Pasijans

Iz dubine dvori¹ta dopre do njega buka slièna tresku razbijenog stakla, a odmah zatim odazva¹e se i neki deèji povici. To ga podseti na vreme koje je proteklo otkako stoji i kroz okrugli razrez na vratima svoje mansardne sobe posmatra dvori¹te ispred susedovog stana na ¹estom spratu. Istovremeno, taj ga zvuk spolja omete za ~trenutak i on oseti kako mu slabi pa¾nju koja je do sada bila usredsreðena samo na ono ¹to je oèekivao da æe ugledati u mesinganom okviru svoje maju¹ne osmatraènice. Zato samo ljutito odmahnu rukom ostajuæi i dalje leðima okrenut prozoru sa kog bi, samo da je hteo, mogao ustanoviti ¹ta se to dogodilo tamo dole na onom skuèenom kvadratu tla èija je siva betonska povr¹ina uvek delovala nekako sumraèno, predveèernje, onako opkoljena ogromnim zgradurin~~ama ¹to su se propele gotovo do podno¾ja njegove sobe. Obesna deèurlija iz susedstva. Igrajuæi se loptom, pogodili su jedan od onih neza¹tiæenih podrumskih prozora. Naravno... sada bi bilo sasv~im uzaludno da pogleda dole i da ustanovi ko je od njih napravio tu ¹tetu, jer tamo sigurno vi¹e nikog nema. Razbe¾ali su se èim su videli gde je pala lopta. I opet æe sve proæi bez ika~kv~ih posledica. Zna: sa njima je bio i onaj nadstojnièin mangup. Borko. A nadstojnica neæe dozvoliti da bilo ko od stanara spazi prozor koji je razbijen krivicom njenog jedinca. Sigurno æe veæ do mraka dovesti stakloresca. Znaèi, ako ¾eli da sazna da li je stvarno naèinjena ¹teta u dvori¹tu, ne preostaje mu ni¹ta drugo nego da to proveri odmah, jer æe do veèeri veæ biti uklonjeni svi tragovi. Ne mora èak ni da siðe odavde. Jednostavno, treba samo otiæi do prozora koji se nalazi na drugom kraju sobe i pogledati dole u tu vrtoglavu dubinu na dnu koje æe spaziti krupne betonske kocke dvori¹ta i podrumske prozore koji se sasvim dobro vide iz njegove sobe. A posle toga ostaæe umiren i znaæe da zakljuèak koji mu se nametnuo maloèas kad je èuo buku nije nikakva jalova pomisao, nikakva nepotvrðena sumnja, niti pak ne¹to ¹to je izmislio u jednom trenutku nepa¾nje, veæ da je to deliæ ¾ivota, mo¾da sitan kao zrnce pra¹ine, ali stvaran i znaèajan ba¹ po tome koliko uzbuðuje deèake, nadstojnicu, pa i njega ovako naslonjenog na vrata svoje sobe i zagledanog u utrobu ove sure zgradurine. Meðutim, shvati odjednom kako je svaka ¾elja koja bi ga odvela dalje od ovih vrata potpuno besmislena. Mo¾da bi ba¹ tada, u toj propu¹tenoj sekundi promaklo ono ¹to tako sigurno oèekuje i ¹to mora najzad videti. Jer inaèe èitave nedelje pre toga ostale bi odjednom bez sadr¾ine, uèinilo bi mu se kao da nije ni ¾iveo u tom meðuvremenu.

Osmotri nestrpljivo brojèanik svog starog d¾epnog "Zenita". Mo¾da æe sve ovo potrajati jo¹ samo desetak minuta. Ima veæ gotovo èetiri nedelje otkako zna da æe se ba¹ tako dogoditi: ona æe izaæi oko ¹est, biæe bleda, nesigurna, i utonuæe lagano, korak po korak, u dubinu stepeni¹ne spirale. A posle njenog odlaska zavladaæe ponovo ti¹ina u unutra¹njosti zgrade i poèeæe neprimetno da se talo¾i veèe po udubljenjima zatvorenih vrata ¹to stoje razme¹tena du¾ ivica odmori¹ta na spratu pod njim. Pojavila se pre èetvrt sata i onako vitka, u pripijenoj plavoj haljini (ovog proleæa jo¹ nije primetio na njoj tu haljinu), bila je tako lepa da mu se odjednom uèini¹e nelogiène sve njegove dosada¹nje pretpostavke u koje je do tog trenutka èvrsto verovao i zbog kojih je sa gotovo zluradim zadovoljstvom poleteo k vratima èuv¹i ono, veæ odavno poznato, dobovanje njenih visokih potpetica po stepeni¹tu. Meðutim, odmah je shvatio da nije tako i stao je umiren iza okruglog staklenog otvora posmatrajuæi je kako okleva, udaljuje se od vrata garsonijere, prelazi nekoliko puta nervozno i, dabome, sasvim besciljno kratku povr¹inu pravouglog odmori¹ta, a zatim se, prikupiv¹i dovoljno re¹enosti, ponovo vraæa i naglo zazvoni. I ba¹ zbog toga ¹to je toliko uveren da æe je spaziti kako silazi oko ¹est, ili mo¾da koji minut kasnije, mora se truditi da zaboravi sve ono ¹to bi ga odvuklo odavde nekim drugim seæanjima na kasno aprilsko popodne i razne sitne dogaðaje u njemu koji su isto toliko ¾ivot kao i ovo èekanje.

Uspravi se, umoran veæ od ovakvog nagnutog polo¾aja, izvadi iz unutra¹njeg d¾epa sakoa èistu i pa¾ljivo ispeglanu maramicu, razvi je, pa je zatim polako prinese oku. Zasuzilo je. Kad god je do sada posmatrao ulaz susedove garsonijere, uvek je morao da skine naoèare, jer jedino je tako najbolje mogao da se pribli¾i staklu i obuhvati podno¾je kratkog i uskog stepeni¹ta koje se od njegovih vrata spu¹talo do stanova na ¹estom spratu. Najzad, ute¹i se, ovim predahom ipak ne mo¾e propustiti ni¹ta. Sigurno æe je èuti èim izaðe odande. I ranije se veæ de¹avalo da ga poznata ¹kripa vrata, a i koraci, glasovi, pa èak ponekad i zveckanje kljuèeva odozdo, upozore da neko izlazi. Sluh mu je tokom vremena postao prilièno izo¹tren, tako da vi¹e nije mogao da se prevari u odreðivanju èim bi zaèuo kakav ¹um dolazi sa podno¾ja uskih stepenica. Za nju je, na primer, znao da dolazi uvek pe¹ice. Sigurno je imala neki razlog za¹to se nije slu¾ila liftom. Ono ¹to je njega, srèanog bolesnika i prilièno nepokretnog èoveka, najvi¹e nerviralo bilo je ba¹ njeno penjanje, taj ¾ustri, neumorni hod ¾ene od oko trideset godina koja je to èinila gotovo uvredljivo jednostavno i lako. Da, ranije je imala razloga da se ¾uri; sigurno je bila vesela, razdragana. A danas, pak, popela se po navici brzo i bila je sasvim drukèije raspolo¾ena. Danas je poslednji put èuo udaranje njenih potpetica na stepeni¹tu. Jo¹ samo malo pa æe mu ne¹to na njenom licu, dr¾anju, mo¾da nekakav uoèljiv pokret ruku kad bude izlazila pokazati da je ovo zaista bila njena poslednja poseta.

Ponovo se pribi uz okno uskog otvora na vratima, trudeæi se pri tom da zaboravi umor i sve ostalo ¹to bi ga na bilo koji naèin odvuklo sa tog mesta. Uèini mu se da, bez obzira ¹to pa¾ljivo odmerava prostor s kraja na kraj odmori¹ta, ipak ne uèestvuje sav u posmatranju. Podseti ga to na ne¹to slièno i veæ odranije poznato. Na primer kao kad èita glasno neku knjigu ili novine. Slova promièu ispred oèiju, ni¾u se redovi, prsti automatski okreæu stranice i usta izgovaraju reèi od¹tampane na hartiji pred njim, a ipak, nezavisno od onog deliæa svesti koji uèestvuje u tom poslu, javlja se u njemu nekakav dvojnik koji je u stanju da istovremeno misli o nekoj drugoj, dalekoj i mo¾da manje va¾noj stvari. Obièno bi zastajao u takvoj prilici, svestan da se isuvi¹e udaljio od svoje pohabane fotelje i niskih zidova sumraène sobe utopiv¹i se neprimetno u mete¾ ulice, u susret nekakav poznat ili jo¹ nedo¾ivljen, ili u jedno davno podne èija je boja lagodno zasvetlela u njemu bri¹uæi bez napora umoran razmak godina i tra¾io je pri tom da ponovo povrati ono siæu¹no ali neophodno jedinstvo sebe, svog poimanja dana, raspolo¾enja, a ponekad i neke jedva dosegnute iluzije. Ali ovde, kako ovde da zastane i na èemu da se zaustavi kad bi takvo skretanje pogleda u stvari bilo ne¹to najgluplje ¹to mo¾e uèiniti u toku dana¹njeg dana? Najzad, zar bi to zaista bilo najgluplje? Ipak preteruje. To je samo obièna nervoza. Nestrpljenje. Eto, mo¾e da dovuèe ovamo fotelju i uzme "Borbu" koju je pozajmio ba¹ od njega i to jutros kad su se sreli u liftu. Jo¹ su mu preostale spoljnopolitièke vesti i feljton. A nju æe sigurno èuti kad izaðe. Dosad je redovno èuo kad se otvaraju njegova vrata. Uvek za¹kripe na isti naèin: isprva tiho, jedva primetno, a zatim, ¹to je otvaranje ¹ire, ta suva metalna cika raste sve vi¹e, postaje nekako pomamna, prodiruæa, i svaki put mu se uèini da mu bu¹i bubne opne na jednom odreðenom mestu koje, pozleðeno veæ od ranijih zvukova, nikako ne mo¾e da se isceli u potpunosti veæ samo otvara svoje siæu¹ne rane da proguta to ¹kripanje ¹to br¾e i ¹to bezbolnije. Po du¾ini njegovog trajanja mogao je èak da odredi da li su vrata propustila jednu ili vi¹e osoba. Pa za¹to da se i sada ne pouzda u svoj sluh? Samo ako ne zadrema u meðuvremenu, jer u fotelji, naroèito ako feljton bude nezanimljiv, mo¾e mu se to veoma lako dogoditi. Zaista, koliko veæ dugo ta ¹kripa prekida ti¹inu njegove sobe i ogla¹ava da sused iz garsonijere na petom spratu ba¹ u tom momentu izlazi iz svog stana? Pro¹lo je veæ vi¹e od dve godine otkako se taj visoki plavokosi apotekar uselio ovamo. Mo¾da su i ranije ¹kripala, ali to nije mogao da ustanovi sve dok nije penzionisan. U stvari, trebalo je da provede u slu¾bi jo¹ vi¹e od godinu dana do pune penzije, ali lekarska komisija je drukèije gledala na njegov sluèaj. Bilo je to otprilike nekoliko nedelja posle uselenja novog suseda u garsonijeru na petom spratu. Prepoznao je u sebi neko èudno oseæanje posmatrajuæi tog èoveka pri sluèajnim susretima u zgradi. Proleæe je veæ bilo pri kraju i on je poverovao da se privikao na novi naèin ¾ivota ¹to je potekao nekako otegnuto, sav u ti¹ini u kojoj se usamljenost izdvajala kao ne¹to ¹to jedino zna i, èinilo mu se tada, jedino mo¾e da podnese. Susreti sa novim susedom odvedo¹e ga jo¹ dalje u takvom prihvatanju osame: video je u tom èoveku ne¹to ¹to ga je podsetilo na vreme kada je i sam bio njegovih godina, vreme od kojeg ga sada dele gotovo dve i po decenije. I mo¾da je sve to u stvari bila samo jedna njegova bubica, nekakvo dokono izmi¹ljanje penzionera nenaviklog na drukèiji, tromi ritam dana, ipak, za¾alio je ¹to ne poznaje tog èoveka malo bolje, ¹to nije dovoljno dru¹tven pa da mu se na neki naèin pribli¾i, da stekne njegovo poverenje i da mu najzad ka¾e ne¹to va¾no, ne¹to ¹to bi mo¾da moglo da mu koristi. Mislio je da to mo¾e izvesti fino, neprimetno, recimo jednog letnjeg predveèerja u kafanskoj ba¹ti na ulici preko puta njihove zgrade kada bi, posmatrajuæi suseda kako zaludno vrti polupraznu pivsku èa¹u, poèeo da prièa neke zgode iz svojih mlaðih dana... Meðutim, sve je ostalo na ¾elji. Nikad mu se nije dovoljno pribli¾io. Nije uspeo da postigne èak ni onaj neophodni minimum intimnosti u toku ove dve godine koji bi mu omoguæio bar u buduænosti jednu takvu priliku. Ponekad je sumnjao da se vara, jer apotekar ipak nije bio bez ikoga svoga u ovom mnogoljudnom gradu. Imao je taj sused neke dalje roðake koji ga, istina, nisu poseæivali, ali koje je on jedanput uspeo da upozna kad su se sluèajno na¹li zajedno na ruèku u jednoj kafani. U stvari, sve je ostalo zaustavljeno u nekakvim èudnim okvirima, nevidljivim ali osetnim i èvrstim, koji su ih odr¾avali na normalnoj koloteèini odstojanja pri sluèajnim susretima, razgovorima i sitnim susedskim uslugama. Ali sve to ipak nije uspelo da do kraja ugu¹i u njemu interesovanje za ¾ivot tog èoveka u garsonijeri na spratu ispod mansarde. Oseæao je kako i pored nesposobnosti da mu se pribli¾i ipak nije presahla ona poèetna simpatija i solidarnost prema tom èoveku, jer i ovaj je isto kao i on bio bez ikakvog drugog oslonca, bez ikakve topline, sem one ¹to je tinjala u svakome od njih prigu¹ena i jalova, a iza zatvorenih vrata svojih soba postajali su podjednako, svako za sebe, onaj sme¹an i nakinðuren planetni sistem oko koga se kao eksplozija rasprostire praznina. Samo, on je, za razliku od apotekara, koji jedva da je pre¹ao trideset i petu, znao jo¹ pone¹to o sivom zaglu¹ujuæem pulsiranju godina, o zidovima, stepeni¹tu, o osmesima koji se vrlo kratko pamte posle ga¹enja. Za èitavo to vreme otkad je on u garsonijeri, dolazila je samo ona, vitka i jo¹ prilièno lepa, pela se hitro stepeni¹tem donoseæi sobom radost tom èoveku na petom spratu i postajuæi i sama zbog toga radosnija. Prvi put se popela pri kraju prve godine apotekarovog stanovanja u ovoj zgradi. U¹la je pomalo neodluèno. A iza¹li su tek uveèe zajedno i smejali su se prilièno glasno (èak bezobzirno, kako mu se uèinilo tada) silazeæi stepeni¹tem. Od onda su njene posete uèestale, èitava je ta igra dobila ustaljeni ritam, imala je raspored dana, èasova, prilagoðen prema godi¹njim dobima i du¾ini njenog vlastitog trajanja. Èinilo mu se tih dana, spaziv¹i je ponekad kako se penje prema vratima susedove sobe, da je najzad prekinuta nit solidarnosti izmeðu njega i tog èoveka, jer ovaj je svoj ¾ivot obogatio neoèekivanom i uzbudljivom sadr¾inom ostaviv¹i ga da bude samo posmatraè koji nikome nije potreban, niti pak bilo kome smeta ovako uvuèen u svoju jazbinu na mansardi. To se sve de¹avalo pro¹le godine, poèetkom jeseni. U to vreme, ne obaziruæi se na lekarski savet da se manje kreæe, on je dosta èesto izlazio iz sobice, spu¹tao se dole i vozio tramvajem do Topèidera. Tamo, na prostranom platou ispred Konaka, provodio je duge èasove nad rasklopljenim novinama, koje gotovo nikad nije proèitao do kraja, i pratio kako se odvija smanjeni ¾ivot na nekoliko staza unaokolo. Pamtio je prolaske nekih vojnika, domaèica, znao je svu deèurliju ¹to dolazi da se igra pod ogromnim stoletnim platanama, kao i jedan studentski par sa ta¹nama i ud¾benicima razastrtim po klupi. Taj par je odlazio uvek oko jedan popodne, a on posle toga ostajao sam na ¹irokoj stazi oslu¹kujuæi buku automobilskih motora i zvonjavu retkih tramvaja, koje je uvek pratio pogledom kako se crvene meðu stablima i nestaju u ¹umi prema Rakovici. Nikad mu to do te jeseni nije bilo toliko dosadno. Samoæa, kad je ranije razmi¹ljao o njoj, izgledala je i pored sve svoje te¾ine i besciljnosti kao ne¹to veoma poznato, ponekad èak i prisno, èinilo mu se da mo¾e da je primi i uroni u nju jer je graðen po kalupu njegovog biæa, ali tada, tih dana kada je posmatrao kako se li¹æe talo¾i po sve poroznijim senkama starog drveæa, oseæao je kako ga ne¹to, usprkos ti¹ini i umirujuæem bogatstvu boja unaokoio, goni da se postavlja pred samim sobom kao pred ogledalom i sve je izgledalo nekako tu¾no i neoprostivo. Poverovao je da niko tako vuèje ne postoji u ovom gradu, daje svaka kuæa koju je znao puna kretnji, iza svakih vrata je mogao da èuje glasove, smeh, deèju ciku, svugde su bili ljudi zabavljeni jedni drugima, a on je bio sveden na ne¹to najmanje vredno od svega, na sebe jedinog u danima neispunjenim i dugim. I onda je nai¹la nedelja, jedna od prvih u oktobru. Jo¹ uvek toplo i sunèano popodne izmamilo je veliki broj ¹etaèa. Do njega nepokretnog na klupi dopirali su odlomci njihovih razgovora, mirisi ¾ena lebdeli su u zasiæenom vazdahu pod kro¹njama, a pri svakom prolazku nesnosno je ¹kripao ¹ljanak pokrenut pritiskom njihovih stopala, koja su se polako podizala i spu¹tala u nekom laganom ritmu reðajuæi pred njegovim oèima ¹arolikost oblika mu¹kih i ¾enskih cipela. Gorèina koja se dotle talo¾ila u njemu iznenada se uzburka kad je zaèuo kako neki mu¹karac i ¾ena ¹to su zastali nedaleko od klupe nastavljaju svoj ranije zapoèet bestidni razgovor ne obraæajuæi pa¾nju na njegovu blizinu. ®acnut ovakvim njihovim pona¹anjem, on poku¹a da sagleda sebe u oèima mu¹karca i te ¾ene. I uèini mu se kao da, gledajuæi sa njihovog mesta, na njegovoj klupi ne sedi niko. Ba¹ niko. Zaista, postade mu u tom trenutku sasvim besmisleno ¹to zauzima nekakav prostor u tom popodnevu, ¹to di¹e i pogledom obuhvata rasutu masu ¹etaèa, kad ni u èijem seæanju ne mo¾e ostati du¾e od sekunde, kad se èitavim svojim postojanjem sveo samo na usputno magnovenje u tuðim utiscima, i ko zna dokle bi ga dovela ta misao koja mu je, usprkos opiranju, postala na neki èudan naèin pomalo èak i prijatna, da odjednom nije spazio ne¹to sasvim neoèekivano. I to ga je toliko privuklo da mu je sve drugo postalo suvi¹no i poèelo da slièi na dokonu igrariju. Stazom, u susret njemu zablenutom na klupi, dolazila je ona mlada ¾ena ¹to je poseæivala apotekara i vodila je za ruku jednu alaba¹nu devojèicu. Kraj njih se vukao neki èovek, suv, prilièno pognut i usiljeno elegantan. Po¹tapajuæi se, poku¹avao je taj èovek svim silama da odr¾i isti tempo sa ¾enom i devojèicom. Izgledao je dosta stariji od nje, a sigarno nije bio. Neka bolest ga je slomila. Spustili su se na jednu slobodnu klupu nedaleko od njegove. Iza ra¹irenih novina poèeo je pa¾ljivo da oslu¹kuje njihov razgovor. Bilo mu je potrebno samo nekoliko minuta pa da najzad èuje devojèicu kako oslovljava ¾enu i mu¹karca kao svoje roditelje. Posle toga je ustao i udaljio se od njih ¹to je br¾e mogao. Probijajuæi se prema tramvajskoj stanici nagazio je nekoliko ¹etaèa, jednoj ¾eni je oborio pletivo, ali se nije izvinjavao, veæ je ¾eleo da se naðe ¹to dalje od one klupe gonjen oseæanjem èoveka koji je ne¹to ukrao i sada ¾eli da zametne trag. Tako je najzad doznao ne¹to vi¹e ne samo o toj ¾eni, njenom mu¾u, devojèici, veæ i o sebi, o svojim razmi¹ijanjima i o tome da ne sme tako olako uskratiti solidarnost nekim ljudima. Mo¾da je jo¹ te¾e bilo tom elegantnom i pogurenom èoveku, jer on je stalno bio okru¾en ¾enom i devojèicom, morao je da slu¹a njihove glasove, da podnosi njihovu blizinu, a ipak je sve bilo hladno i kilometrima pusto oko njega. A zar isto tako nije mogao da se upita kakav je strah gonio tu ¾enu da se penje do apotekarove garsonijere? I sam apotekar postao mu je ponovo blizak. Opet mu se nametnula ona misao da mu treba ne¹to reæi. Meðutim, kad je kasnije malo bolje razmislio o svemu, izgledala mu je sme¹na takva ¾elja. Èinilo mu se da ljudi, ma koliko se trudili, ipak èine jedni drugima samo sitne usluge.

Spazi kako se sekundara na brojèaniku obræe sporo, ujednaèeno i skraæuje u preðenoj putanji rok njenog boravka tamo unutra, a njega èini sve nestrpljivijim. Najzad, eto, dogodiæe se. Danas æe puæi ona opruga napetosti èiju je stanjenu povr¹inu naslutio jo¹ ranije i koju je pratio kako se iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, sve vi¹e tegli, razvlaèi, bori da ostane u istom ritmu, da ¾ivi. Posle onog pro¹logodi¹njeg susreta u Topèideru bilo mu je jasno da njene posete moraju prestati jednoga dana. Èinilo mu se da taèno ocenjuje susede. Mislio je da preko tog èoveka prepoznaje u sebi nekada¹njeg kolebljivca. Apotekar je pedant, finih manira, isti kakav je on bio svojevremeno. A takvi nemaju odva¾nosti. Njihov je kukavièluk u stvari zaloga za njihov mir. I zato je znao kako æe se to dogoditi. Znao je iz vlastitog iskustva. Èitava zima pro¹la je u praæenju njenih poseta. Ustajao je kad god bi zaèuo poznate korake na stepeni¹tu i prilazio okruglom otvoru na vratima svoje mansardne sobe. Posle njenog ulaska èekao je kraj posete koji se ogla¹avao u onom poznatom ¹kripanju. Odmeravao je pa¾ljivo svaku promenu u njihovom pona¹anju. U poèetku, prilikom prvih rastanaka, sused je redovno silazio sa njom do ulice. Ali ¹to je veza du¾e trajala, silasci su postajali sve reði. U toku zime rastajali su se, istina jo¹ uvek ne¾no, na odmori¹tu ispred njegove garsonijere. Po tim rastancima mogao je najbolje da prognozira. I desilo se da je sa rado¹æu registrovao svako njihovo kraæe zadr¾avanje na odmori¹tu. Bilo je to neka besmislena radost, nimalo zlobna, jer u tim trenucima nije ni pomi¹ljao na ponor koji se neprimetno otvara u tim ljudima, neka radost igre u kojoj polako ali pouzdano pobeðuje strpljenje. Doèekao je najzad da èuje kako su vrata za¹kripala sasvim kratko. Poèela je da izlazi sama. Onda je znao da je kraj blizu. A znao je isto tako i da æe apotekar nastojati koliko god mo¾e da izbegne banalnosti. I tako, ¾elju da pribli¾no odredi dan njihovog konaènog rastanka pretvarao je polako u sve preciznije, a istovremeno i sve pomamnije oèekivanje da se uveri u zbilju tog sveta sagledanog sa visine malog okruglog otvora na vratima svoje sobe. Trebalo je voditi raèuna o raznim komponentama sluèaja, na primer o ozbiljnosti njene strasti, koja uvek mo¾e da odgodi kraj za izvesno vreme, o perspektivi nje bez njega (apotekar je, ipak, èovek finih manira i verovatno do izvesne mere du¹evan), o toj perspektivi koju joj mora ulivati u svest sistematièno, kap po kap, a koja najzad mora da joj razbistri pogled i uputi je da shvati neminovnost zavr¹etka. Kombinujuæi, pomislio je i na onaj tip ¾ene koje se ne predaju tako jednostavno, veæ se tvrdoglavo bore pletuæi nekakve dosadne zamke bez mnogo dostojanstva i pameti, ali tu je pretpostavku odbacio, istina dosta rizièno, pouzdav¹i se u taènost suda koji je stvorio o njoj tokom ranijih posmatranja. Morao je takoðe misliti o njenoj izuzetnoj situaciji, o mu¾u, devojèici i pobudama zbog kojih je dolazila apotekaru. Jednom je, ranije jo¹, pomislio da je u pitanju strah. Ali da je zaista bilo tako, onda bi èitav taj sluèaj postao kraæi, jednostavniji mo¾da, no zato mnogo ozbiljnijim posledicama nego ¹to se to inaèe de¹ava. A vi¹e od svega morao je sebi predoèiti ¹ta æe ta ¾ena izgubiti ako raskine sa susedom. Pomisao o strahu bio je veæ odbacio, a posle toga uèinila mu se ona neuporedivo manje vredna i put do taènog nala¾enja dana, èak i èasa njene poslednje posete postao je odjednom kraæi. U toku pro¹le nedelje boravila je u garsonijeri samo deset minuta. Dva dana kasnije dolazila je i zvonila, a vrata se nisu otvorila. Nekada¹nji raspored njenih poseta bio je sada samo lepa pro¹lost. I dok je bespomoæno stajala pred zatvorenim vratima, sused je bio u stanu. Sam. Ko zna ¹ta je radio. Mo¾da se ba¹ dosaðivao tog trenutka, pa ipak joj nije otvorio. A posle toga bio je potreban samo jedan kratak pogled na èitavu situaciju da mu datum tog zavr¹etka vi¹e ne bude tajna. U stvari, odredio ga je najvi¹e po nekom svom tamnom oseæanju igre. Hladno, razumno proraèunavanje bilo je samo povod za inspiraciju predviðanja. Sada se vi¹e ne usuðuje da pogleda unazad i da jo¹ jednom u mislima obuhvati taj obavljeni posao. Poverovao je da je u pravu i to mu je sasvim dovoljno. Gotovo panièno odbacuje svaku sumnju u taènost svoje pretpostavke. Sekundara æe mo¾da najvi¹e jo¹ pet ili ¹est puta obiæi svoj krug i onda æe zaèuti kako se otvaraju vrata. Du¾e ne bi smelo da potraje ovo èekanje. Zaista ne bi smelo, bar zbog onoga ¹to se de¹avalo njemu u jednom veæ odavno nestalom vremenu.

Ponovo se javi onaj èudan zvuk iz dubine dvori¹ta. Kao i maloèas, usledi¹e zaèuðeni povici deèaka, samo sada behu ne¹to ti¹i. Eto, veæ mu je jasno da je onda pogre¹no razumeo. To uop¹te nije staklo. Mo¾da je neko oborio kakav limeni predmet. Naravno, oluk. Sasvim se dobro seæa da je oluk u dvori¹tu dotrajao, pa je zid susedne zgrade posle stapanja snega s krova postao zbog toga toliko vla¾an da je u visini prizemnog stana poèeo otpadati malter. Mora da je nadstojnica pozvala limare jer su joj stanari iz ugro¾enog stana veæ dosadili svojim protestima. A deèurlija se verovatno zabavlja posmatrajuæi njihov posao. Opet za¾eli da ode do prozora i pogleda dole. Odvoji se od vrata. U stvari, pokrenuo se ne obraæajuæi pa¾nju na tresak koji je, evo, veæ treæi put dopro iz dvori¹ta. Uèinio je to neodreðeno, vi¹e da razdrma noge ukoèene od dugog stajanja, i na¹ao se tako na nekoliko koraka udaljen od staklenog okca na vratima. I odjednom, kad je veæ hteo da se vrati u stari polo¾aj, oseti iznenadni otpor. Jer èineæi taj pokret prepoznade u sebi neku neoèekivanu sumnju koja ga zaustavi. Nije to bila sumnja u taènost predviðanja onoga ¹to æe se odigrati u susedovoj garsonijeri, njeni koreni behu dublji i ona je svojom pojavom nametala jedan sasvim drugi vid stvari: otkrila mu je nalièje njegovog polo¾aja u ovom popodnevu. I postade mu sme¹no maloèa¹nje nestrpljenje. Uèini mu se kao da je sagledao samoga sebe kako stoji poguren, sveden jedino na to vrebanje i ¾edan tuðih koraka tamo napolju kao da je u njima ne¹to trajnije od svega ostalog ¹to je do¾iveo. Zaista, ¹ta bi se desilo da oni stvarno prekinu danas? Zar bi zadovoljstvo zbog ispunjenog oèekivanja moglo da se protegne i na sutra¹nji dan? Ako vi¹e ne bude svega ovog, na ¹ta æe onda tako predano usredsrediti pa¾nju? Otkako je penzionisan, pratio je uglavnom samo ¾ivot apotekara na petom spratu. U poslednje vreme to ga je praæenje toliko privuklo da je sve drugo zapostavio. A sutra, kad ¾ena vi¹e ne bude dolazila kod suseda, biæe mu nemoguæe da se ukljuèi u nova igru jer nove nema i ko zna da li posle toga postoji bilo ¹to do te mere zanimijivo da bude vredno njegove strepnje? Opet æe se naæi na samom poèetku onog vremena kad je prestao da odlazi u kancelariju i ponovo æe dani postati dvaput du¾i u tom nede¹avanju unaokolo. Sused æe ulaziti u svoju garsonijeru, izlaziæe i biæe uvek sam, zatvoren kao i dosad. I èim zazelene drvoredi na ulici, odmah posle cvetanja bagrema, nastupiæe leto poznato veæ po svojim tromim i sparnim veèerima, a on æe sedeti u mraènoj sobi nagaðajuæi poreklo zvukova ¹to su nastali dole u dvori¹tu ili u stanovima drugih ljudi i zalutali u tminu njegovog prebivali¹ta kao jedini posetioci. Ali, prepustiv¹i se ovoj iznenadnoj sumnji, primeti u njoj i jednu dosad sasvim nepoznatu misao o granici koja mora da je negde skrivena u svemu ¹to je do tog trenutka èinio, ¹to je ¾eleo, mrzeo i zbog èega je postajao tako nestabilan. Izgledalo mu je kao da napokon shvata: sve se nekako zbivalo nasporednom koloseku. Nije umeo da odredi dokle se ti tuði ¾ivoti granaju u njemu, a gde poèinje onaj pravi, njegov, èiji je on apsolutni gospodar. Za¹to da suzed, ta ¾ena, ili ma ko drugi, èine njegov ¾ivot kad je on mogao da bude i bez njih, samo da je sluèajno stanovao na nekom drugom mestu gdje ih nikada ne bi sreo. Sad bi se, na primer, drukèije oseæao da nije u ovoj sobi; uop¹te ne bi znao za njih i posmatrao bi sa nekog svog zami¹ljenog prozora Savu i povijenu liniju druma na drugoj obali po kome jure siæu¹ni automobili i podseæaju na kukce. Onda ne bi bilo ovako i sve bi zavisilo od njega samog. Ali ko zna, mo¾da ni to nije ona prava granica gde poèinje samo njegov ¾ivot. Sigurno bi onda neki drugi ljudi pomerali tu granicu i ona bi, ba¹ kao i sada, ostala nedokuèiva njegovom pogledu. Mo¾da tu i nema nikakvog drugog re¹enja osim ovog stanja koje je oko njega; mo¾da uop¹te nije ni mogla biti drukèije. Ali, ipak, negde mora da postoji samo njegov ¾ivot koji ne zavisi ni od koga. Do sada nije razmi¹ljao o njemu, a, èini mu se, samo da je ranije shvatio kako stoje stvari, starost bi mu ostala po¹teðena od raznih sitnih sramoæenja i bilo bi mnogo jednostavnije otrpeti ovo pozno aprilsko popodne sa bukom i deèjim glasovima iz dvori¹ta. Da li je kasno da sad potra¾i tu skrivenu i verovatno u mnogom zaparlo¾enu granicu sebe? Mo¾e li mu ona ne¹to pomoæi ako je naðe? I zar bi onda bilo manje svejedno ¹to ima pedeset i osam godina i ¹to svakog jutra odbrojava u ka¹ièici ¹eæera neke bljutave kapljice od kojih mu se posle dugo topi ukus gorèine u ustima?

Zbunjen, priðe otvorenom prozoru i nasloni se na donji ram ne spu¹tajuæi pogled prema dvori¹tu. Spazi kako se u daljini prepliæu krovovi, a iza njih izbija tanka, jedva ozelenela traka ravnice. Meðutim, neravna leða varo¹i ostado¹e negde pri dnu i posta¹e slièna nekakvom sivom i zamrznutom talogu, jer pogled mu upi prostranstvo predveèernjeg neba, a oèi zasuzi¹e od napora da prihvate i zadr¾e let nekih taèaka-lasta koje su kru¾ile ispod retkih crvenih oblaka na zapadu. April. Prvi put shvati ozbiljno tu èinjenicu proleæa koju je veæ danima pratio samo u odjecima ¹to su se uvlaèili kroz otvoren prozor njegove sobe. I upla¹i se. Oseti nekakvu sme¹nu vrtoglavicu sliènu onoj koja se javlja kod ljudi ¹to, nenavikli, posmatraju sa neke stare kule ili crkvenog tornja svet kako se smanjen prostire i gmi¾e duboko negde na dnu provalije. Za¾muri u nadi da æe na taj naèin odagnati neprijatan do¾ivljaj daljine, ali ipak ne posti¾e ni¹ta jer ga na nju podseti povetarac koji mu napuni pluæa tim istim proleæem donetim sa ravnice iznad koje se isto tako tuðe i resko crvene oblaci i isto kru¾e laste.

Naglo zatvori prozor, okrene se i tek tada se nakani da ponovo otvori oèi. Prvo ¹to je ugledao be¹e ivica dugaèkog pohabanog tepiha koja se dovukla gotovo do samih vrata. Zatim poku¹a da se ponovo vrati na maloèa¹nju misao koju je prekinuo svojim odlaskom do prozora. Razoèaran, shvati da je sada besmisleno tra¾iti u sebi onakvu jasnoæu, jer sigurno vi¹e neæe biti u stanju da je postigne u toku dana¹njeg dana. Pogled mu se zaustavi na novinama razastrtim preko kreveta. Seti se feljtona. Do vrata! Brzo izvadi d¾epni sat. Jo¹ samo minut do ¹est...

Na¹av¹i ze opet iza stakla svoje osmatraènice, ugleda pusto i veæ malo smraèeno odmori¹te ispred susedovog stana na petom spratu. Da nije maloèas iza¹la, zapita se za strepnjom. Ipak, kao da sam sebi odgovara, zavrti u neverici glavom. Jer èuo bi kako ¹kripe vrata. Siguzno bi èuo. I nastavi da vreba izlaz iz apotekareve garsonijere s istom predano¹æu kao da uop¹te nije prekidao ovaj posao.