Zoe

- Lero Arsen? - Ja sam.

"Slu¾ba sigurnosti Republike Kozilije" - pisalo je na maloj èetvrtastoj legitimaciji, koju je tajni agent brzim pokretom izvukao iz unutra¹njeg d¾epa blejzera, rutinski otvorio i isto tako hitro vratio natrag.

- Ne treba... - spreèi dalje predstavljanje. - Uðite!

Propustio je policajca u dnevnu sobu.

- Oèekivali ste nas? - upita agent obilazeæi prostoriju gipkim koracima. Zavirio je iza zavese u kuhinjski deo i od¹krinuo vrata spavaæe sobe.

- Da! - rekao je. - Oèekivao sam vas.

Èovek iznenada zastade:

- A, za¹to?

- Pa, ne znam... Mislio sam da je kod nas takav obièaj.

- Ili mo¾da imate neèistu savest?

- Imam. Krao sam smokve kad sam bio mali.

Agent nije primetio njegov poku¹aj da bude duhovit.

- Jesmo li sami? - upita.

- Moji su na Trgu.

Sruèio se u njegovu omiljenu fotelju i izvadio izlizani ko¾ni notes. Ovla¾io je ka¾iprst jezikom i polako listao stranice do slova L.

- Lero Arsen... - proèita srièuæi. - Trideset devet godina, istorièar umetnosti, o¾enjen, otac ¾enskog deteta, neka¾njavan, pro¹lost primerna... Jesam li ¹to ispustio?

Ne, ni¹ta.

Èitav njegov ¾ivot stao je u tih nekoliko poni¾avajuæe ¹turih podataka, proèitanih muklim ju¾njaèkim akcentom, koji nije skrivao crnoluèko plemensko poreklo.

- Obave¹teni smo da nameravate u Ameriku?

- Da - reèe - nameravam.

- Razlog?

Agent je odabrao bolji polo¾aj. Smestio se u senku, a Arsenu je prepustio visoku stolicu prema svetlu.

- Napisao sam to u molbi za paso¹! - reèe, ljut na sebe ¹to veæ gubi ¾ivce.

Èitao sam! - preseèe ga agent. - Ali voleo bih da to i lièno èujem!

Na Arsenovom licu titrali su refleksi mora prelomljeni kroz treperave kro¹nje na trgu.

- Iz New Yorka nam je javljeno...

- Ko je javio?

- Na¹ konzul... - kazao je, u¾ivajuæi za¹titu u zvuku te titule van svake sumnje.

- Dalje?

- ... da æe se dvadeset i petog septembra na aukciji kod Parke Berneta...

- Kod koga?

- Kod Parke Berneta; to je amerièka filijala londonskog Sothebya...

- Kako se pi¹e?

Rekao mu je.

- Biæe izlo¾ena na prodaju i jedna slika Valdemara Udinija. Vi, naravno, znate na¹eg najveæeg slikara.

- Kako se pi¹e? - ponovi agent.

- V-a-l-d-e-m-a-r U-d-i-n-i.

Zapisao je ispla¾enog jezika, te¹ko di¹uæi.

- Dalje?

- Kao kustosu njegove zavièajne galerije, meni je nalo¾eno da uèestvujem na licitaciji i poku¹am da za nas otkupim tu sliku, koja je...

Zastao je u nedoumici.

- Koja je, ¹ta?

Kako da objasni jednom tajnom agentu èoveku od ovoga sveta, da se radi o, mo¾da, kljuènom platnu nesreænog Valdemara, portretu "Devojèice sa lutkom" iz 1942. - njegove najplodnije godine, koja nosi sva obele¾ja blistavog stila: prozraènost namaza, virtuozan, ne¾an crte¾ koji i¹èezava i izranja iz sfumata poput kozilijanskih reka ponornica, uvek drukèiji, uvek sve¾ i neponovljiv? U toj njegovoj fazi najprisutniji je naèin na koji je veliki majstor sme¹tao figure pod okrilje tame zasenjenih enterijera, ¹to sve njegove likove i oblike obavija sumrakom punim nagove¹taja.

Umesto svega, reèe:

- ... od neocenjivog znaèaja za kulturno-istorijsko nasleðe na¹e zemlje.

- Ako sam dobro razumeo - reèe agent - vi smatrate da je ta slika toliko va¾na da se zbog nje mora putovati èak u...

- Ja ne smatram ni¹ta! - prekide ga Arsen. - Drugi smatraju.

- Al' je danas sparina! - uzdahnu èovek, skidajuæi blejzer.

Levo rame bilo mu je sapeto ko¾nim remenjem na kome je visila futrola za slu¾beni pi¹tolj. Hoæe da me zapla¹i, pomisli Arsen! U svetlom septemberskom danu, sa povetarcem koji je iz luke donosio mirise sardela, katrana i borovine, crna futrola revolvera na kai¹evima preko oznojene mrlje pod pazuhom, delovala je poput reza ¾iletom po belom platnu kroz koje se iznenada ukaza pretnja. Pa i pored toga ¹to nije bio kriv ni u kom pogledu (sem mo¾da zbog onoga o èemu je mislio s vremena na vreme), oseæao je da sav drhti, uznemiren prisustvom ovog niskog, trbu¹astog èoveka atletskih pleæa, èije lice krasi uobièajeni tip domaæih brkova, istih onakvih kakve je imao Major Saracen - Otac Nacije.

- Nije vam neprijatno? - upita ga agent.

- Zbog èega?

- Ka¾u da susret sa policijom nije nikada ugodan?

- Pa, vi ste na¹a policija! kazao je. - Ne neèija tuða.

- Drago mi je da tako mislite.

Ustao je iz fotelje i pro¹etao se po sobi.

- Imate lep stan... - reèe.

Arsen je bio ponosan na svoju predostro¾nost. Dva dana ranije sklonio je sa zida reprodukciju Picassove "¾ene koja plaèe", a iz police sa knjigama i¹èezli su Orwellova 1984. (nalazila se na indeksu Kozilije pod brojem tri) i, za svaki sluèaj, Mali princ Antoinea Saint-Exup‚ryja. Na ostrvu, naime, nisu voleli prinèeve i princeze. Podseæali su isuvi¹e na svrgnutu dinastiju Kudelina. Umesto rasplakane ¾ene, sa zida se sada sme¹io Major u padobranskoj uniformi.

- Jeste li sve ovo proèitali? - upita ga agent pokazujuæi na knjige.

- Uglavnom... - reèe.

Pratio je agentovo kru¾no kretanje po svom privatnom ¾ivotu. Kao da ponovo bespomoæno stoji na garnizonskoj pisti iznad otvorenog sanduka sa najintimnijim predmetima, za vreme jedne od bezbroj svakodnevnih smotri. Postrojavali su ih i prozivali po nekoliko puta dnevno, preturali im po stvarima, cerekajuæi se kad bi nai¹li na fotografije ¾ena i devojaka zalepljenih na poklopcu. Èitali im pisma. Izmrvili mu detelinu sa èetiri lista.

Lero Arsen!

Kazano tim redosledom, ime mu je i samom zvuèalo strano. Predstavljalo je samo jedan red na nekom dugaèkom spisku Kozilije, pretvorene u garnizon. Na ovom ostrvu èoveka ni¹ta nije moglo da za¹titi od povremenih prozivki i preturanja po liènim stvarima. Niko tako nije umeo da svede na razumnu meru svoje sinove kao rodna Kozilija! Nekoliko sati èekanja na prozivku, sa suncem na temenu, u stanju je da istopi i najveæe bronzane spomenike.

Bilo mu je veæ dosta tradicionalne kozilijanske podozrivosti, koju je poèeo da intenzivno oseæa veæ onoga èasa kada se po Mimozi proèulo da æe mo¾da putovati u Sjedinjene Dr¾ave. Primetio je to najpre po svom telefonu i onom jedva èujnom "klak", ¹to se pojavljivalo uvek kada podigne slu¹alicu. Negde se ukljuèivao magnetofon. Otvaranje po¹te i ponovno neve¹to lepljenje koverata sa obaveznim otiscima prljavih prstiju ulazilo je takoðe u pripremni deo njegovog putovanja. U nered po fiokama njegovog stola u Galeriji (ludilo u kome je jedino Arsen nazirao neki metod) upetljala se neèija tuða urednost. Nisu se èak ni trudili da prihiju premetaèine. Kozilija je davala na taj naèin do znanja da pazi na svoga sina Lera Arsena. Poseta tajnog agenta iz Slu¾be sigurnosti, nadao se Arsen, poslednji je korak, koji nije te¹ko predvideti u nizu sitnih sluèajnosti.

Agent je ¹umno mokrio u njegovom toaletu.

Kada se izaðe kroz gradske kapije Mimoze i krene krivudavim, uskim putem, ¹to jo¹ od antièkih vremena prati blagi luk Zaliva mazgi, za pola sata pe¹aèenja kroz ¾ivi tunel mimoza i pinija, sti¾e se do tro¹nog samostana posveæenog Benediktu iz Nursije, podignutom sredinom devetog veka. U njemu su pripremani za put oni Kozilijanci koje bi nekada¹nja Republika odredila da je predstavljaju po tuðim zemljama u diplomatiji ili trgovaèkim poslovima. Porodice su ih pratile samo do gradskih vratnica i tu se opra¹tale, mada su pre stvarnog odlaska sa Ostrva provodili obavezno po mesec dana kod benediktinaca.

Kroz prozore æelija mogli su da vide krovove svojih kuæa. Mogli su pratiti isplovljavanje ribarskih èamaca iz gradske luèice, a oni sa o¹trijim vidom èak su raspoznavali koji èamac pripada kojoj porodici, dok su za svoje najbli¾e veæ bili daleko u belom svetu.

Kroz kakvu su tajnu obuku prolazili, nikada niko nije saznao. Oni koji bi mogli da ne¹to ka¾u pouzdanije o tome, veæ su stoleæima mrtvi. U arhivima, pak, nema pisanih tragova o njihovim tajanstvenim pripremama. Mo¾da su bile u pitanju lekcije iz lepog ophoðenja, dvorske etikecije i jezika, sakupljanja korisnih podataka ili makijavelizma - ili su veæ tada uèeni da je Kozilija najbolji od svih moguæih svetova, jedina prava, jedina za koju se vredi ¾rtvovati, varati, podmiæivati, trovati i krijumèariti, uhoditi, nadmudrivati se sa lukavim Mleèanima i sifilistiènim pa¹ama sa Porte... Ko zna?

Prohujali su vekovi, planeta se, zahvaljujuæi nadzvuènim avionskim linijama, smanjila na velièinu pomorand¾e, ali prastari kozilijanski zakon jo¹ je na snazi.

Samo ¹to pripreme za susret sa svetom vi¹e ne obavljaju skromni benediktinci u redovnièkim haljama od valjanog sukna, veæ su njihovu ulogu 1977. preuzeli brkati slu¾benici sigurnosti. Su¹tina je ostala ista.

"Oèekivali ste nas?"

Naravno! Oèekujemo vas poslednjih jedanaest vekova; ¹ta je u tome èudno? Molim vas, preðite na stvar!

- Za¹to si nervozan? - upita ga iznenada agent, zagledav¹i se u njegovu levu nogu, koja je sama od sebe ludaèki odbrojavala neki unutra¹nji ritam. Noga - izdajica!

Dotada¹nji odmereni agentov ton iznenada spade sa njega ko ¹to spada futrola sa podmazanog pi¹tolja. Arsen se jedan trenutak dvoumio da li i on da preðe na ti, ali ipak odluèi da je bolje ostati na vi-poziciji.

- Nije moja ideja da putujem u New York zbog te slike! - kazao je. - Jednostavno, ministar kulture me je odredio da odem tamo i kupim tog Udinija i to je sve! A on je moj direktni pretpostavljeni. Vr¹im svoju du¾nost, ba¹ kao i vi.

Posetilac mu se uneo u lice:

- Za¹to ba¹ tebe?

Osetio je u nozdrvama uvredljivo blizak dah izme¹ane travarice, piva, jeftinog miri¹ljavog ulja za kosu i cigareta "Diplomat", koji samo izabrani Kozilijanci mogu da kupuju u zatvorenim magacinima na specijalne karte.

- Hoæete li da znate za¹to? Zbog toga ¹to sam jedini ja u stanju da razlikujem pravog od la¾nog Udinija...

Agent je najzad pre¹ao na stvar:

- Ne bi mogao da poduèi¹ nekog drugog u tome?

- Mogao bih... - kazao je klateèi se na zadnjim nogama stolice. - Trebalo bi mi samo malo vremena.

Policajac je otvorio penkalo, spremajuæi se da zapi¹e rok.

- Koliko?

- Tridesetak godina - reèe Arsen - pod uslovom da je deèko talentovan i da poène da se bavi slikama veæ od desete godine. Imate li nekoga u vidu?

Èovek je ljutito sklopio notes i zatvorio penkalo. Ustao je iz fotelje, navukao sako i sa rukama na leðima pri¹ao prozoru. Stojeæi iza njega, Arsen je poku¹avao da odgonetne za¹to se na Koziliji putovanje u inostranstvo smatra oduvek velikom privilegijom, a bekstvo najveæim zloèinom?

"Nemamo ba¹ mnogo prednosti nad ostalim narodima," mislio je, "sem klime koja je pravi dar Bo¾ji! Proseèna godi¹nja temperatura 15 stepeni Celzijusa. Veèito proleæe!"

Preko Trga 10. septembra vukla se kolona mesnih ribara. Teglili su na ramenima svoja te¹ka vesla prema luci. U priobalnim ostrvskim gradovima sva vesla su morala da budu predata luèkim vlastima najkasnije do sedam èasova uveèe. Svi vanbrodski motori takoðe. One stacionirane u utrobama brodova, svake veèeri plombirali su do jutra naroèito ovla¹teni slu¾benici kapetanije. Zvali su ih Plombe. Vesla su vraæana izjutra, posle mnogo èekanja, guranja u redu i svakodnevnih svaða. Ova odluka stupila je na snagu jo¹ pre tri godine, kada su bekstva èamcima postala isuvi¹e èesta.

No, ni ovaj prizor nije mogao da pokvari lepotu ranog jesenjeg dana, koji je svako prozorsko staklo pretvarao u bru¹eni dijamant. Sunce je simbolièno izlazilo iza ¹iljastih tornjeva Rezidencije, biv¹eg dvorca Kudelina, podignutog na povi¹enom platou gradske tvrðave. Major Saracen motrio je odozgo na svaki pokret glavnog grada. Poput ra¹irenih krila kakvog grabljivog galeba, Rezidencija se nadnosila centralnom palatom i levim i desnim paviljonom nad Mimozu, pritiskajuæi trg izve¹taèenim pseudorenesansnim stilom sa primesama, ko zna zbog èega, mavarske arhitekture.

Æutali su, oslu¹kujuæi tupi zvon monta¾nih cevi, od kojih su radnici podizali sveèanu tribinu. Sa nje æe 10. septembra Major Saracen, predsednik Vojnog saveta, pratiti paradu elitnih trupa i odr¾ati jedan od svojih uobièajenih govora protiv nevidljivih spoljnih i unutra¹njih neprijatelja. Arsen je znao: Major æe kazati da "oni veæ vekovima vrebaju iz zasede na slobodu na¹eg sreænog, sunèanog Ostrva!"

Nasred Trga, odmah ispred tribine èija se metalna pauæina veæ nazirala, poput stra¹ila u polju, stajao je na jednoj nozi, u pozi barske ptice, gradski ludak, nekada¹nji direktor Informativne agencije Kozilije (I.A.K.), koji je izgubio razum posle duge istrage i sramnog pada. Kad èovek poludi, èak ga i u Mimozi ostavljaju na miru. Ni Vojni savet se nije usuðivao da prekr¹i stari obièaj da ludake i golubove nije dobro ubijati, jer to uvek donosi nesreæu. Arsen je na neki naèin zavideo ludaku. Bio je veæ s one strane.

Radnici namerno tresnu¹e jednu dugaèku cev na kamene ploèe iza njegovih leða, pa zapla¹eni siromah odskakuta na jednoj nozi, lupajuèi krilima.

Ne gledajuæi ga i ne okreæuæi se, agent preko ramena pru¾i Arsenu bez reèi novi ¾uti paso¹.

- Nije trebalo da di¾ete ton... - pre¹ao je ponovo na vi.

- Uvek tako govorim - reèe on.

- Imate li kakve rodbine u Americi?

- Imao sam strica. Umro je.

- Gde je ¾iveo?

- U Chicagu.

- Nikog drugog tamo ne poznajete?

- Nikoga.

- Dobro! - reèe agent. - Izbegavajte susrete sa emigrantima. Oni znaju biti opasni. Klonite se takoðe razgovora o politici.

- Ne bavim se politikom...

- Bavi¹ se ti i te kako! - zare¾a onaj. - I nebavljenje je neko vra¾je bavljenje. Ali, ako te budu pitali o nama, slobodno ka¾i da se ne bavi¹! To æe biti mnogo bolje nego da se u ne¹to upetlja¹.

"A pitaæe te svugde samo tri stvari," kazao mu je pre nedelju dana na Terasi profesor Kuzen, kada ga je obavestio da mo¾da putuje u Ameriku. "Prva stvar: koliko Kozilija ima politièkih zatvorenika? Druga: da li je predsednik Kozilije zaista lud? I treæa: gde je, uop¹te, Kozilija?"

Gledajuæi i dalje kroz prozor, Arsen se upita za¹to nijedan domaæi slikar nije obradio temu horizontalnih vesala, koja presecaju Trg o¹trim senkama.

- Jo¹ ne¹to - unese mu se ponovo agent u lice. - Ne smete ni jednog trenutka zaboraviti da ste odgovorni, ne samo za svoju zemlju veæ i za svoju ¾enu i kæerku, koje ostaju ovde. Pamet u glavu!

Stajali su jedan naspram drugog æuteæi, a onda agent izvadi iz d¾epa upaljaè marke "Ronson" i ¹kljocnu njim dva puta bez uspeha.

- Ako se seti¹ - reèe - donesi mi teèni gas za punjenje. ¹teta ovakvog upaljaèa!

Otpratio ga je do vrata.

- Razume se, o na¹em razgovoru nikome ni reèi!

Tako je najzad oodgonetnuo staru misteriju: ¹ta su radili u benediktinskom samostanu oni davni emisari pre odlaska u svet?

Arsen je odleteo za Atinu dvadeset i èetvrtog septembra ujutru, poluvojnim transporterom domaæe kompanije Aero-Kob. Oko niskih maskiranih hangara za mlazne lovce, ukopanih u zemlju, preteæi su virile cevi protivavionskih baterija. Ostrvo - bodljikavi je¾. Iz zvuènika je krkljao mar¹ vazduhoplovaca Kozilije:

Ponosni èuvari tvoga modrog neba,

Spremni su da ginu, ako treba...

To je bilo Arsenovo prvo putovanje u svet posle sedamnaest godina. Poslednji put bio je u Veneciji na kongresu istorièara umetnosti Mediterana, i ponekad je sanjao da pije kafu na Trgu svetog Marka kod "Florijana". Otkako je Major Saracen do¹ao na vlast, retko je ko dolazio na Koziliju, a jo¹ reðe odlazio iz nje. Major je najpre proterao britanske hipike, pod optu¾bom da raznose drogu i va¹ke, a zatim je sasvim ukinuo turizam, da bi "spasao kozilijanski mentalitet od prostituisanja". Hoteli su, uglavnom, pretvoreni u magacine, osim vile "Belvedere" gde stanuju inostrani dopisnici i ono malo diplomata ¹to se zadr¾alo na Koziliji. Od nekada èuvenih pla¾a u Mimozi napravljeni su sabirni centri za prikupljanje ptièijeg izmeta. Na svom zimskom putovanju prema Jugu, naime, milioni ptica selica sleæu na obale ostrva. Njihov speèeni izmet, bogat mineralima, glavni je izvozni artikal zemlje.

"Mi ¾ivimo izvozeæi svoja govna!" - kazao je jedanput profesor Kuzen na Terasi.

Da Kozilija izvozi i druge stvari, Arsen se uverio èim je zakoraèio u avion. U transporteru-hladnjaèi, koji je za sada predstavljao jedinu vezu ostrva sa svetom, temperatura se spustila ispod nule. Sedi¹ta za putnike su izbaèena, a umesto njih, du¾ èitavog trupa, visile su koze obe¹ene za stra¹nje noge o nizove mesarskih kuka. Po patosu ove leteæe klanice, zgru¹ena krv lepila se za ðonove.

Razmièuæi ledena trupla skorene dlake, probijao se s mukom prema ¹est preostalih sedi¹ta. U potiljak su mu buljile izvrnute i razrogaèene kozje oèi, koje kao da su u nekoj dijaboliènoj igri dubile na glavama.

Odeven u lako jesenje odelo, Arsen se tresao od hladnoæe i u¾asa u krilatom fri¾ideru. Pored njega i mrtvih ¾ivotinja, za Atinu je letelo jo¹ samo pet putnika. Po¹to su, verovatno, èe¹æe putovali sa Kozilije, odnekud su nabavili æebad, a jedan od njih, neki poslovan èovek sa samsonajt-torbom u krilu, bio je do brade uvuèen u prozirnu plastiènu vreæu koja ga je ¹titila od hladnoæe.

Dva strana vojna struènjaka oèigledno su se lo¹e oseæala preru¹ena u nova, civilna odela. Zadr¾ali su u pokretima vojnièku odseènost. Pokraj Arsena je sedeo feminizirani kreator pariske modne kuæe za koju su u Mimozi radili pogoni mesne ko¾are. Izraðivali su kapute od kozije ko¾e po njegovim nacrtima. Radna snaga bila je na ostrvu jeftina, a ruèni rad cenjen u Evropi.

Vireæi kroz prozor, okrenut, sreæom, pristani¹noj zgradi, dugaèkoj baraci prekrivenoj maskirnom bojom, Arsen je mogao jo¹ dugo pre poletanja da gleda dve lepr¹ave bele haljine. Okru¾ene sivomaslinastim uniformama komandosa, liæile su na dva za¹titna znaka za ne¾nost. Dve Maje.

- Tatice, ali oni muèe Crnce!

- Pa, ja nisam crn - kazao je. - ©ta hoæe¹ da ti donesem iz Amerike?

- Neæu ni¹ta od njih! - stisla je svoje male pesnice. - Oni nas ne vole...

Kao i ostala deca, njegova mala Maja nosila je na grudima veliki bed¾ sa kojeg je toplo, ali strogo gledao Major daleko u buduænost izabranog Ostrva, u koje su uprte oèi sveta.

Jo¹ èetiri godine delile su je od posveæivanja, kako na Koziliji zovu porodiènu sveèanost uvoðenja dece u tajne odraslih. Kada bude imala dvanaest, sastaæe se, kao sluèajno, na njenom roðendanu èitava porodica. Taènije, onaj njen deo ¹to jo¹ nije sasvim ucenjen ¾ivotom da bi morao verovati propagandi Dr¾avne slu¾be za informacije. Tada æe maloj Maji otac objasniti neke va¾ne stvari, o kojima ne sme da govori u ¹koli. Posvetiæe je u istinu. Od tog trenutka, nauèiæe da æuti kad treba. Da se pretvara dok aplaudira. Da bude strpljiva i da èeka. Nauèiæe jo¹ da jedna velika zemlja nije najbolji prijatelj kozilijanskog naroda i da su mnogi sinovi Ostrva uzauvek i¹èezli u njenim nepreglednim pustarama. Saznaæe, najzad, ko su zaista izdajnici, a ko rodoljubi. Biæe joj ukratko isprièana prava istorija kozilijanskog naroda, od vremena kada se njeno pleme zavadilo sa starim Grcima i doplovilo na èunovima do Ostrva, pa sve do vladavine Majora Saracena.

Mada potpuno nepoznat savremenim etnolozima, tajni kozilijanski obièaj posveæivanja postao je veæ odavno najva¾nija sveèanost svake porodice. Posle tog æina, ukuæani su mogli slobodnije da di¹u i govore pod svojim krovom, bez straha da æe ih mali¹ani prijaviti uèiteljima i vaspitaèima. Ovi su ih, opet, navikavali da svakog jutra u naroèito odreðene sveske, "sva¹tare", upi¹u svaku sumnjivu reè koju èuju od roditelja. Novi kozilijanski moral, star sedamnaest godina, smatrao je, naime, "la¾nim drugarstvom" skrivanje tuðih tajni. Deca su prijavljivala svoje male susede kada bi im ¹aputali na èasu, i zato bila pohvaljivana.

Dvanaest godina smatrano je na Koziliji dovoljnom zrelo¹æu da se otpoène dvostruki ¾ivot.

Mala Maja imala je tek osam.

Ispod ve¹tiæijeg krila koje je podrhtavalo pod naletima maestrala, Arsen uskoro ugleda ogromnu isko¹enu ploèu Mediterana i vinograde svog ostrva, oko koga su, poput zelenih buba, patrolirali vojni brodovi, ostavljajuæi za sobom dugaèke bele pruge. Kozilija - prirodni nosaè aviona!

Sve vreme leta do Atine, kozja tela su se tupo sudarala, kad god bi se avion nakrenuo. Oslu¹kivao je te mukle udarce i èegrtanje mesarskih lanaca. Na atinski aerodrom, na kome se topila asfaltna pista od vruæine, iza¹ao je polusmrznut i okrvavljen. Poku¹ao je da ovla¾enom maramicom skine krvave mrlje, i na tim mestima njegovog tamnog odela ostale su bledoru¾ièaste fleke.

Grci, sa kojima je Arsenova zemlja, posle poznatog ribarskog rata iz 1971, odr¾avala samo najnu¾nije diplomatske odnose na nivou otpravnika poslova, rasparali su mu dletima postavu novog kofera. Bio je ponosan na taj kovèeg. Nabavili su mu ga preko veza, naroèito za ovo putovanje, u diplomatskom magacinu. Carinici su se podrugljivo sme¹kali dok je trpao natrag oskrnavljene stvari.

Morao je da èeka oko dva i po sata na sletanje PAN-AM ovog Boeinga-747 na atinski aerodrom. Razgledao je kao opèinjen djuti-fri-¹op po kome se razlivao diskretni sirtaki. Zbunio ga je taj ¹aroliki, opu¹teni narod, ¹to èakrlja na svim jezicima, opija se za pultovima barova, kupuje cigarete, piæa, zlato i mirise, kao da su besplatni, u ovoj riznici zatrpanoj blagostanjem jedne druge civilizacije.

Naruèio je dvostruku espreso-kafu u sneku, ali kad je u¾urbanom momku iza pulta ponudio kozilijanske lire, ovaj ih sa gaðenjem odgurnu kao da su ku¾ne, i poèe histerièno da nabraja valutu koju prima: dolari, drahme, marke, funte... Èinilo mu se da ga svi za ¹ankom posmatraju sa prezirom. Izvukao je iz d¾epa èekovnu knji¾icu na deset hiljada dolara i oznojenim prstima poku¹ao da potpi¹e jedan èek. Dali su mu èekovnu knji¾icu u kozilijanskoj Dr¾avnoj banci, radi plaæanja slike Valdemara Udinija. Barmenje odgurnuo èek na sto dolara, objasniv¹i mu da za tako male konzumacije primaju samo ke¹. U¾ivao je, oèigledno, u njegovoj neprilici, koju prekide neki pijani grèki mornar. Platio je Arsenu kafu zajedno sa svojim piæem.

- Nema veze! - kazao je. - Pa, mi smo, i pored svega, prve kom¹ije!

Amerika - koliko obeæanja u toj reèi ¹to Kozilijance prati od najmanjih nogu!

Mada su veæ odavno sve veze prekinute, nema Kozilijanca koji ne zna da na novom kontinentu ¾ivi isto toliko njegovog naroda kao i na Ostrvu. Da govore istim jezikom, uzimaju za ¾ene Kozilijanke i slave iste svece.

Arsen je pripadao onoj vrsti savremenih uroðenika ¹to se jo¹ jedino zadr¾ala u ponekom od dotrajalih mediteranskih gradova, gde sveop¹te tehnièko ludilo jo¹ nije uni¹tilo bajku o malim èoveèuljcima koji sviraju i pevaju u unutra¹njosti radio-aparata. Èesto je i sam, smejuæi se, priznavao da ga jo¹ uvek èudi kako radi telefon, i da mu niko nikada nije uspeo da objasni kako se pojavljuje slika na ekranu televizora!

No, jedna od najveæih misterija za Arsena je oduvek bio avion! Najpre, zbog toga ¹to je veoma retko leteo (mo¾da samo dva ili tri puta u ¾ivotu), a zatim, ¹to mu nikako nije bilo jasno kako uspeva da poleti ne¹to toliko te¹ko. Dok je "d¾ambo" rulao, Arsen se zaista nije nadao da æe ta letilica, golema kao kuæa, sa tri bioskopa, barom i svim onim raskomoæenim narodom u utrobi, uop¹te uspeti da se odlepi od zemlje.

Prvi put je video toliko crnaca na jednom mestu. Divio se eleganciji sa kojom su nosili svoju odeæu smelih boja.

Njegovo tamnomrko odelo u koje je polagao toliko nade, uèini mu se sumornim i jadnim.

Sada æuti i leti iznad okeana, koji sa visine od trinaest hiljada metara izgleda kao beskonaèno modro ni¹tavilo.

Leti zajedno sa danom, a ¹to du¾e leti, sve je svetlije i svetlije. Pilot je rekao da æe, leteæi tako, zaraditi æitavih ¹est èasova ¾ivota vi¹e. ©ta da uèini sa tim zaraðennim vremenom? Kao da ga ionako nema odvi¹e!

Preleteæe za samo osam sati put koji je njegov stric Oliver, neka mu je laka amerièka zemlja, prelazio mesec i po dana u potpalublju nekog ploveæeg groblja. Tra¾io je pogledom taj brod izgubljenih du¹a, ali dole, ispod sebe, video je samo bledu plavièastu izmaglicu.

Znao je: njegov pokojni stric izlazio je po noæi na palubu i zavijao kozilijansku krd¾u u italijanske novine. Gledao je u zvezde, ispod kojih pola veka kasnije elegantno leti njegov sinovac Arsen Lero u ovom leteæem bioskopu, isto onako bespomoæan kao i on.

Mada je prohujalo vi¹e od pola veka, opet su na istom!

Stric Oliver nije znao da pliva - on ne zna da leti.

Spavao je i sanjao Ameriku.

- Hej, ljudi! - probudi ga nazalni pilotov glas. - Evo nas, najzad, kod kuæe!

New York, New York...

- Lero Arsen?

Ponovo prezime, pa tek onda ime! Pri¹ao mu je elegantan èovek koga su sa Kozilijom povezivali jo¹ jedino taèno iskopirani brkovi Majora - Oca Nacije, i brada stara dva dana.

- Savetnik Baro... - predstavio se. - Ja sam iz Konzulata.

- Kako ste me poznali? - upita Arsen.

- Po cipelama - odgovori onaj sa neskrivenim gaðenjem. - I po nogavicama! Kod nas se jo¹ uvek izgleda nose kratke i uske.

Èekajuæi na carinski pregled, èinilo mu se da bi jedanput morao da napi¹e opse¾nu studiju o brkovima svoje domovine. Oni se znatno razlikuju od hajduèkih brèina balkanskih naroda na severu. To nisu ni ufitiljeni, ¹iljati brèiæi … la Amadeo Nazzari njihovih italijanskih suseda. Kozilijanski brkovi kao da izviru iz sane strnjike na bradama. Zaista je pravo èudo kako je savetnik Baro usred New Yorka, gde su svi na aerodromu glatko izbrijani, uspevao da odr¾i bradu staru samo dva dana! Da ne bude ni izbrijan ni zarastao u pravu bradurinu! Uvek samo ta dvodnevna strnjika...

Razmi¹ljao je godinama o tom fenomenu, sve dok mu profesor Kuzen nije otkrio jednostavan razlog: njegovi sunarodnici se briju uveèe, kako bi ujutru mogli da spavaju malo du¾e.

Setio se svog oca i njegovog ritualnog brijanja u kuhinji, gde se naginjao nad malo napuklo ogledalo prislonjeno uz bokal vina, u kome je uvek plutala po koja udavljena muva. Ruènik prebaèen preko kolena! Dok je bio deèak, svake veèeri pred spavanje posmatrao je taj sveèani obred, kao da prisustvuje uvoðenju u svetu mu¹kost.

Pred tamnoputim diplomatom, Arsen se, kao i obièno, oseæao krivim, veæ i zbog toga ¹to je izbrijan i pored èitavog dana letanja. Obrijao se u toaletu aviona, iznad ameriæke obale, umio se i povratio sjaj izga¾enim cipelama, trljajuæi ih o nogavice. Bio je kriv i zbog toga ¹to se razlikuje od svog o¹trobradog crnomanjastog naroda. Put mu je bila svetlija (dar od majke, slovenskog porekla) i nije bio sklon gojenju u èetrdesetim. Taj uobièajeni tip tamnoputih mu¹karaca sa brkovima, kojima je, i pored amerièkog namaza, pripadao savetnik Baro, kao da je imao neki preæutni, tajni naèin sporazumevanja - pripadnost bratstvu u koje nikada nije pripu¹ten, i pored boje svoje kose.

Vozio se kao omamljen od aerodroma Kenneddy do Manhattana iza æutljivih leða savetnikovih. Budeæi se povremeno, ugledao bi zidove oblepljene starim afi¹ima, gomile crnih vreæa sa smeæem, konstrukciju nekog ¹irokog mosta - puste ulice bez prolaznika...

- A sad se po¹teno ispavajte! - kazao mu je savetnik, ostavljajuæi ga u sobi hotela "Paradise" na istoènoj strani 56. ulice. - Tako æete lak¹e savladati vremensku razliku. Sutra ujutru idemo da pogledamo tu sliku. U podne je aukcija.

Spustio je svoju posetnicu pokraj telefona i, okrenuv¹i se na vratima, rekao:

- Ne savetujem vam da izlazite sami iz hotela. Ovo je opasan grad. Zakljuèajte sve tri brave. Ujutru æu doæi po vas...

Tek kada je Baro iza¹ao, razgledao je pa¾ljivije jazbinu u kojoj se na¹ao.

- Zgodno mesto za samoubice! - pomisli i pobe¾e u televizijski ekran, iz koga su kuljale obojene slike.

Prve noæi u New Yorku Arsen nije ni oka sklopio.

Gledao je do zore program, prebacujuæi se izgladnelo s jednoga na drugi kanal, sve dok mu se ne zavrte u glavi od boja, reèi i stvari koje su mu nudile lepe, platinaste ¾ene iz reklama.

Jo¹ se umivao posle brijanja kada mu zazvoni telefon.

Savetnik ga je èekao u holu.

Pola sata kasnije, stajao je u Parke Bernetu pred portretom "Devojèice sa lutkom".

Poðe za tragom razdra¾ujuæe nestrpljivosti koja ga je obuzimala, uèini jo¹ jedan odluèan, dodatni napor da razume mutno oseæanje, renio bi se bezrazlo¾ne, a neute¹ne tuge pred njenim ljupkim licem, i tada shvati da je, u stvari, ovoga èasa siroma¹ni roðak izdaleka koji je stigao da poseti jedno dete predano na staranje strancima u tuðini. Tom detetu je dobro: æuvaju ga i neguju, ima sve ¹to mu je potrebno i ne ¾ali se ni na ¹ta, ali ostaje ipak neizbrisiv utisak da je daleko od svoje porodice i doma, svog malog sirotog mesta na obali jednog posve drugog mora.

Mala Kazilijanka, koja ga je, zbog polo¾aja crnih zenica na sredini beonjaèa (bio je to stari slikarski trik), gledala ma iz kog ugla Arsen posmatrao, kao da je nemo molila da je odvede kuæi. Verovatno bi se slièno oseæao da je nekim èudom ugledao Michelangelov "Poslednji sud" na zidu kakve fabrike u Detroitu! ©ta misle Italijani kad zateknu èempres u nekoj finskoj botanièkoj ba¹ti, ili Laponci kad u rimskom zoolo¹kom vrtu spaze belog medveda na ve¹taèkoj santi leda usred avgusta? Za¹to bi se umetnièka dela razlikovala od ljudi, biljaka i ¾ivotinja, razmi¹ljao je Arsen. I ona imaju svoje korenje u delima koja su im prethodila, i pupoljke iz kojih æe tek nastati nova umetnost onih ¹to dolaze.

Ne govori li, uostalom, tome u prilog i cena slika?

Portret Valdemarove "Devojèice sa lutkom", ovde kod Parke Berneta na Madison aveniji, gde najveæi broj ljudi nije nikada èuo za Koziliju, a kamoli za njeno slikarstvo, vredeo je mnogo manje od lisnatog rama kojim je bio uokviren! Poèetna cena, pisalo je u katalogu, iznosi samo sto osamdeset dolara, dok patinirani muzejski ram, sa mestimiènim tragovima izbledelih zlatnih listiæa, ko¹ta èetiri stotine! U Koziliji, ovo platno jednostavno ne bi imalo cene i ne bi se moglo ni prodavati ni kupovati, jer je va¾an dokaz da je tako mali narod uspeo da, i pored svega, odgoji, podigne i, naravno, kao ¹to je veæ obièaj, unesreæi jedan istanèan duh, koji je bio u stanju da na kraju duge golgote, smelo i prirodno, postavi ljubièasti ton pli¹ane trake na kestenjastu podlogu kose i da èitavu tu slikarsku fugu zavr¹i neoskrnavljenom belinom dokolenica na pozadini hladne umbre. Ru¾ièasta oaza devojèièinih kolena bila je pravo èudo ljupkosti i ve¹tine!

Ovde, u New Yorku, to je samo jedna evropska slika vi¹e! Za¹to bi ih uop¹te zanimalo Udinijevo platno raðeno u zakasnelom maniru neoklasicistièke ¹kole èetrdesetih godina? Jednostavno, bio je to samo jo¹ jedan u nizu bezbroja dokaza o uzaludnim nastojanjima evropskih do¹ljaka da se nekako uklope u novi svet, koji nikada nisu uspeli da shvate niti prihvate do kraja kao svoj. Beznaèajni podatak o proma¹enom artistièkom ¾ivotu i neostvarenoj karijeri, koja, evo, èak i posle smrti autora, jedva dosti¾e cenu od sto osamdeset dolara!

Arsenu se de¹avalo ne¹to prilièno neobja¹njivo! Nije mogao a da ne primeti kako ga prvi put u ¾ivotu ne zanima Valdemarova slikarska kuhinja - èitav niz opsenarskih trikova kori¹tenih da se postigne utisak dubine. Kao da nije ni primeæivao mekotu valera, smenjivanje hladnih i toplih tonova, kompoziciju i Udinijev slikarski rukopis, koji nije prekriven muzejskim sosom od damar-laka; èitave povr¹ine nepokrivenog platna sa vidljivom tesksurom vlakana, gde se jo¹ nazire vi¹e puta brisani i nanovo postavljani crte¾ krejonom - ni¹ta od svega nije mamilo njegov profesionalno dresirani duh! Sve je to i¹èezavalo i gubilo se pred tom èetverogodi¹njom devojèicom i njenim, malo razmaknutim oèima iza kojih se pojavljuje nagove¹taj neke velike usamljenosti i tuge. Bio je prikovan za krhku figurinu u svetloplavoj haljini od pli¹a, koja u svojim crnim lakovanim cipelicama sa srebrnom ¹nalom stoji taèno na ivici sveop¹teg mraka, okrenuta zamiruæoj svetlosti, trenutak pre no ¹to sve prekrije konaèna i neopoziva nesreæa. U njemu se probudi davna, veæ zaboravljena za¹titnièka ne¾nost starijeg brata, koji se uvukao u ve¹tièinu kuæu da izbavi svoju malu sestru.

Sad stoje i gledaju se, a taj susret pun privremenosti i neizvesnosti mo¾e da bude svakog èasa prekinut nailaskom stranih, neprijateljski nastrojenih ljudi. Ne smeju da se dodirnu, ne mogu da govore, nisu u stanju ni¹ta da preduzmu... Izmeðu njih i njihovog rodnog doma je, kao u kakvom ru¾nom snu, ogroman olovni okean, koji treba preleteti ili preplivati; njihov zavièaj je daleko, veoma daleko, a svukud naokolo su ravnodu¹nost, novac i raèun, moæ i opasnosti, carinici, policajci i mrtve koze; hiljadu prepreka kojima su oboje nedorasli. Oèi mu se napuni¹e suzama. Posle ko zna koliko godina, plakao je.

Na tom malom platnu bila je, poput kakve plemenite kore na tek pronaðenom eliksiru veæite ljubavi, kristalizovana pigmentom, lanenim uljem i vremenom, su¹tina onog najboljeg i najdragocenijeg ¹to su njegovo ostrvo i njegov narod umeli da pru¾e istoriji kroz duh i prste svoga izabranika Valdemara Udinija, neka mu je pokoj du¹i! Prema toj dirljivoj i poraznoj lepoti koja opèinjava svakoga ko poseduje kljuèeve ¹ifre, izgledali su potpuno besmisleno, kao ispunjeni slamom i praznim zveketom reèi, i Major i njegov Vojni savet; èitava krivotvorena istorija pisana uvek od onih koji su pobeðivali.

Evo èoveka koji je od poraza umeo da naæini velièanstvenu pobedu!

Evo dela!

- Onda? - dopre odnekud iz daljine unervo¾eni glas savetnika Bara. - Je li stvar prava?

- Prava je.

- Kako znate?

- Znam.

Baro je oèigledno razoèaran. Oèekivao je rendgensku ekspertizu, infracrvene zrake ili (u nedostatku neèeg ozbiljnijeg) bar malo grebuckanja po uglovima portreta, gledanje kroz lupu, makar samo neku od onih zamr¹enih stvari o kojima je èitao u nedeljnom "New York Timesu". Ni¹ta od svega! Ovaj èovek u oèajno skrojenom i uflekanom odelu, koji mu se, inaèe, nije nimalo dopadao jo¹ od prvog trenutka kada ga je ugledao na aerodromu (prepoznao je u njemu dah rodne Kozilije iz koje je imao sreæu da utekne bar na èetiri godine!), do¹ao je, stao pred portret i zaæutao. I sada tvrdi da je slika autentièna, a jedva da je dotakao prstima. I to je sve! Zar je zbog toga morao da putuje èak ovamo i potro¹i tolike dr¾avne pare, da bi samo procedio to svoje "znam"?

- Pogledajte, molim vas, jo¹ jedanput! upozori ga nervozno. - Vi nemate pojma ¹ta su oni u stanju sve da falsifikuju! Od dolara do soka od jabuka!

Arsen ga je gledao sa somnabulnom odsutno¹æu, kao neko ko se jo¹ nije probudio iz sna.

- Prava je - kazao je mirno - znam da je prava.

- Neæete verovati koliko falsifikata kru¾i Amerikom! - demonstrirao je savetnik svoje poznavanje pokvarenog zapadnog sveta. Pouzdajete se samo u svoje oseæanje? Ne, oprostite, bez uvrede, ali je li vama poznato koliko trgovci slikama plaæaju ekspertize, pa se opet de¹ava da im neko podvali!

- Ja nisam trgovac - kazao je Arsen - i zato znam.

Bila mu je sme¹na sumnjièavost savetnikova. Zar bi se ikome isplatilo da potro¹i ceo ¾ivot na savlaðivanje te stra¹ne i mukotrpne ve¹tine da sa takvom lakoæom izraze najslo¾enija oseæanja teskobe, straha i melanholije, da bi mu jedno ovakvo remek-delo zavr¹ilo u Parke Bernetu sa poèetnom cenom od sto osamdeset dolara? Sme¹no!

- Da li postoji neki pouzdaniji naèin? - insistirao je Baro.

- Mo¾emo da upotrebimo Picassovu metodu - predlo¾io je Arsen.

- U èemu se sastoji?

- Prinesite ogledalce usnama portreta: ako se zamagli - pravi je!

Valdemarova devojèica mu namigne:

"Nas dvoje znamo da sam prava!"

Baro preðe æutke preko svega.

Kao i toliki drugi njegovi zemljaci, savetnik, izgleda, nikako nije mogao da se pomiri sa èinjenicom da je najveæi kozilijanski umetnik Valdemar Udini pao na tako niske grane da ga prodaju za bagatelu, kao ¹ezdeset i osmi eksponat na aukciji. Svi na Ostvru su se bili srodili jo¹ od malih nogu sa verovanjem da njegovo ime odjekuje kulturnim svetom; da je jedan od retkih Kozilijanaca koji je uspeo da se nametne Evropi i Americi. E pa, na ¾alost, i Kozilija æe jednoga dana morati da odraste i smogne u sebi dovoljno snage da proguta poraznu istinu: Valdemar Udini u Americi ne znaèi ni¹ta! Taènije, znaèi jo¹ mnogo manje u Evropi, gde je savr¹eno nepoznat. Naravno, majka Kozilija, koja je od svojih sinova i kæeri oèekivala samo da pobeðuju, biæe nezadovoljna kad to sazna, ako uop¹te ikada i pristane da shvati i prizna sebi ne¹to slièno.

Postavlja se samo jedno pitanje: da li je zbog toga ¹to nije priznat ni u Americi ni u Evropi, Valdemar Udini manji umetnik? Ne, nije. Isto je toliko velik kao i u sluèaju da je nekim èudom dobio bronzani spomenik na najprometnijem njujor¹kom skveru.

Velik je, najveæi je sam u sebi. Velik je onima kojima je potreban.

- Onda, ako ste sigurni kao ¹to tvrdite... - gledao je u¾urbano Baro na sat - ostaje nam jo¹ samo da u podne kupimo tu sliku. Ja, sada, na ¾alost, moram da vas ostavim; imam neke obaveze!

Oèigledno, nije imao nikakvih obaveza, ali izbegavao je da odvede svog zemljaka na piæe, jer se od njega oèekivalo da plati raèun. Savetnik je na sve mislio.

- Ostaæu jo¹ malo ovde... - reèe Arsen i vrati se devojèici sa lutkom.

Ali, èarolije je nestalo. Mo¾da zbog toga ¹to je veæ ispraznio sav oseæajni naboj ili ¹to ga je razbio Baro, tek, sa platna ga je posmatrala samo jedna devojèica i ni¹ta vi¹e. Njena su¹tina zatvorila se u sebe poput ¹koljke.

- Ni¹ta ne mari, opet æemo se sresti... - pro¹apta i izaðe iz dvorane gde su bile izlo¾ene slike. Pro¹eta i kroz ostale sale, potpuno nezainteresovan za tepihe, kineske skulpture od ¾ada, rimske medalje i engleske gravure konja i pasa.

Niz Madison aveniju duvao je vetar.

Pojeo je hamburger za pultom nekog malog bara i popio razvodnjenu amerièku kafu. Onda je pu¹io i gledao Ameriku kroz izlog.

Zauzeli su mesta u sedmom redu dvorane.

To je bila prva aukcija kojoj je prisustvovao u ¾ivotu, pa je, naravno, bio uzbuðen. Poku¹avao je da razazna ko je meðu publikom trgovac slikama, ko galerista, ko kolekcionar, a ko obièan radoznalac. Vi¹e od toga ¹arolikog sveta, koji se, oèigledno, veæ dobro poznaje odranije, Arsena je zapanjila brzina i jednostavnost sa kojom se sve de¹ava.

Na maloj pokretnoj pozornici u dnu prostorije, pojavljivalo se platno na slikarskom stalku; licitator bi kazao redni broj dela u katalogu, ime autora i poèetnu cenu, a njegovi pomagaèi su budno motrili publiku i ¹apatom mu prenosili nadmetanje. Arsen nije uspevao ni da dobro pogleda reprodukciju u katalogu, a veæ bi se zaèuo udarac drvenog malja o pult - platno je bilo prodato gotovo bez reèi, jer su se uèesnici licitacije sporazumevali diskretnim znacima; pokretima prstiju, namigivanjem i kimanjem glave. Kru¾na scena bi se okrenula za sto osamdeset stepeni i pred njima bi iskrsla nova slika. Sve se odvijalo u potpunoj ti¹ini.

Kupci su se nadmetali èak i telefonima! Dve lepu¹kaste devojke u diskretnim uniformama kuæe dizale su slu¹alice i prenosile cene voditelju aukcije. Arsenovo romantièno vaspitanje zahtevalo je za nijansu vi¹e po¹tovanja prema majstorima, èija su imena za njega bila svetinja, od ove hladne i korektne poslovnosti.

Mnoga njihova dela prodavana su rekordnom brzinom, bez mnogo cenjkanja i nadmetanja. Nije smeo ni da poèe¹e nos koji ga je iznenada zasvrbeo. Jedan neoprezan pokret prema licu, mislio je, i kupiæu Camillea Corota za pedeset i pet hiljada dolara!

Primetio je nekog debelog, masnog tipa, koji je izuo cipele i neprestano trljao nogu o nogu. Glavni licitator bi uvek najpre pogledao u njegovom pravcu kada bi se pojavila nova slika, na ¹ta bi on samo kimnuo glavom ili jedva podigao dva prsta. Kupovao je remekdela kao da kupuje salatu, bez trunke uzbuðenja ili radosti.

Jean Franèois Raffaelli (1850-1924): "Sunèano ¹etali¹te". Poèetna cena od osam hiljada dolara veoma se brzo pope na petnaest; jedno vreme se obrtala oko te cifre, a onda je pokrenu sa mrtve taèke telefonski duel, koji sumu dotera na dvadeset i èetiri hiljade dolara! Debeljko podi¾e lenjo tri prsta u visini stomaka i Jean Franèois Raffaelli pripade njemu za trideset hiljada.

Reðali su se mali evropski majstori: ¹panac Cordero, Italijan Vittorio Reggianini; Franz Wilhelm Schiertz sa minuciozno slikanim grenlandskim predelom, Henri Fantin Latour - mrtva priroda sa èa¹om... Oti¹la je za ¹est hiljada dolara! Arsen se setio lekcije o Latouru. Zar se tako zavr¹avaju slavni ¾ivotopisi, èija je razdoblja, omeðena va¾nim godinama ¹to oznaèavaju prekretnice u stilu, bubao napamet?

Na ovoj pijaci na Madison aveniji (umalo ne pomisli: stoènoj!), va¾ile su neke sasvim druge vrednosti od onih koje je on poznavao. Kao u nekom ciniènom padoku, smenjivali su se na sceni kod Parke Berneta veliki majstori, ludaci, zanesenjaci, romantièari, lirici udavljeni u alkoholu, danas zaboravljeni slikari a nekada u velikoj modi, bonvivani i tihi sve¹tenici svog zanata... Prohuja¹e u magnovenju njihovi uzaludni ¾ivoti, tragovi koje su ostavili iza sebe - i sve je to ovde imalo svoju ravnodu¹nu cenu, taèno odreðenu kao i za bilo koju drugu robu. Bilo je neèega, za Arsena uvredljivog, u brzini sa kojom su kupovani, jedni u bescenje, drugi precenjeni, ali uvek bez ikakvog drugog merila osim nekog njemu nerazumljivog, trgovaèkog.

Po¹to su glavna dela, za koja je vladalo najveæe zanimanje, bila prodana, dvorana se lagano praznila, a licitacija je sve vi¹e dobijala na brzini. Nastupi serija malih, istoènoevropskih majstora ¾anr-scena: Roman Kochanowsky, A. Wulkow, obojica Poljaci, Adolf Chwala, Èeh...

Arsen je primetio i nekoliko svojih kolega. Bili su to istorièari umetnosti iz Istoène Evrope, koji su, isto kao i on, sedeli pokraj strogih konzularnih èinovnika i poku¹avali da kupe neke, za njih va¾ne slike.

Elegantno se okrenuv¹i na sceni - Arsenu se èinilo, mnogo ljupkije nego iko pre nje - na ¹tafelaju se zaustavi redni broj 68. Portret "Devojèice sa lutkom". Valdemar Udini (1895-1957). Vlasni¹tvo privatnog kolekcionara, New Jersey. Poèetna cena sto osamdeset dolara.

Jo¹ jedanput u oèima devojèice proèita nemi poziv za pomoæ. Poznavala je jedino njega u gomili okorelih skupljaèa i trgovaca kojima je prepu¹tena. Nestade mu vazduha. Ruke su mu se tresle kao pomahnitale. Savetnik Baro, koji je veæ imao iskustva sa licitacijama u Parke Bernetu, gde je nekoliko puta kupovao tepihe i kristal, samo kimnu glavom.

- Prvi put, drugi put, treæi put... - odbrojavao je licitator prelazeæi pogledom preko lica u dvorani.

U tom trenutku, devojka koja je dr¾ala otvorenu slu¹alicu na uhu, dade znak da je neko s druge strane ¾ice popeo cenu na dvesta pedeset dolara.

- Trista! - reèe Baro.

- Trista pedeset... - objavi licitator. - Prvi put, drugi...

Savetnik podi¾e èetiri prsta.

- Pet stotina dolara za "Devojèicu sa lutkom" Valdemara Udinija! - izviknu novu cenu èovek za pultom.

Njihov nevidljivi konkurent, oèigledno, nije ¹krtario. Arsen prestravljeno pogleda savetnika.

- Mo¾da je samo blef? - reèe mirno ovaj.

- Kupi me za Koziliju! - vri¹tala je devojèica sa pozornice. - Ne daj me!

- Sedamsto! - ne izdr¾a Arsen.

- Polako... - ¹apnu mu Baro. - Ne uzbuðujte se...

Devojka pokraj telefona kimnu glavom i licitator objavi da slika u ovom trenutku ko¹ta hiljadu dolara! Debeli èovek se sa zanimanjem okrenu prema Arsenu i Baru. Nije oèekivao da æe nepoznati kozilijanski slikar dostiæi ikada hiljadarku. Ne¹to se, izgleda, de¹ava? Ne¹to u ¹ta nije upuæen.

- Hiljadu dvesta! - reèe tiho savetnik.

Oèekivali su napregnuto odgovor iz bele slu¹alice, ali devojka ne dade nikakav znak. Prekinula je vezu. Protivnik je odustao.

- Kupljeno! - viknu licitator, a Arsen se mogao zakleti da mu se devojèica sa lutkom nasme¹ila u znak zahvalnosti, pre nego ¹to i¹èeze sa pozornice zamenjena "Husarom na konju" Jana van Chelminskog.

Sklopio je oèi i skljokao se bez trunke snage u sebi na tapaciranu stolicu. Savetnik ga je drmusao za rame:

- Hej, je li vam dobro?

- Umalo je nismo izgubili... - promuca i otetura iz Parke Berneta, sudarajuæi se sa kupcima.

Kroz prozor Arsenove sobe na sedmom spratu hotela "Paradise", videlo se ono ¹to Evropljanin obièno zami¹lja i oèekuje od New Yorka: haos nabacanih oblakodera u èijim su podno¾jima, skljokane od starosti, trunule i tavorile niske zgrade. Kao da se neko preterano izraslo èedo d¾inova igralo zidanja grada, pa nasumice reðalo svoje obojene kocke jednu na drugu bez ikakvog smisla, a zatim, oko te sulude graðevine, isplelo gvozdenu èipku po¾arnih stepenica. Za jednog Kozilijanca naviknutog od detinjstva na sklad ostrvskih gradova, koji su jo¹ u petom veku podizani po strogim planovima na temeljima grèkih i rimskih kastruma, pogled kroz hotelski prozor izazivao je ne¹to slièno oseæanju bekstva iz ¹kole urbanistièkih mera. Ovde, u New Yorku, izgleda, sve je moguæe! Uostalom, njega su zaista i podigla deca isterana iz skladnih evropskih gradova - remek-dela.

- Ali ¹ta nas se sve to tièe! - reèe Arsen devojèici sa lutkom, koja ga je gledala prislonjena uz naslon fotelje.

Otkako je stigao sa aukcije, nije izlazio iz sobe osim ¹to se jedanput spustio u hol, gde je nakupovao dovoljno cigareta iz automata, dva sendvièa od pastramija i bocu sevn-apa. Proveo je noæ u bunilu, budeæi se svakih pola sata da popu¹i cigaretu i razgleda svoj njujor¹ki plen. Osvetlio je devojèicu usmerenim mlazem iz male lampe sa noænog ormariæa i nije ju gasio preko noæi, tako da je mogao videti a da ne napu¹ta postelju.

New York ga ni najmanje nije privlaèio. Za njega, koji se poput srednjevekovnog ritera nalazio na krsta¹kom pohodu u zemlji nevernika, bilo je va¾no jedino to da iz tuðih ruku izbavi ovo kozilijansko dete i vrati ga u zavièaj. Vi¹e nije bilo nikoga izmeðu njega i nje - mogao je do mile volje da dodiruje prstima povr¹inu platna i ¾mureæi prati vrhovima jagodica smenjivanje lazurnih povr¹ina i pasti. U tom susretu sa delom majstora kome je posvetio najbolje godine ¾ivota, bilo je skrivenog, taktilnog u¾ivanja, zbog koga po svim muzejima sveta i postoje tablice na kojima pi¹e da je "zabranjeno eksponate dodirivati prstima!"

Znao je da æe "Devojèica sa lutkom" - neosporno, kljuèno Udinijevo delo - uskoro visiti na poèasnom zidu u Zavièajnoj galeriji u Mimozi. Ovo je jedino vreme kad samo njemu pripada.

U deset sati zazvonio je telefon. Savetnik Baro se interesovao kada se vraæa kuæi. Za nekoliko dana, odgovorio je. Kad je veæ u New Yorku, poku¹aæe da sazna ne¹to vi¹e o amerièkom periodu Valdemara Udinija. Imao je nameru da pronaðe kuæu u kojoj je slikar proveo svoje poslednje dane, a i da fotografi¹e njegov grob.

- Ako vam ne¹to zatreba - ponudio se savetnik - mo¾ete slobodno da mi se javite od devet do pet, na Konzulat. Sliku obavezno stavite u hotelski sef, jer njujor¹ki hoteli nisu sigurni... Sve su to sami gangsteri. ©to èovek ovde du¾e ¾ivi...

Bio je u kupatilu i brijao se kad telefon ponovo zazvoni. Osim predstavnika svoje domovine sa kojim je maloèas razgovarao, Arsen nije imao drugih poznanika u New Yorku. Sigurno je pogre¹io telefonista na centrali, pomisli di¾uæi slu¹alicu.

Ali nije bila gre¹ka. S druge strane ¾ice dopirao je melodièan ¾enski glas, koji je pitao da li mo¾e razgovarati sa èovekom koji je juèe kod Parke Berneta kupio Udinijev portret "Devojèice sa lutkom"?

- O èemu se radi? - upita Arsen.

- Morala bih da se naðem sa vama, lièno - kazala je ¾ena. - Mo¾ete li da odvojite za mene pet minuta?

Zateèen njenim glasom, u kome je bilo tihe molbe i mazne boleæivosti, ali i navike da joj se ispunjavaju sve ¾elje, Arsen pristade i pokaja se istog trena, ali bilo je veæ kasno. Dogovorili su se da se naðu u holu njegovog hotela za pola sata.

Pitao se ko je, i ¹ta hoæe od njega? Ipak, oèekivao je sa nestrpljenjem. Njen glas, naime, jo¹ mu je kolao po dubini u¹ne ¹koljke, golicajuæi radoznalost.

Zaboravili su samo da se dogovore kako æe se prepoznati!

Narednih pola sata Arsen je u svakoj lepoj ¾eni koja bi iza¹la iz okretnih vrata oèekivao damu sa kojom je razgovarao telefonom.

Po¹la je pravo ka njemu, kao da se oduvek poznaju. Sa njom je u plesnivi lobi uleteo i pramen vetra i na tren pokrenuo ustajali vazduh izmeðu pra¹njavih tepiha i brokatnih tapeta natopljenih nikotinom bezbrojnih generacija hotelskih pu¹aèa. Spustio se sa visoke barske stolice i stao pred nju. Gledala ga je krupnim, malo razmaknutim oèima, boje najtamnijih borovnica. U prvom trenutku Arsen nije ni primetio ni¹ta drugo na njoj osim tih vla¾nih oèiju, koje su pozivale da se prema njihovoj vlasnici bude dobar i pa¾ljiv. Izazivale su slutnju ranih zaljubljenosti, od kojih se veæ odavno bio potpuno izleèio.

- To sam ja - reèe.

- Znam - kazala je.

- Kako?

- Ne znam...

Pripadala je onoj vrsti sreænih, minijaturnih osobica, kojima je nemoguæe taèno odrediti godine. Pod izvesnim osvetljenjem mogla je da proðe kao neko ko ima dvadeset i pet, mada èovek ne bi pogre¹io kad bi joj dao i deset godina vi¹e.

- Hoæete li me ponuditi kafom?

Onju¹ila je vazduh poput rasne lovaèke keru¹e i kazala da "zaista ne razume ljude koji mogu da stanuju na jednom ovakvom mestu!"

- Za¹to? - upita Arsen.

Nozdrve su joj jo¹ podrhtavale. Lepo skrojene, blede, senzualne usne kao da su pozivale na dug i mek poljubac.

- Tako je nekako zagrobno... - odgovori njegova go¹æa. - Ovo je zgodan hotel za samoubice!

"Otkud zna ¹ta sam pomislio prve noæi?"

- Lep dan! - prekinu ona tu temu, me¹ajuæi nervozno kafu.

- Nisam jo¹ bio napolju.

- Ka¾em to samo radi poèetka konverzacije! - nasmejala se, otkriv¹i niz sitnih belih zuba, ¹to joj ponovo promeni izgled. Menjala se iz èasa u èas.

U njenoj odeæi bilo je neèeg nelogiènog, tako da nikako nije mogao da joj odredi dru¹tveni polo¾aj i poreklo. Preko izlizanog svetloplavog d¾insa, èiji se porub parao i osipao na belim teniskim patikama, navukla je predugaèak mu¹ki d¾emper, za nekoliko brojeva veæi od mere koja bi joj pristajala. I to bi bilo u redu: Arsen bi je po tim oznakama kostima lako svrstao u neku le¾ernu umetnièku profesiju, da se nije ogrnula kratkom vizonskom bundom pro¹aranom prugama, koja je, oèigledno, ko¹tala èitavo bogatstvo. Dodamo li tome ta¹nu od zgu¾vane ko¾e sa pozlaæenom bravom - zabuna je bila potpuna! Izvukla je iz nje paklo francuskih cigareta "Gitanes". Dok je u tipiènom ¾enskastom haosu svoje torbe tra¾ila zagubljeni upaljaè, Arsen baci pogled na debeo sve¾anj novèanica.

- Da preðemo na posao - predlo¾i po¹to pripali cigaretu. - Koliko ste dali za onu sliku? Hiljadu dvesta?

- U pravu ste.

- Ustupite mi je za hiljadu i po, a?

Ponovo je otvorila torbu i pokazala mu novac, osvræuæi se pla¹ljivo naokolo, da neko ne spazi njeno blago.

- Pogledajte - reèe - sve sami ke¹!

- ©ta vam pada na pamet!

- Za¹to? - zaèudi se ona. - ©to se uste¾ete? Ovo je, hvala bogu, zemlja gde sve ima svoju cenu. Free country!

- Nisam odavde - reèe Arsen.

- A odakle ste?

- Sa Kozilije.

Zenice joj se ra¹iri¹e od iznenaðenja:

- Sa Kozilije?

- Da - reèe Arsen - i Udinijev portret za nas apsolutno nema cene! - kazao je za nas! - Na ¾alost, zadocnili ste...

D¾epna Venera je æutala zagledana u okruglo jezerce crne kafe.

- Juèe nisam imala sav novac... - prizna snu¾deno. - Jutros sam prona¹la ostatak.

- Vi ste, znaèi, licitirali preko telefona?

- Da.

- Ne bi vam pomoglo ni da ste imali... - kazao je, ispunjen ponosom ¹to iza njega stoji èitava jedna zemlja - Ostrvo.

- Kako mislite?

- I¹li bismo do kraja, ako treba, pa mo¾da i dalje. Ta slika pripada Koziliji i visiæe tamo, u Udinijevoj galeriji.

- A, tako...

Bilo mu je odjedanput ¾ao te minijaturne ¾ene-djevojèice, ¹to se upustila u neravnopravru bitku sa jednom dr¾avom, koju, evo, sada on predstavlja u New Yorku. Lièila je na razoèarano dete kome su kazali da vrati lutku u raf, jer je preskupa za nju.

Pogledala ga je ispod senke svojih ¹i¹ki, koje su joj nad oèima pravile malu nastre¹nicu.

- Mogla bih da naðem jo¹ ¹esto dolara nastavila je da se pogaða - ako biste me saèekali dan-dva?

Osmehnuo se nadmoæno:

- Ne dolazi u obzir!

- Kazala sam to samo onako... - reèe uzdahnuv¹i. - Za svaki sluèaj. Da me posle ne grize savest da nisam sve poku¹ala. Je li slika kod vas?

- Jeste.

- U ovom hotelu? - upita zabrinuto, kao da je ko doveo dete na mesto koje nije za decu.

- Da.

- Je l' bih mogla da je vidim? - zastala je i dodala mazno: - Molim vas...

Razmi¹ljao je. Èega ima da se pla¹i? Neæe mu je oteti: Jaèi je od nje.

- Za¹to da ne?

Iz malog novèanika ukra¹enog starinskim goblenom izvadlia je tri novèiæa i stavila ih na pult.

- ©ta to radite?

- Za moju kafu... - reèe.

Odgurnuo je rukom njen novac i dao dva dolara barmenu:

- Kod nas u Koziliji to nije obièaj!

Gledala je u vrhove svojih izbledelih patika dok su se peli liftom. Primetio je da joj je kosa i¹arana prvim sedim vlasima.

Spustila se odmah na ivicu zgu¾vane postelje, ne obraæajuæi nikakvu pa¾nju na nered u sobi i oblak dima koji je lebdeo pod tavanicom. Zagledala se u portret. Izmeðu njih dve, kao da se istog èasa stvorio fluid. Arsenu se uèini da niko ne bi mogao da probije te nevidljive niti, pa odustade od ideje da proðe izmeðu ¾ene i devojèice kako bi otvorio prozor da pusti dim napolje.

Æutali su, a kada zausti da je ne¹to zapita, ona ga zaustavi podignutom rukom, pa je ostao da stoji kod vrata, ne znajuæi kako da se pona¹a.

Najzad, njegova go¹æa duboko odahnu;

- Imate li ne¹to ¾estoko? - prenu se, pogledav¹i ga kao da se èudi otkud i on tu.

Nalio joj je u èa¹u dva prsta kozilijanske travarice. Iskapila je u jednom gutljaju.

- ©ta je to? - upita mr¹teæi se.

- Na¹a rakija.

- Ah, to je znaèi to!

Seo je pokraj nje i posmatrao joj o¹tri profil na svetloj osnovi prozora, kao na nekoj medalji koju su sve¾e iskopanu doneli u njegovu galeriju na procenu.

- Neæete se ljutiti ako vas ne¹to upitam? - reèe, sipajuæi novu turu travarice u èa¹e.

- Videæu, kad me budete pitali... - odgovori ona snu¾deno.

- Za¹to vam je toliko stalo ba¹ do ovog portreta?

- Stvarno vas zanima?

- Stvarno.

Kada mu se okrenula, lica su im bila blizu jedno drugom.

- Zato ¹to je to moj portret - reèe.

- Vi ste... - promuca, uporeðujuæi je sa slikom iz koje je devojèica nemo potvrðivala glavom.

Mala dama ponovo zaroni u svoju izgu¾vanu torbu i otuda posle kraæeg traganja, æuteæi, izvuèe posetnicu na kojoj je finom zlatnom kapitalom bilo od¹tampano:

H. R. H. PRINCESS ZOE OF KOZILIJA

"Ako me neko zatekne sa njom u sobi," paralisao ga je strah, "ne gine mi deset godina robije u kozilijanskim kamenolomima! Ljudi su zatvarani i za manje stvari; zbog kakvog pisma ili èak samo razglednice iz inostranstva. U mnogim sluèajevima, bila je dovoljna i reèenica da su ljudi zatvarani i za manje stvari; zbog kakvog pisma ili èak samo razglednice iz inostranstva, pa da èoveka pojede pomrèina..."

A on je, veæ drugog dana boravka u New Yorku, uspeo da ostane sam u hotelskoj sobi sa jednom pravom princezom Kudelin, na nesreæu princezom svoje sopstvene zemlje u izgnanstvu, èijoj je porodici, ukljuèujuæi tu i buduæa pokolenja - praunuke, èukununuke i èukun-èukun-èukununuke bio zauvek zabranjen povratak na kozilijanske obale! U glavi mu se premotavao ubrzani nemi film u kome, zaèudo, on nije bio glavni junak. Video je iseljavanje svoje male porodice iz kuæe na Trgu u Mimozi, prinudni rad u unutra¹njosti Ostrva, gde se skapava od sunèanice i kamene pra¹ine, a i muke kroz koje æe morati da mu proðe kæerka. Video je kako je tuku njeni drugovi iz osnovne ¹kole. Èuo je kako ga bespomoæno zove da joj pomogne, prite¹njena u uglu uèionice, a on ne mo¾e da stigne, jer je na robiji ili u Americi, svejedno.

Ustao je i dva puta zakljuèao vrata.

Stojeæi tako sa jednom rukom na bravi, pogledao je minijaturnu ¾enu ¹to mo¾e da donese nesreæu svakom Kozilijancu koga sretne, a da èak ni¹ta i ne uèini - samo da postoji! Poluispru¾ena na njegovoj postelji, bila je potpuno nesvesna opasnosti u koju ga je gurnula. Razgledala je svoje detinjstvo na Udinijevom portretu, a blaga tuga senèila joj je sfumatom uglove usana i isturene jagodice.

Zurio je u njenu posetnicu koju je jo¹ dr¾ao u ruci, ne znajuæi ¹ta da uèini sa njom.

- Dajte mi to! - zatra¾i princeza, i on joj je pru¾i.

Precrtala je energièno perom H.R.H. PRINCESS, a zatim i ostatak - OF KOZILIJA, tako da na posetnici ostade samo njeno ime: ZOE.

Vratila mu je vizit-kartu, podvila noge pod sebe i podnimila bradu rukama.

Vreme je iznenada stalo.

Ma kakav pokret napravila, ma kako bila odevena, i ma koliko se preru¹avala, ma gde da se nalazila, princeza Zoe je svuda i u svakom èasu kosila na svom bledom licu beleg duge kraljevske loze, ¹to vuèe poreklo iz magle legendi i predanja, punih ratova, ubistava, pokolja, zavera, trovanja i prevrata, nasilja i izdajstava - ludi plamen plahovitog karaktera Kudelina, ¹to je menjao istoriju i geografske karte, pomerajuæi svojom strasnom pohlepom i gramzivo¹æu, kraljevski nezaja¾ljivom megalomanijom, granice poseda u krvi i dimu.

I sada, dok je prekr¹tenih nogu, podnimljena, sedela na le¾aju jedne bezliène hotelske sobe, mirno i pomalo utuèeno, ispod tog prividnog spokojstva svetlucao je ¾ar nekog davnog po¾ara pod pepelom duge dekadencije istrulelog porodiènog stabla.

"Oni se veæ raðaju pora¾eni i u izgnanstvu..." - pomisli Arsen.

I u izlizanim farmerkama i ¹irokom, razvuèenom d¾emperu, Zoe je zadr¾avala ne¹to od kraljevske mirnoæe. Kao da je bila ogrnuta nevidljivim pla¹tom neke izdvojenosti iz puka. Nije sluèajno pomislio na staru kozilijansku medalju! Tu istu o¹tru siluetu visokih jagodica i malo povijenog nosa, sliènog ranim grèkim skulpturama, Arsen je sretao na starom kozilijanskom novcu. Njena prabaka, Zoe II, koja se zakaluðerila i postala svetica, njena baka - Teodora, èuvena zbog orgija sa konjièkim oficirima; njena majka, ubijena u atentatu 1940. namenjenom njenom ocu, kralju Kozilije, Nikolasu Kudelinu Èetvrtom - imale su taj isti, ponosni i odsutni aristokratski izraz, pun skrivene èe¾nje za ljubavlju.

Bila je princeza - jedan od poslednjih izdanaka veæ izumrle ljudske vrste; sluèajno pre¾iveli primerak u doba sveop¹te proseènosti i demokratske konfekcije.

Arsen se oseæao kao arheolog koji je iznenada, na nekoj pla¾i za vreme letovanja, ugledao dinosaurusa kako izlazi iz mora.

- U kom ste znaku roðeni?

- Riba - reèe Arsen.

- Znala sam - kazala je princeza - i ja sam riba.

- Nije pitanje za jednu damu - reèe Arsen. - Ali, koje godine?

- Trideset osme - reèe princeza. - A vi?

- Trideset osme.

- U martu?

- Devetog marta - reèe Arsen.

- Oh, bo¾e! - spustila je glavu na njegovo rame i za¾murila, a kada posle nekoliko trenutaka ponovo otvori oèi, ona reèe: - I ja sam roðena devetog marta. U ¹est po podne. Osetila sam to èim sam te ugledala!

Astrolo¹ka privlaènost spoji ih takvom silinom da nisu stigli ni da maknu prstom. Zaboravi¹e potpuno da ih deli kazna; zaboravi¹e ko su - najzad, prona¹li su se na svetu!

Ugledali su u isto vreme prvi put nebo nad Mimozom: princeza iz Rezidencije a Arsen iz skromnog iznajmljenog stana svog oca, profesora klasiènih jezika. Izrasli su im u isto vreme prvi zubi, zaradili su istog leta prve o¾iljke na kolenima, zabrinuli se iste godine zbog prvih sedih. Stara bajka o pastiru i princezi blesnula je tako ponovo jednog vetrovitog njujor¹kog dana u hotelu "Paradise", na obali novog sveta, gde sve ima svoju cenu i gde je sve moguæe opipati i kupiti, u zemlji koja jo¹ nije stigla da pro¾ivi i odboluje svoje prièe iz klasiène starine.

"©ta da radim?" - pomisli, ne primeæujuæi da za ruku dr¾i jednu pravu princezu.

Princeza Zoe (na grèkom, Zoe znaèi ¾ivot) do¹la je na svet posle dvesta pedeset i tri godine vladavine dinastije Kudelina. Njeno roðenje obele¾eno je velikim vatrometom sa platoa ispred Rezidencije. Tom prilikom pirotehnièar iz Barija izgubio je tri prsta i levo oko. Vatromet, koji je dve godine kasnije priredila eskadra italijanskih bojnih brodova, ko¹tao je mnoge Kozilijance i prstiju i glave. Kralj Nikolas Kudelin Èetvrti pobegao je u ¹vajcarsku, u koju je inaèe, jo¹ pre rata, bio izvukao najveæi deo svog privatnog kapitala. Njegov regent, general Drman Sopilo, uspeo je da od pada Italije 1948. jedno vreme zadr¾i prividnu nezavisnost Ostrva, i pored invazionih britanskih trupa koje su ga zaposele 1944. godine, ali ga je zbacila grupa progrèki orijentisanih oficira, koju je predvodio pukovnik Spiros. Kralj je povremeno navraæao u Mimozu. Veæi deo godine provodio je na Azurnoj obali, takmièeæi se u jedrenju. Izmeðu 1947. i 1960. Kozilija je imala ne¹to slièno parlamentarnoj demokratiji - dinastija Kudelina slu¾ila je vi¹e u dekorativne svrhe, radi turista. Pred Rezidencijom se smenjivala slikovito odevena stra¾a, a svakoga dana u sedam po podne pucao je sa tvrðave top. Mno¹tvo usitnjenih graðanskih i seljaèkih stranaka, od kojih ni jedna nije uspevala da privuèe veæinu glasova, dovele su Ostrvo na rub propasti. Ne ka¾e se uzalud: koliko Kozilijanaca - toliko partija! ¹trajkovi, privredne krize, politièka ubistva, kidnapovanja i ucene, diverzije i svakodnevne eksplozije bombi po redakcijama listova, zapretili su graðanskim ratom. Predvodeæi grupu majora iz garnizona na jugu Ostrva u Svetoj Basi, istorijskim mar¹em, Mimozu je zauzeo Major Saracen, inaèe sin siroma¹nog ribara. Kralj je odjedrio svojom jahtom ka grèkim vodama. Ukinut je parlamentarni sistem, a uvedena privremena vladavina Vojnog saveta, koja, evo, traje veæ sedamnaest godina.

Princeza Zoe sa svim tim nije imala nikakve veze, jer je od svoje druge godine ¾ivela u ¹vajcarskoj i Velikoj Britaniji. Sa Kozilijom je jedino vezivala zabrana povratka, koja je obuhvatala èitavu porodicu Kudelina. Povremeno, o nju su se otimale emigrantske partije rasute po svetu, ¾eleæi da pomoæu njenog imena naprave politièki kapital. Odbila je i leve, i desne, i umerene, i radikalne, i plave, i crne, i mlade, i konzervativne. Posle izvesnog vremena digli su ruke od princeze i smatrali je pravom ilustracijom degenerisanja kraljevskih porodica, dr¾eæi da je ni¹ta drugo ne zanima do meðunarodnog d¾et-seta. U rubrici "Zanimljivosti iz sveta", novine su s vremena na vreme objavljivale vesti da se princeza Zoe od Kozilije ponovo udala. Prvi put za automobilskog asa Lea Adama, drugi put za Dominga Menciju - latinoamerièkog milijardera, treæi put za britanskog glumca Montyja Parkera.

Princeza je, èinilo se, potpuno otpisala Koziliju, na koju je podseæala jedino njena titula na posetnici.

Arsen je bio prvi Kozilijanac sa kojim je razgovarala u poslednjih trideset i sedam godina, ne raèunajuæi svoju u¾u porodicu.

Izvukla je ruku iz njegove ¹ake i popravila frizuru pred ogledalom na vratima rasu¹enog ormara.

- Onda, zbogom, du¹o! - mahnu svojoj maloj dvojnici na portretu. Dodirnula je Arsena. Hvala ti ¹to si mi dozvolio da vidim sliku. Ne zna¹ koliko mi je to znaèilo.

Strah od susreta sa princezom kod Arsena zameni panika da je vi¹e nikada neæe videti. Produ¾iti bajku pod svaku cenu, makar za jedan sat, bilo je sve ¹to je ¾eleo tog èasa. Èovek ipak ne sreæe svoju princezu svakog dana! Uostalom, zar nije New York najveæi grad na svetu? Ko æe ga videti sa njom?

- Da ruèamo zajedno? - èuo je sebe kako predla¾e svojoj go¹æi.

Oklevala je. Zatim je izvukla rokovnik iz torbe i pregledala svoje termine:

- O.K. - reèe. - Mogu li da se poslu¾im telefonom?

Dok je, pretvorena u poslovnu la¾ljivicu, veoma brzo i ve¹to odgaðala i preme¹tala svoje obaveze, raskrèujuæi subotnje popodne za dru¾enje sa njim, Arsen se pitao ¹ta da uradi sa dragocenim platnom. Nije mu se ostavljalo u hotelskom sefu - pokazao bi pred princezom oprez nedostojan jednog ovakvog izuzetnog trenutka. Kao da mu èita misli, Zoe predlo¾i da neuokvireno platno sakriju iza velike reprodukcije akvarela Johna Marina, koja je krasila èelni zid sobe. Uèini¹e tako. On je skidao Johna Marina, a ona dr¾ala svoj portret u naruèju. Pogleda jo¹ jedanput sliku izbliza i uzdahnu:

- A ba¹ sam mirno ¾ivela poslednjih meseci... Gde hoæe¹ da ruèamo?

Pripadala je onoj vrsti osoba koje moraju da dodiruju sagovornike kad im se obraæaju, kao da im reèi teku kroz jagodice prstiju, a ne kroz usne.

- Bilo gde - reèe Arsen. - Svejedno mi je.

Princeza se na ulici smanjila na velièinu Palèice. Polo¾io joj je za¹titnièki ruku preko ramena. Kao da je èitava stala u njegov dlan.

Iznenada, on oseti potrebu da je ¹titi.

Ruèali su u gradu, u Houston Streetu kod "Ballata".

Zoe je naruèivala jelo, a Arsen razgledao sumanute plakate Andyja Warhola i Rauschenberga. Nisu lièili ni na ¹ta ¹to je video ranije.

"Ballato" je bio prepun svetlokosog mladog sveta, koji je tek napustio postelje radi subotnjeg "branèa". Posmatrao je sa zavi¹æu sreæne parove ¹to su do pre pola sata vodili ljubav, a sada se raduju doruèku-ruèku i prave planove kako da utucaju poslepodne.

Kako je odjedanput sve postalo jednostavno! Ljubav, sunèana strana ulice preko puta i zidovi od crvene cigle sa kojih se lju¹te stari afi¹i, ¾ivot, sve. Njegova rodna Kozilija izgledala mu je daleko. Video je njene obrise na karti; senka ukletog galeba u letu, pala na modru osnovu Sredozemlja.

U ovo doba dana, u ostrvskim kafanama sede samo mu¹karci. Odeveni su sveèano u bele ko¹ulje i crna odela. Na stolu: obavezna travarica, kozji sir, masline i subotnje izdanje "Glasa Kozilije". Nigde ni jedne ¾ene! One spremaju ruèkove i èekaju mu¾eve da se vrate te¹kim dostojanstvenim korakom, koji govori o tome da su neprikosnovene glave porodice. Deca æe jo¹ sa ulice zavikati: "Otac dolazi!" Tek tada æe baciti pirinaè u kljuèalu supu, da se ne raskuva a da ipak ne ostane suvi¹e tvrd. Gledajuæi njujor¹ku mlade¾ oko sebe, video je subotnju Koziliju na temeljima straha. Deca se pla¹e majki, one dr¹æu pred mu¾evima, ovi se boje svojih oèeva - svi zajedno Majora, koji sve vidi iz svoje rezidencije. Da li je uop¹te moguæe ¾iveti bez straha?

Princeza je za sebe naruèila samo zelenu salatu, a njemu je predlo¾ila da proba omlet specijalitet kuæe. Pili su Bloody Mary, kao i ostali. Gledajuæi je kako gricka listove salate, pomisli da se hrani kao zec. Slu¹ao je kako mu govori o svojim neuspelim poku¹ajima da nabavi bilo ¹ta ¹to je vezivalo za kraljevski pred¾ivot u Koziliji. Makar kakav dokaz da je nekad zaista bila princeza!

Posljednji put, bio je u pitanju jedan plavi tepih iz njene deèije sobe, koju je delila sa bratom, princom Andreasom. On sada ¾ivi u Antibesu, na imanju njihovog oca, ¹to ga je dobio posle parnice protiv nje - roðene sestre! Taj æilimèiæ nije bio nikakav raritet, ni¹ta posebno - dosta èest primerak persijanera za klanjanje u d¾amiji, uostalom, ne ba¹ u sasvim dobrom stanju, a pojavio se na licitaciji kod "Druckmanna" pre pet godina zajedno sa name¹tajem i slikama iz zaostav¹tine njene tetke, koja je umrla u Bostonu.

- Ba¹ sam ¾elela da ga dobijem natrag! - poveravala mu se princeza. - Ta plava boja je, inaèe, prva stvar koje se zaista seæam u ¾ivotu. Verovala sam da æu jednoga dana poleteti na njemu iznad Mimoze...

Veliki okr¹aj kod "Druckmanna" nije mogao da razume niko sem princeze i njenog brata princa Ardreasa. Za tu priliku doleteo je èak sa juga Francuske. Sedeli su, prièala je Zoe, na suprotnim krajevima dvorane i borili se za plavi komad svoga djetinjstva. "Andreas nije lo¹ èovek, samo je slabiæ koga ¾ena tera na sve te stvari, jer obo¾ava novac!" - kazala je princeza. Zbog nje i ne govore jedanaest godina. A na svetu imaju samo jedno drugo! Nikoga vi¹e. Siroti Andreas! Nabijali su, dakle, cenu tepihu koji se prodavao za trideset i pet dolara, a ubrzo, zahvaljujuæi njihovoj tvrdoglavosti, dostigao vrednost od osam hiljada! Niko nije mogao da razume ¹ta to tako vredno nalaze u jednom izlizanom æilimèetu, koji bi u najboljem sluèaju mogao da poslu¾i kao prostirka za psa. Na osam hiljada, Zoe je odustala - nije vi¹e imala ni centa i tako je plavi tepih odleteo na Azurnu obalu. Bila je to pozna osveta brata, kome je, kada su bili mali, samo pokatkad dozvoljavala da posedi na njenom leteæem æilimu.

- Ne znam ¹ta bih sve dala samo da ga imam! - ponovi Zoe. - Mislim da mi se ne bi moglo dogoditi vi¹e ni¹ta ru¾no u New Yorku kad bih samo minut posedela na njemu! Taj sluèaj me je naèeo. Znala sam da neæu dobiti ni svoj portret, ali, shvata¹, morala sam da uèestvujem, da se borim...

Princeza mu je otkrila da ¹to je starija, to èe¹æe misli na Koziliju.

- Èudno? - kazala je. - Nekada bi pro¹lo po dve-tri godine a da i ne pomislim na Ostrvo! Ali, otkako sam pre¹la trideset i petu, mislim na Mimozu svakog dana. ©ta se to de¹ava sa mnom?

Pogledala ga je kao da od njega tra¾i pomoæ za neku nepoznatu, neizleèivu bolest koja je napala:

- Mo¾da sam poèela da starim? Da tra¾im korene? Poreklo? To je tako èudno! Mogu da otputujem bilo gde - samo ne tamo gde sam roðena. Mo¾da ba¹ zbog toga ne prestajem da mislim na Rezidenciju, na sve one duge mraène hodnike, vrt, kuhinje i ¹talu za tatine konje. Ponekad je to zaista neizdr¾ljivo! Pitam se ¹ta tamo imaju protiv mene? Razumem da su sa mojim ocem imali nera¹èi¹æene raèune, ali on je mrtav. ©ta sam im ja kriva? Imala sam samo dve godine kada smo napustili Ostrvo. Pre nekoliko godina napisala sam pismo Vojnom savetu. Molila sam ih da mi dozvole da posetim Mimozu, makar samo izmeðu dva aviona. Nisu mi uop¹te odgovorili...

Arsen se setio uvodnika na prvoj strani "Glasa Kozilije", koji je bio posveæen toj temi i koji je u maglovitim aluzijama govorio o tome kako "propala aristokratija ¾eli da se vrati na Koziliju, gde æe je uvek èekati samo jedan odgovor - ne! Jer, Koziliji, koja danas pliva u prosperitetu, slu¾eæi kao primer narodima na jugu i severu Mediterana, vi¹e nisu potrebne teniske ¹ampionke i nemoralne princeze..." Patetièno intonirani uvodnik na pet stubaca niko u Mimozi nije sasvim razumeo. Nagaðali su danima ¹ta se krije izmeðu redova.

Daleko ostrvo lebdelo je poput prokletstva iznad njihovog stola u "Ballatu", dok su spolja izgledali isto onako sreæni kao i ostali parovi u rano subotnje poslepodne. Arsen je oslu¹kivao veseli ¾agor gostiju. Ponegde bi prsnuo zdrav i sreæan smeh. Jedini su on i Zoe bili tamnokosi. Uèini mu se da sedi meðu ljudima sa neke druge, plave planete. Roðeni od oèeva do¹ljaka, bili su potpuno operisani od nostalgije. Da li bi uop¹te shvatili postojanje nevidljivih spona kojim ih je vezivala daleka Kozilija? Ne bi se iznenadio kad bi ih iznenada stavili pod stakleno zvono i poèeli da izuèavaju kao dva sluèajno preostala bacila iz Starog sveta, koji u sebi nose zarazu staromodnih i prevaziðenih oseæanja, kao ¹to su nostalgija, bezrazlo¾na tuga, inat, èe¾nja za nebesko plavim tepihom za klanjanje iz deèije sobe...

- Zavidim im - kazao je princezi. - Izgledaju sreæno...

- Ne brini se za to! - rekla je. - Svako plaæa neku svoju cenu. Imaju i oni svoje probleme.

- Ipak, èini mi se da se toliko razlikujemo. Strah me je da nas ne nabodu na iglu, kao dve èudne bube, i ne stave u vitrinu...

- Vi¹e mi odgovara da budem leptir!

- Leptiri ¾ive samo jedan dan?

- Ali zato bar lete.

Posle su lutali po Sohou i nasumice ulazili u galerije, kada bi im se ne¹to svidelo kroz izlog. Smejali se ¹a¹avoj izlo¾bi Don Flavina koji je kod "Heiner Friedricha", u potpuno praznoj dvorani golih zidova, postavio samo dve baterije fluorescentnih cevi. ®uta i ljubièasta svetlost me¹ale su se na sredini dvorane i to je bilo sve. Kupovali su luckaste razglednice u nekoj maloj knji¾ari u podrumu. Princeza je kupila srce za Dan Valentina; Arsen - fotografiju iseljenièkog broda ¹to pristaje uz njujor¹ki dok.

Sedeli su u kafeu "Regio" u Bleecker Streetu, okru¾eni decom koju su roditelji izveli u subotnju ¹etnju. Jeli kolaèe sa jagodama i ¹lagom i pisali razglednice. Princeza je poslala sama sebi srce. Arsen je ¾eleo da se javi profesoru Kuzenu, ali bojeæi se da mu ne napravi neprilike, odustao je i iscepao razglednicu.

- Oprostite - reèe stari kelner, kome je Arsen ostavio neuobièajeno visoku napojnicu. Èuo sam da govorite grèki.

- To nije grèki - ispravi ga. - Govorimo kozilijanski.

- Ah, znam - kazao je kelner - Sicilija! Imamo ih dosta ovde u New Yorku, u Maloj Italiji!

- Kozilija! - ponovi Arsen. - Mi smo sa Kozilije.

- Korzika? Zar to nije isto?

- Ne, to je drugo.

- Spelujte mi, molim vas!

- K o-z-i-l-i-j-a.

- Kako sam glup! - lupi se kelner po èelu. - Kozilija, pa da! To je ono ostrvo gde se stalno svaðaju Grci i Turci?

- Mislite, Nikozija?

- Pa da! Nikozija! - bio je sreæan ¹to je najzad uspeo da odredi zemlju svojih gostiju.

- Nikozija je na Kipru! - gubio je Arsen ¾ivce. - A Kozilija je potpuno drugo ostrvo na Mediteranu. Posebna dr¾ava, razumete?

- Mo¾ete li mi ostaviti komad va¹eg novca? - zamoli ga kelner. - Imam zbirku...

Arsen je u d¾epu prona¹ao jednu zaostalu kozilijansku liru sa likom Majora Saracena i poklonio je kelneru. Zauzvrat, ovaj mu napuni d¾ep ¹ibicama kafea "Regio".

"Dolazim sa ostrva koje ne postoji!" - mislio je dok su ¹etali Greenwich Villageom. "Vekovima na njemu ¾ive nepostojeæi ljudi. Ne postoji ni istorija, ni knji¾evnost, ni filozofija ni¹ta! Sve na¹e muke bile su uzaludne, jer mi, u stvari, uop¹te i ne postojimo nigde, sem u na¹oj sopstvenoj visokoj uobrazilji o sebi samima. I ne postoje muèenja kroz koja smo morali da proðemo; ni ljubav koju smo oseæali za svoju domovinu - za najveæi deo ove planete ni¹ta ne postoji ¹to je na¹e."

- Nemoj to uzimati suvi¹e srcu... - te¹ila ga je princeza. - Ja sam se veæ odavno navikla da ne znaju za Koziliju. Uostalom, da li ti zna¹ koji je glavni grad dr¾ave Colorado?

Priznao je da ne zna.

- A Colorado je veæi od Kozilije bar nekoliko puta!

Sve je vi¹e oseæao razliku u vremenu koju nije ¾eleo da prizna New Yorku, smatrajuæi to izvesnom razma¾eno¹æu svetskih putnika. Leteæi na zapad preko okeana, zaradio je ¹est sati. Od uzbuðenja nije spavao veæ dve noæi i dva dana, pa se sada to produ¾eno i neprospavano vreme nakupilo, tra¾eæi svoje. Kapci su mu se lepili od umora i sna, a telo bi mu s vremena na vreme protresla groznica. Èinilo mu se da mu lice gori. Usne su mu bile spr¾ene nikotinom amerièkih cigareta, koje nikada ranije nije pu¹io. Nalazio se u totalnom nesporazumu sa okolinom. Njujor¹ki prizori su se maglili i mutili, kao da je leðima priljubljen uz zavitlani zid smrti, u cirkusu. Spolja gledano, sve je bilo potpuno realno i razumljivo, ali pomereno vreme èinilo je da budan sanja.

U njemu su zavijali ostrvski psi. Èuo je ¹um noæne plime kako preliva kamenu rivu u Mimozi.

- Koliko je sati?

- Pet.

"Dok je njima dan, u meni traje kozilijanska noæ... I biæe uvek tako!"

Po¾eleo je da negde popije jaku duplu kafu, da se rasani.

- Ja æu ti je skuvati! - predlo¾ila mu je princeza. - Imam kod kuæe automat za espreso...

Kazala je da stanuje u blizini, pa su krenuli pe¹ke kroz spletove ulièica Greenwich Villagea. Zapanjilo ga je koliko New York malo lièi na sebe iz filmova! Umesto oblakodera, od kojih se nije videlo nebo i "gde je èovek tako izgubljen i sam kao na samom dnu nekog d¾inovskog kanjona, u kome usred dana gore sijalice." - kako su to lepo opisivali kozilijanski dopisnici, prolazio je pokraj kuæeraka, ne vi¹ih od onih u Mimozi.

Princeza je otkljuèala vrata na jednoj veoma uskoj zgradi, u Charlton Streetu. U¹li su u njen studio, èiji su stra¾nji prozori, od tavanice do patosa, gledali na minijaturni vrt. Nasred vrta raslo je Arsenu nepoznato zimzeleno drvo, ¹iroke, lisnate kro¹nje. Vrt je bio ograðen belim zidom uz koji se peo br¹ljan. Prostorija u kojoj se na¹ao bila je prekrivena èupavim belim sagom, gotovo bez ikakvog name¹taja, osim prostranog francuskog kreveta oko koga su le¾ale gomile knjiga. Izuzimajuæi toaletni stoèiæ sa tri ogledala, zatrpan kozmetikom, i pletenu fotelju od pruæa, u ovoj beloj oazi, èije je prazne zidove ukra¹avao jedino tanki crni krst, sve ostalo ¹to je potrebno za ¾ivot le¾alo je po tepihu. Televizor, gramofon, razbacane ploèe, "New York Times" i dva bela telefona. Beli kineski lampion umesto lustera, bela indijanska asura kojom je prekriven krevet, male bele kamene glave sa Devièanskih ostrva na prozirnom staklenom stolu - sve je, uglavnom, bilo belo, sem princezine tamne kose i oèiju. I sve je u toj sobi odisalo besprekornim ukusom i elegancijom, postignutom, èini se, bez ikakvog posebnog napora.

Samo je ne¹to remetilo ovu istanèanu belu harmoniju! Sa vrha belih zavojitih stepenica spu¹tale su se u kaskadama gomile raznobojnih balona, uznemirenih promajom koju su Arsen i princeza napravili otvoriv¹i vrata.

- Odakle ti? - pitao je Arsen.

Zoe se nasmejala:

- Ne znam... - rekla je. - Kad sam se jutros probudila, zatekla sam punu kadu, gore, u kupatilu! Poèeli su da kuljaju niz stepenice kao ludi... ©ta da radimo s njima?

Baloni su se muvali oko njihovih nogu. Odluèi¹e da ih se re¹e. Zapalili su dve cigarete i poèeli da ih uni¹tavaju ¾arom. Uskoro vi¹e nije bilo ni jednoga.

Princeza je kuvala kafu u maloj èajnoj kuhinji, ¹to je podseæala na brodsku kabinu. Bila je sva opremljena ukradenim stvarima sa putovanja; od pribora za jelo do èa¹a i pepeljara. Arsen je stavio na gramofon Mozartov Koncert za flautu i orkestar u G-duru.

Kada se posle desetak minuta njegova domaæica vratila sa dve prozraène ¹olje, koje je iznutra zapljuskivala kafa a spolja morski talasi nepoznatog kineskog keramièara, on je veæ duboko spavao, sklupèan na belom sagu pokraj gramofona.

Pokrila ga je asurom i gledala kako duboko di¹e, kao deèak izmoren igrom, posle napornog dana. Izgledao joj je tako dirljivo i sme¹no u svom demodiranom mrkom odelu i ¾utim cipelama. Bio bi gotovo lep da se drukèije obuèe! Oseti ne¾nost prema sluèajno pronaðenom vr¹njaku. Zar nije prevalio ogroman put iz starog kraja, èak preko okeana, da bi prona¹ao njen portret i vratio ga u njihovu zajednièku domovinu, iz koje je, na ¾alost, zauvek izbaèena.

Bilo joj je ¾ao da ga budi.

Presvukla se, na¹minkala i iza¹la na prstima iz studija.

Èekale su je veèernje obaveze. Najpre veèera kod "Regine" sa va¾nim ljudima iz "Voguea", a onda otvaranje izlo¾be Sola Lewitta u Muzeju moderne umetnosti.

Konceptualista Sol Lewitt nije izlo¾io ni¹ta ¹to bi makar malo podseæalo na slikarstvo. ©vrljao je obiènom olovkom po neprikosnovenim zidovima Muzeja, meðu kojima se muvao zbunjeni njujor¹ki krug ljubitelja i poznavalaca.

- Vi me podseæate na dete koje uni¹tava sobu svojih roditelja! - kazala je Solu Lewittu, kome su je predstavili.

- Napokon jedna pametna misao veèeras! - odvratio je Lewitt.

Naredna tri dana njena sluèajna opaska kru¾iæe po njujor¹kim salonima.

Usput je uredniku kulinarske rubrike "Harpers Bazaara" izdiktirala tri recepta za dijetalne salate bez posledica, i primila za to èek na dvesta pedeset dolara.

U baru hotela "Carlyle" na Madison aveniji, gde su je odveli neki prijatelji, slu¹ala je kako Marian McPortland venèava debisijevski svetle akorde "Odblesaka na vodi" rasko¹nim d¾ez-varijacijama. Prepustila se svetlucavim slapovima ¹to su izvirali ispod prstiju stare pijanistkinje, prateæi jednim uhom razgovor za stolom. A sve to vreme bila je gotovo sreæna. Kao da je èeka neki dragocen, potpuno bezrazlo¾an poklon.

Nije li tome bio uzrok onaj sanjivi Kozilijanac, kome èak nije zapamtila ni ime?

Obièno je uveèe, pre svojih izlazaka, ostav ljala upaljena sva svetla; pla¹ila se povratka u mrak. Prvi put posle mnogo godina, ona ih je pre polaska pa¾ljivo pogasila. Neko je najzad èeka kod kuæe.

"Krajnje je vreme da nabavim jazavièara," pomisli.

Mozartov adaðo u izvoðenju Jean-Pierrea Rampala - vlati trave na bolesnom vetru vrteo se po ko zna koji put. Zaboravila je da iskljuèi automatski pik-ap.

Njen kozilijanski podanik jo¹ je uvek spavao kao nevina¹ce.

Probudila ga je, po¹to mu je bila pripremila obilatu salatu od mladog gra¹ka sa sitno seckanom ¹unkom i sirom. ¾vakao je poluspavajuæi. Gra¹ak mu se kotrljao sa vilju¹ke.

Nije imala srca da ga izbaci iz kuæe u dva sata posle ponoæi. Ko zna bi li uop¹te umeo da zaustavi taksi u ovo vreme i pronaðe svoj hotel u gornjem gradu? Pla¹ila se da ga samog pu¹ta pod zemlju, u metro.

- Mo¾e¹ spavati ovde... - kazala je posle kraæeg razmi¹ljanja.

- Gde? - upitao je bunovno.

Pokazala mu je svoj ¹iroki krevet i oti¹la da se okupa.

- Sa koje strane spava¹? - doviknuo joj je u kupatilo.

- Sa one gde su telefoni! - odgovorila je kroz dobovanje tu¹a.

Uzeo je zrno gra¹ka iz zdele i stavio ga ispod madraca s njene strane le¾aja.

Kada se spustila iz kupatila na vrhu stepenica, ogrnuta dugom kuænom haljinom od belog frotira (reklamni poklon robne kuæe "Saks" za koju je povremeno radila), on je jo¹ uvek sedeo na ivici postelje u svom nemoguæem odelu.

- Nemam pid¾amu... - priznade kao krivac.

- Spavaj bez nje... - kazala je. - Meni ne smeta. I ja spavam gola.

Arsen se stidljivo uvukao ispod elektriènog pokrivaèa, prekrivenog stotinama leptira.

- Da se dogovorimo? - kazala je princeza. - Ustupam ti polovinu kreveta i ni¹ta vi¹e! Ti si moj veliki brat iz Mimoze i biæe¹ dobar deèko, zar ne? Nadam se da neæe¹ zloupotrebiti poverenje? Ne volim da se rvem u ovo doba... O.K.?

- Ne smem èak ni da poku¹am? - upita je. - Reda radi?

- Ne - kazala je. - Mo¾e¹ da slu¹a¹ svog Mozarta koliko ¾eli¹. Meni ne smeta... Laku noæ!

- Hej! - pozvao je posle izvesnog vremena.

- Mogu li da pu¹im u tvom krevetu?

Ona nije odgovorila. Spavala je duboko.

- Laku noæ, visoèanstvo! - reèe za svaki sluèaj tami po kojoj su lepr¹ali leptirovi.

Ali, pred jutro, do¹lo je do incesta izmeðu novog brata i sestre.

Princeza Zoe, koja nije bila navikla da preko cele noæi deli svoj krevet, odvukla je èitav pokrivaè na svoju stranu, umotav¹i se u njega kao mala mumija. Arsena je probudila hladnoæa jer su spavali pokraj otvorenih prozora. Odmotavajuæi princezu, da nekako doðe do dela pokrivaèa koji mu je pripadao, iznenada otkri njeno toplo, èokoladno telo.

Vodili su ljubav bez reèi i bez poljubaca, dugo i kroz san, u mutnom jutru ¹to je stizalo kroz kro¹nju stabla u vrtu.

- Trebalo je da znam, da se neæe¹ dr¾ati reèi... - prebacila mu je Zoe.

- Da odem?

- Oh, ne! Kako je dobro imati te pokraj sebe ujutru... - uzdahnu, priljubiv¹i se jo¹ èvr¹æe uz njega.

- Koliko sam samo morao da poljubim ¾aba dok tebe nisam sreo!

- Za¹to si ljubio ¾abe?

- Za svaki sluèaj.

- Stvarno?

- Kad god bih uhvatio neku!

- Zbog èega?

- Nikada se ne zna kada æe se jedna ¾aba pretvoriti u princezu!

- Ti si prvi Kozilijanac sa kojim ovo radim! Zna¹ li to?

- Je li ti bilo lepo?

- A tebi? - odgovorila je pitanjem.

- Gorka su mi usta...

Izvukla se iz zagrljaja i uskoro se vratila iz kuhinje, noseæi dve dopola napunjene èa¹e oran¾-d¾usa i fla¹u ¹ampanjca.

Kad je hteo da ispije svoj d¾us, ona ga zaustavi:

- Otvori najpre ¹ampanjac!

Priznao joj je da nikada nije otvorio ni jednu fla¹u ¹ampanjca u ¾ivotu. Video je kako se to radi samo na filmu.

- Eh, ti! - reèe ona.

Uèila ga je strpljivo. Njeni prsti bili su na njegovim, kad je pa¾ljivo odvrtao ¾icu oko grliæa ""D“m Perignona"". Prasak zapu¹aèa, koji umalo ne probi tavanicu, proslavi ovo lenjo jutro, koje je obeæavalo dan pun izle¾avanja i ljubavi, bez ikakvog plana i obaveza.

- Mora¹ se nauèiti da ti zapu¹aè ostane u ruci! - kazala je Zoe. - Inaèe, nikada neæe¹ moæi da se zaposli¹ u nekom boljem restoranu.

Na svetu je bilo veoma malo ljudi koji su spavali sa svojom princezom, mislio je Arsen, ne bez ponosa - a i oni su uglavnom bili pastiri o kojima je pisao Andersen.

"Ja sam prvi istorièar umetnosti kome je to po¹lo za rukom!"

Pili su oran¾-d¾us izme¹an sa ¹ampanjcem - èedan koktel u kome se, kao retko gde, skladno spojilo amerièko oseæanje za zdravlje i lepa bolest trule evropske tradicije.

Ponovo su zaspali nakon ljubavi.

- Dobro jutro, visoèanstvo! - pozdravi je Arsen, kad se probudila u jedanaest sati. - Kako ste spavali noæas?

- Oèajno! - reèe princeza. - Svu noæ sam se okretala tamo-amo. Ne znam ¹ta mi je bilo!

- Zbog èega?

- Ne¹to me ¾uljalo sve vreme...

Prebledeo je. "Princeza na zrnu gra¹ka" bila je, dakle, istinita prièa!

- Znaèi, to je ipak taèno... - promuca.

- ©ta to? - upita naivno princeza.

- Ni¹ta - reèe.

Nikada mu nije otkrila da je kroz od¹krinuta vrata kupatila videla kada je stavio zrno gra¹ka pod njen le¾aj.

Arsen se sutradan preselio kod svoje vr¹njakinje u Charlton Street.

Preneo je tamo i njen portret. Obesili su ga tako da su ga u svakom trenutku mogli videti iz postelje. Fotografisali su ga bezbroj puta pod razlièitim osvetljenjima princezinim polaroidom.

Zatim su slikali jedno drugo bez odeæe i odmah uni¹tavali snimke.

Arsen je voleo da èeka da se iz crnog kvadrata polako pojavi princezino nago telo, odvajajuæi se od tame, kao onog jutra kada je Bog stvarao prvu ¾enu. Najpre bi joj zasvetlele beonjaèe (kao da je najpre radoznalo pogledala u svet u kome æe se naæi), zatim bi joj izronile butine, bedra, pa grudi, pa stomak, a onda bi èitav taj sreæni prizor obavio ljubièasti "Kodakov" sfumato.

Princezin prijatelj u baru "Mags" na Prvoj aveniji, crni pijanista Romaine Brown, poklonio im je pesmu "Prvi put kad nam je to po¹lo za rukom"! Zauzvrat, oni mu plati¹e pivo.

Veæ su dosadili gostima bara, tra¾eæi da im je jo¹ jedanput otpeva. Krigle piva su se reðale na klaviru.

Voleo je da posmatra svoju prijateljicu dok slu¹a Romainea Browna. Primetio je da ima fine, sitne borice oko oèiju. Lièila je na maèku koja èeka, strpljivo podnoseæi breme vremena.

- Hoæu da vodimo ljubav kozilijanski... - naredi mu Zoe. - Uèi me kako se to radi na kozilijanskom!

- U èemu je razlika, visoèanstvo? - pitao je Arsen, dr¾eæi joj dlanove na zaljuljanim bokovima, koji su lagano kru¾ili u ljubavnoj igri.

- Oh - odgovori ona sklopljenih oèiju. - U nekoj posebnoj ne¾nosti...

Dok su se posle odmarali, ona mu ¹apnu u uho da ga se boji.

- Za¹to?

- Proricali su mi ovakav svr¹etak. Govorili su mi da æe se veæ naæi neko ko æe mi najzad doskoèiti. I sama sam znala da æu i ja jedanput stati na ludi kamen!

- Ne ¾elim ti zlo!

- Ali, ono je neizbe¾no! Ti si samo njegov izvr¹ilac.

Voleo je njen elastièni krevet, nalik na ljubavni ring. Le¾eæi nag na leptirima ispod pokrivaèa, uzbudio bi se èim bi vrhovima prstiju dotakao Zoe. Zaboravljao je na New York koji ga èeka. Pretvorio se sav u seksualnu ma¹inu. Vi¹e se nije oblaèio. Princezin studio kao da je bio nabijen erotikom. Èak je i beli, èupavi sag pod njegovim bosim stopalama èinio da mu po¾uda prostruji telom; njeni mirisi koji su pro¾imali sve predmete, takoðe; njen fen za kosu iz koga je strujao uzbudljiv topao vetar, njen frotirski penjoar iz èijih su mu prekratkih rukava sme¹no izvirivale ruke... Èekao je da se vrati iz grada, prateæi rasejano televizijski program. Gledao je prepodnevne kvizove za domaæice, reklame, stare filmove iz kinoteke ili zurio u berzanske izve¹taje kako teku na beskonaènoj vrpci svetleæih brojeva i slova, donoseæi nekim nepoznatim ljudima bogatstva ili bedu. Èinilo mu se da je najveæi broj ovih ljudi i ¾ena iz ekrana naèinjen od plastike. Primetio je jo¹ da u amerièkim filmovima, dramama i serijama najvi¹e igraju automobili i telefoni. Ugasio je ton i gledao samo slike: ako nisu telefonirali, ljudi su onda neprestano vozili svoja dugaèka kola! Kakva razlika od grèkih drama, gde se pojavljuju uvek isti stubovi i stepeni¹ta na trgovima!

Tonuo je u polusan èekajuæi svoju princezu, a kada bi stigla, uzimao je nestrpljivo, ne dozvoliv¹i joj èesto ni da se svuèe do kraja. Ponekad je u¾ivao u perverznom prizoru potpuno odevene ¾ene i nagog mu¹karca u triptihonu ogledala iznad njenog toaletnog stoèiæa. Princeza je obièno ¾murila. Stidela se pona¹anja svoje dvojnice u ogledalima.

Jednog dana, princezi pade na pamet marihuana.

I¹èezla je na nekoliko sati i uveèe se vratila sa desetak tankih, veæ smotanih cigareta kolumbijske trave.

- Zadr¾i ¹to du¾e mo¾e¹ dim u pluæima... - poduèavala ga je.

Arsen je popu¹io prvu, u oèekivanju nirvane koja nije stigla. Suvi¹e je budno motrio na sebe. Posle druge, kada se opustio, dr¾ao je u rukama sve ¾ene na svetu. Zoe se pretvarala u svaku osobu koju bi po¾eleo da ima. Njene razmere su rasle, lice bledelo i rastapalo se, dizala se sa njega bez te¾ine i lebdela bestelesna po studiju, ili bi odjedanput postala prozraèna pa joj je kroz ko¾u mogao da vidi svetleæi kineski lampion.

Èudotvorna trava pomogla im je da se potpuno oslobode stega. Pale su sve ograde, odvrnuti svi osiguraèi za bezbednost.

- Kako se ka¾e ovo na kozilijanskom? pitala je.

- A ovo?

Kazao bi joj.

- A ¹ta sad radimo? - pitala je. - A kako se ka¾e kad ¾elimo u isto vreme? Ka¾i! Ka¾i!

Uèio je svim skarednim reèima svoga maternjeg jezika, koje nije mogla da zna, po¹to je njen kozilijanski ostao konzerviran jo¹ dok je bila mala devojèica. Smejao se njenom tuðin skom izgovoru, kad je ponavljala bezobrazne reèi poput kakve molitve. Razmi¹ljao je pri tom o tome kako i najprostaèkije reèi i reèenice gube vulgarnost ako se izgovore na njen naèin, posebno muklom, bar¹unastom intonacijom. Tra¾io je da mu preprièava ¹ta sve oseæa, dok je pod za¹titom kolumbijske maglene zavese, le¾eæi na le¾ajima, satima ispitivao najskrivenije tajne njenog tela, prodiruæi sve dublje i dublje. Uz nju, ponovo je otkrivao lepotu svog malog jezika èije je granice obuhvatalo Sredozemno more. Shvatio je, najzad, pomoæu ljubavi njegovu osamljenu, tragiènu lepotu, njegova sazvuèja bogata znaèenjima. Bilo je divno voleti se na kozilijanskom u srcu New Yorka, u Charlton Streetu, u naruèju svrgnute princeze.

- Nemoj nikada da prestane¹! Nemoj prestati! Oh, God! Koliko to dugo nisam radila kako valja! Stalno naleæem na neke pedere... Veæ sam pomislila da nema vi¹e pravih mu¹karaca. Da samo zna¹ kako je te¹ko naæi nekog pravog...

Èitave te noæi nisu prestajali da vade najlep¹e i najreðe bludne reèi iz velikog kozilijanskog reènika ljubavi.

Zabavljalo ga je da joj otkriva osetljiva mesta.

- Ka¾i, gde su? - pitao je.

- Pronaði ih sam! - èikala ga je.

Ovde?

- Ne.

- A tu?

- M-m-m-m... Mo¾da, ali ne sasvim...

Otkrio je da se najvi¹e uzbuðuje kada joj ljubi grlo. Ono mesto gde kod devojèica "zeko pije vodu"! Tada se potpuno gubila i propadala u neki slatki ambis, glave zabaèene na jastuk. Èinilo se da zaista umire. Nastavljajuæi da je ljubi u vrat, prelazio je usnama èitavom du¾inom ko¾e, sve do divno oblikovanih kljuènih kostiju; tragao za poreklom te bolne ne¾nosti i najzad otkrio njeno naivno utoèi¹te u onim bezbednim godinama kada je otac ljubio na isto mesto. Tako je povezao pokidane niti u nerazmrsiv èvor: Koziliju i izgubljenog oca, èiju je zamenu tra¾ila èitavog ¾ivota.

Sada je dr¾ao u rukama kao vla¾nu, koprcavu ribu tek izvaðenu iz mre¾e. Vri¹tala je, cvilela i mucala odlomke iskidanih reèenica bez smisla. Znao je - pobedio je princezu!

U izgu¾vanoj postelji, jo¹ vla¾noj od znoja, poljubaca i suza, jo¹ toploj od disanja i vrele ko¾e - na tom najstarijem popri¹tu koje poznaje èoveèanstvo, princeza je dugoj istoriji svoje izumrle loze pridodala jo¹ jednu izgubljenu bitku.

- Da proslavimo to! - kazao je, di¾uæi se pobednièki iz pospanih leptirova, meðu kojima je gotovo bez svesti i bez trunke snage le¾ala sreæna i klonula Zoe. - Ima¹ li jo¹ ¹ampanjca u fri¾ideru?

- Mislim da ga vi¹e nema...

- Ka¾i: "Dajem kraljevstvo za bocu `D“m Perignona'" i dobiæe¹ je!

- Ne mogu da se menjam - rekla je - nemam kraljevstva!

- Tvoj sam podanik! A to je za poèetak sasvim dovoljno.

- Pa i za kraj... - kazala je.

Zoe je patila od opsesije èistih èizama.

U njenom plakaru stajalo je èetrnaest raznobojnih pari, ko¾e usjajene do nemoguæeg. Raspolagala je i neverovatno bogatom kolekcijom somotskih i pli¹anih traka za izvlaèenje onog poslednjeg, visokog sjaja.

- Je li to fobija, ¹ta misli¹? - pitala ga je, sedeæi naga na jastuku sa èizmom i pli¹anom krpom u rukama.

Krala je te trake iz hotela, prodavnica obuæe, a one od naroèito dlakave hartije èak i iz aviona!

Posle ¹etnje po ki¹i, Arsen narednog jutra zateèe svoje cipele besprekorno oèi¹æene pored kreveta. Mada su popili mnogo vina, ipak se seæao da ih je ostavio blatnjave u kupatilu.

- Zna¹ li da si prvi èovek na svetu kome je jedna princeza oèistila cipele? - kazala je, ljubeæi ga u uho.

®eleo je da vidi kako izgleda pravi amerièki mjuzikl i princeza ga je odvela u Teatar Alvin na Broadwayu da gledaju "Annie".

- Gledala sam je èetiri puta... - pohvalila mu se Ark su kupovali program i èokoladu "Annie".

- Za¹to onda ne gledamo ne¹to drugo?

- Hoæu da i ti vidi¹! - rekla je. - Uvek se isplaèem kao kakav kreten!

Prite¹njen u sredini reda izmeðu dve vizonske bunde, udisao je te¹ke i egzotiène mirise njujor¹kih ¾ena, oseæajuæi ponovo ono staro uzbuðenje pre dizanjh zavese, kada je kao dete oèekivao da prisustvuje otkrovenju neke neizrecivo lepe misterije.

Poèela je da grca veæ u prvoj slici, kada je na sceni izronilo sumorno i hladno njujor¹ko jutro 1988. kroz prljava stakla deèijeg siroti¹ta, a neka devojèica neute¹no zajecala u snu tra¾eæi svoju mamu. Zatim je glavna junakinja mjuzikla, Annie, poèela da te¹i rasplakano dete pesmom "Tomorrow". Njihala je u zagrljaju i pevala kako æe veæ mo¾da sutra pronaæi roditelje koji æe je usvojiti.

- Oh, bo¾e, kakva sam budala! - jecala je Zoe. - Dodaj mi, molim te, maramicu!

Izvukao je iz paketiæa u njenoj torbi tri maramice od hartije, a ona mu je zauzvrat ovla¾ila obraz srneæe vrelim poljupcem.

- Ti si jedini èovek na svetu koji mi je dodao tri maramice odjednom! Svi mi daju samo po jednu... Cicije! Volim te!

U drugom èinu, Annie, koja je pobegla iz siroti¹ta u kolicima za prljavo rublje, prona¹la je na ulici psa skitnicu. Kada je pas liznuo po licu, princeza Zoe poèe da rida, tako da se nekoliko gledalaca okrenu sa èuðenjem.

U pauzi joj je dugo dr¾ao ogledalce dok je popravljala rastopljenu ¹minku.

Arsen se pitao gde nestaje sav onaj svet posle predstave. Kao da su propali u zemlju! Nije jo¹ znao da niko tako brzo ne i¹èezava sa trotoara kao njujor¹ka publika sa Broadwaya.

Od¹etali su se do "Scale" u zapadnom delu 54. ulice.

Na vratima se ispostavilo da Arsen ne mo¾e unutra, jer nema sako. Tog dana je, naime, po¹ao u d¾emperu, koji mu je poklonila Zoe. Princeza je zahtevala da joj pozovu vlasnika.

- O, mia cara Principessa! - ozarilo se njegovo lice kada je ugledao. - Che fortuna vedervi di nuovo!

Preko d¾empera, Arsenu su navukli neki pre¹irok platneni sako, u kome se oseæao degradirano kao klovn. I¹ao je pognute glave kroz ljubopitljive poglede gostiju "Scale". Dobili su najlep¹i, centralni sto i vlasnik je, ¾eleæi da svi èuju ko mu je veèeras gost, razmetljivo izvikivao narud¾be ¹efu sale:

- Un grande piatto porsciutto con melone, per la Principessa di Coziglia!

Zoe je èavrljala na desetak jezika sa poznanicima koji su prilazili njihovom stolu da je pozdrave. Za to vreme, Arsenu se èinilo da svi zure u kaput koji mu landara oko tela kao ludaèka ko¹ulja. Ipak, jeo je pr¹ut sa dinjom, trudeæi se da ¾vaèe ¹to sporije, ali glad je èinila svoje - potpuno je zaboravio na otmenost!

Princeza je jedva dotakla jelo. Pojela je dve masline. Od èega je ¾ivela sve ove dane, osim od salate i dima?

Kada najzad ostado¹e sami, Arsen je upita koliko, u stvari, jezika govori?

- Mnogo! - odgovorila je.

- Kako ti se ne pobrkaju u glavi?

- Ko ka¾e da nisu?

- Na kom jeziku misli¹?

- Zavisi o kome mislim.

- O meni?

- Na kozilijanskom.

- Na kom jeziku sanja¹?

- Sanjam u bojama, a ako mi neko govori u snu, posle ne mogu da se setim na kom je jeziku govorio...

- Na kom jeziku misli¹ na ljubav?

- Na francuskom.

- Na novac?

- Nikada ne mislim na novac.

- Na engleskom?

- Mislim na porodicu. Na psa. Na kamin. ©tatijaznam!

- A o ¾ivotu?

- Kako, o ¾ivotu?

- O ¾ivotu, uop¹te?

- Na grèkom - odgovorila je.

- A na italijanskom?

- Na italijanskom nikom ni¹ta ne verujem!

- Na kom jeziku psuje¹?

- Psujem na svim jezicima! - pohvali se kao dete i izdeklamova dugaèku maðarsku psovku. - BasszamegakŁrvakibaszottŁristenaztakŁrvakibaszott‚desanyadat! Nauèila sam je od maðarskih Cigana u Beèu! Ne znam uop¹te ¹ta znaèi, ali priznaj da stra¹no zvuèi!

U "Scali" im nisu dozvolili da plate. Vlasnik restorana je rekao da je to za njih velika èast ¹to su ih udostojili posete. Arsen oseti ogromno olak¹anje kada mu najzad svuko¹e pozajmljeni sako.

Zahvaljujuæi princezi, New York mu se lagano uvlaèio pod ko¾u.

U naredna tri dana, Zoe je uporno radila na Arsenovom novom izgledu, pazeæi pri tom da mu ne povrede kozilijansku osetljivost. Pod¹i¹ala ga je brijaèem u kadi punoj miri¹ljave pene, oblikujuæi mu¹karca kakvog je oduvek ¾elela da ima. Tako su nestali njegovi zulufi na koje je bio ponosan u Mimozi, a umesto ukruæene kose, koju je zabacivao unazad i koja ga je pravila starijim nego ¹to jeste, prosedo pramenje mu je slobodno padalo na èelo, kao kakvom rimskom legionaru. Kada se brijao pred ogledalom, otkrivao je nekog stranca mnogo otmenijeg od sebe. Sapunjala ga je kao ¹to se kupa dugo èekana mu¹ka beba. Èesto se pitao èemu sve to vodi.

- Ba¹ me briga èemu! Imaæu èega da se seæam dok budem stario u Mimozi!

Svraæali su u duæane Greenwich Villagea. Zoe je za njega odabrala d¾ins marke "saesson", koji mu je prianjao za noge, i sako od crnog velura. U nekom magacinu gde su se prodavali vi¹kovi amerièke armije, kupili su za dvadeset i pet dolara kratki mornarski kaput - dolamicu, ali su zato preterali sa cenom cipela. Princeza je insistirala da kupi jedne elegantne "Balijeve" poluduboke cipele koje su podseæale na obuæu srednjovekovnih trubadura po svojoj, gotovo dekadentnoj liniji.

Platili su za njih sto dvadeset dollara. Mada Arsen nije bio kico¹, sve je du¾e zadr¾avao pogled na tom paru cipela sjajne i elastiène crne ko¾e, dok je dr¾ao noge podignute na sto, mièuæi prstima. Posle trapavih kozilijanskih cipela sa ðonovima od te¹ke sirove gume, ovo je bio praznik za stopala! D¾ins je na njegovim mi¹iæavim nogama delovao izazovno, dok mu je crni pli¹ pridavao pomalo izlizanu otmenost pora¾enih; marinska dolama nagove¹tavala je avanturistièki duh pomorca nasukanog na kopnu, a skupocene svilene ko¹ulje kupljene kod "Teda Lapidusa" stvarale onu, princezi tako dragu zabunu u kostimu, kada onaj ko procenjuje po odeæi ne mo¾e da vas uhvati ni za glavu ni za rep.

I tako ¾ena stvori mu¹karca po svojoj meri i oblièju svojemu!

Princeza je i¹la tako daleko u njegovom preobra¾avanju da je za novog Arsena izabrala èak i miris; diskretno resku kolonjsku vodu Paco Rabanna, koja se izvanredno me¹ala sa mirisom njegovog znoja.

Po¹to mu je na taj naèin oblikovala do u tanèine spoljni izgled, poku¹ala je da uèini ne¹to i sa njegovim unutra¹njim ¾ivotom, ali tu je obièno, veæ pri najmanjem poku¹aju, nailazila na tvrdoglave bedeme æutanja. Arsen je bio star kao Kozilija. Komplikovan kao Levant. Nepredvidiv poput Sredozemnog mora. Hirovit a dovoljno lukav da svoju nepredvidljivost uvek odene u prave razloge. Zadovoljavala se stoga da ga gleda i da ga uzima, kad joj se prohte, u¾ivajuæi u njegovoj zreloj snazi i zaèuðujuæem rafinmanu u ljubavi, koji nije sretala kod svojih anglosaksonskih ljubavnika, pa ni kod Francuza sklonih finesama i perverzijama, ali preèesto nemoænim da je zauzdaju i smo¾de u postelji.

Posle prvog zanosa prepoznavanja i pronala¾enja, princeza Zoe i Arsen su se ispitivali, otkrivajuæi jedno u drugom nepoznate ¹pilje i podvodne struje koje nisu ucrtane na mapama ljubavi.

Malo-pomalo, sastavljao je njen protekli ¾ivot iz rasutih kocaka sa slikama, obræuæi po vi¹e puta one ¹to su se nelogièno uklapale u bajku. Jedanput mu je prièala o svom ocu, Nikolasu Èetvrtom. Nije taj mnogo èeznuo za izgubljenom Kozilijom. Odgojen kao deèak u ¹vajcarskoj, a posle ¹kolovan po engleskim koled¾ima, smatrao je "da zaslu¾uje bolji narod!" Zbog toga mu izgnanstvo i nije tako te¹ko palo. Meðutim, ¹to je vi¹e ulazio u godine, postajao je sve nepoverljiviji prema svojoj okolini. Uvrteo je sebi u glavu da ga truju na razne naèine, èak i vodom iz vodovoda! Brijao se i umivao ""P‚rierom"" èije je fla¹e svojeruèno otvarao. Krio se od svakoga, menjao prebivali¹ta i sam sebi pripremao hranu. ¾iveo je kao puki siromah, i pored ogromnog bogatstva o kome su kru¾ile legende. Okru¾en nekolicinom poslednjih vernih legionara, sada veæ odrpanih staraca koji su se sami izdr¾avali jer im nije plaæao ni centa, odbijao je bilo kakav susret i kontakt sa drugim Kozilijancima, ma kojoj da su strani pripadali. Kæerku i sina viðao je uvek odvojeno, samo jedanput godi¹nje u kakvom hotelu, èije bi im ime i adresu otkrio sat uoèi sastanka. Raspitivao se kako uèe (oboje su bili u ¹vajcarskim licejima) i, slu¹ajuæi rasejano njihove odgovore, nije prestajao da se ¾ali koliko je osiroma¹io i kako ne zna èime æe ubuduæe plaæati njihovu ¹kolarinu.

- Umro mi je na rukama - prièala je Zoe - u holu grand hotela "Savoy" u Londonu. Èinilo mi se da je malo pridremao u fotelji, pa sam èekala da se probudi... - u njenim oèima zacakli¹e se suze. - Ali, iznenada, èudno se zagrcnu u snu. Poku¹ala sam da ga probudim, drmusala ga i ljubila, uzalud: bio je mrtav! Tako sam prvi put videla smrt. Imala sam ¹esnaest godina. "Odnesite ga u njegov apartman!" vikala sam ljudima sa recepcije koji su se okupili oko nas. - "Razmaknite se, potrebno mu je vazduha"! Ali, ¹ef recepcije reèe da gospodin ne stanuje kod njih. Zgrabili su ga kao kakvog pijanca ispod mi¹ki, da njegova smrt ne uznemiri ostale goste, i odvukli u jednu sporednu prostoriju u lobiju, gde se odla¾e prljava posteljina. Spustili su ga na sve¾anj stolnjaka. "Ali, on je kralj" - vikala sam. - "Kako se usuðujete? On je kralj!" Mislili su da sam ¹enula...

Dok je govorila o smrti svoga oca, usne su joj pobledele, a oèi kao da su postale dva puta veæe. Lièila je na prkosnu malu Antigonu, spremnu na sve.

- Ne sumnjamo da je kralj, mlada damo... - kazao joj je ¹ef recepcije. - Ali u hotelu ima jo¹ kraljeva, a oni ne vole da ljudi ovde umiru!

Posle je stigao lekar i utvrdio da se radi o mo¾danom udaru. Tako nikada niko neæe saznati ime banke i ¹ifru pod kojom le¾i njegovo bogatstvo. Njegovi naslednici postali su neki bezimeni, nepoznati ¹vajcarski èinovnici, kazala je princeza Zoe.

Evropski dvorovi su za nju bili zatvoreni; stari kralj je prethodno bio pokidao sve veze.

Njoj je preostalo da se sama snalazi i probija kroz ¾ivot.

- A to nije nimalo lako, veruj mi! - rekla je. - Pogotovo ako te optereæuje to ¹to si, nekom nesreæom, princeza. Princezama se ne opra¹ta dva puta ista haljina na koktelima. Niti izlizane potpetice. Princeza uvek mora ostati princeza! Èak i ako to ne ¾eli. Mo¾e¹ da zamisli¹ kako mi je bilo pedeset èetvrte u Londonu! Najpre, umro mi je otac, a onda, nisam imala pojma kako se sahranjuje jedan kralj!

Èesto bi im se u ljubavi zapleli lanèiæi oko vrata. On je nosio malu medalju svetog Kristifora - ona obièno srebrno dugme sa neke mu¹ke man¾etne. Nije ni pod koju cenu pristajala da skine svoj talisman, pa je obièno on skidao svoj lanac. Nije htela da mu otkrije za¹to se nikada ne odvaja od tog dugmeta. Sada je do¹ao trenutak da to sazna.

Dugme je pripadalo njenom ocu onog dana kada je umro u hotelu "Savoy". Ne zna kako se na¹lo u njenoj ¹aci. Verovatno dok mu je otkopèavala ko¹ulju, poku¹avajuæi da ga povrati u ¾ivot.

- To je jedino ¹to sam nasledila od oca... - kazala mu je kroz sme¹ak bri¹uæi suzu. - Sem zabrane povratka na Koziliju, naravno.

Katkad je zaista uspevala da ga zapanji! Iznenada, usred sreæne bonace, kada je veæ verovao da dobro poznaje svoju njujor¹ku prijateljicu, izronio bi bez upozorenja neki nepoznat greben i on bi ponovo, po ko zna koji put, otkrio beline i neistra¾ene predele njenog ¾ivota.

Èekajuæi je jednog popodneva, rasejano je prelistavao stranice albuma sa fotografijama. Bile su uredno sreðene, a ispod svake je stajao ispisan datum i mesto na kom je snimljena. Primetio je da se neki egzotièni gradovi pojavljuju u vi¹e navrata, razlièitih datuma. Kao da se radi o sasvim obiènoj stvari, otkrila mu je da je tri puta oplovila svet brodom. Radila je na luksuznom brodu "Amerigo Vespucci" kao pablik-relej¹n. Èinilo se da je to lako zanimanje, ali nije bilo tako. Morala je da ispunjava najrazma¾enije zahteve.

- Jedanput me je neki putnik probudio u tri sata ujutro i tra¾io ¹ezdeset i dve ¾ute ru¾e za roðendan svoje ¾ene. Bilo je to usred Indijskog okeana u avgustu. Svi smo skapavali na èetrdeset i pet stepeni Celzijusa. Kako da pronaðem do sutradan ¹ezdeset i dve ¾ute ru¾e nasred okeana?

- Prona¹la si ih?

- Jesam.

- Otkud ru¾e na brodu?

- Zamisli, èuvaju ih zaleðene u brodskom fri¾ideru! Kada se odlede, jedno vreme izgledaju potpuno sve¾e, a onda brzo...

Zanimalo ga je kako se na raznim jezicima ka¾e sleðena ru¾a, i ona mu je prevodila.

Najvi¹e leda prona¹ao je u zvuku engleskih reèi:

Frozen rose

Ponavljao ih je do u beskraj, sve dok sasvim ne izgubi¹e smisao, a od njih ne ostade samo inje na ¾utim laticama.

- Ti si moja sleðena ru¾a...

- Stvar je u tome - rekla je Zoe - ¹to bih u fri¾ideru ko zna koliko dugo izdr¾ala. Ovako...

- Je li ti lepo?

- A tebi?

U meðuvremenu, Arsen je strpljivo pratio na ruèkove i veèere. Slu¾io joj kao dobrovoljni pa¾. Vraæali su se obièno pred jutro i doruèkovali u postelji prepr¾eni hleb sa buterom i oran¾-d¾usom. Princeza je iz obli¾nje poslastièarnice naruèivala telefonom francuske croissante. Arsen je bio ljubomoran na momka koji ih je donosio, jer je mogao da je vidi u ovla¹ ogrnutom penjoaru. Jeo je prvi put u ¾ivotu blinje sa baluga-kavijarom u "Russian Tea Roomu" posle koncerta sovjetskog pijaniste Lazara Bermana u Carnegie Hallu, koji je èuvalo neuobièajeno mnogo policajaca sa pi¹toljima i toki-vokijima. Pla¹ili su se da neko ne baci bombu. Ma koliko da se trudio, Arsen nikako nije mogao da sasvim zaroni u potresni ispovedni ton poslednje Beethovenove sonate Opus lll u C-molu, jer ga je neprekidno motrio crni policajac sa rukom na dr¹ci revolvera.

Upoznao je i uspe¹no presaðenu francusku otmenost restorana ""La Goulue"" na uglu Avenije Madison i Sedamdesete ulice. Zoe mu je bila pouzdan vodiè kroz spori ruèak od artièoka, ¹pargli, salate od jastoga, riba i razlièitih sosova, ¹to su slu¾eni sa pobo¾no¹æu ministranata u katedrali. Otkrila mu je i ""Russian Bear"" na istoènoj strani grada, gde su, poput izgubljenih du¹a, bludili stari ruski emigranti, oslovljavajuæi se sa "knjaginjo!" i "moj generale." Cvile ¹kripave violine, gubi se u staraèkoj seniliji setna melodija "Rjabinu¹ke". Pra¹njave zavese i navlake na foteljama izjedene moljcima, propao sjaj ko¾nog kanabea, uvela lica - kand¾e na pegavim rukama starih dama, i¹aranim venama. Gledao je ove pre¾ivele brodolomnike jedne epohe kako plutaju kao seni na trulom splavu "Russian Beara". Doèekali su sa njima ponoæ. Otvori¹e se nove boce i za¹umi penu¹avo vino. Video je kako odbacuju ¹take i crne ebonosove ¹tapove sa srebrnim pseæim glavama; lude starice igrale su kostoboljnim pokretima mazurku, a starci kazaèok. Arsen je u "Russian Bearu" prvi put u ¾ivotu razbio kristalnu èa¹u. Princeza ga je nauèila kako se to radi otmeno i bez preterane buke.

Vrtelo mu se veæ od èuvenih imena i lica na koja ga je princeza upozoravala. Bio je to uglavnom blazirani kosmopolitski narod, sastavljen od talenata i obo¾avalaca, producenata, novinara, urednika i moænih kritièara, a bilo je meðu njima i bogatih mecena koji su ubijali dosadu financirajuæi komade po Off Broadwayu; antikvara, glumica u modi, manekena, modnih kreatora i sumnjivog plemstva, uglavnom propalog...

Veæ posle nedelju dana u New Yorku sretao je ista lica, koja kao da su se po gradu kretala na osnovu nekih samo njima poznatih pravila otmenosti. Posle kupovanja sitnica po Manison aveniji, bilo je obavezno svratiti na omlete ili lagani lanè u jedan od slatkih evropskih restorana koje su, uglavnom, vodili pederi. Nakon obilaska galerija u 57. ulici, sledovao je "Caf‚ Rossini" sa italijanskom espreso-kafom i "zuppa inglese". Posle vo¾nje fijakerom kroz Central park (dr¾ao je sve vreme ruku na njenim toplim oblim kolenima ispod pleda kojim ih je pokrio koèija¹) obavezni èaj u pet po podne u "Plazi" - poslednjem svetili¹tu izanðale beèke kapele koja tuli salonsku muziku Lehara i Offenbacha.

Posle ljubavi - suze.

- S kim æu se voleti kad ti ode¹? - plakala je princeza. - Potpuno si me dotukao! Pogle, ne mogu da pomaknem noge!

©minkala se naga pred ogledalom, navlaèila razlièite kostime za razlièite prilike i, puna energije, blistava posle ljubavi, bacala se naglavaèke u njujor¹ki vrtlog, vukuæi ga za sobom, mada je èeznuo da ostane u postelji i slu¹a njene ploèe. Umoran od toliko do¾ivljaja, vozio se kunjajuæi na toj vrte¹ci, ne nalazeæi u njenom okretanju nikakvog drugog cilja do pukog zadovoljavanja ta¹tine i straha od veèernje usamljenosti.

Voleo je princezu, ali nije voleo da je deli s drugima.

Imena tih odnegovanih i na prvi pogled sreænih mu¹karaca i ¾ena, svesnih svoga visokoga polo¾aja, vrednosti i ugleda, zvuèala su slavno, ali ¹ta je imao sa njima i njihovim uspehom? Nije ih poznavao, niti je i¹ta znao o njihovim ¾ivotima, ba¹ kao ¹to ni oni nisu ni slutili da uop¹te postoji neko ostrvo po imenu Kozilija.

Jesu li se tako oseæali srednjovekovni Kozilijanci kada su, odeveni u kozje ko¾e, stajali pred zlatom pokrivenim kupolama Aja Sofije, zureæi sa strahom i nepoverenjem u dekadentni mete¾ vizantijske prestonice?

- Pa, ¹ta?

Sve èe¹æe bi mu se omaklo to inad¾ijsko, kozilijansko pa, ¹ta? - posle nekog imena koje je trebalo da ga zapanji svojom velièinom. Durio se dok ga je princeza upozuavala, rasipajuæi na sve strane svoj ¹arm. Pa, ¹ta? Bilo je u tom pa¹tau? i besa, i ravnodu¹nosti, i prezira, i, naravno, nemalo zavisti ¹to je iskljuèen iz velikog superspektakla, u kome je samo sluèajni gledalac iz nepoznate provincije na rubu velikog carstva.

Arsen nije mnogo u¾ivao u jelu. Uglavnom nije ni obraæao pa¾nju na ono ¹to guta, zaokupljen uvek neèim drugim, a pola sata nakon obeda potpuno bi zaboravljao ¹ta je uop¹te jeo. Ipak, poèeo je da primeæuje kako njujor¹ka hrana nema bogzna kakav ukus. Dok su je servirali, nudila je èulima sva moguæa zadovoljstva koja nije posle mogla da ispuni (ba¹ kao ¹to kakva ve¹ta ¾ena elegancijom ume da skrije nedostatke), ali èim bi èovek okusio prvi zalogaj, èinilo mu se da ¾vaèe plastiku, svejedno ¹to su se najve¹tiji svetski kuvari panièno trudili da maðionièarskim trikovima povrate izgubljeni ukus. "A kad s“ izgubi svoj ukus, ko æe joj ga, pitam vas, vratiti?" Ni najreði sosovi, ni zaèini - nemoguæe i ma¹tovite kombinacije jela, taèno propisane vrste vina i godine berbe, nisu mogli da povrate ukus sve¾e, jednostavne hrane. Uzalud je tra¾io tanjir obarene blitve sa dva kuvana krompira i slanom sardelom iz salamure - sve ¹to bi okusio imalo je ukus sintetike!

Devetog dana ludaèki je po¾eleo svoje more.

Na samo pedesetak koraèaja od njegove kuæe, ono je bilo devièanski èisto i neoskrnavljeno. Pod nogama su mu ¹kripali obluci, koje su milionima godina pre toga glaèali i oblikovali slani talasi Sredozemlja, sve dok ne dobi¹e savr¹ene oblike kojima se vi¹e ni¹ta ne mo¾e ni oduzeti ni dodati. Ni¹ta nije moglo da mu zameni te pla¾e na koje su talasi Mediterana doplovili jednu prastaru civilizaciju.

Mudra japanska poslovica savetuje vajaru da dovr¹enu skulpturu prepusti valovima najmanje hiljadu godina. Ono ¹to se posle tog vremena izvadi iz vode - prava je umetnost! I ba¹ kao ¹to najèarobniji oblutak sa kozilijanske pla¾e, poprskan zlatnim pegama, savr¹en u svom skladu, gubi svaku privlaènost èim se podigne i prenese sa ¾ala makar samo desetak metara dalje, u senku èempresa (osu¹en, za manje od pola sata izgubi svoju vla¾nu lepotu!), i plodovi mora, isti onakvi kakve je nekada jeo po kozilijanskim, italijanskim, kiparskim i grèkim krèmama, gubili su nepovratno svoj dragoceni ukus. Ostrige su, istina, lièile na kozilijanske kamenice, bile su èak lep¹e i veæe, ali nisu posedovale ni miris joda ni ukus mora. Za¾muriv¹i, Arsenu se èinilo da ¾vaèe veèito isti polusirovi hamburger. Pesak.

Ne de¹ava li se slièna stvar i sa ljudima?

Sa svoje strane, opet, princeza je tvrdila da nigde nema toliko ribe kao u New Yorku. Njegovu preranu nostalgiju za rivom u Mimozi smatrala je obiènim durenjem.

Jedne noæi probudila ga je u dva sata i odvezla, jo¹ bunovnog, u Ju¾nu ulicu, da gledaju kako se istovaruje riba iz brodova.

Pred njegovim oèima otkrivao se sada neki sasvim drugi New York. Kao da je, progutan razjapljenim èeljustima ove zveri od grada, dospeo pravo u njen trbuh, u kome se koprcaju nesvarene, tek pro¾drane ribe i ¹koljke. Ulice, pokrivene granitnom kockom (ba¹ kao u Mimozi), bile su klizave od ribljih krlju¹ti i krvi koja je oticala slivnicima. Ljudi su vonjali po salamuri. Sa tezgi su ih gledali milioni staklastih ribljih oèiju. Bilo je tu rakova kakve jo¹ nikada nije video u ¾ivotu; ogromnih sluzavih sipa, d¾inovskih jastoga, prozirnih, drhtavih puzavaca i morskih nakaza èudnovatih oblika ¹to su jo¹ disale...

Seti se sa ne¾no¹æu ribarskog pristani¹ta u svom rodnom gradu. Pred jutro, uz kameni molo pristajali su mesni ribari, donoseæi posle najsreænijih ulova najvi¹e po pedesetak kila ribe u ko¹arama od pruæa. Za¾muriv¹i, mogao je da vidi tu sreænu mrtvu prirodu: crvene barbune, vi¾ljaste cipole ili kao èelik plave vrnute, rasporeðene na smokvinom li¹èu... Jastozi su bili prava retkost, a kada bi se i pojavili, odmah su odno¹eni, ili u Majorovu rezidenciju, ili u vilu "Belvedere" za diplomate i strane dopisnike. Obièni ljudi nisu mogli da plate visoku cenu za njih. Ali te sirote ribice imale su intenzivnu boju, za razliku od ovih sivih, ljigavih stanovnika okeana. Prolazeæi pokraj brda ulova, nesvesno je tra¾io zlatnu kozilijansku ribicu. Kada bi je prona¹ao, ona bi mu sigurno ispunila tri ¾elje. Nije li mu jedna veæ bila ispunjena? Pratio je kraljev ski profil svog malog vodièa kroz njujor¹ka èuda - princezu Zoe, koja je koraèala kroz svetinu poput preru¹enog ¾enskog Harun al Ra¹ida. Arsen jo¹ nije sreo nikoga ko bi bio u stanju da promeni toliko liènosti za tako kratko vreme. Kretala se sa sigurno¹æu koju nikada nije stekao, uprkos svojih trideset i devet godina, kao da je èitav ju¾ni kraj New Yorka njen lièni posed - bez trunke straha da bi neko od ovih razmahanih, grubih ljudi mogao da je povredi ili joj nanese neko zlo.

Bila je to luda njujor¹ka noæ, koja je poèela sasvim èedno a odmotavala se poput sumanutog klupka èiji su poèetak sluèajno potegli.

Arsen se povremeno video sa strane i nije mogao da se prepozna! "©ta radim ovde? Otkud? Za¹to?"

Pri pogledu na crnu masu brodova, koji su ¹kripali bokovima taruæi se jedan uz drugi, podi¹la bi ga s vremena na vreme jeza od mraènih voda ¹to zapoèinju iza njihovih krma. Kao da je veæ umro i na¹ao se u nekom posve obrnutom ¾ivotu s druge strane globusa, gde je sve izokrenuto - sve izmenjeno, osim njegovog tela, boje glasa i iskidanih odlomaka onog ranijeg ¾ivota, tamo na Ostrvu.

Kod "Lenjog Luja", na uglu Ju¾ne ulice i Fultonove, prite¹njeni uz ¹ank, pojeli su stojeæi riblje èorbe iz velikih ¹olja, zagledajuæi polupijane goste - izme¹an svet, koji se inaèe nigde ne mo¾e susresti doli ovde, u okrilju ludih noæi. Bilo je tu trapavih brodskih ma¹inista uma¹æenih uljem za motore, debelih italijanskih kuvara (stigli su da lièno odaberu robu za svoje restorane), bilo je gurmana i nostalgiènih privr¾enika mora ¹to su napasali oèi na njegovim plodovima; videli su i otmene ptice koje su se spustile u Ju¾nu ulicu da u¾ivaju u bizarnosti prizora i razmrdaju uspavana èula. Ribari, trgovci, nakupci, restorateri i badavad¾ije, èavrljali su sa damama u krznima, koje su stigle u pratnji mu¹karaca ispod èijih su ki¹nih mantila provirivali smokinzi. Neka sredoveèna Ciganka, ubraðena u ¹arenu maramu u koju su utkane zlatne pare, obilazila je goste i èitala im sudbinu sa dlana za dolar - dva. Kada je uzela Arsenovu levu ruku, on tr¾e dlan: nije smeo da pogleda buduænosti u oèi.

A bilo je kod "Lenjog Luja" i ljudi potpuno nejasnih zanimanja, onih ¹to se motaju na svakom mestu gde se ne¹to de¹ava ili ima nade da æe se desiti. Taj svet je srkao tople èorbe, gutao ostrige i isisavao sr¾ iz rakovih nogu, pio bela vina i pu¹io, smejao se i galamio, dok su napolju, u olovnoj njujor¹koj zori, izdisale tone ribe. Srebrnkasti sjaj njihovih krlju¹ti lagano je gasilo svitanje, koje je èitavu tu masu doskora treperavog ¾ivota pretvaralo u gnjilu trule¾. Nastupio je mamurluk posle noænog praznika.

Arsen èvrsto uhvati princezu za ruku. Bilo ga je strah da se ne izgubi u sveop¹tem bunilu. Njen dlan je bio pouzdan i topao. Pogre¹no je razumela njegov stisak.

- Volim da ti pokazujem New York! - reèe. - Ti ume¹ da se raduje¹. Nisi blaziran...

Stigla je iz kupatila bosa, umotana samo u beli ruènik u koji je bilo utisnuto veliko Z. Niz glatku ko¾u, poput dijamanata, klizile su joj kapi vode.

Preko staklenog zida studija navukla je te¹ke zastore; jedan za drugim i¹èezavali su delovi malog vrta i neba.

Za¹to to radi¹? - upita je.

- Da napravim noæ... - kazala je, sklupèav¹i se pokraj njega na svoj mazni, deèiji naèin. - O èemu misli¹?

- Ni o èemu.

- Nisi sreæan ovde?

- Ne, ba¹ mi je lepo...

Oboje su bili u pravu: bio je nesreæan i bilo mu je lepo.

To je èarolija New Yorka.

Ipak je slagao.

Mislio je na starca, profesora Kuzena i njegovo prepotopski mudro lice kornjaèe, za veèito jednim te istim stolom na terasi, evo veæ ¹ezdeset godina. Udisao je dim jeftinog duvana koji je profesor Kuzen zavijao u pravilno iseèene papiriæe, istrgnute iz neèijih sabranih dela ¹tampanih na biblijskoj hartiji, i slu¹ao ga.

- Pogledaj: stara Atina imala je samo dve hiljade graðana, i oni su izmislili demokratiju, filozofiju, dramu, evropsko oseæanje mere sve na èemu poèiva dana¹nja civilizacija! kazao mu je izmeðu dve krigle mlakog kozilijanskog piva. - Neka te ne zaseni New York! Nije stvar u velièini...

Nekoliko puta je uspeo da ostane u postelji sve do podne. Princeza je, najzad, digla ruke od njega i odlazila da zuji sama po gradu.

- Stvarno, nikada ne pita¹ ¹ta radim kad nisam s tobom? - reèe razbacujuæi odeæu na sve strane.

Klekla je nad gramofon i poèela da name¹ta jednu na drugu èitav sve¾anj ploèa, tako da ne moraju ustajati iz kreveta du¾e vremena.

Billie Holiday za buðenje ljubavi. Charles Aznavour za ma¾enje. Dawn Summer kao uvod u erotiku. Timpani sa Obale Slonovaèe za nadmetanje. Zvona kijevskih crkava za slavlje orgazma. I neizbe¾ni, Mozartov Koncert za flautu i orkestar, kao oèi¹æenje. Svaki stav njihove ljubavne igre imao je odgovarajuæu muziku.

- Ne - reèe - kad si sa mnom, sa mnom si!

- Volim te ¹to nisi posednik! - kazala je. - Volim ¹to ne pola¾e¹ nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! ©ta da radim?

- Ne misli na to!

Potra¾ila ga je rukom ispod pokrivaèa, koji im je bila navukla preko glava. Volela je uvek taj deèiji poèetak tra¾enja i slepog pipanja ko¾e. Njihova ljubav bi malo kasnije zbacila sa sebe i plahte i stid, pokazujuæi se u punom sjaju po¾ude, naga i bez ograda, kao kakva paganska sveèanost.

- Voditi ljubav sa vama, visoèanstvo - rekao joj je dok je galopirala na njemu, zabacujuæi glavu na nevidljivom vetru - to je kao otvaranje festivala sa vatrometom i narodnim veseljem! Je li ti bilo lepo?

- A tebi?

Sasvim sluèajno, preturajuæi po rasutim knjigama, Arsen izvuèe jedan primerak Shakespeareovog Richarda Drugog. Knjiga, uvezana u finu ¾utu marokansku ko¾u, otvori mu se na dlanu sama na sto sedmoj strani. Oèigledno da je èesto bila otvarana ba¹ na tom mestu, gde se Thomas Mowbray, vojvoda od Norfolka, ¾ali kralju Richardu ¹to ga je proterao iz Engleske. Veæ potamnelim ru¾om za usne bili su sa strane oznaèeni ovi stihovi:

Te¹ka je to osuda, gospodaru moj!

Neoèekivana iz usta va¹eg velièanstva!

Bolju sam nagradu od te duboke patnje,

Da buðem izbaèen u ¹iroki svet,

Zaslu¾io od va¹e svetlosti.

Govora ¹to uèih èetr'est godina,

Maternjeg engleskog jezika se moram

Odreæi, i sad mi ne koristi vi¹e

Od bestrune viole ili harfe,

Il' instrumenta lepog, zatvorenog

U kutiju, koji izvaðen dospeva

U neve¹te ruke da muziku izmame.

U mojim usnama hapsite moj jezik,

[podvuèeno]

Èuvan re¹etkom zuba i usana;

A neosetljivo i tupo neznanje

Biæe mi odsad stalni tamnièar.

Odveæ sam star da se dadilji umiljavam,

Suvi¹e zreo da sad budem ðak:

Ta kazna ¹to mene, moj jezik, li¹ava

Zavièajnog duha, nema je smrt prava...

... Zbogom gospodaru. Zalutati neæu;

Sem Engleske, ceo svet mi je sad put.

[podvuèeno dva puta]

Osmehnuv¹i se, Arsen pa¾ljivo vrati knjigu na mesto.

- Kao da te oduvek poznajem...

- Poznaje¹ me taèno jedanaest dana i trideset devet godina. Kad si me prvi put sreo?

- U knjizi Marka Twaina Kraljeviæ i prosjak.

- To je lepa knjiga: èitao mi je otac pred spavanje kad sam bila mala. I? ©ta sam igrala u njoj?

Kraljeviæa.

- A ti? ©ta si bio ti?

- Prosjak, naravno.

- To zvuèi prilièno homoseksualno?

- Zbog tebe æu se ponovo vratiti ¾enama...

- Vratiæe¹ se u na¹u domovinu i zaboraviti me. Biæu tvoj mali njujor¹ki izlet.

- Ali mi nemamo domovine!

- Ti je ima¹.

- Vi¹e ne! Na¹a domovina je u Andersenu.

Poku¹avao je nekoliko puta da izvuèe od nje ne¹to vi¹e o danima kada joj je Udini slikao portret, ali Zoe se nièega nije seæala. Kada bi se jako napregla, mogla je da mu opi¹e neku veliku hladnu prostoriju i ¾ene u belom koje su je prisiljavale da sedi mirno. Obeæali su joj crvenog ponija ako bude dobra, i nisu odr¾ali obeæanje.

Slikara se uop¹te nije seæala. Ni grada gde je slikao.

Za njenu porodicu, Udini je, verovatno, bio samo posluga.

Kada je po¹ao da potra¾i poslednje utoèi¹te Valdemara Udinija, princeza se ponudi da mu pravi dru¹tvo. Odvezli su se na sam ju¾ni rub Bronxa - kraja u kome, pored najsiroma¹nijih doseljenika Kozilijanaca, ¾ive jo¹ samo malobrojne skupine Poljaka i Portorikanaca. Taksista je progunðao psovku kada mu reko¹e kuda da ih vozi. Pro¹li su kroz potpuno izgorene èetvrti, kroz koja kao da je prohujao neki rat. Slepo oèajanje bede stigle do samog dna, polomilo je i spalilo u ru¹ilaèkom besu sve èega se moglo doèepati. Obojeni ljudi teturali su preko sveop¹teg zgari¹ta, prevræuæi otpatke. Smak sveta.

Taksista je odbio da ih saèeka. Primio je novac i odjurio punim gasom iz tog tu¾nog kraja, po kome kao da neprestano sipi fini sivi pepeo. Bio je prohladan dan i para je sukljala iz rupa u asfaltu. Princeza je i¹èezavala kao duh u belim oblacima, ¹to su stizali iz pakla podzemnog New Yorka. Uputili su se razrova¹enim i uleglim trotoarom kroz èopore prljave, zapu¹tene dece, pokraj magacina i napu¹tenih radionica, zaobilazeæi gomile smeæa, koje vi¹e niko nije uklanjao. Po¾arne stepenice bile su zarðale i iskidane. Na pragovima kuæa sedele su starice u crnom, praznih, izgladnelih oèiju. Ne bez senke straha, princeza i Arsen proðo¹e pokraj grupica kozilijanskih momaka ¹to su dangubili na uglovima. Jedan od njih, koji im zatra¾i èetvrt dolara, pokazao im je i gde se nalazi krèma "Mimoza" - centar amerièke Kozilije. Veæ na ulazu u tu skljokanu prizemlju¹u, zapahnu ih intenzivni i o¹tri zadah koji èitav kraj pro¾ima¹e smradom maèjeg izmeta i u¾eglog maslinovog ulja. Preko "Mimoze" prelazio je, poduprt crnim gredama, kolosek nadzemne ¾eleznice, tako da bi se krèma s vremena na vreme zatresla kao u bunilu, kad god protutnji voz. Mada je bio dan, èitavu prostoriju osvetljavala je ¹kiljava svetlost slaba¹ne sijalice, koja je lica ljudi pretvarala u zemljane maske, izrova¹ene dubokim senkama. O zidove su bili okaèeni kozilijanski instrumenti. Drvo i razapeta kozja ko¾a. Preneli su ih preko okeana da ne zaborave ko su i odakle su. U njima je pohranjen zvuk izabranog naroda. Arsen se rasne¾i pred tim dirljivim poku¹ajem da se saèuva poreklo i duhovni alibi, i pored bede u koju su zapali.

Ljudi su sedeli æutke, zagledani u prazne stolove ispred sebe. Neki od njih su ¾iveli od socijalne pomoæi grada New Yorka, ali mnogi su se u Ameriku doselili ilegalno, bez ikakvih papira, prehranjujuæi se od danas do sutra najprljavijim i najte¾im poslovima. Gotovo niko od njih nije nauèio engleski - govorili su i dalje svojim jezikom izmeðu sebe. Oni ¹to su stigli ranije, upuæivali su do¹ljake kako da kupe kartu za ¾eleznicu, da tra¾e hleb ili duvan, i kako da se vrate sa posla, gde bi razmenili kroz zube po koju ¹krtu reè sa svojim zemljacima, radeæi, trpeæi i èekajuæi - ni sami nisu znali ¹ta.

Èovek kome su platili pivo, isprièao im je jo¹ da male Kozilijance sme¹taju u razrede za mentalno zaostalu decu, zbog toga ¹to ne znaju engleski i ¹to su tvrdoglavi.

"Raðamo se veæ ludi i prokleti," mislio je Arsen dok ga je potresen slu¹ao. "Narod smo, kome je suðeno da pati. Pa ipak, ne bih se menjao sa sreænima. Na¹a muka mora jednoga dana da porodi neki plemenit podvig. To je samo pitanje vremena! Na svaki narod doðe jedanput red u istoriji, ba¹ kao ¹to najbeznaèajniji statista u pozori¹tu ima uvek makar jednu priliku u ¾ivotu da istrèi iz operskog hora i dosegne najvi¹i moguæi ton, koji æe zapanjiti otmenu publiku..."

Njihov sagovornik nije poznavao Valdemara Udinija, ali po¹to je neko vreme ¹apatom razgovarao sa ¹ankerom, reèe da æe uskoro doæi gazda "Mimoze" koji zna vi¹e.

Ovaj je, opet, bio neki zadrigli veseljak. Zacenjivao se od smeha prièajuæi kako su zbijali ¹ale sa veèito pijanim Udinijem, koji je uvek sedeo pokraj peæi u svom odrpanom ¹injelu podvezanom konopcem, umesto kai¹a. Tra¾ili su da im poka¾e to mesto.

- Upravo sedite na njemu! smejao se gazda. - Da je stari Valdo ¾iv, ne biste se dobro proveli...

- Za¹to?

- Pa, vidite, mada je bio puki siromah, Valdo je imao neke svoje principe! Èim bi zatekao bilo koga na svojoj stolici, udarao je ¹tapom bez upozorenja. Ljudi su to znali i po¹tovali su njegove bubice. Ne svi, naravno! Ponekad bi se na¹alili tako ¹to bi novajliji ponudili da sedne na Valdovo mesto. Da ste samo to videli!

To je, dakle, poslednji pejza¾ koji je Valdemar Udini crtao izgorelom ¹ibicom po stolnjaku: blokovi sivih kuæerina ¹to se ni¾u ispod stubova nadzemne ¾eleznice, bez drveta, bez lista, bez travke. Razlivena lokva u ulegnutoj ¹ljaci. Red bandera nalik na ve¹ala na nekom velikom gubili¹tu.

- ©to jest, jest, umeo je da pripoveda kao niko! - prièao im je gazda, kome se razvezao jezik. - Ali nisi iz njega mogao izmamiti ni reèi pre nego ¹to mu stavi¹ litrenjak na sto. Èistio mi je pepeo i odr¾avao vatru. Pomagao sam mu koliko sam mogao. Dolazio je pre svih ujutru, èim se radnja otvori, i sedao na svoje mesto. Lice mu se grèilo, evo ovako, kao da je od gume, sav se tresao i drhtao, ali èim bi popio prvi gutljaj, smirio bi se i tada nije bilo blagorodnijeg èoveka od njega! Prièao je da je slikar. Mo¾da je i bio, ne znam? Ovde se ne raspitujemo mnogo ¹ta je ko bio pre, jer svako je ne¹to jedanput bio, èoveèe! Ali, kad sam mu dao da mi ukrasi jelovnik na¹im, kozilijanskim motivima, nije od svega ni¹ta ispalo! Moja unuka bi to bolje obavila, èoveèe.

- Imate li taj jelovnik? - upita ga Arsen.

- Veæ dugo uop¹te ne kuvamo! - odvrati gazda "Mimoze". - A i ¹to bi? Ovde ljudi imaju jedva dovoljno i za pivo...

- Eh, Valdo! - uzdahnu, po¹to su jedno vreme proveli zagledani u peæ, iz koje je Udini godinama iznosio pepeo. - Na kraju je potpuno podetinjio; plakao je kad bi na¹i ovde zaigrali "hotu"!

Poslednji Udinijev mecena uputio ih je do kuæe gde je slikar ¾iveo sa svojom nevenèanom ¾enom, nekom biv¹om babicom. Popeli su se uz vla¾ne stepenice koje su vonjale po iskuvanom rublju, i na drugom spratu prona¹li plesnivu sobu u koju su bila nagurana tri razlièita ormara i dve postelje. Na ormarima su se raspadali koferi. Jedna znojava, osedela ¾ena piljila je podozrivo u njih iz naslaga drhtavog sala. Bila je ogrnuta uma¹æenom kuænom haljinom.

- ©ta vam treba? - upita ih, oèigledno spremna na svaðu.

Iz otvorenih vrata na stubi¹tu motrio ih je buket crmpurastih kozilijanskih lica. Posetioci su ovde, oèigledno, bili retki.

- Jeste li mu neki rod? - ispitivala ih je ¾ena.

- Ne, nismo - rekao je Arsen - samo nas zanimaju njegove slike.

- Valdove slike? - igrala je sada za publiku u vratima. - Govno! Pa, taj u ¾ivotu nije dr¾ao drugih slika sem onih na kartama!

Zatim je sledio zamr¹en monolog u èijoj su bujici povremeno razaznavali kako se ona ¾rtvovala za Valda, kako mu je bila dobrotvor i kuvarica i bolnièarka, a da joj je on sve to vratio na taj naèin ¹to je ostavio do gu¹e u dugovima za kiriju, lekove, pogreb; spominjala je i taène iznose koliko je ¹ta ko¹talo, udarala se mesnatim ¹akama u grudi, a u jednom trenutku samosa¾aljenja uspelo joj je da èak izmami i jednu suzu, ili bar ne¹to slièno tome.

Objasni¹e joj da bi kupili bilo ¹ta ¹to je nekada pripadalo Udiniju.

- Dodo! - pozvala je glasom promuklim od alkohola. - Dodo, sine, popenji se na ormar i dovati onu kutiju!

Jedan vi¾ljast deèak ispentra se poput majmunèeta preko stola na ormar i odatle skide mali kovèeg, èija se politura gotovo nije videla od debelog sloja pra¹ine.

Bila je to Udinijeva kutija za slikarski pribor. Otvori¹e je kleèeæi na patosu, pa¾ljivo, kao ¹to se otvaraju vrata tek otkopane bogomolje koja je vekovima èamila pod naslagama zemlje. Zapahnu ih vazduh star dvadesetak godina. Nekoliko skorenih èetaka i tube "Rembrandt" boja bez poklopaca, zarðala ¹pahtla, boca terpentina i okamenjena krpa za brisanje èetaka - to je bilo uglavnom sve. Sadr¾aj kutije kao da je bio ugljenisan vremenom. Mirisao je na sve¾e otvoren grob. Arsen pipnu prstima jednu tubu: donja polovina alzarin kraplaka jo¹ je bila gipka. Boja se nije sasvim osu¹ila. Bila je tu i Udinijeva paleta sa speèenim tragovima njegovog omiljenog spektra. Obrisa je maramicom i ispod prljave skrame zasvetluca na umbri iskrièav namaz cinobera.

Arsen je ¾eleo da pronaðe Valdemarov grob. Sada to vi¹e nije bilo potrebno. Sadr¾aj ove kutije krio je u sebi njegove zemne ostatke. Gde je, uop¹te, grob nekog slikara? U njegovoj kutiji za boje. U tim istim bojama potro¹enim do polovine, ¹to nisu stigle da se pretvore u oblike, u sliku. U prekinutom poretku stvari - malom urednom svetu koji je predstavljao jedini slikarev dom na zemlji, u slikarskom alatu od koga se nije odvajao ni onda po¹to je sasvim prestao da slika, nadajuæi se da æe mu se jednoga dana smiriti drhtanje ruku i da æe mo¾da naslikati svoje najbolje platno. Njegov grob je u kovèegu skinutom sa ormara iza kofera i tegli, starih metli i pra¹njavih krpara; u toj pokretnoj radionici koju je jedino spa¹avao iz iznajmljenih pariskih ateljea, kad bi mu plenili ostali prtljag zbog neplaæene stanarine. Znao je - ako saèuva svoju èudotvornu kutiju, kad god za¾eli, mo¾e da povrati i sve ostalo. Vukao je na svom dugom izgnanièkom putu kroz Grèku, Al¾ir, Tunis, Maroko, ¾enevu, London, sve do New Yorka le¾ala mu je kraj nogu na sagovima evropskih dvorova gde je portretisao krunisana lica, strpljivo ga èekala dok je vodio ljubav i opijao se, znajuæi da æe jedanput da joj se vrati. Na tubama su se jo¹ uvek nalazili njegovi otisci prstiju. Ostali su zauvek omaðijani predeli i lica èiju je drugu polovinu odneo u grob. Ostatak tog sna nalazio se u nepotro¹enim bojama.

Arsen i Zoe su kleèali iznad otvorene kutije kao u nemoj molitvi za du¹u nesreænog kozilijanskog slikara. U sobi se èulo samo astmatièno ¹i¹tanje Udinijeve poslednje ¾ene i tiktakanje budilnika.

- Koliko tra¾ite? - upita najzad Arsen ¾enu, koja je stajala iznad njih poput spomenika propasti.

Mali prorezi oèiju lukavo joj se zasvetluca¹e.

- Hiljadu dolara... - reèe, na ¹ta ¾amor kliznu niz stepenice. - Ni dolara manje!

Mogao je da joj plati koliko je tra¾ila; bilo je dovoljno samo da ispuni èek koji mu je Kozilija stavila na raspolaganje, ali ko bi mu tamo kod kuæe verovao da je to ba¹ kutija za boje Valdemara Udinija, a ne bilo èija? Sve kutije za boje i sve palete lièe jedna na drugu.

Razgrnuli su buket na vratima i krenuli niz stubi¹te.

- Hej, èekajte! - zaurla ¾ena. - Daæu vam je za pet stotki! Trista? Dvesta... Dajte pedeset i neka vas ðavo nosi!

Vratio se u sobu i pru¾io joj novèanicu od pedeset dolara.

- Je li istina da je bio poznat? - unese mu se ¹apatom u lice.

Skupio je Udinijeve stvari pod mi¹ku.

- Jeste - reèe - bio je vrlo poznat.

- Prokleti bili! - zastenja ona, ne kazav¹i ko da je proklet. - Dodo, sine, trkni do Martina po fla¹u!

Princeza je kod kuæe svukla sa sebe svu odeæu, kao da je ku¾na, i Arsen je vi¹e nikada nije video u njoj.

- Neæu da me vi¹e vodi¹ na takva mesta! - grcala je u histeriènom napadu. - Ne volim ih!

- To je tvoj narod, princezo!

- Nisam ja kriva...

Mogla je da gleda bedu, pod uslovom da je dekorativna i da bar ne zaudara. Ali beda koju su videli u maloj Koziliji je poni¾avala. Imala je zadah zoolo¹kog vrta, ukus stida. Izlet u Ju¾ni Bronx uèinio je da se oseæa kao da je uletela u klopku. Tamo nije zatekla vesele pariske klo¹are, èak ni slikovite pijance iz Ulice Bowery, koji su èekali na semaforima da obri¹u automobilska stakla, uvek sa nekom ¹alom ili novim ¹tosom.

- Mora¹ da me razume¹ - kazala je ¹mrcajuæi, po¹to se malo smirila. - Mnogo sam se namuèila u ¾ivotu, ali uspela sam bar jedno: èinim samo one stvari koje me vesele. I zbog toga nikome neæu dozvoliti da me vrati tamo... Èak ni tebi!

Arsen je iz dana u dan odgaðao svoj odlazak. Postajao je sve vi¹e Njujorèanin, èudeæi se i sam koliko je to lako. U gradu gde je svako stigao odnekud, i strancu je moguæe da se oseæa kao kod kuæe. Veæ se snalazio sasvim dobro i preduzimao je sam duge ¹etnje. Pe¹aèio je do najudaljenijih èetvrti, a kada bi ga savladao umor, spu¹tao se pod zemlju i vraæao podzemnom ¾eleznicom u princezin kraj, pomoæu plana New Yorka od kog se nije odvajao. Princeza se nikada nije vozila sabvejem. Otkrila mu je da pati od klaustrofobije, i da bi radije umrla nego ¹to bi si¹la pod zemlju.

Obilazio je pasionirano muzeje i galerije. Najvi¹e je voleo otmene prostore Frick-kolekcije na Petoj aveniji, gde se za njega vreme potpuno zaustavljalo dok je sedeo ispod Rembrandtovog "Poljskog konjanika". Kuda li jezdi taj vitez u sutonu? Nije li to sama smrt satkana od zlatne pauèine? Zaèarani jahaè ga je gledao kao da veæ odavno zna kako æe se okonèati njegov njujor¹ki izlet.

Odlazio je i u Guggeheimov muzej; satima je prelistavao slikarske monografije u maloj knji¾ari, sme¹tenoj u prizemlju Muzeja moderne umetnosti. Uzalud je meðu njima tra¾io ne¹to od Valdemara Udinija. Nije ga bilo ni u najopse¾nijoj istoriji umetnosti.

Nekoliko puta nije mogao da odoli a da ne kupi knjige za kojima je godinama èeznuo. Prelistavao bi ih u Mimozi za vreme dugih zimskih ki¹a. Doneo ih je do kase, ali je onda odustao i vratio ih uredno u police gde su ranije stajale.

©ta vredi? Nije mogao preneti èitavu jednu civilizaciju na svoje ostrvo, a nije spadao u ljude koji se zadovoljavaju mrvicama. Uspeo je da ugu¹i ¾elju za posedovanjem.

"Ne mo¾e mi se oduzeti samo ono ¹to imam u glavi. Pamtiæu, dakle, sve ¹to vidim!" - zakljuèio je i ponovo otpe¹aèio do Frick- kolekcije, gde je onaj ukleti poljski konjanik jo¹ uvek prelazio svoj beskrajni put s kraja na kraj pozlaæenog platna.

Voleo je oèajnièku drskost Jacksona Pollocka i prazne, ¹umne ti¹ine Mark Rothkovih osamljenièkih kvadrata, ali posle Rembrandta Arsen vi¹e ni¹ta nije mogao da gleda! Sve mu se èinilo suvi¹e jednodimenzionalnim.

Postojalo je, mo¾da, samo jedno platno u modernoj umetnosti u kome je mogao da pronaðe utoèi¹te bez zasiæenosti i gaðenja: portret "Devojèice sa lutkom". Ono je za Arsena bilo vi¹e nego slikarstvo. ®ivot i jo¹ mnogo vi¹e od toga!

Mo¾da smrt?

Zahvaljujuæi Celebrity Serviceu, princeza je èesto dobijala plaæene pozive da ulep¹a neki skup novopelèenih amerièkih bogata¹a. Za vreme provedeno na veèeri, gde bi je ponipezno najavili kao - H.R.H. Princess Zoe of Cosilia, dobijala je ¹esto dolara.

- Vojvoda i vojvotkinja od Windsord dobijali su u svoje vreme i po tri hiljade za pola sata! - obja¹njavala je Arsenu svoj posao. - Za hiljadu i po moguæe je iznajmiti ruskog princa Ser¾a Oboljenskog...

- Za¹to ti dobija¹ tako malo?

- Mi smo mala zemlja... - kazala je slegnuv¹i ramenima.

Dva puta je pratio na koktel-partije koje su se odr¾avale u luksuznim apartmanima na Petoj aveniji. Zapostavljen na izvesno vreme od svoje male prijateljice, prvi put je zaspao u pletenoj fotelji zimske ba¹te, èiji je stakleni zid gledao na kro¹nje Central parka. Drugi put je upoznao Rogera Shulmana, koji je takoðe prona¹ao skrovi¹te u biblioteci.

- Znate, svi ti prijemi lièe vam jedan na drugi kao jaje jajetu! - poverio mu se stari Shulman, kada ga je upitao za¹to se osamio. Uvek je na njima neki indijski jogi na proputovanju, urugvajski ambasador, italijanska operska diva, èekajte... Naravno, biv¹i student revolucionar koji pljuje na sve, grèki brodovlasnik, sve¾e razmenjeni ruski disident...

- ... i kozilijanska princeza! - zavr¹i Arsen Shulmanov spisak zvanica.

- Vi ste sa njom?

- Jesam.

- Vrlo je lepa - reèe on - prava d¾epna princeza!

Shulman mu se dopao na prvi pogled, jer se pohabano¹æu svoje odeæe razlikovao od ostalih gostiju na prijemu. Oèigledno, niko se nije otimao o njegovo dru¹tvo, ba¹ kao ¹to nisu èeznuli ni za Arsenovim. Oseti izvesnu samilost prema ovom de¾mekastom starèiæu, odevenom u iskrzani rebrasti somot, èije su ga, kao nebo plave oèice gledale ljubopitljivo iza naoèara velike dioptrije. Imao je kratko pod¹i¹anu sedu kosu, koja je lièila na èetku, i podseæao je pomalo na profesora Kuzena, po izvesnoj pomirenosti punoj skepse.

Arsen oseti potrebu da ga ute¹i, pa u nedostatku neèeg drugog, pohvali preplanulu boju njegovog lica.

- To nije njujor¹ko sunce, pretpostavljam? - reèe.

- Florida... - kazao je Shulman.

- Bili ste tamo na odmoru?

- Ja sam celoga ¾ivota na odmoru, boy! kazao je smejuæi se starac. - A vi, ¹ta vi radite na ovom prijemu?

Arsen mu reèe.

- Dobro - kazao je Roger Shulman, namestiv¹i se udobnije u fotelji - recite mi iskreno, ali zaista iskreno: kako je to ¾iveti pod vojnom diktaturom?

- Hoæete li da vam stvarno ka¾em? - upita ga Arsen, pa po¹to dobi potvrdan odgovor, poku¹a da objasni svom sagovorniku da se ¾ivot (naglasio je tu reè ¾ivot!) odvija, ma kakva da je vlada u pitanju! Masline rastu ba¹ kao i u antièka vremena, ljudi ih beru, trguju, vole se, mrze, piju, umiru i raðaju se kao i uvek, sunce izlazi i zalazi, smenjuju se godi¹nja doba, ¾ene uveèe pletu èipke pred kuæama, mu¹karci pu¹e i piju pivo, sreæni su ili nesreæni, kao i svi ostali ljudi na planeti...

- Drago mi je ¹to to èujem! - reèe Shulman.

- Hoæu da ka¾em - rekao je Arsen - sklon sam mi¹ljenju da je (pod uslovom da se èovek ne bavi politikom, razume se), svaka politika podjednako dobra i podjednako lo¹a, jer je u su¹tini izvan samog ¾ivota; vi me, naravno, shvatate, po¹to je ¾ivot sna¾niji i ¾ilaviji od bilo èije doktrine, ma kako ona napredno ili konzervativno bila zami¹ljena...

Nisu palili veliko svetlo u biblioteci. Sedeli su jedan naspram drugog sa èa¹ama u rukama: dva èoveka sa dva kraja sveta, i poku¹avali da se razumeju.

- To je veoma zgodno obja¹njenje - uzdahnuo je, najzad, Shulman - ali u njemu ima prilièno pasivnosti.

- Ja se ne bavim politikom - kazao je Arsen - veæ istorijom, i to - istorijom umetnosti! U ¾ivotu me zanimaju iskljuèivo tragovi onog najplemenitijeg u nama, rasuti po vremenu... - citirao je jedan svoj intervju lokalnim novinama, povodom otvaranja Zavièajne galerije u Mimozi.

- I to je politika, boy! - rekao je mirno Shulman. - Sve je politika!

Prekinuo ga je:

- A mo¾ete li mi onda, molim vas, reæi kojoj je stranci pripadao Homer? Euripid? Aristofan? Kome su plaæali èlanarinu Shakespeare, Dante, Michelangelo, Cervantes? Za koga je agitovao Petrarca?

Shulman nije umeo da mu ka¾e.

Vidite kako je to malo va¾no posle nekog vremena!

- Hoæete li biti ljubazni da mi donesete jedno piæe? - zamoli ga starac. - Ako tamo odem sam, te¹ko da æu se ikada ponovo izvuæi...

Arsen nije verovao da je stari Shulman toliko omiljen da ga ne bi pustili natrag. Smatrao je njegove reèi posledicom povreðene staraèke sujete, koju je èesto primeæivao i kod svog prijatelja profesora Kuzena. Ali, ubacio se u vrtlog zvanica, video na trenutak princezu okru¾enu iske¾enim osmesima ("Kako se zabavlja¹?" "Sjajno!") i vratio se u biblioteku sa dva dupla burbona.

- Kakvi ste, u stvari, vi Kozilijanci? - pitao ga je Shulman.

Arsenu su nedostajali razgovori sa Kuze- nom na terasi. Pored porodice, mogao je mirne du¹e reæi da mu oni najvi¹e nedostaju u New Yorku. Sa princezom se sporazumevao, uglavnom, ko¾om i jednoslo¾nim reèima. Zbog toga ga je radovala ova prilika da prièa o Koziliji nekom nepoznatom starcu, koga vi¹e nikada verovatno neæe videti u ¾ivotu.

- Pazite! - rekao je. - Pre¾iveli smo Grke, ¹to su vladali ostrvom od 1800. do 1100. godine pre na¹e ere, nad¾iveli izumrle Fenièane, doèekali kraj Asirskog Carstva, ispratili Egipæane, Persijance, videli agoniju Rimskog Carstva i Vizantije, pogledali u leða krsta¹ima koji su osvojili Koziliju 1201. godine, iskvarili èak i pokvarene Venecijance, na¹li zajednièki jezik sa Turcima i lukavo ih potèinili svojim interesima a da to oni nisu ni primetili, pridoneli smo i sami njihovoj propasti... Kozilijanci? Istkani smo od najfinije levantinske lukavosti i strpljenja. Nad¾iveæemo i Amerikance, u to mo¾ete biti sigurni!

Ali i pored misaonog skijeringa koji je tako ve¹to izvodio pred Shulmanom, oseæao je izvesnu dozu muènine od poluistina koje je izgovarao. Ubediv¹i dobronamernog Shulmana, nije, naime, uspevao da ubedi i sebe da nije obièna kukavica koja okreæe glavu u stranu pred dugogodi¹njom borbom Vojnog saveta protiv slobode i razuma.

- Koliko vam je godina? - upita ga Shulman.

- Ja sam na uglu 39. i 40. - reèe Arsen, setiv¹i se da u New Yorku taksisti treba uvek kazati ugao izmeðu dve ulice.

Starac se od srca nasmejao:

- Znaèi, ja sam na uglu 72. i 73! - kazao je, bri¹uæi suze.

Princeza, koja je najzad prona¹la Arsena u biblioteci, upali svetlo i zateèe ih kako se previjaju od smeha.

- Morate me svakako posetiti! reèe Shulman, pozdravljajuæi se sa Arsenom. - Poziv, naravno, va¾i i za vas... - obratio se princezi. - Sutra, dakle, u pet po podne!

Pru¾io je posetnicu i iza¹ao iz biblioteke. Arsen tek tada primeti da je starac te¾ak bogalj.

- Zna¹ li sa kim si razgovarao? - upita ga princeza, ne bez divljenja.

- Ne znam - reèe Arsen - vrlo je zgodan stari gospodin!

- Roger Shulman... Jedan od najbogatijih ljudi u New Yorku!

- Pa, ¹ta? - kazao je Arsen.

Èaj je poslu¾en u izubijanim limenim ¹oljama na kojima je pisalo 1/4 lit. Arsen je gledao u èudu svoje jadno lonèe koje kao da je maloèas pokupljeno sa nekog ðubri¹ta; crni, zarðali rub, otuèenu glazuru i iskrivljenu dr¹ku, ostatke skorene zemlje i crne rupice kroz koje je probijala rða. Princeza Zoe nije u svojoj ¹olji nalazila ni¹ta èudno. Tek kada je popio èaj i okrenuo ¹olju naopako, otkrio je da je sirota 1/4 lit. - ¹olja, u stvari, minuciozno izvedena kopija u najskupljem engleskom fajansu. Oèigledno, Roger Shulman nije lako zaboravljao svoje prvo njujor¹ko pijenje èaja!

Vi¹e od svega, ovaj ekscentrièni starac voleo je da zbunjuje slikarske eksperte. U svojoj kolekciji imao je samo ona dela koja nimalo ne lièe na uobièajenu predstavu ¹to je svet ima o velikim majstorijama moderne.

Arsen je bio jedan od retkih sreænika kojima je bilo dopu¹teno da vidi gotovo sve slike iz ove fantastiène zbirke, koja prevazilazi prièe o Ali Babinoj peæini. I¹ao je za svojim domaæinom iz odaje u odaju luksuzne kuæe na Madison aveniji i pogaðao autore nepotpisanih slika. Sada je do¹ao red na princezu da ga sledi kroz lavirint u kome je jedino on znao izlaz.

Shulman je od njega najpre tra¾io da pogodi koja slika pripada Georgesu Braqueu, a koja Picassu. Radilo se o dve gotovo istovetne mrtve prirode sa lulom iz 1911. Po¹to je jedan trenutak osmotrio te dve kule bliznakinje od sijene, starih novina, karti za metro, talasastog papira za pakovanje i peèenog okera, Arsen bez napora odredi autore: Georges Braque je bio presniji i vi¹e je verovao svojoj luli.

Zatim je identifikovao tri pitoma primorska pejza¾a kao dela Vasilija Kandinskog iz vremena pre ne ¹to je otplovio u zemlju Apstrakciju. Pri tome mu je pomagao instinkt izgladnelog provincijalca. Najbolje godine svoga ¾ivota i svu strast tro¹io je izuèavajuæi velike majstore modernog slikarstva, na osnovu sluèajnih znakova i otpadaka koji su stizali do Mimoze. Sada su za njega radile sve one probdevene noæi potro¹ene na gledanju mutnih reprodukcija u kakvom zalutalom umetnièkom èasopisu ili knjizi do koje je bilo te¹ko doæi. Poput zatoèenog vidovnjaka, predviðao je duhovne avanture ¹to su se dogaðale na hiljade kilometara daleko od Kozilije. Njegova èe¾nja bila mu je pouzdan vodiè tamo gde su se gubili zasiæeni eksperti.

Oduvek su mu se èinili jalovim napori nauènika da utvrde autentiènost jednog dela. Sve te hemijske analize lanenih vlakana ili strukture daske, sastava boja, dubinski snimci slojeva slike u raðanju, svi ti, naoko ozbiljni ljudi u belim mantilima iznad skupih instrumenata... Koliko uzaludnog napora da se pronaðe voda u pustari, koju vidovit æovek sa ra¹ljama u ruci otkrije veæ posle pedesetak koraèaja! Zar falsifikator ne bi mogao da za svoju la¾nu ikonu uzme deo daske sa kakvih crvotoènih vrata iz dvanaestog veka i da upotrebi potpuno istu tehnologiju kao i njegov uzor - nepoznati monah? Ima li i¹ta lak¹e nego zatrpati tu istu krivotvorenu ikonu u stajsko ðubre i prepustiti je samo nedelju dana razornoj moæi amonijaènih kiselina; vlazi i memli, ili, pak, napraviti novu rimsku amforu i spustiti je jedno leto na dno mora u kakvo odgajali¹te ostriga i dagnji, pa da se po njoj nahvataju èitave kolonije ¹koljki? A ¹ta da se radi sa falsifikatima na¹ih savremenika, gde uop¹te nije potrebno izvoditi nikakve tehnolo¹ke vremeplove, veæ u prvoj prodavnici kupiti kutiju uljanih boja i obièno platno, pa za jedno prepodne proizvesti tuce Matissea, Dufyja, ili Hartunga? Kako æe nam tu pomoæi rendgenolozi, hemièari, tehnolozi?

Postoji, naime, samo jedan pouzdan naèin da se utvrdi je li slika autentièna: stati pred nju otvorena srca i bez zadnjih misli, prepustiti joj se i oslu¹kivati duboko u sebi njen odjek. Falsifikator æe moæi da podra¾ava sve, osim onoga ¹to je najva¾nije u jednom delu njegove su¹tine! Zbog toga i preziremo toliko te kradljivce tuðe muke. Prisvajaju za sebe ono ¹to se plaæa nervima, krvlju, siroma¹tvom, patnjom, usamljeno¹æu, na kraju - ¾ivotom! Oni æe marljivo slediti oblike i boju, povr¹inski sloj stila, ono ¹to Francuzi nazivaju Ie signe, ali ono najdragocenije neæe nikada uspeti da ponove: unutra¹nji ¾ivot jedne slike, za koju je uvek plaæena previsoka cena. Uostalom, da li je iko ikada èuo da je neko falsifikovao Ingresov crte¾ olovkom? To je nemoguæe! Proizvode se masovno samo one slike èiji su autori veæ postali poznati po svom znaku i, mada veæ mrtvi i prazni, nastavili da reprodukuju do kraja fizièkog ¾ivota taj svoj veæ èuveni le signe - koku koja nosi zlatna jaja. Krenemo li korak dalje, mislio je Arsen, doæi æemo do smele hipoteze koja æe na nas sruèiti drvlje i kamenje kolekcionara i muzealaca: nisu li najve¹tiji falsifikatori upravo sami oni veliki slikari koji su posle svoje duhovne smrti nastavili podra¾avanja sopstvenog naèina slikanja?

Naravno, ne postoji struènjak za sve autore i za sva dela, ba¹ kao ¹to ne postoji ni vidovnjak sa ra¹ljama i za vodu, i za naftu, i za gas. Arsen je bio u stanju da prepozna autentiènost samo onih umetnika koji su mu ne¹to znaèili u ¾ivotu; onih pomoæu kojih je rastao i koji su mu pomagali da pronaðe i okupi najbolje delove sebe. Sluèajno, Roger Shulman je skupljao ba¹ njih.

- Dobro - kazao je on, zadovoljno - de¹avalo se da i drugi proðu na ovom testu, ali sad od vas tra¾im zaista nemoguæe!

Zaustavi¹e se ispred pitomo slikane hrizanteme, koja kao da je iza¹la ispod èetke nekog nedeljnog slikara. Arsen se usredsredio na taj, na prvi pogled obièan plavi cvet na platnu malog formata veæ pomalo ispucale povr¹ine (vi¹e zbog nebri¾ljivog slikarskog postupka nego zbog starosti), ali u poretku njegovih latica kao da se nalazila skrivena neka svirepo precizna matematièka formula. Ljuljao se na samom kraju te odskoène daske, ne znajuæi da li ga dole, u dubini, oèekuje voda ili beton? Za¾murio je i skoèio, èuv¹i sebe kako u letu izgovara potpuno apsurdno ime: Pieter Mondriaan!

Saèekala ga je voda. Izronio je mokar od sreæe.

- Vi ste neverovatni! - priznao je Shulman. - Spadate meðu tri èoveka na svetu koji su to pogodili otprve. Tu je, najpre, trgovac koji mi je prodao ovog ranog Mondriaana; drugi je direktor Muzeja u Antwerpenu. Jeste li zadovoljni? Ako ¾elite da ostanete u New Yorku, biæe mi neobièno drago da vas zaposlim kod sebe. Brinuæete se o mojoj kolekciji...

Pogledao je princezu, a onda je uhvatio Arsena za rever sakoa:

- Hoæete li?

Prvi put u ¾ivotu Arsen je shvatio koliko je te¹ko breme trideset i devet godina. Bio je suvi¹e star da prihvati jedan ovakav trenutak, kada se treba neopozivo odluèiti i poèeti sve iz poèetka. Amerièka odluènost sukobila se u tom èasu sa kozilijanskom kolebljivo¹æu, koja se hrani vremenom svojih ¾rtava. Upitao se: imam li snage za to? Princeza i Shulman su èekali njegov odgovor. Umesto odgovora, dobi¹e pitanje:

- Koliko je sati?

- Sedam - reèe Shulman.

- Mo¾ete li mi dati vremena do sedam i deset da razmislim?

Okrenuo je èitavu stvar na ¹alu, mada mu nije bilo do nje.

- Imate sve vreme do kraja ¾ivota da razmi¹ljate! - nasmejao se Shulman, odmahnuv¹i rukom.

Onaj trenutak je pro¹ao.

Spustili su se u prizemlje liftom, u kome su visila dva di Chirikova pejza¾a iz metafizièke faze.

Princeza je æutala sve vreme do kuæe.

Mada joj je ljubav iznenada ozarila kraj treæe decenije ¾ivota, veza sa Arsenom nije èinila sreènom Zoe. Ona nije vodila nièemu i, kao sve sliène veze, iscrpljivala je oboje ljubavnika podjednakom ¾estinom. Udinijeva devojèica u princezi jo¹ se nije zauvek oprostila sa verovanjem da æe joj ¾ivot biti doveden do sreæne zavr¹nice, posle koje treba da nastupi bezbedno i mirno sredoveèno razdoblje. Zoe - ne¾na me¹avina plave krvi, nestalnih zanimanja, prolaznih ljubavi i veèitog balansiranja na rubu besparice, upravo je bila na putu da se sredi i smiri kada joj je sopstveni portret iz detinjstva bacio u naruèje smu¹enog Kozilijanca.

Veæ se sasvim bila odvikla od komplikovanih mu¹karaca. Kretala se neprestano u svom stalnom krugu, zadovoljna ¹to joj se srce konaèno zaledilo. Frozen rose. Arsen je jednim potezom poru¹io dugo zidanu graðevinu blazirane ljupkosti, iza èijih su bedema oseæanja uzimana samo u malim dozama u obliku pozori¹nih predstava, filmova ili knjiga - tamo gde im je i mesto. Razbudio je u njoj strasti kojih se pla¹ila. Bojala ga se kao navike: vi¹e nije mogla bez njega (pomisao da æe se vratiti na Koziliju ispunjavala je u¾asom), a s njim je bilo sve te¾e. ©ta onda ako ostane zauvek u New Yorku? Nije ga veèito mogla vuæi za rukav, umiruæi od straha hoæe li se osmehnuti dok ga bude predstavljala nekome do koga joj je stalo, ili æe samo æutke kimnuti glavom i zabiti se u prvu policu sa knjigama? Princezi se gadila i sama pomisao da bi u tom sluèaju bila krivac ¹to je jedna kozilijanska devojèica ostala bez oca. Isprobala je veè na svojoj ko¾i ¹to to znaèi.

Izuzimajuæi njenu postelju, nisu se ba¹ savr¹eno slagali u ostalim stvarima. I pored aristokratskog porekla, koje bi trebalo da podrazumeva izvestan stepen bezvoljnosti, princezu je ¾ivot nauèio da sve zavisi od nje same. Jednim delom svoje liènosti, bila je energièna tridesetdevetogodi¹nja ¾ena èiji je radni dan (ako je to njen nestalni posao zahtevao) trajao i po ¹esnaest sati! Ma ¹ta da se de¹avalo, na primer, ona bi, pre no ¹to zaspi, svake noæi preletela najmanje stotinak stranica po sistemu brzog dijagonalnog èitanja, koje je savladala na specijalnom ¹estomeseènom kursu. S obe strane njenog kreveta le¾ali su sve¾njevi novih izdanja - sada neotvoreni. Kozilijanac je potpuno izbacio iz dobro uhodanog ritma.

Kada mu je jednom objasnila svoj naèin brzog fotografisanja sadr¾aja, smejuæi se, suprotstavio joj je svoj sistem spavanja izmeðu dve stranice.

- Imam potpuno drugaèiji metod! - kazao je. - Èitam verovatno najsporije u Evropi...

Isprièao joj je da èitav dan u¾iva u pomisli kako æe provesti udobno veèe uz fla¹u vina i neku knjigu za kojom èezne. Èeka strpljivo da mu zaspu dve Maje i sme¹ta se u duboku ko¾nu fotelju sa mesinganim kopèama - nekada neprikosnoveno mesto njegovog oca! Vino mu je nadohvat ruke rastvorena knjiga u krilu. Niz prozorska okna klize kapi ki¹e. Vreme kao stvoreno za èitanje! Ali on ne podi¾e knjigu, ne okreæe njene stranice. Ona mu mesecima le¾i poslu¹no pod dlanom, a da je iz nje proèitao mo¾da najvi¹e desetak redova. To se po njemu zove: odlaganje zadovoljstva!

- Ali, vidi¹, posle nekog vremena imam oseæanje da sam postao veliki prijatelj sa njenim sadr¾ajem! Kao da mi je pre¹ao u krvotok, postao moje vlasni¹tvo...

Prièao joj je da se u Mimozi kafane zatvaraju rano i da zbog toga pije sam, kod kuæe.

- Postajemo sve vi¹e narod solo- trinkera kazao je - jer kad èovek pije sam, nema mnogo izgleda da æe ga neko prijaviti zbog ¹ale ili neoprezne misli! Po¹to u isto vreme i èitam, knjige mi se me¹aju sa vinom u neki fini polusan. Zbog toga, kada me neko pita jesam li èitao ovo ili ono, odgovaram obièno da ne znam! Zaista, ne znam. Mo¾da sam i èitao, samo se vi¹e ne seæam!

- To je zbog toga ¹to ¾ivi¹ na jednom ostrvu gde ima mnogo vremena! - suprotstavila mu se Zoe. - Ali ovde, u New Yorku, svake nedelje na listi bestselera nalazi se najmanje trideset knjiga.

- Mo¾e jedan grad da bude ne znam koliko velik - kazao je - ali od tih trideset knjiga jedva ako dve mogu biti vredne da se proèitaju... Genijalna dela se raðaju jedanput u sto godina!

- Ima¹ pravo - reèe Zoe - ali, ja moram sve da ih proèitam pre nego ¹to otkrijem koja su dva genijalna. Po sistemu brzog èitanja prelistam dvadeset i osam, a one dve, preostale, èitam polako...

- Za¹to? - upita je on mirno.

- ©ta, za¹to?

- Za¹to èita¹ onih dvadeset osam? Za¹to odmah ne preðe¹ na one dve koje vrede?

- Da bih znala ¹ta je u njima!

- Ako nisu dobre, ¹ta te se tièu?

- Ali, o njima se svuda govori... ©ta ja znam!

- Èita¹ ih, znaèi, radi konverzacije?

- Ne! - vrisnula je. - Ne radi toga!

- Radi èega, onda? - upita je sa strpljivo¹æu uèitelja.

Izgubila je glavu od besa:

- Ti, ti ni¹ta ne razume¹! Moram da budem obave¹tena!

- A, tako... - kazao je lenjo i uvukao se pod pokrivaèe. - Doði!

Ali nije do¹la.

Bila je to prva noæ kada nisu vodili ljubav. Ujutro je Zoe imala podoènjake. Sve do zore dr¾ala je prst u rupici na brani kroz koju samo ¹to nije provalilo more besa. Destruktivni Levantinac! Sru¹io joj je dugo graðeni sistem a da to verovatno nije ni primetio. Sad spokojno spava dok ona krpi pocepani ¹ator. Naèeo je. Poverila mu je mnogo toga, ali ipak ne sve, za svaki sluèaj ! Nije mu ni¹ta isprièala o bezbri¾nim d¾et-set-godinama kada je ludovala, misleæi da je èetrdesete nikada neæe stiæi. Njena èuvena energija bila je veæ skoro potro¹ena. Mladost takoðe. Ako je htela da se odr¾i na povr¹ini dru¹tvenog ¾ivota (od koga je, uostalom, i ¾ivela!), morala je da popuni rupe u svom nepotpunom aristokratskom obrazovanju. Kako da mu objasni da je na stalnom ratnom pohodu, ba¹ kao i njen praded, pod kojim su menjali i po osam konja dok je bez odmora i sna obilazio obale Kozilije. Svako novo, nepoznato ime, izbaèeno sluèajno u razgovoru za stolom, predstavljalo je za nju opasnost. To vi¹e nije beskonaèno letovanje; selidba sa jedne na drugu èuvenu pla¾u sa suncem ¹to putuje zajedno sa velikim boeinzima, kada je dovoljno posedovati samo besprekorno osunèano telo! Prve sede i prve borice ne samo one od smejanja! - menjale su i princezinu ulogu u dru¹tvu. Sve reðe je bila na skijama vezanim za gliser a sve vi¹e na dobrotvornim priredbama za nesreænu decu, napu- ¹tene ¾ivotinje, gladne u Banglade¹u, unaka¾ene u zemljotresima. Demonstracije krema za dan i noæ firme "Elizabeth Arden", od koje je imala najredovnije prihode, zavisili su od njene ko¾e. "Ako mo¾e jedna princeza - mo¾ete i vi!" Ali samo je pitanje vremena kada æe pozivi za promocije novih losiona i dezodoransa poèeti da izostaju. Tada mora da bude spremna za ne¹to drugo. Ne¹to suptilnije, ne¹to ¹to neæe moæi da nagrizu godine ¹to dolaze.

Princeza je veæ obezbeðivala odstupnicu, ulazeæi u svet visoke mode. Poku¹ala je da od ukusa naèini novo zanimanje. Posao stilistkinje! "Nova moda se nalazi na ulicama!" - postalo je njeno geslo. "Treba samo umeti gledati!" Lansirala je prve sakoe od crnog pli¹a u kombinaciji sa izbledelim farmericama, i "Vogue" joj je za tu avanturu odvojio ¹est kolor-strana, pod velikim naslovom: "Evropska princeza odeva Amerikance!" Izmislila je i no¹enje vizonskih bundi sa tenis-patikama. Prenela afrièke amajlije od upletene dlake iz zebrinog i slonovskog repa u New York i proglasila ih nakitom sezone 1972. Sada ih veæ prave i od plastiène ¾ice! Uvela je i modu pre¹irokih mu¹kih ko¹ulja vezanih kravatom oko pasa, da bi i najosamljenije ¾ene, ¾eljne ma¾enja, stekle utisak da su u sobi svoga ljubavnika navukle za doruèak njegovu ko¹ulju preko golog tela; sluèajno otkriæe jednog jutra posle ljubavi sa Jamesom Finchom. Trebalo je, dakle, gledati, raditi, uèiti, èitati, odr¾avati kontakte sa uticajnim ljudima, ako ¾eli da ostane u krugu kome je pripadala roðenjem, ali ne i novcem! Istina, nudili su joj da vaspitava mlade Teksa¹anke, kæerke nafta¹a, da ih poduèava etikeciji i stilskom pona¹anju, ali odvoji li makar samo jednu sezonu za Houston ili Dallas, u New Yorku æe je zaboraviti. A ko ne postoji u New Yorku, ne postoji nigde!

I sada je jedan sluèajni Kozilijanac ugrozio èitavu njenu taktiku. Osvojio je Rogera Shulmana bez ikakvog napora, ne znajuæi èak ni ko je on, odbio mesto za kojim èezne toliko vrednih i energiènih ljudi kao da odbija ponuðeno piæe, pokazivao stalno neku drsku, odsutnu sigurnost, i pored toga ¹to je ¾iveo na kraju sveta i stigao ovamo u onom svom stra¹nom odelu koje bi svakako trebalo dezinfikovati... A, pored svega, izaziva nerazumljivu ne¾nost i nagon da ga ¹titi, kao da joj je prvi mu¹karac u ¾ivotu! Bila je nemoæna. Bila je besna na svoju nemoæ da se re¹i tog slatkog tereta koji vuèe kroz njujor¹ke salone i ulice, i koji je spreèava da trèi iz pune snage i guta ono ¹to joj se nudi. Poku¹a da misli na Arsena kao na pastira - biv¹eg podanika svojih predaka, ali nije i¹lo. Isuvi¹e je dobro poznavala genealogiju svoje porodice da bi mogla da pobegne u Gotha Almanah. Svaki Kozilijanac bio je kralj a svaka Kozilijanka - princeza. Na vrhovima dugog raèvastog korenja njenog porodiènog stabla, nalazili su se obièni razbojnici i kradljivci stoke.

- Bo¾e, ¹ta da radim? - pro¹aputa i uvuèe se pod pokrivaè pokraj usnulog Arsena, oseæajuæi kako joj i protiv volje bradavice bubre.

Pe¹aèeæi i dalje po New Yorku bez ikakvog drugog cilja osim da uta¾i radoznalost, Arsen je neprestano mislio na to kako je jedan ljudski ¾ivot nedovoljan da podmiri glad koju oseæa svim nervima uznemirenim nestrpljivo¹æu da sve dodirne, omiri¹e, vidi, èuje, okusi i zapamti...

Seti se glasnih razmatranja profesora Kuzena na terasi iznad piva, o tome kako bi trebalo imati najmanje pet ¾ivota, i to ne samo na razlièitim mestima veæ i u raznim vremenima. Kada bi ih imao, profesor Kuzen bi jedan neizostavno potro¹io na plovidbe sa starim kozilijanskim moreplovcima u Afriku i Indiju; drugi bi oti¹ao na muvanje oko katedrale u Chartresu u vreme dok su je gradili treæi ¾ivot bi upotrebio da bude savremenik Michelangelu i Leonardu u Firenci; èetvrti na razgovore sa Voltaireom, a peti bi pustio da teèe kako teèe, ba¹ kao ¹to je uèinio sa svojim prvim i jedinim ¾ivotom.

Arsenu bi bila dovoljna samo dva ¾ivota. I taj drugi, njega bi ¾iveo do daske, ba¹ ovde, u New Yorku! ¹to je najèudnije, dok je lutao bez plana i cilja ulicama i avenijama, èinilo mu se da je to ovde potpuno ostvarljivo. Ona ogromna usamljenost koju su opisivali putnici ¹to su pre njega zagrizli otrovni grad-jabuku, nije ga pritiskivala teskobom; izgubljen u gu¾vi Vavilona, gde ga nisu poznavali i gde nikoga nije poznavao, mogao je veæ, evo, ovoga èasa zapoèeti novi ¾ivot Arsena Lera, prebrisav¹i i zaboraviv¹i onaj preða¹nji, kao da nikada nije ni postojao. Ko bi ga ikada prona¹ao u ovom ljudskom mravinjaku, u kome je dovoljno promeniti èetvrt pa da se zauvek zametne svaki trag? Slatka vrtoglavica od slobode poèinjanja od poèetka, od nule, jednim ponovnim roðenjem, ispunjavala ga je ludom sreæom. Prastari otrov, ¹to je po èitavom kontinentu posejala iza sebe avantura prvih Evropljana, proteranih iz svoje postojbine u novu zemlju, delovao je jo¹ uvek, èini se, neiscrpnim uzbuðenjem. Najzad je prona¹ao obalu na kojoj je ostvarljiv san profesora Kuzena!

Ali ¹ta je onda, kog ðavola, Valdemar Udini tra¾io u zabitom Ju¾nom Bronxu, u poslednjoj rupi kakva je bila krèma "Mimoza", kad je mogao da bude gde je hteo, da ima galeriste, otvaranja izlo¾bi, uspeh, sve ¹to bi po¾eleo? Za¹to je odbacio sve ¹to je njegovom talentu i ve¹tini dare¾ljivo nudio grad New York, novi kontinent i potpuno novi ¾ivot koji mu se pru¾ao pod nogama? Za¹to je pristao èak i na izno¹enje hladnog pepela iz one peæi, samo da bi bio ¹to bli¾e malom busenu doplavljene Kozilije? Odrekao se èak i slikarstva (kome je u Bronxu ono, uop¹te, i bilo potrebno?), pristao da trpi uvrede i poni¾enja pijanih Kozilijanaca petkom i subotom uveèe, morao uvek iznova da se ¹tapom bori za svoje bedno mesto u uglu, dok su u istom gradu, veæ na 57. ulici, amerièki galeristi èekali mo¾da ba¹ takvog slikara da ga obaspu dolarima i poèastima? Bilo je dovoljno samo da ka¾e: "Pristajem!" - ali stari Valdo to nije prevalio preko usta! Za¹to?

Za¹to? Za¹to? Za¹to? Za¹to?

Posle svakog novog za¹to? - Arsenu se sve manje èinio moguæ novi ¾ivot u staroj ko¾i.

Na uglu 60. ulice i Treæe avenije kupio je dve mandarine za pedeset centi od uliènog prodavaèa i lju¹tio ih u hodu.

Ni one nisu imale ukus mandarina.

- Je li ti bilo lepo?

- A tebi?

Prve oktobarske nedelje pre podne, oti¹li su u Central park da slu¹aju koncert najpoznatijeg kozilijanskog izgnanika, kompozitora i dirigenta, de Coste. Na ulazu, htedo¹e da iznajme bicikle. Èovek kojih ih je izdavao tra¾io je isprave. Arsen je bio zaboravio svoj ¾uti paso¹.

- Ima¹ li neko manje pompezno ime od H.R.H. Princeze od Kozilije? - upita Arsen ¹apatom svoju malu prijateljicu.

Misli¹, neko obiènije prezime?

Preturala je u torbi po dokumentima:

- Gospoða Adam? Menzia? Parker?

- Pa, Parker nekako zvuèi najnormalnije... - kazao je Arsen.

Mada dan be¹e vetrovit, vozili su se puna dva sata asfaltnim stazama ispod drveæa, sve dok ih ne obli znoj. Svukao je svoj mornarski kaput i ogrnuo Zoe. Ne silazeæi sa bicikla, slu¹ali su tu¾ne kozilijanske pesme i igre, koje je dirigovao de Costa, odeven od glave do pete u crno. Bièevi njegove duge masne kose ¹ibali su na oktobarskom vetru levo-desno. Orkestar mandolina, tambura, buzukija i gitara bio je podignut na podijum usred jednog proplanka, a slu¹aoci su sedeli svuda naokolo. Bilo ih je mnogo i na biciklima.

Prepoznao je odmah svoje zemljake u moru Amerikanaca i turista, po nekoj posebnoj unutra¹njoj sivoæi. Le¾ali su po travi poput zave¾ljaja mr¾nje - namrgoðeni, sa èaèkalicama u uglu usana (kozilijanska specijalnost), uvreðeni ¹to niko ne primeæuje njihovu snagu i mu¹kost, ovde posve nepotrebnu. Prepoznao ih je po lenjo proceðenim reèima koje su dobacivali jedan drugom. Pili su pivo pravo iz konzervi, odbaciv¹i kartonske èa¹e na zemlju. U Koziliji su na isti naèin dr¾ali u rukama pivske boce, kojih ovde nema, i one su se èesto pretvarale u ubitaèno oru¾je. Seæao se jo¹ dobro zlokobnog cika odlomljenog stakla i krhotina koje bi parale neèije lice. Prepoznao je meðu njima ju¾njake i severnjake, kovrd¾ave Italijane, Grke povijenih noseva i belo-zube Jermene sa opakim sjajem u oèima; pohabane Cincare, Sase bez pigmenta, trome Turke i Jevreje u uma¹æenim kaftanima - pripadnike svih naroda i vera koji su ¾iveli na Ostrvu, stapajuæi se u jedno, pomoæu zajednièke tame koju su nosili u sebi. Prepoznao ih je po izrazima lica sa kojih je èitao prezrenje bez razloga, podozrivost i mr¾nju, i dok su ih pratili sumnjièavim pogledima, Arsen je dobro znao kako poput ¾ivotinja predoseæaju da su iz istog kaveza, samo im je i samima neverovatno da je ne¹to tako moguæe! Ni¹ta nije vredelo ¹to su Zoe i Arsen bili drugaèije odeveni: njihovi sunarodnici nanju¹i¹e pripadnost istom stadu.

- Dobro parèe! - iskezio se neki dugajlija preko èaèkalice, procenjujuæi princezu.

- Stara koka! - slo¾io se njegov drugar, èiji su zglavci bili sapeti ko¾nim remenjem.

Odgegali su se trapavim seljaèkim hodom kroz slu¹aoce rasipajuæi oko sebe na sve strane nipoda¹tavanje ¾enke, uobièajeno u rodnoj Koziliji.

- Braæo! - podigao je de Costa svoje ko¹èate ruke prema njujor¹kom nebu preko koga su fijukali oblaci. - Na¹u otad¾binu jo¹ uvek kljuje galeb krvavog kljuna! Krvava mu krila i kand¾e! Zaboravljeni smo i od Boga i od ljudi. Poka¾imo stoga svima da smo jedan od najstarijih naroda na svetu! Zaigrajmo na¹u "hotu"!

I gle, na te reèi podigo¹e se sa zemlje biv¹i maslinari, vinogradari, ribari, te¾aci i klesari, kozari, ovèari i mazgari, i¹èupani iz rodne crvene zemlje i presaðeni s druge strane okeana u njujor¹ka predgraða: Ju¾ni Bronx, u Brooklyn, u Queens i Lower East Side, poni¾eni i deklasirani, razbuðeni posle amerièkog sna usred predela koji ne lièe ni na ¹ta ¹to su ranije videli; streso¹e sa sebe pra¹inu Central parka, poskida¹e kapute i razveza¹e kravate, odlo¾i¹e tranzistorske prijemnike koje su vukli za sobom, pa kroz travu poput kakve sive zmije zavijuga "hota", puna prigu¹ene pretnje i elegancije. "Hota" se, inaèe, igra bez muzièke pratnje. To je staro kolo sa obala Kozilije, gde je jedina muzika zveket ¾enskog nakita i mu¹kog oru¾ja. Igra se od najstarijih vremena u ti¹ini, zbog straha da bi mletaèki i turski gusari mogli èuti muziku i èitavo kolo odvesti u roblje. Ovde, u Central parku, Kozilijanci nisu nosili ni dukate oko vrata ni sablje za pasom, ali je zveckala sitnina u njihovim d¾epovima, zvonili no¾evi na opruge, metalne narukvice njihovih jeftinih satova, kopèe na kai¹evima i lanci od bicikla - to opako oru¾je skriveno u rukavima kaputa. Arsen je gledao lica igraèa: njihovu bolnu usredsreðenost na unutra¹nji ritam koji su zajedno oslu¹kivali, napete mi¹ièe, èvrste vilice i skupljene obrve; pro¾imao ga je mukli tutanj ðonova po tuðoj utabanoj zemlji...

Evo, vraæaju ti se sinovi koje si

vidio gdje odlaze,

sabiru se a tebi od istoka do

zapada...

Oti¹li su od tebe pje¹ice,

vodio ih neprijatelj,

a gle, Bog ih tebi vraæa

no¹ene u slavlju, kao djecu

kraljevsku.

Sam na podijumu ispred svojih muzièara koji su odlo¾ili instrumente, de Costa je takoðe igrao, a niz izbrazdano lice slivale su mu se krupne konjske suze.

- Braæo Kozilijanci! - viknuo bi s vremena na vreme. - Ima li vas jo¹?

- Ima nas... - odgovarao bi mu eho rasutih mu¹kih glasova kroz potmulu grmljavinu stopala.

Arsen i ne primeti da je spustio bicikl u travu i da kao omaðijan igra u mestu, ljuljajuæi se u pasu, sa rukama podignutim iznad glave. Oslu¹kivao je zov predaka koji mu je nareðivao kako da se kreæe. A kada se vijugavo kolo, koje se zaplitalo kroz ¹umarak i izviralo iz njega opasujuæi proplanak, pribli¾i mestu na kome je stajao, on povuèe za sobom princezu i, gle èuda - ona, koja nije znala korake "hote", poèe istog èasa da ih sledi, kao da oduvek igra.

- Hota! - uzviknu voða kola.

- Hota! Hota! - prihvati¹e ostali.

Uz dve starice, bila je jedina ¾ena u "hoti", pa se kolo zaplete oko nje, ostavljajuæi je na èistini usred kruga. Kao da je odjedanput sa nje spao sav dugogodi¹nji mejk-ap, pretvarala se iz takta u takt u obiènu Kozilijanku, smerno oborenog pogleda. Jedna starica joj dobaci svoju crnu maramu. Ra¹iriv¹i joj krajeve, okretala se oko sebe, ispu¹tajuæi povremeno kratke grlene kliktaje. Odmah je shvatila "hotu" - prastaru bitku na ¾ivot i smrt ¹to se vodi izmeðu mora (predstavlja ga kolo) i crnog galeba, èiju su joj ulogu preæutno dodelili.

Kozilijanci nikada neæe saznati da je jedne obiène oktobarske nedelje 1977. godine sa njima igrala i njihova biv¹a princeza. U jednom trenutku, Arsen u gomili posmatraèa spazi savetnika Bara. Stajao je okru¾en èetvoricom telohranitelja iz Konzulata.

On je znao.

Pri¹ao im je na izlazu iz Central parka, kad su vraæali bicikle.

- Mislio sam da ste veæ otputovali? - reèe prekorno.

Oseæao se kao lo¹ uèenik uhvaæen u parku za vreme nastave.

- Nisam... - uspeo je da promuca. - Dozvolite da vas predstavim gospoði Parker!

- Gospoða Parker? - zaèudi se Baro.

Ispru¾io je ruku, ali ona ostade u vazduhu.

Princezine nozdrve se iznenada ra¹iri¹e. Iz ove krhke, siæu¹ne ¾ene rasla je iz sekunde u sekundu uzdrhtala kraljevska zver.

Arsen se tako naðe izmeðu dve zakrvljene Kozilije, predoseæajuæi da æe sam platiti cenu za dve stare mr¾nje.

- Uvek se rukujete sa ¹e¹irom na glavi? - upita Zoe savetnika.

- Uvek - kazao je Baro isceriv¹i svoje tamnoputo lice - èak i kad je u pitanju jedna princeza!

Okrenuo se Arsenu:

- Oèekujem vas sutra u devet u Konzulatu.

A zatim je u¹ao u duga crna kola sa diplomatskom registracijom, nametljivo parkirana na trotoaru.