mog sanduèeta, razgazi mi imalin i sav se isprlja. A ©raf mirno èisti nokat. Samo je èaèkalicu prebacio u drugi kraj usana. Lad¾o se rasparid¾a kao razjareni bik.
- Je li to za ono milionèe koje si mi izvukao, glisto jedna? - upita Lad¾o. ©raf se izmakne i fijukne levom rukom - auto-mehanièarevo uvo preseèno kao ¾iletom.
- Noktom, kurvo! - besni Lad¾o. ©ral fijukne opet - i drugo Lad¾ovo uvo se izrita kao ¹ifonske gaæe. Puèe ©rafu nokat. To kao da ga razjari, pa potkaèi auto-mehanièara i desnom, da se ovaj naèisto opru¾i preko sanduèeta. ©raf mu priðe i zabode èaèkalicu u uvo, kao minðu¹u. Ne znam ¹ta mu bi da to uèini od èoveka. Lad¾o je stvarno hteo da bude s njim drugar. Èak mu je i milionèe oprostio. Rano je jo¹ za ©rafa. On izmili negde oko podne i nacrta se na uglu ulice, preko puta lipe. Tu satima stoji, preme¹tajuæi se s noge na nogu. Èaèkalicu iz usta ne vadi. Samo jo¹ da lista i da ima grane ne bi se razlikovao od lipo.

Ponoæni voz

Pravo s posla, po zavr¹etku druge smene, Simo Kec odlazi u bife na ¾eleznièkoj stanici. Tu, ispijajuæi polako rakiju iz politarskog bokala, ostaje do dolaska meðunarodnog ekspresnog voza koji po redu vo¾nje sti¾e oko ponoæi. Kad voz stigne, Kec ispred malog i prljavog ogledala popravi plavu kovrd¾avu kosu i izaðe na peron. U mraku se naziru osvetljeni prozori spavaæih kola i restorana. Stanicu osvetljava nekoliko malih i mutnih sijalica, te Kec u vozu koji se vrlo kratko zadr¾ava stigne da zapazi samo neke pojedinosti: kelnera s belom ko¹uljom i crnom leptir ma¹nom, plavokosu ¾enu u ru¾ièastoj spavaæici s dubokim razrezom na grudima, odsjaj èa¹a i tanjira na stolovima, ilustrovanu reviju na neèijem krilu, lepog mladiæa koji otvorenih usta udi¹e o¹tar planinski vazduh, bar¹unasti sjaj zelenog somota na sedi¹tima u restoranu ... Sve te pojedinosti, na brzinu i u polumraku osmotrene, u Kecovoj ma¹ti se uklapaju u zaokru¾eni prizor, pun tajanstvenog sjaja i rasko¹i, za èim mladiæ s kovrd¾avom kosom duboko èezne.
- Eh! Eh! - uzdi¹e Simo Kec i dugo ma¹e za vozom koji odlazi iako mu niko ne uzvraæa pozdrav (ukoliko putnici i mogu da zapaze Kecovu priliku na polumraènom peronu). Kec se, zagrejan rakijom, upuæuje pra¹njavim i izrovanim ulièicama prema periferiji varo¹i, gde u iznajmljenoj sobi ¾ivi sa ¾enom. Kec se o¾enio pre godinu dana. ®enu, Maru, upoznao je na saboru u obli¾njem selu. Kecu su u oko pale Marine èvrste i ogromne grudi. Nije ni obratio pa¾nju na njene mi¹iæave i krive noge i ¹iroka i otromboljena usta. Dvaput nedeljno, s prvim sumrakom, Kec se uvlaèio i nisku ¹talu, u kojoj je Mara hranila svinje. U tesnim jaslama, dok su mu se buve uvlaèile u nogavice, Kec je, zadi¾uæi suknju Mari preko glave, nabijao lice meðu tople i jedre ¾enske grudi.
- Koso vilovita! Anðelèiæu lepi! - gu¹ila se Mara ispod haljine, grèevito mrseæi Kecovu kosu. Pla¹eæi se da neko ne nabasa u ¹talu, Kec se, okrvavljenih kolena, brzo dizao i be¾ao u mrak.
- ©to si takav!? Ostani jo¹ malo! - govorila je za njim Mara. U ¹talu je jedne veèeri upao Marin brat. Kec je odgurnuo mladiæa s vrata i izleteo napolje, izgubiv¹i u balezi levu cipelu. Sutradan se u Kecovom sobièku pojavio komandir milicije Pavle, Marin stric. Na sto je spustio Kecovu cipelu, uvijenu u novine. Cipela je mirisala na balegu.
- Sve je luða ova mladost! Niste mogli da se strpite dok se ne venèate! Hvala bogu ¹to sam ja èovek koji razume dana¹nju mlade¾! - reèe Pavle i, ne saèekav¹i da Kec bilo ¹ta ka¾e, nastavi:
- Ovaj sobièak je mali za miraz koji ti Mara donosi. Ni pola name¹taja ovde ne bi stalo! Tri krave ko¹tao je taj name¹taj! Ali je dobar! Takav nema ni predsednik op¹tine! Praæen lave¾om pasa, Kec sti¾e do nedovr¹ene kuæe u èijem prizemlju je njegova soba. Prozori sobe su osvetljeni. Mara drema na stolici, sa glavom na stolu. Èim èuje ¹kripu vrata, Mara ustaje, iz rerne izvlaèi iskrzanu ¹erpu i stavlja je na sto, na kom je veæ iznesena korpa s hlebom, tanjir, vilju¹ka, no¾ i papirnata salveta. Promrmljav¹i "zdravo", Kec seda za sto i privlaèi ¹erpu. Tanjir odgurne na sredinu stola. Kec jede punih usta. Mast mu se cedi niz bradu i kaplje na pantalone i linoleum.
- Ja gotovo zaspala! - ka¾e Mara. Kec æuti.
- ©ta ima novo u varo¹i? - pita Mara.
- ©ta bi imalo novo? Ni¹ta! - sle¾e Kec ramenima. Mara mu prilazi s leða i miluje ga po kovrd¾avoj kosi.
- Neka! - ka¾e Kec. Mara ga i dalje miluje, praveæi nove kovrd¾e.
- Skloni se, ¾enska glavo! Ne da¹ mi na miru ni da veèeram! - ka¾e Kec dok mu iz usta pr¹ti mast i pljuvaèka. Mara odlazi na krevet i poèinje tiho da plaèe, bri¹uæi suze krajem èar¹ava.
- Opet cmizdri¹!? - ka¾e Kec ne podi¾uæi glavu iz ¹erpe. - Htela si da se uda¹, pa makar i na silu! A govorio sam ti, ¾enska glavo, da je brak gadna stvar!
- ©ta sam ti skrivila!? Ne da¹ mi ni da te po kosi pomilujem! - jeca Mara.
- E, o¹i¹aæu se, da zna¹! - ka¾e Kec i odgurne ¹erpu, bri¹uæi usta i bradu rukavom bluze. Mara ustaje i donosi iz ugla lavor s èistom vodom i pe¹kir. Kec izuva cipele i èarape i svlaèi pantalone, bluzu i ko¹ulju: ostaje u dugim pamuènim gaæama i plavoj potko¹ulji, zaprljanoj na rokavima i grudima. Mara skuplja cipele i èarape i iznosi ih napolje, na prag, jednako ¹mrkæuæi.
- I da zna¹: ne volim te! - nastavlja Kec. - Vidi¹ kakva si! Ru¾na: usta kao prevrnuta èarapa, noge kao u fudbalera! Ti si mi zatrovala ¾ivot! Ti! A bio sam se spremio da otputujem odavde. Ko zna koji bi mene vozovi sada nosili! Kec umoèi noge u lavor, stresajuæi se od dodira s hladnom vodom. Èe¹uæi se pospano po stomaku, on dugo brèka noge.
- Vidim ja da si ti mangup ... Reæi æu ja strika-Paji - govori Mara, sla¾uæi preko naslona stolice Kecove pantalone, blusu i ko¹ulju. - Luta¹ noæu!
- Ma nemoj! Da neæe tvoj stric da mi zabrani da lutam!? - ka¾e Kec.
- Ko zna ¹ta ti radi¹ noæu!? - nastavlja Mara. - Pre nekoliko veèeri obijena je trafika.
- Kakve ja veze imam s trafikom!? - èudi se Kec.
- Ne znam ja gde ti luta¹ ... A neko je nedavno dinamitom tukao ribu u reci. Jo¹ nije uhvaæen! - ka¾e Mara, vraæajuæi ¹erpu na ¹poret a hleb i neupotrebljenu salvetu u orman.
- Neæe¹ valjda da ka¾e¹ da sam ja bacio dinamit u reku!? - pita Kec krsteæi se.
- Ne znam ja! Stric mi je jo¹ rekao da neko stalno èupa saobraæajne znake i razbija uliène sijalice! - nastavlja Mara èisteæi sto.
- Idi bestraga, ¾enska glavo! - ka¾e pospano Kec. - Ba¹ me briga za tvog strica! Kec izvlaèi noge iz lavora i za trenutak ih stavlja na pe¹kir, a onda odlazi prema krevetu. Na linoleumu ostaju tragovi njegovih mokrih stopala. Kec se uvlaèi u krevet i okreæe prema zidu. Mara u velikom loncu pere ¹erpu i vilju¹ku. Jecaji i ¹mrktanje me¹aju se sa zveckanjem posuða.
- Gasi svetlo! Ne mogu da spavam! - ka¾e Kec. Mara okreæe prekidaè, svlaèi se i le¾e pored Keca.
- Ne znam ja ... Samo æu reæi strika-Paji da luta¹ noæu! - ka¾e Mara. Kec na svom vratu oseæa toplotu te¹kih Marinih grudi. On se okreæe prema ¾eni i zavlaèi joj ruku u razrez spavaæice. U mraku Kecu iznenada iskrsne slika plavokose ¾ene u roze spavaæici koju je video na prozoru spavaæih kola.
- Pusti me! ©ta me dira¹ kad sam ru¾na! - brani se Mara. Kec se nadnosi nad ¾enu i vrlo lako joj, po navici, zadi¾e spavaæicu iznad grudi, preko glave. Raspaljen rakijom, Kec ispoljava ¾estoku i brzu strast, gu¹eæi se meðu Marinim grudima. Br¾e nego ¹to je i sam oèekivao, kao da je u ¹tali u kojoj ¾uri pla¹eæi se da neko ne nabasa, Kec dolazi do odu¹ka.
- Jao, slatka majko! - zagrca Kec, opu¹tajuæi se za trenutak na Marinim grudima. Mara ga grèevito privija uz sebe. Kec se odluènim trzajem oslobaða iz njenog zagrljaja, svaljuje se pored nje i okreæe glavu prema zidu.
- ©to si takav!? ©to tako brzo? ... - ¹apæe Mara, milujuæi mu kosu i ljubeæi ga po vratu.
- Pusti me! ©ta me mazi¹, ¾enska glavo!? Nisam dete! Spava mi se! - odgurne je Kec i tone u san. Mara mu okreæe leða i ponovo jeca:
- Reæi æu ja strika-Paji ... da zna kako luta¹ noæu! Jeste! Pre nekoliko veèeri neko je lupao profesorici Mili na prozor i neko je izgazio sve cveæe u parku! Jeste! - govori Mara. Kec je veæ zaspao: on buèno hrèe, ¹ireæi zadah rakije. Samo mu se ponekad otme uzdah. Mara se okreæe prema Kecu i, pazeæi da ga ne probudi, ljubi ga po vratu i kovrd¾avoj kosi.
- Svilo moja vilovita! Anðelèiæu moj lepi! - ¹apæe Mara.