"Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!" govorio je kasnije profesor Mi¹el Babiæ za svoj susret sa Unom u jesen 1980.
Uni je otvorila vrata profesorova ¾ena, koja se upravo spremala da izaðe iz kuæe.
- Ja sam Una Vojvodiæ ... - predstavi se devojka u vratima, preme¹tajuæi se s noge na nogu. - Imam zakazan sastanak sa profesorom.
®ena je odmeri sa blagim podozrenjem. Una primeti njeno otmeno, uzdr¾ano lice negovane brinete i jedva vidljivi izraz pomirenosti sa sudbinom; oèigledno, kroz njenu kuæu, zahvaljujuæi profesoru, prolazilo je vi¹e sveta nego ¹to je bila u stanju da podnese.
- On je tamo ... - pokazala je neodreðeno rukom u dubinu stana i iza¹la na stubi¹te, navlaèeæi Burberry u hodu. Mimoilazeæi se, po obrazu je okrznu divlja, crna griva Unine kose. Dodirnula je obraz prstima kao opeèena.
Una meko zakoraèi u njen dom. Kretala se oprezno kroz prostrane starinske sobe visokih tavanica; njihovi zidovi bili su tapacirani knjigama i slikama. U polumraku jedne prostorije pro¹la je pokraj nekog deèaka, koji ne obrati na nju nikakvu pa¾nju. Imao je velike stereo-slu¹alice na u¹ima. Na gramofonu se nemo okretala neka ploèa. Provirila je usput i u poluotvoreno kupatilo zatrpano boèicama mirisa i ¹minkom. Po ogledalu se jo¹ kondenzovala para posle neèijeg kupanja. Najzad, otkri svog profesora u minijaturnoj kuhinji. U pozi zanetog alhemièara, bio je nagnut nad dubokim loncem iz koga se pu¹ilo.
- Ja sam ... - zausti da se predstavi, ali je profesor preseèe:
- Pridr¾ite ovo! - naredi kao da je oèekivao njenu pomoæ, i dodade joj veliku cediljku. Una je prihvati jednom rukom. U drugoj je nosila torbu sa knjigama i kasetofonom.
- Sa obe ruke! - doviknu joj profesor i ona ga poslu¹a.
Podigao je veliki lonac i sruèio ga jednim pokretom na cediljku. Obavi ih oblak vrele pare. Kada se razi¹ao, u rukama joj ostade zamr¹ena gu¾va ¹pageta koji su se cedili.
- Izruèite ih u ovu zdelu! - naredi joj. - Brzo! Tako ...
Dohvatio je ¹erpu sa spremljenim ¹ugom i ka¹ikom nabacao sitno iseckano meso u crvenom sosu preko testenine. Zatim uze stvrdnuti komad parmezana i poèe da ga stru¾e nad jelom. Bio je toliko usredsreðen na svoj posao da gotovo nije ni primeæivao Unu, koja je jo¹ uvek neodluèno stajala nasred kuhinje. Prvi put je videla profesora Babiæa iz tolike blizine. Uèini joj se iznenaðujuæe niskog rasta.#
Proseda kosa padala mu je meko na ovratnik sivog ka¹mirskog d¾empera sa ko¾nim zakrpama na rukavima. Èinio joj se mnogo vi¹im kada se nervozno ¹etkao s kraja na kraj podijuma u amfiteatru za vreme predavanja, crtajuæi ¾estoko po tabli, dok je kreda pr¹tala na sve strane. Ipak, prevarila se ¹to se tièe profesorovog rasta; bio je za nijansu vi¹i od nje kada se ispravio i podigao svoje svetle, plave oèi, kao da je prvi put svestan njenog prisustva.
- Ja sam Una Vojvodiæ ... - ponovi devojka.
- A, to ste vi? - reèe odnoseæi zdelu sa ¹pagetima na sto bez stolnjaka, koji mu je, sudeæi po mnogobrojnim brazgotinama no¾a, slu¾io, izgleda, kao univerzalna daska za seckanje i pripremanje hrane. Bilo je neèeg po¹tenog i pouzdanog u tom stolu, istesanom od solidnog, debelog drveta. Postavio je dva tanjira, vilju¹ke, mlin za biber, salvete od hartije i dve èa¹e. Iz fri¾idera je izvukao veæ otvorenu bocu "Belog Pinota". - Vi ste me juèe zvali?
- Da ... - potvrdi Una.
"Una Vojvodiæ na telefonu!" - kazala je tada. - "Dobro, najpre siðite sa telefona, pa da razgovaramo!" odgovorio je. Sada je bila tu, u njegovoj kuhinji, a oèekivala ga je u potpuno drugim okolnostima.
- Oèekujete sigurno da intelektualci daju intervjue ispod obaveznih enciklopedija? Ili makar za radnim stolom, zatrpanim rukopisima? A za¹to ne u kuhinji? Èovek je, znate, mnogo èe¹æe u njoj, nego u biblioteci, da ne pominjem koliko vremena provede na jednom nanje poetiènom mestu! Svucite se! Ne sasvim, naravno! Sedite! Opustite se ... Ne jedem studentkinje. Naroèito ne kad imam pa¹ta ¹utu a la triestino!"
Pomogao joj je da se oslobodi kaputa. Odlo¾ila je torbu pokraj nogu.
- Hvala - reèe. - Veæ sam ruèala ...
- Imate pravo! Ko je rekao: èovek mo¾e da pije sa svakim, ali da jede - mo¾e samo sa prijateljima?
Una reèe da ne zna ko je to rekao.
- Ne mari! - kazao je profesor. i ne obaziruæi se na njeno ustezanje, nasuo joj brdo ¹pageta. - Hoæete li, mo¾da, malo hleba?
- Ne, hvala!
- Vidite, ja èak i uz ¹pagete jedem hleb. Sirotinjska navika.
Jeli su neko vreme æuteæi.
- Kakvi su, a?
- Fenomenalni! - osmehnu se bledo Una.
- Umete li da kuvate? - upita je iznenada punim ustima.
- Umem.
- To je dobro! To je vrlo dobro ... A ¹ta?
- ©ta?
- Mislim, ¹ta umete najbolje?
- Oh, sva¹ta! - kazala je, trudeæi se da usisa jedan usamljeni rezanac koji joj se lepio za bradu. - Uglavnom, obièna jela: gula¹, pasulj, krompir na razne naèine, kupus sa suvim mesom, salate, palaèinke ...
- Su¹tina je u jednostavnim jelima! - pohvali je profesor. - Od koga ste to nauèili?
- Od bake.
- Da, bake su najva¾nije u ¾ivotu ... ©ta su vam roditelji?
- Tata je u penziji.
- A pre toga?
- Radio je u diplomatiji ...
- ©ta?
- Obezbeðenje.
- Una? Odakle vam to ime?
- Otac mi je roðen na Uni.
- Una ... - ponovi profesor zami¹ljeno. - Reka iz ukr¹tenih reèi. Tri slova vodoravno. Una. Jedina. Sama. Oona O'Neill, ¾ena Charlie Chaplina, kæerka starog Eugenea O'Neilla, dramskog pisca i pijanca. Dugo putovanje u noæ. Znate, njen otac je bio Chaplinov vr¹njak. Nikada mu nije oprostio ¹to mu je odveo kæerku. Koliko va¹ otac ima godina?
- Pedeset i dve ...
- A vi?
- Dvadeset i èetiri.
- Za¹to ste ba¹ izabrali mas-medijume?
- Va¹ fakultet je pre tri godine bio u velikoj modi - odgovori Una.
- Kako to mislite: u modi?
- Smatralo se otmenim studirati fenomenologiju mas-medijuma!
- Medijum i mleko ... A sada?
- Govore da je to "fakultet za poslepodne!"
- U pravu su! Pitam se samo ¹ta æete da radite kad ga zavr¹ite, svi vi tamo?
- Nadamo se najboljem! Televizija, radio, film, novine, sekretarijati za informacije, bilteni, Tanjug ...
...sve to samo na vas èeka!
- Na kraju krajeva, devojke se mogu i udati ...
- To je veæ mnogo realnije! - reèe profesor. - Da nazdravimo buduæim mas-medijalnim domaæicama!
Kucnu¹e se.
- Na kom ste odseku?
- Na va¹em.
- Oprostite, ne poznajem sve studente lièno ...
- Znam. Na va¹a predavanja dolaze i sa drugih fakulteta ... Uvek je gu¾va. Da samo znate kako se te¹ko dobija mesto u amfiteatru!
- Masovni pad ukusa ... - reèe profesor .. rezgnirano.
- Ne, stvarno ... - zausti Una, ali joj profesor ne dozvoli da zavr¹i misao.
- Ko ne pojede sve, neæe dobiti intervju od profesora Babiæa! - kazao je i nasuo joj novu èa¹u vina. - ®iveli! Nije lo¹e, a?
- Sviða mi se, mada retko pijem vino.
- ©ta onda pijete?
- Koka-kolu. Ponekad pivo.
- Gre¹ite! - reèe. - Mnogo gre¹ite. Imate li momka ili kako se to veæ danas zove?
- Aha.
- Èim se on bavi?
- Studira.
- ©ta?
- Sada je u vojsci.
- Jeste li dugo sa njim?
- Tako ...
- Nedostaje li vam?
Una uzdahnu i obori pogled.
- Oprostite! - reèe profesor odmahnuv¹i rukom. - Vidite, i ja vam ¾ivim u ludoj kuæi. Veæ mesecima nismo svi za istim stolom, u isto vreme ... Svako jede kad stigne. Kakvi æe ljudi na kraju ispasti od nas?
- Mi doruèkujemo zajedno! - pohvali se Una. - A subotom i nedeljom ruèak je obavezan. Olga se strogo dr¾i toga!
- Olga?
- ®ena moga oca ... - reèe Una pocrvenev¹i.
- Ah, da! Razumem. Ne pu¹ite pred njim?
- Ne! - zbuni se Una. - Za¹to?
- Imate li braæe ili sestara?
- Nemam.
- Pa, da! Una. Sama. Vidite, ljudi mnogo gre¹e kada jedince optu¾uju za razma¾enost. Po meni, oni su mnogo manje razma¾eni od ostalih. Osnovna stvar kod njih je - oseæanje usamljenosti. Uvek nekoga molite da se igra malo sa vama, ili da spavate zajedno kada vas je strah, i uvek taj neko pristaje ili ne pristaje, hoæe ili neæe. Inaèe, uglavnom ste sami ...
- Otkud znate?
- Ja sam jedinac.
Una polako ispije èa¹u vina. Bilo joj je lepo da sedi za kuhinjskim stolom tako blizu ovog zanimljivog prosedog mu¹karca. Oseæala se bezbedno.
- Kod vas je ba¹ super! - kazala je.
- Drago mi je da vam se dopada. Imate li svoju sobu?
- Jednu malu. Sasvim malu.
- Kladim se da je pored lifta?
- Kako znate?
- ... ima belu policu za knjige (ispravite me ako pogre¹im!), nekoliko igraèaka iz detinjstva: meca, kuca, maca, tako ne¹to, da, i stara lutka, a na zidovima su posteri. Èekajte da vidimo: mo¾da Beatlesi?
- Janice Joplin.
- Dobro, Janice Joplin! Zatim, tu je mali stereo-ureðaj, telefon, prikljuèen na onaj zajednièki u predsoblju ... Crven je, je li tako? Kada vas neko zove, odlazite u svoju sobu da razgovarate. S vremena na vreme provirite, da bi se uverili da neko ne digne onu drugu slu¹alicu. A zovu vas najèe¹æe izmeðu ¹est i osam. Pitaju kakve planove imate za veèe? Hvata ih panika. ©to se tièe æebeta, ono je karirano. Postoji jo¹ i jedna afrièka maska iz Najrobija ili ¹tit iz Lagosa; va¹a uveæana fotografija od pre nekoliko godina, koju je snimio prijatelj - fotograf. Umesto lustera, koga prezirete, beli kineski lampion od hartije. To bi bilo sve! Jeste li sreæni?
Una se tr¾e:
- Molim? Ne znam. Nisam razmi¹ljala o tome ...
Kada se sagla da izvadi kasetofon iz torbe, pomisli: "Bo¾e, izgleda da me je ono vino uhvatilo!" Postavila ga je na sto pokraj praznih tanjira.
- Znaèi, to je ipak, neizbe¾no! - zakljuèi profesor. Digao se i poèeo da skuplja èa¹e, vilju¹ke, salvete, kore od hleba. Stavio je posuðe u slivnik i pustio toplu vodu. Zatim nasu deterd¾ent i poèe da pere tanjire.
- Da vam pomognem? - ponudi se Una.
- Ne, hvala! - odbi on. - Pranje suða me smiruje. Poma¾e mi da se koncentri¹em. Uvek radite sa tim?
Pokazao je glavom na "Sony", koji je stajao na stolu kao èetvrtasta buba-¹vaba.
- Ovo mi je treæi intervju u ¾ivotu ... - priznade Una.
- Reæi æu vam ne¹to: ta stvarèica samo smeta! Ona je neprijatna. Ogranièena. Frustrirajuæa. Indiskretna.
- Kako to mislite? - upita Una, besna na sebe ¹to ne ume da pokrene kasetofon.
- Evo kako: do¹li ste da napravite intervju sa mnom, a, u stvari, ja sam vas intervjuisao!
I pored sapunice na rukama i kecelje za pasom, ponovo se pretvorio u profesora. Blagost zameni preciznost dikcije, gotovo skandiranje:
- Za¹to? Zato ¹to se nisam slu¾io nikakvim pomoænim sredstvima da bih ne¹to saznao o vama. Jednostavno, zanimali ste me, a to je prvi uslov za dobar intervju. Opustio sam vas, najpre, otkoèio, pripitomio ... Jeli ste mi iz ruke. Uzgred, primetio sam da ste levakinja? I pre nego ¹to ste ma ¹ta doznali o meni (sem da umem sam da pripremim ¹pagete), ja znam sve o vama! Dakle, da rezimiramo: Una, uvek sama. Dvadeset i èetiri godine. Roditelji razvedeni. Traume iz detinjstva: oslu¹kivanje noænih ljubavnih ¹umova iz oèeve spavaæe sobe. Osetljiva na izdajstvo. Poseduje sna¾nu ¾elju da se izvuèe iz proseènosti. Poku¹ava da se probije u novinarstvo. Neko joj je rekao da je najbolje poèeti u "Studentu". Da. Umalo da ne zaboravim: i veoma lepa uz to! Na ¾alost, va¹e vreme je isteklo! Profesora èekaju nove, istina, ne tako prijatne obaveze ...
Odvezao je kecelju i ispraznio pepeljaru. Oprao je mlazem i vratio na sto.
- Kao ¹to vidite, ja sam, u stvari, jedan dobro dresiran mu¹karac! Drago mi je ¹to smo se upoznali ... - reèe, pokazujuæi joj rukom put iz kuhinje. Una je sakupljala svoje stvari.
- A intervju? - promuca.
- Pa, dobili ste ga! Dobili ste, naime, neku vrstu anti-intervjua. Ako ni¹ta drugo, nauèili ste kako se oni prave ...
Kada su prolazili kroz onu polutamnu sobu, deèak je i dalje imao stereo-slu¹alice na u¹ima. Nije ih ni pogledao. Ni oni njega.
- Pustite sve to da prenoæi - savetovao je profesor - a ono ¹to se posle toga slegne, to je intervju! Sve sporedno biæe zaboravljeno ...
Pridr¾ao joj je kaput. Ona poku¹a da ga spreci:
- Ne treba, hvala!
- Pripadam staroj, izumrloj ¹koli. Uètivi dinosaurusi!
Izvukao joj je sa obe ruke slap crne kose, koja je ostala pod kaputom. U magnovenju, prsti mu dodirnu¹e topli, glatki vrat. Trenutak erotske zbunjenosti prostruja isto onako brzo kao ¹to se i pojavio, u jednom jedinom blesku, i on navuèe svoju vindjaknu od zelenog vojnièkog platna. Trpao je ¾urno u d¾epove kljuèeve, olovke, cigarete, ¹ibice ...
- Ali ja sam im veæ obeæala! - govorila je Una, spu¹tajuæi se za njim niz stepenice. - Mo¾da, neki drugi put?
- Mo¾da ... - reèe profesor i otrèa prema taksiju koji je zastao pred crvenim svetlom.
Te veèeri dobila je menstruaciju.
"... najavila sam se P-u telefonom i, prema dogovoru, zatra¾ila intervju za 'Student'. Odgovorio mi je da je veoma zauzet i da veæ dugo nema ni¹ta naroèito va¾no da izjavi bilo kome, a najmanje 'Studentu', otkako ga vodi nova garnitura. Posle mog insistiranja pristao je ipak da me primi nakratko, narednog dana 21.oktobra u 13,30 èasova u svom stanu. Njegova supruga izgleda da je prilièno hladna, distancirana osoba. Nisam mogla da zakljuèim u kakvim su odnosima, ali P. mi se u jednom trenutku potu¾io da nikada ne jedu zajedno. Zadr¾ao me je na ruèku koji je sam pripremio. Bio je prilièno ljubazan, moglo bi se reæi, èak i srdaèan, na svoj naèin. Pravio se da me prvi put vidi i pitao me na kojoj sam grupi, mada sam u vi¹e mahova primetila da me gleda sa zanimanjem za vreme predavanja u amfiteatru. Sedim, inaèe, uvek u drugom redu. Nije uop¹te govorio o politici, niti protiv re¾ima. Nije ogovarao kolege. Kada sam mu pomenula da na njegova predavanja dolaze i studenti sa drugih grupa i fakulteta, poku¹ao je da bude la¾no skroman i kazao da se tu radi 'o masovnom padu ukusa'. Nisam uspela da odem u toalet, gde se nalaze one slike i knjige o kojima se prièa po fakultetu. Pomenuti intervju nisam uspela da napravim, jer se ¾urio na neki sastanak. Koliko sam mogla da primetim, nije mu stalo do publiciteta. Moje je lièno mi¹ljenje da je to èovek koji zna ¹ta hoæe i koji to ume da ostvari. Ipak, èini se da u njemu tinja neko nezadovoljstvo, koje uspe¹no prikriva cinizmom. Poseta je trajala èetrdeset i pet minuta. Nemam utisak da je sumnjièav. Posebnih tro¹kova, osim za taksi, nije bilo. Prila¾em raèun. Zadr¾aæu kasetofon i trake, ukoliko doðe do nastavka intervjua. Poku¹aæu jo¹ jedanput. U."
- Kafe? Sokove? - pitao je prodekan, hvatajuæi se slu¹alice.
Niko mu ne odgovori. Mladi èovek preko puta Une sedeo je nepomièno u fotelji na lavljim nogama. Kada mu je predstavljena, promrmljao je svoje prezime.
Una je gledala u prodekanove prekr¹tene noge, razmi¹ljajuæi o tom tipu razvaljenog mu¹karca, kome izmeðu zavr¹etka nogavica i kraja èarapa uvek viri golo, belo meso, posuto crnim dlakama. Nateèena stopala, nasilno zgurana u par skupih mrkih cipela, odavala su nedvosmisleno seljaèko poreklo. Na srednjem prstu ruke nosio je crni kamen, optoèen zlatom. Mora da izgleda grozno kad se svuèe. Oko sto dvadeset kilograma pihtijastog mesa obraslog èekinjama, posutog pri¹tiæima i li¹ajevima: ne, ne, nekim mu¹karcima bi zaista trebalo zabraniti da vode ljubav, ako ne zbog moguæih naslednika, a ono bar iz estetskih razloga! Pa ipak, i njega neko sigurno voli. Hvala bogu ¹to to nisam ja! Ali ne ljube samo prinèevi i manekeni: noæas æe se pariti nakaze i zveri, i svima æe da bude lepo. Po auli Fakulteta èula se graja, koja je uspevala da se probije èak i kroz debelo tapacirana vrata kabineta. Kako je ¾elela da bude tamo napolju, zajedno sa svojim vr¹njacima, a da unutra sedi neko drugi! Za¹to ba¹ ja?
- E, pa u tebe imamo najvi¹e poverenja! - kazao je prodekan. - Ja sam seljaèko dete i toga se ne stidim; tako govorim, tako mislim i nikada se ne varam u svojim seljaèkim procenama: iz dobre si familije. Nisi tikva bez korena! Dokazala si da si sposobna cura. Pratili smo tvoj razvoj. Na najboljem si putu da postane¹ koristan èlan ovog dru¹tva. Kome ovde da se obratim za suradnju? Ovoj bur¾ujèadi koja bi za malo ¹minke i zapadnih krpica prodala i roðenog oca? Do sada smo bili zadovoljni onim ¹to si uradila za nas, i umeæemo to da cenimo kada za to doðe vreme. Hajde, glavu gore! Ko se jo¹ seæa sitnica iz mladosti? Mladost - ludost! Je li tako? Nemoj ni u snu da pomisli¹ da si nam jo¹ ne¹to du¾na. Sada ti nas zadu¾uje¹ ...
Govoreæi Uni, prodekan bi svakog èasa pogledao u svog æutljivog gosta, kao da od njega tra¾i podr¹ku. Ali lice mladog èoveka nije pokazivalo ni¹ta drugo osim strpljivosti i gaðenja. Odeven neupadljivo i sa izvesnom elegancijom, ostavljao je utisak autoriteta, i pored toga ¹to je bio znatno mlaði od svog domaæina. Èinilo se da kunja u fotelji, a ipak, kad god bi se okrenula prema njemu, Una bi primetila da je pomno procenjuju dva plutajuæa smeða oka, na licu zategnutih mi¹ièa. Besprekorno vitak, zakopèan, sa ne¹to du¾om, uredno negovanom tamnom kosom, ovaj mladiæ je mogao da bude ¹ef recepcije, visoki slu¾benik protokola, perser ili vlasnik picerije - bilo ¹ta, da mu maslinasto lice nije odavalo preteranu dozu èvrstine i prezira prema svima koji je nisu posedovali. "Ako je o¾enjen, taj sigurno ne vara ¾enu", pomisli Una dok ga je procenjivala ispod trepavica.
- Mo¾e¹ slobodno pred drugom ... - ohrabri je prodekan. - Nemam pred njim nikakvih tajni!
Onda je u¹la tetkica i poèela da deli kafe i sokove. Una primeti da prodekan ne pije iz istih ¹oljica kao i studenti. Ove su bile od finog fajansa sa tanjiriæima zlatnih rubova. Èutali su dok nije iza¹la iz kabineta.
- Svakome je to moglo da se dogodi ... I, uop¹te, to je veliki problem dece na¹ih drugova, koja su ¾ivela kojekuda po svetu! - Sada se obraèao mladièu u fotelji. - Jedan razred u Africi, drugi u francuskoj ¹koli, treæi kod Amerikanaca ... Deca izgube vezu sa domovinom, a oèevi, zna se, prezauzeti, ne sti¾u. I ¹ta? Potpadnu pod razne uticaje. Propaganda. Dobro, de! Danas to niko ne bi ni primetio, i mi smo postali svet, ali pre ¹est godina, jo¹ se nismo bili navikli na takve stvari! Prièam to onako, jer me zanima problem. Evo, ba¹ neki dan, jedan moj zemljak, neki ...
"Za¹to veæ jedanput ne preðe na stvar?" - grèila se Una u fotelji. "Èemu ovako dugi uvodi?" Odluèi da iskljuèi ton (klik), ali slika je i dalje bila tu. Kabinet, name¹ten skupocenim graðanskim kièem, zaplenjenim oèigledno iz neke biv¹e ministarske kuæe, pokrenu svoje zidove, pretvoriv¹i se u presu za pakovanje èetvrtastih tipova. Ormari za knjige u duborezu lièili su na drakstlovani portal trogirske katedrale; pompezna mastionica, izvedena u mermeru, veæ odavno presu¹ena (ko jo¹ pi¹e dr¾aljom i perom?) - olinjali persijski æilim, pra¹njavi fikusi, a preko svega i iz svega ¹irio se neki memljivi vonj administrativne epohe (kako je Una zami¹ljala); neki fini talog sivkaste pra¹ine i pepela kao da je prekrivao i ljude i stvari i duhove debelih mu¾jaka u ko¾nim kaputima do zemlje, koji su nekada naseljavali ovaj prostor. I pored toga ¹to se nalazio u zgradi Fakulteta - dakle, hramu nauke - kabinet bi mnogo bolje pristajao islednièkom odelenju iz knjige Nade¾de Mandelj¹tam, gde visoki oficiri nude optu¾ene cigaretama iz zlatne tabakere, a posle ih prebijaju u sobama glatkih keramièkih zidova (krv na klizavom belom fonu. Ta¹!). Zar jo¹ postoji taj miris i ti ljudi; zar nisu veæ odavno izumrli i preselili se u mitolo¹ki arhiv? Ali i pored kitnjastog stila euforiène rezbarije, koja bi svojom nekrofilskom crno-zlatnom kombinacijom vi¹e odgovarala trpezariji vlasnika pogrebnog preduzeæa (Oganj, Plam, Veènost ili Konkordija?), ne¹to je bunilo Unu u atmosferi ove prostrane sobetine: jedna veristièki izvajana i obojena gipsana krava gledala je sentimentalno sa vrha ormara, seæajuæi se, verovatno, na svoj gipsasto kravlji naèin vremena kada je u ovoj zgradi bio Poljoprivredni fakultet ili Planska komisija za razvoj stoèarstva. "Drugu Miciæu za besprimerni humanizam u borbi za realizaciju i prebaèenje prvog petogodi¹njeg plana u stoèarstvu. Kolektiv, 1949." Jo¹ ne¹to je remetilo stilsko jedinstvo enterijera gospoðe Konkordije: po zidovima su visile nekada crno-bele, danas veæ pre¹le u sepiju, fotografije na kojima su grupe izbledelih mu¹karaca, u te¹kim grombi-kaputima ¹irokih revera, pratile neke smrknute liènosti sa ¹ubarama na glavama preko razrovanih oglednih poljana. Do njih: skupine mu¹karaca o¹trih vilica, svi u tamnim odelima i sa leptir-ma¹nama, gledali su napregnuto u fotografa prilikom neèije promocije u doktora, kao da od njega oèekuju odgovor na sudbonosno pitanje. Bilo je tu i primorskih predela i tablica "Hvala ¹to ne pu¹ite!" i ¹apirografisanih uputstava, a visio je i dve godine stari kalendar sa fotografijom neke devojke u motornom èamcu. Preko svega sivilo, jedva primetno, neprozirno, gorko; kao da stanovnici ove sobe nisu svesni okvira u kome borave, ba¹ kao slepci koje neko drugi odeva i ve¾e im kravatu, prvu koju dohvati iz plakara. S obzirom na svoje godine, Una, naravno, nije mogla da odredi poreklo i su¹tinu ove èinovnièke scenografije - primala je njene poruke emitovane iz boje, mirisa i rasporeda, poput tek uhvaèene veverice, zatvorene u kavez zoolo¹kog vrta. Nju¹eæi tragove predmeta i njihov nelogièni poredak, golom senzibilno¹æu predoseèala je klopku. Ponovo ukljuèi ton i u dalekoj jeci do njenog sluha dopre¹e iskidani odlomci prodekanovih reèenica "malograðanski poluinteligent ... anarholiberalna leva skretanja ... demago¹ki pristup mladim generacijama ... povlaðivanje bur¾oasko-rozapadnom ukusu ... nekritièan odnos prema na¹im dostignuæima ... kritizerstvo ... liderstvo ... podmetanje klipova kukuruza u toèkove na¹eg razvoja ... disidentsko pona¹anje ... veza sa neprijateljskim intelektualnim krugovima u zemlji i inostranstvu ... ¹armiranje i zavoðenje studenata ... cinièan odnos prema na¹oj stvarnosti ..." i na kraju, jedno ime probi za¹titnu opnu Unine svesti - Mi¹el Babiæ! Na kabinet se spusti zavesa ti¹ine.
- Za¹to ste nervozni? - oglasi se prvi put mladi èovek iz fotelje.
- Molim?
- Za¹to ste nervozni? - ponovi on.
Una pogleda svoju prljavo-belu patiku koja je sama od sebe odbrojavala neki samo njoj poznati unutra¹nji, otkaèeni ritam.
- Ja? Nisam. Za¹to?
- Kako stojite sa stranim jezicima?
- Uèila sam engleski ... - reèe, i èovek ponovo utonu u æutanje.
Pred Unom se uz ¹kripu i jauk razdvoji¹e dve polutke jabuke-sveta, za koju je dugo naivno verovala da je jedna, celovita i nedeljiva. Napolju je kljuèao ¾ivot, odjekivao smeh, napolju su tutnjali koraci u trku studentskog stada, tekla je sumanuta, ¹a¹ava moda svojim nepredvidivim tokovima i hirovima, ¾vakale su se gume, raðala se nova d¾u-d¾u-muzika, razmenjivale se ploèe; napolju je bila ljubav bez obaveza, ¹alabazanje i ogovaranje, sreæna dokolica - potpuno drugaèiji stil ¾ivljenja, koji kao da nije imao blage veze sa ovom sve¾e iskopanom administrativnom katakombom, u kojoj sve¹tenici neke veæ davno izumrle religije nose jo¹ uvek uredna siva odela, neguju svoja pravila pona¹anja i svoje tajne rituale. Kao da se, poput Alise s onu stranu ogledala, iznenada provukla kroz pukotinu rascepljene stvarnosti i utvrdila da ove sme¹no-sumorne osobe, ako za¾ele, mogu ipak promeniti sudbine onih sreænika napolju; zaustaviti ih, uni¹titi, pokupovati na veliko i na malo, ubrzati ili nagraditi; iza ovih tapaciranih vrata u kabinetskom vremeplovu, kao da se ni¹ta nije izmenilo, ¾iveli su èuvari fakultetske hijerarhije, ne obaziruæi se nimalo na raðanje nove, smele i osloboðene civilizacije; bezbroj moguænosti pru¾ale su se pred svakim mlaðim od trideset godina, osim pred njom, Unom, koja je u veæoj meri nego ikada ranije shvatila da je u njihovoj vlasti, da su oni, istina, mo¾da, samo ru¾an san, ali da je ona ta koja ga budna sanja. Trebalo bi se, u stvari, probuditi i pogledati ih zaèuðeno: "Oh, otkud ja sa vama ovde? Ko ste, uop¹te, vi?" - i mirno izaæi kroz ova vrata; to bi mo¾da bilo najpametnije, ni¹ta stra¹no se ne bi dogodilo, ali znala je dobro da to neæe uèiniti. Poku¹aæe da ih se elegantno re¹i, upotrebiv¹i inteligenciju i lukavstvo. Izdr¾aæe jo¹ malo, razvlaèiæe kao ¾vaku èitavu tu stvar dok je ne zaborave, dok ne zavr¹i fakultet, ili njih mo¾da opet smene i na njihovo mesto dovedu neke druge, sa kojima neæe imati nikakve veze. Zato se usredsredi na instrukcije koje su sledile, kao neka vrlo dobra, marljiva studentkinja kad pobo¾no hvata bele¹ke. Tri dana kasnije poslala je prvi izve¹taj, pridr¾avajuæi se uputstva da bez krajnje potrebe ne dolazi u prodekanov kabinet.
(Prva traka) ... jedan, dva, tri, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri ... Ka¾ite ne¹to! ©ta? Bilo ¹ta! Dobro. Jedan, dva, tri, jedan, dva, tri! Je l' sad u redu? U redu je! Mislim da je u redu. Okreæe se ...
- Pre nego ¹to zapoènemo ovaj razgovor, koji me, zaista, zamara i na koji sam pristao samo zato ¹to ste uporniji nego ¹to sam se nadao, moram, na ¾alost, da vam priznam: nimalo ne volim omladinske listove!
- Za¹to?
- Znate, u velikim gradovima po svetu, u robnim kuæama, mislim, obièno u prizemlju postoji ograðen prostor gde odrasli ostavljaju decu dok su u kupovini. Deca tamo mogu lepo da se zabave; na raspolaganju su im drveni konjiæi za ljuljanje, lopte, igraèke, a evo, kao ¹to vidimo - tu su im i listovi u kojima mogu da pi¹u i da se igraju novinara. U tim listovima dozvoljeno im je da napadaju tate i mame, da ih grizu za noge, da kake po tapisonu i po svemu ostalom ¹to im se ne dopada, jer se taj prostor o kome vam prièam nalazi u okviru robne kuæe, to jest ozbiljnog potro¹aèkog dru¹tva, kao mali deèji azil.
- Da, ali smatra se da su to danas, ipak, najslobodniji listovi?
- Bez sumnje. Jer, ako deèica preteraju ili ne¹to uprskaju, odrasli onda ka¾u: "Dobro, jo¹ ste mladi, progledaæemo vam kroz prste!" Uostalom, za godinu ili dve i tako èete zavr¹iti studije i izaæi u ¾ivot onako gnevni i sa podu¾im kosicama i bradama (koje æete posle izvesnog vremena, naravno, skratiti na uètivu du¾inu), a na izlazu æe vas saèekati gosn. ®ivot lièno i poèeæe da vas davi kreditima, stanovima, platama i otplatama, hranom za bebe, usisivaèima za pra¹inu, bolovanjima i roðendanima beba - staviæete mirno svoje lepe glavice u omèu napravljenu od rezanaca iz nedeljne supe! I onda æe polako va¹ gnev da se istopi kao sladoled na suncu. Samo neki od vas, samo neki koji budu imali mnogo sreæe ili nesreæe, svejedno, ostaæe ludi i dalje i buniæe se i kada budu starci. Prema tome: mladalaèki bunt je za mene isto ¹to i neka druga deèija bolest koja se mora prele¾ati: zau¹ke, rubeole, ¹arlah, ospice, prva ljubav ... On je, naime, prirodan!
- Jesu li i vas udavili rezancima ili ste zadr¾ali svoj gnev?
- Èujte, vi ste, verovatno, veæ dvadeseta generacija koja me intervjui¹e. Dvadeset godina odgovaram na ista pitanja i veæ sam sit toga. Imam èetrdeset i èetiri godine, jedanaest godina sam stariji od Isusa Hrista i video sam sva¹ta. Ne mislim da se udvaram vama, mladima ...
- I, kakvo je va¹e iskustvo?
- Zanimljivo, primetio sam da, ¹to sam stariji, mlade dame koje dolaze da me intervjui¹u postaju sve lep¹e. U tom pogledu, ova godina je rekordna ...
- Niste mi odgovorili na pitanje?
- O èemu?
- O gnevu?
- Oprostite, veæ sam u godinama kada pomalo zaboravljam stvari. Znate, moram vam priznati da nikada nisam dr¾ao gnev za posebnu duhovnu disciplinu ili neki naroèiti kvalitet. Uostalom, proèitajte ¹ta o tome ka¾e stari Seneka, ako ga jo¹ iko èita. Vi¹e volim toleranciju, nego gnev. Netolerantan sam jedino prema netrpeljivima! Vidite kako ve¹to i duhovito odgovaram na va¹a pametna pitanja!
- ©ta mislite o gnevu mladih?
- Mislim da je bunt kao dekorativni elemenat prilièno izanðao. Taj film sam gledao mnogo puta, i veæ spavam kad ga ponovo daju na televiziji.
- Kako mislite da æe mladi bez bunta pronaæi i osvojiti svoje mesto pod suncem, kad sve va¾ne pozicije jo¹ uvek dr¾e stariji?
- Uvek sve dr¾e stariji! Uvek i u svako vreme. Meðutim, mlad èovek treba da ima jak motiv i sna¾an motor da ih pobedi. U vreme kada se probijala moja generacija, kako da se izrazim? Pa, dobro, u ono ¹to se zove javni ¾ivot, takoðe su tamo vladali starci, ali na¹i motori bili su jaèi: pro¹li smo kroz njihovu blokadu kao Orijent-ekspres kroz brdo krempita!
- ©ta, po vama, mo¾e da poslu¾i kao pogonsko gorivo?
- Velika mr¾nja, velika ljubav, veliko oèajanje, nedostatak drugog izlaza ... Kako se buniti protiv kosmièkih uslovnosti? To je demodirani velt¹merc. Meðutim, ako nemate jak motiv, ako vam odrasli veæ u tim godinama daju sve ¹to vam je potrebno za udoban ¾ivot; svoje male igraèke, svoj listiæ, Dom omladine, svoj avangardni teatar, industriju odevanja samo za mlade, radio-programe i gramofonske ploèe, ako veæ imate svoje sobice i u njih mogu slobodno da vam dolaze mladiæi i devojke, za¹to bi se, kog ðavola, bunili? ®ivite u gotovo idealnom svetu! Mi nismo imali drugog izbora. Bilo nam je hladno, bilo nam je ru¾no, ljubili smo se po kapijama i parkovima kao oèajnici. Trebalo je oteti svoj prostor, knjige, katedru ... Na kraju, pravo na sopstvenu misao, ¹to nije najmanje va¾no u celoj ovoj prièi!
- Ka¾ite mi ne¹to o slobodi izra¾avanja?
- Èovek uzima onoliko slobode koliki mu je kapacitet pluæa. Niko vam neæe doæi i kazati: "Hajde, sad budite malo slobodniji! Recite ovo ili ono, napi¹ite ne¹to malo slobodnije ..." To morate sami da rizikujete i da platite na razne naèine. Naravno, mogu vam brojati do deset, ali ako ste pravi, ako ste roðeni borac, ako ste ¾ilavi, vi æete ustati sa patosa i ponovo se vratiti u ring. Slobode, dakle, uzimate onoliko koliko vam treba i plaæate onu cenu na koju ste spremni.
- Koliko ste vi slobodni u onome ¹to radite?
- Nisam fajter, ako ste to oèekivali da ka¾em. Kad zrelo razmislim, èini mi se da se i ne nalazim u nekoj bici.
- To je zbog toga ¹to ste veæ pobedili ...
- Mislite? Ne! Ni govora! Uglavnom, dakle. stojim po strani i poku¹avam da sebi i drugima razjasnim fenomen mas-medija. To je sve! Mo¾da sam nekada i poku¹avao da se borim, ali veæ dugo sam van igre. Ne zanima me ...
- Mislite li da je moguæe biti iznad, ispod ili po strani? To je, ako dozvolite, prilièno udobna pozicija?
- Platio sam je skupo.
- Znaèi, ako sam dobro razumela, po vama, to je ...
- ... samo posao svedoka. Svedok ne uèestvuje u nesreæi, lièno. On samo svedoèi. Prema tome, mora da bude nepristrasan ako ¾eli da mu se veruje.
- Ipak, imate mnogo uticaja na mlade ... To je èinjenica.
- Odbijam bilo kakvu odgovornost u tom pogledu!
- Va¹a predavanja su najposeæenija ... Amfiteatar je uvek prepun onih koji stoje da bi vas èuli. Neki to na Fakultetu veæ zovu "¹ou-programom" ? Èime tumaèite taj uspeh?
- Mislite da je to uspeh? Moja predavanja nisu ni za koga obavezna. Ne delim na njima potpise. Ne zanima me hoæe li ko doæi na njih ili neæe. Nikoga ne zovem da me slu¹a, niti da mi aplaudira. Ne trudim se da se lièno bilo kome dopadnem. Jeste li zadovoljni?
- Ja jesam, ali mnoge va¹e kolege, koje ne mogu da sakupe ni tri studenta, nisu. Mislim da vam zavide na tolikoj popularnosti?
- Niko nije imun od toga. Eto, to bi bilo sve ¹to bih mogao da ka¾em u svoju odbranu ...
- Niste optu¾eni!
- Zar nisam?
- Ne, stvarno niste ...
- Jo¹ ne¹to: predmet koji predajem veoma je atraktivan i tièe se velikog broja ljudi i komunikacija meðu njima. Za¹to ba¹ privlaèi mlad svet, nemam pojma! Nikada, naime, nisam upao u pogre¹ku da se udvaram mladima, samo zato ¹to su mladi. Mladost za mene nije nikakva posebna vrednost. Godine æe vas uskoro osloboditi te prednosti! Pojedine kolege oseæaju strah da ih je pregazilo vreme, pla¹e se da budu staromodni i ulaguju se studentima, a ovi to, jednostavno, oseæaju i zato ne odlaze na njihova predavanja. Drugi se, opet, smatraju za¹tiæeni polo¾ajem, zvanjima i doktorskim titulama, èime se danas malo ko mo¾e impresionirati. Dodamo li tome, bez la¾ne skromnosti, da nisam suvi¹e dosadan, dobiæete neku vrstu odgovora na va¹a pitanja ...
- Umalo ne zaboravih: Mi¹el Babiæ? Za¹to: Mi¹el?
- To vam je klasièna francusko-srpska kombinacija. ®iveli saveznici! Majka mi je bila Polufrancuskinja - otac Beograðanin, jedna baka iz Topole, druga iz Normandije. Deda, lekar, jedan od hiljadu kaplara, vratio se iz izbegli¹tva sa ¾enom koja nikada nije nauèila potpuno srpski. Do kraja ¾ivota, umesto mozga, tra¾ila je u mesarama "pamet od tele!" Eh, sjajna jedna osoba! Zvao sam je Me-me, pa su je zbog toga u Treæoj mu¹koj gimnaziji, gde je predavala francuski, ðaci prozvali Memerka!
- Pre nego ¹to sam do¹la do vas, pregledala sam vam biografiju; kako to da ste roðeni u Parizu? Sluèajno ili ...
- Vidite, ma koliko moja baka volela Srbe, zbog kojih je, uostalom, ostavila èak i svoju domovinu, porodicu, zapoèete studije, sve, imala je fiks-ideju da ja treba da se rodim u Parizu. "Kuæe izgore, imanja propadnu, novac se zameni, biblioteke rasture" - govorila je mojoj sirotoj mami - "ali mesto roðenja uvek ti je upisano u paso¹, ma gde putovao. Hoæu da mom unuku (to meni) poklonim ne¹to za ceo ¾ivot - najbolje mesto roðenja na svetu: Pariz!" I zaista, mesec dana pre poroðaja, odvela je moju majku u Francusku i tako se ja rodih u ©esnaestom arondismanu, taènije u bakinoj porodiènoj kuæi, u Rue des Belles Feuilles 75.
- Jeste li nekada ¾iveli tamo?
- S vremena na vreme ...
- ©ta mislite o na¹em prodekanu?
- A vi?
- Prva sam pitala!
- Radije ne bih odgovorio na to pitanje.
- Prièa se da ste nekada bili nerazdvojni prijatelji?
- Je li i to za va¹e novine?
- Nije. Zanima me, onako ...
- Ovde smo da napravimo intervju, zar ne?
- Oprostite!
- Ni¹ta, ni¹ta! Ionako veæ moram da idem ...
- Veæ?
- Imate li jo¹ pitanja?
- Pa, tek sam poèela! Hoæemo li nastaviti?
- Sutra i prekosutra imam stra¹nu gu¾vn ... Nazovite me u petak. Ali, rano! Mo¾da æu pronaæi neku rupu ...
- ©ta je za vas rano?
- Pa, na primer, deset sati!
(Trajanje trake: ¹ezdeset minuta)
"Izgleda da je zagrizao ..." (reèenica iz Uninog izve¹taja)
Zen-soba se nalazila na dvadeset i treæem spratu jednog usamljenog solitera na Zvezdari. Zaista, na ovom bregu, Beograd kao da je najbli¾i zvezdama. Do sobe se stizalo liftom, koji je èesto bio u kvaru. Njegova drvena kabina, nekada oblo¾ena svetlim, lakiranim drvetom i veæ odavno razbijenim ogledalima, bila je prava mala antologija najprimitivnijih pornografskih poruka, stihova, psovki i opscenih scena, ugrebanih perorezima, kljuèevima, ekserima, noktima - ispisanih flomasterima, sprejovima u boji, pa èak i damskim krejonima za oèi. Na stropu se koèio d¾inovski falus, na koji je bila nabijena obla ¾enica raskreèenih udova. Kao da je èitav pritajeni i dugo potiskivani erotski naboj ove zgradurine od betona ¹iknuo u bezbednosti ¹kripavog i èegrtavog lifta - lascivne kapele, nesluæenom ¾estinom, ¾eleæi da obesnom raspusno¹æu satre i uni¹ti i poslednji trag èednosti svojih putnika. Kada se moralo pe¹aèiti uz stepenice (u ovom kraju èesto je nestajalo struje), mogli su se pobli¾e upoznati i stanari ove tipiène beogradske novogradnje. Iz podruma je sna¾no nadirao zadah kiselog kupusa iz buradi, pome¹an sa vonjem ohlaðenog pepela i ðubreta; taj miris je tra¾io svoj put kroz otvore za ventilaciju, stepeni¹te i prostor kojim se kretao lift, gotovo potisnut i no¹en ustajalim vazduhom i smradom. Na odmori¹tima nekih spratova, ispred vrata, raslo je bilje u velikim limenim konzervama - pravi mali viseæi vrtovi neke sirotinjske Semiramide; ponegde je prolaz bio naprosto zakrèen ormarima, otpisanim fri¾iderima i sanducima preostalim posle selidbe, a na mnogim otiraèima, naèinjenim od ispresavijanih seljaèkih ponjava, odmarale su se izga¾ene blatnjave cipele ili nanule. Sve to pro¾imao je jedinstveni miris zapr¹ke, koji je, èinilo se, prodirao u svaku poru ko¾e i svako vlakno odeæe posetioca. Stanari - uglavnom penzionisani ¾eleznièari, ni¾i oficiri i slu¾benici po¹ta - izgleda da su se veæ odavno navikli na uobièajeni zadah solitera; njihove ¾ene, ogrnute bezobliènim kuænim haljinama, sa maramama na glavama, ¹etkale su bezbri¾no po odmori¹tima, prale beton ispred vrata ili, pu¹eæi, razgovarale jedna sa drugom; gledale su sa neskrivenom sumnjièavo¹æu svakog do¹ljaka u svojoj tvrðavi. Ali èim bi èovek otkljuèao vrata stana broj 69, zaboravljao bi mukotrpni put kroz svakida¹njicu ovog mravinjaka; istog èasa kao da bi zakoraèio u Rala-Hamijevn Aranju. Kao da je neko bolesno preosetljivo, pomalo nastrano dete, potkradajuæi nepoznate hramove, sagradilo tajno skrovi¹te usred tmurne proseènosti roditeljskog doma, da bi nekako spaslo du¹u. Potpuno drukèiji ¾ivot buktao je i navirao iz zidova. Gotovo da nije bilo praznog mesta na narand¾astoj podlozi odakle ne bi izvirivala i gledala ljudska i ¾ivotinjska bo¾anstva - pravi d¾epni budistièki hram na Zvezdari! Iznad niskog, udobnog le¾aja, prekrivenog takoðe narand¾astom tkaninom sa velikim ¾utim krugom u sredini, pozlaèeni Buda rezao je sabljom svoju kosu, dok su dva manja Bude od crnog, glatkog drveta le¾ala u pozama nirvane. Ovaj prostor sadr¾avao je u sebi ne¹to eksteritorijalno; i pored preteranosti sijamskog baroka koji se zaplitao sam u sebe, zen-soba je imala ne¹to sveto, asketsko i èisto u isti mah. Neko posve drugaèiji od ostalih skrivao se, izgleda, u njoj od sveta. Njegovi posveèeni prsti oseæali su se na brojanicama od krupnih, okruglih semenki, na uglaèanoj povr¹ini svake male figurine od slonovaèe i bronze, na ¹tapiæima za hranu i svakom komadu skromnog i jednostavnog pokuæstva. No, posmatrajuæi zen-sobu u okviru èitavog solitera u Ulici Jovana Duèiæa (bez broja), postajalo je savr¹eno jasno da je ta vrsta bekstva nemoguæa. Pre svega, zbog op¹teg balkanskog mirisa koji kao da se uvukao èak i u svaki deliæ betonskih nosaèa. Dok je Una neodluèno stajala nasred zen-sobe nju¹eæi prostor u kome se iznenada i bez pripreme na¹la, profesor poku¹a da istera plesnivi zadah solitera, zapaliv¹i nekoliko miri¹ljavih tamjanovih ¹tapièa, èiji plemeniti dim veæ posle nekoliko minuta otplovi zajedno sa sobom i njenim privremenim stanovnicima u tajanstvenu svetost nekog cejlonskog hrama.
- Sedite! - reèe Uni. - Moram, najpre, da telefoniram ...
Una je razgledala knjige, kojih, zaèudo, nije bilo mnogo. Izvuèe iz police "Zen-prièe" i nasumice ih otvori.
- Hoæete li da vam poka¾em najbolju? - upita je profesor i uze joj knjigu iz ruke. Okrenuo je desetak listova, a kad pronaðe ono ¹to je tra¾io, vrati je Uni.
Dok je èitala, on je ubeðivao nekog dugo na francuskom, zaboraviv¹i na njeno prisustvo.
Po¹to je obavio razgovore, profesor le¾e na leða preko pokrivaèa sa ¾utim krugom:
- Oprostite - reèe - u¾asno sam umoran. Imao sam oèajan dan ...
Una je isprobavala svoj "Sony".
- Ovako æe vi¹e lièiti kao da sam kod psihijatra. Nadam se da neæu morati da prièam o detinjstvn?
- Jedan, dva, tri ... Jedan, dva, tri ... - brojala je Una.
- Probudite me ako zaspim! - zamoli je profesor. - Imam neku veèeru u osam.
"Ja postojim! " proèita Una poruku na maloj cedulji, prikucanoj na zid iznad profesorove glave.
(Druga traka) "... u stvari, svaki intervju je u osnovi neka vrsta la¾i! I onaj koji postavlja pitanja, i onaj koji odgovara, trude se ¹to je vi¹e moguæe da ostave povoljan utisak o sebi. Oni, naime, glume svoje mi¹ljenje u skladu sa onim ¹to se od njih, kao od javnih liènosti, oèekuje. U tom smislu, najla¾niji su intervjui koji vrcaju od isforsiranih duhovitosti. Svako efektno, unapred smi¹ljeno duhovito pitanje kao da parali¹e odgovor. Intervju je, stoga, uglavnom jedna vrsta dvoboja i najbli¾i je, mo¾da, rodu kamerne drame sa dve liènosti. Pada mi na pamet da bi mogao da bude i neka vrsta javne ispovedaonice (otkako se na¹i savremenici ne ispoveduju kleèeæi u crkvi), s tim ¹to za tu ispovest saznaje mno¹tvo i na taj naèin spreèava onoga koga intervjui¹u da bude potpuno iskren, pa zato pribegava autocenzuri. Naravno, katolièka crkva, za razliku od novina i televizije, mo¾e da dodeli opro¹taj od grehova, dok javnost, naprotiv, ako joj se intervju ne dopadne, obièno tra¾i glavu onoga ko nije udovoljio njenim oèekivanjima, izjaviv¹i ne¹to bogohulno ...
- Kako bi, po vama, trebalo da izgleda pravi intervju, ako je on, uop¹te, moguæ?
- Ako je, uop¹te, moguæ? Izgleda da sam ipak nepopravljivi optimista. Reæi æu vam ne¹to: ja verujem da je moguæ! I nazvao bih ga - totalnim intervjuom!
- U kom smislu?
- Najpre, taj intervju bi trebalo da bude dovoljno ¹irok da u sebe primi sve aspekte liènosti kojom se bavi. To znaèi da bi, sem onoga ¹to ta liènost isprièa sama o sebi i o svom pogledu na svet i ¾ivot, intervju morao da sadr¾i i dijagram detektora istine, na primer tonski zapis boje glasa, kardiogram, encefalografske izve¹taje, krvnu sliku, sve podatke o te¾ini, graði, boji oèiju, o roðacima, prijateljima, o prostoru u kome intervjuisani boravi, jela kojima se hrani, kratke bele¹ke o ljudima sa kojima se dru¾i, fotografije i faksimile rukopisa, otiske prstiju, mo¾da horoskop, ispunjene psiholo¹ke testove, snimak dlana leve ruke, spiskove kljuènih knjiga koje su ga duhovno oblikovale ... ¹ta ja znam? Ne pada mi sada trenutno na pamet ¹ta bi sve trebalo da uðe u njega, pa da bude totalan!
- Ko bi to ¹tampao?
- Potpuno ste u pravu! Ja i nisam mislio na novine ili na neki èasopis, ¹to, u stvari, predstavlja mlaðe kameno doba mas-medijske komunikacije! Taj intervju bi trebalo da bude zami¹ljen i realizovan kao multi-medijalna disciplina, i ja verujem da ba¹ toj vrsti pripada buduænost!
- Na osnovu èega to zakljuèujete?
- Vi se, kao ¹to sam primetio, slu¾ite tom va¹om spravicom bez oklevanja. Savr¹eno vam je prirodno da traka bele¾i moje reèi, koje æete kasnije reprodukovati i pretoèiti u neki od oblika Gutenbergove galaksije. Rukujete, dakle, kasetofonom ne razmi¹ljajuæi uop¹te kako funkcioni¹e, ba¹ kao ¹to telefonirate ili fotografi¹ete. Ja, koji sam dvadeset godina stariji od vas, mada se profesionalno bavim ispitivanjem razlièitih sredstava za komunikaciju meðu ljudima, gajim jo¹ uvek izvesno podozrenje prema tom aparatu, jer sam roðen i odrastao pre njegovog pronalaska. Jo¹ pre petnaestak godina magnetofoni su bili retki u na¹im krajevima, a najlak¹i od njih te¾ili su najmanje dvadesetak kilograma; njima su, uglavnom, rukovali specijalno obuèeni tonski snimatelji sa radija. Danas veæ i deca snimaju na traku prve recitacije! Sa ulica Beograda odavno su i¹èezli fotografi, a samo na Kalemegdanu bilo ih je, koliko se seæam, desetak! Za¹to? Zato ¹to danas svi fotografi¹u. Razvojem foto-industrije na tr¾i¹te su izbaèeni milioni jeftinih kamera. Postaje besmisleno uèiti sabiranje, oduzimanje, delenje i mno¾enje, vaðenje kvadratnog korena ili procenata; digitrone, ne veæe od ¹ibica, upotrebljavaju èak i osnovci na èasovima matematike. Sve nas to navodi na pomisao da æe i klasièni intervju, koji se nekada realizovao iskljuèivo pomoæu olovke i hartije, a u va¹e vreme, evo, veæ kasetofonom ili televizijskom kamerom, pretrpeti u svakom pogledu mnoge izmene; da æe biti obogaæen èitavim nizom izra¾ajnih i tehnièkih moguænosti, koje æe nam uskoro stajati na raspolaganju. Meðutim, ne smemo ni u jednom trenutku smetnuti s uma da je su¹tina nepromenjiva i veèna, i da se razgovori, ¹to se tièe izmene misli, odvijaju na potpuno isti naèin u obliku pitanja i odgovora kao u Platonovo vreme, na primer, jer, kao ¹to stoji zapisano u Knjizi stvaranja: "U poèetku be¹e reè!" Ako ljudi nisu sagovornici, nema ni¹ta od intervjua!
- Ako sam dobro razumela, totalni intervju bi, po vama, trebalo da bude neka vrsta dosjea ili kutija u kojoj bi bilo svaèega: traka, magnetofonskih i filmskih, slajdova, gramofonskih ploèa, raznih izve¹taja ...
- Ne samo to! To ni izdaleka ne bi bilo dovoljno da se shvati i upozna jedna liènost do kraja!
- ©ta jo¹ nedostaje?
- Mislim da bi onaj koji intervjui¹e morao da provede mnogo vremena sa lièno¹æu kojom se bavi. To, naravno, ukljuèuje spavanje ...
- Molim?
- Hoæu da ka¾em, voðenje ljubavi; tucanje, da upotrebim izraz va¹e generacije, naravno, ukoliko su osobe razlièitog pola!
- ©ta imate protiv pedera i lezbejki?
- Apsolutno ni¹ta! Oprostite, to je iz mene na trenutak progovorio primitivni konzervativac ...
- Za¹to mislite da bi trebalo da se potucaju?
- Pa, nemoguæe je do kraja shvatiti jednu liènost ako joj ne dodirnete ko¾u (svakako ste i sami primetili da mnogi ljudi, kada razgovaraju sa vama, tra¾e i taktilni kontakt - body language - neprestano vas pipkaju za ruku, koleno, tap¹u ili vuku za rever), zatim, potrebno je omirisati i liznuti tu ko¾u; psi se nju¹kaju kad god se sretnu; potrebno je biti vla¾an od tuðeg znoja, jednom reèju, potrebno je prodreti u samu sr¾ tuðeg biæa, naravno, u onoj meri u kolikoj je to uop¹te moguæe meðu ljudima.
- U tom dosjeu, dakle, bilo bi i porno-filmova?
- To ste vi kazali!
- Ipak, nije vam lo¹a ta ideja ...
- Dopada vam se?
- Aha ... (Ti¹ina.) Hajde da to jedanput uèinim prva ja!
(Nejasni ¹umovi.)
- Mmmmmmmmmmmm ... Dobro ste to uèinili!
- Jesi li zbunjen?
- Pa, da budem iskren - prilièno.
(Ponovo ¹umovi. Ti¹ina.)
- Gde je kupatilo?
- Tamo.
- Ima li tople vode?
- Sumnjam.
(Ti¹ina.)
- Lepa si tako!
- Stvarno?
- Doði!
- Gladna sam. Ima li neèeg za jelo?
- Pogledaæu u fri¾ideru.
- Hajde, najpre da jedemo!
- Va¾i!
- Za¹to se i ti ne svuèe¹? Ovako nismo ravnopravni ...
- Ima neèeg perverznog u ovom prizoru: naga devojka i odeven mu¹karac jedu krekere i stari sir! Tajna erotiènosti Manetovog "Doruèka na travi" ...
- Ipak se svuci! Hej, ima¹ li neku ploèu?
- Voli¹ li Cohena?
- Ko je to?
- Èuæe¹ ...
(Leonard Cohen: "Chelsea Hotel")
- Tako ... Tako je veæ mnogo bolje! Za¹to stalno govori¹ o svojim godinama? Izgleda¹ sasvim pristojno. Ima¹ oèuvano telo ...
- To je zbog toga ¹to se nikada nisam bavio sportom. Nekada¹nji ¹ampioni su se veæ odavno ugojili ...
- Nama¾i i meni!
- Izvoli!
- Da nema¹ vina?
- Mislim da je ostala jedna boca.
- Dovodio si i ranije ribe ovamo?
- Ti si prva!
- Koji si ti la¾ov! Oh, oprostite ... Ovaj, te¹ko se navikavam da nekom govorim ti.
- Hoæe¹ li da pijemo ovde ili u krevetu?
- U krevetu. Od èega ti je taj o¾iljak?
- Neka tuèa iz detinjstva.
- Je li te mnogo bolelo?
- Ne seæam se. Mislim da jeste. Ima¹ prave crnaèke grudi! - Kakve su to crnaèke grudi?
- Ba¹ takve: malo kru¹kolike i idu ukoso ...
- Doði da pravimo totalni intervju!
(Ljubavni ¹umovi. Leonard Cohen. Trajanje trake 45 minuta.)
Oslonjen o dovratak kupatila, posmatrao je Unu kako se mazi sa mlazom tu¹a; kada je prvi put video taj prizor, kada? Kada? kada? kada? kada? kada? Odmotavao je kompjutersku traku u svom pamæenju, sve dok se ne zaustavi na mutnom kvadratu kojim je zapoèinjala sekvenca tu¹iranja golih sportistkinja jednog maglovitog novembarskog sumraka 1947. u Dr¾avnom institutu za fizièku kulturu, DIF-u, one daleke godine kada je mlada dr¾ava, u skladu sa sentencom: "Zdrav a duh u zdravom telu", odluèila da od malih, rahitiènih individualaca iz Beograda napravi sna¾ne socijalistièke momke, nalik onima na monumentalnim platnima tada¹njih dr¾avnih slikara: Guranje vagoneta, Pobijanje ¹ipova, Polaganje trase na pruzi Brèko-Banovièi, Kolona I, Kolona II, Udarnici, Njen praznik, Visoka peæ I, Visoka peæ II, pa je uvela obavezno plivanje u jedinom gradskom bazenu, èija je voda bazdila na hlor pod ¹turom rasvetom male zemlje meðu svetovima, okru¾enoj blokadom mr¾nje svojih istoènih, ju¾nih i severnih suseda. Ulazio je sa gaðenjem u vodu, kao u teènog neprijatelja, a pretili su im da, ako se popi¹aju u nju, postaje odmah crvena oko onog ko je to uèinio, jer je u pitanju novo savremeno hemijsko otkriæe, i plivao je bez zanosa po povr¹ini, kao le¹ koji pluta po formalinu medicinskog fakulteta, a bazen je, seæao se, bio zelenkasto-sivo-crn, beton po ivicama raspukao i okrunjen, i slu¾io je, èini se, uglavnom zato da ekipe Filmskih novosti za dr¾avne praznike slikaju u njemu razdragane omladince i pionire koji èelièe telo pod rukovodstvom svojih trenera, zaslu¾nih majstora sporta s povla¹æenim taèkicama za snabdevanje ugljenim hidratima. Posle plivanja su se tu¹irali u kabinama pregraðenim debelim, mutnim staklom, koje nije sasvim dopiralo do kliskih ploèica, niti do tavanice, ostavljajuæi dole i gore otvoren prostor, velik otprilike kao ¹irina dlana, da bi mogao da struji topao vazduh. Dogodilo se da su deèaci iz njegovog odelenja èuli cièanje i ¾enski smeh u kabini do njihove: kroz mutno staklo ojaèano jedva vidljivom ¾ièanom mre¾om, ugleda¹e tada ru¾ièasto kome¹anje i èu¹e zvuk vode koja se rasprskava po ko¾i, kao dobovanje ki¹e po zategnutom timpanu; tabanje mokrih, kliskih stopala; pa su, otkriv¹i slobodan prostor pri vrhu kabine sa tu¹evima, poèeli da se penju jedan na drugoga, naèiniv¹i od ruku i spletenih prstiju lopovske merdevine, a kada je do¹ao red na njega da se popne i da vidi, zanemi od uzbuðenja: ugledao je uskome¹ano klupko nagih ¾enskih tela (bile su to plivaèice koje su trenirale posle njih u bazenu) obavijeno oblakom pare; opèini ga taj kovitlac naje¾enih mladih bokova - devojke su se, naime, gurale i pljeskale jedna drugu dlanovima po sapima, dok su im bièevi mokre kose ¹ibali po ramenima.
Uznemirene i uzbuðene blizinom drugih tela i pretoplom vodom, dve crnke se odvoji¹e i njihove usne se stopi¹e u dugi poljubac, kojim kao da su ¾elele da usisaju jedna drugu; njihovi prsti prene¾no su milovali kième, tamna runa im se mrsila i Venerini bregovi trljali jedan o drugi; svilaste dlaèice slivale su se niz zavr¹etak leða pod slapovima vode, niz butine i listove sve do stopala na ploèicama. Dr¾ao se oèajnièki za ivicu staklenog zida, a ostali su hteli da ga svuku dole, jer njegovo vreme je isteklo. Kada su ga, ipak, spustili, a drugi se popeli na njegovo mesto da gledaju (jo¹ mu je pred oèima taj prizor: ¾enska tela u pokretu i deèaèke glave èije oèi sjaje pubertetskom po¾udom), legao je potrbu¹ke na patos (ploèice su bile mlake) i gledao njihove èlanke na nogama niz koje se slivala voda, zami¹ljajuæi tela, gore.
Una je stajala pred njim naga, poput bistre, savr¹ene ¾enske ¾ivotinje. Pogleda joj stopala i reèe:
"Ima¹ tako dugaèke prste na nogama da bi njima mogla da svira¹ klavir!"
Ponovo je, dakle, prona¹ao onu davnu vla¾no-mutnu erotsku sliku, koja je, eto, veæ vi¹e od trideset godina bila pohranjena, strpljivo èekajuæi povod da izroni na povr¹inu pamæenja, samo ¹to vi¹e nije stajao na nesigurnim lopovskim merdevinama; mogao je da u¾iva bez bojazni da æe neko drugi zauzeti njegovo mesto sa pogledom na vodopad mlade ko¾e. Sklonio se sa vrata kupatila da propusti Unu, i ona sa dra¾esnom bestidno¹æu zakoraèi u malu èajnu kuhinju, kao da je nudistkinja sa iskustvom, kao da je potpuno nesvesna èinjenice da je naga, kao da joj je ko¾a jedini i svakodnevni naèin odevanja pa u tome ne nalazi ni¹ta èudno. Ni traga taktièkog stida zrelih ¾ena (u poèetku, naravno), koje se koketno zaklanjaju dlanovima ili kosim, skakutavim hodom, ruènikom koji vi¹e otkriva nego ¹to pokriva, plahtom, tamom ili navlaèenjem zastora i roletni - ni¹ta od svega toga: Una, izgleda, pripada do kraja nekoj novoj, osloboðenoj generaciji, koja se ne oseæa zavedenom niti poni¾enom ako na sebi nema odeæu kao produ¾eno op¹tilo (taj nezaobilazni McLuhan!). Sela je na kuhinjsku stolicu, prebacila nogu preko noge i poèela da gricka krekere premazane ¹evrom, koji se bogzna otkud zatekao u fri¾ideru. Kada je progutala poslednji zalogaj, pogleda ga i mirno reèe:
- Super! Hajde da se tucamo!
"... ta garsonjera se nalazi na Zvezdari, Ulica Jovana Duèiæa bez broja, dvadeset treæi sprat, stan broj 69. P-u je ostavio na èuvanje (navodno, on ga provetrava) njegov prijatelj Minja Demajo, èije ime pi¹e na tablici, na ulaznim vratima. On je pre ne¹to vi¹e od pola godine oti¹ao kao gostujuæi profesor na univerzitet u Colombu, na Cejlonu, gde æe predavati uticaje budistièke filozofije na individualistièki, evropski duh ili ne¹to slièno. To je manji jednosobni stan ili veæa garsonjera, otprilike tridesetak kvadrata (spavaæa soba, kupatilo, èajna kuhinja, predsoblje, balkon). Izgleda kao budistièki muzej.
Ima puno malih i velikih, uspravnih, sedeæih i le¾eæih Buda, muzièkih instrumenata sa Dalekog istoka i fotografija budistièkih sve¹tenika. P. me je tamo odveo pod izlikom da mu se pokvario magnetofon, a mora da presnimi neke ploèe sa zvuènim testovima za svoje predavanje. Po¹to nije imao vremena da nastavimo intervju, predlo¾io mi je da to usput obavimo, dok se ploèe budu presnimavale. U zen-sobi (tako je on zove) zaista postoji solidan stereo-ureðaj. Usput, obavio je tri razgovora sa telefona, èiji je broj 04l-937. Nisam razumela o èemu je govorio, po¹to su razgovori voðeni na francuskom. Izgleda da povremeno koristi ovaj telefon, jer ne mo¾e da govori sa svog, kuænog. ©to se tièe budizma, o kome smo mnogo razgovarali, on lièno priznaje da nema nikakvih sklonosti ka njemu, i smatra ða èovek, koji se rodio i odrastao ovde, u Evropi, ne mo¾e nikada do kraja da prihvati tu filozofiju ili religiju, jer ga odreðuju njegovo poreklo, klima, tradicija, èak i hrana, a naroèito hri¹æanstvo, evrocentralizam i antièka Grèka - kolevka zapadne civilizacije.
Mada su se mnogi popalili za zen-budizmom, on sve to smatra trenutnom modom ili turistièkom filozofijom. Kada sam ga upitala kako marksistièka filozofija gleda na budizam, odmahnuo je rukom i rekao da je "marksizam - nauka o hepi-endu!" Kao ljudi od krvi i mesa, kazao je, Marx i Engels su mu vrlo simpatièni, jer su umeli ponekad da se napiju do daske i da grudvama gaðaju uliène fenjere, sviraju Bacha u èetiri ruke i jure ¾enske, ali kombinacija socijalizma i azijskog pravoslavlja (po Grosmanu) koje je izgubilo svece i svete mo¹ti, uzelo je u zamenu njih dvojicu, najverovatnije zbog dugih sedih brada, i zato ¹to lièe na svetog Nikolu, pa ih nose u litijama, to jest na paradama, a u ime njihove nauke o kojoj nemaju pojma, dr¾e pod vojnom kontrolom polovinu sveta. Jo¹ mi je rekao da je malo ko prodro do kraja u su¹tinu njihove nauène misli, i da je, uop¹te, malo ljudi koji su proèitali kompletna dela Marxa i Engelsa ukljuèujuæi i neverovatno bogatu prepisku, mada se mnogi svakih pet minuta pozivaju na njega, a njihove knjige dr¾e po kabinetima umesto tapeta. Uspela sam da snimim intervju, ali P. jo¹ nije sasvim zadovoljan. Obeæao je da æemo ga nastaviti i da æe mi, po¹to ga autorizuje, pomoæi da ga objavim u nekom ozbiljnom èasopisu, koji ima nameru da njemu i njegovom delu posveti specijalni broj. Mislim da se zagrejao za mene. Zakazao mi je ponovo sastanak u zen-sobi, u petak, u èetiri posle podne. Tro¹kova za taksi nije bilo, jer je P. platio."
Prelazeæi lagano prstima preko glatke ko¾e usnule Une, tog putenog, ru¾ièastog predela bez kraja i konca koji se protezao nekud unedogled, gubeæi se u sumraku zen-sobe, profesor se nalazio u stanju nièim neometenog sklada, potpuno osloboðen sopstvene te¾ine, ambicija, erotike, po¾ude, bilo kakvih ¾elja. Una je spavala sa svojom dirljivo napuæenom nju¹kicom na njegovom ramenu. Nozdrve su joj se ¹irile i skupljale u ravnomernom ritmu, talasajuæi mu blago runo na grudima, po kojima je sredoveèna jesen pro¹arala kosmatu preriju sedim. Ako je ba¹ ne¹to i ¾eleo, bilo je jedino to da dohvati cigaretu i ¹ibice sa tepiha pokraj postelje a da ne probudi tim pokretom Unu. Odustade.
Eto, to je, dakle, ta sreæa koju smo toliko dugo èekali! Kako je zapanjujuæe jednostavna! Mogu da je dodirnem. Liznem. Ugriznem. Opipam. Pomiri¹em. Zbog ovakvih lepotica voðeni su dugi, iscrpljujuæi ratovi; mu¹karci su se tukli i proslavljali, radili kao robovi, gazili jedni druge, da bi na kraju najveæi broj njih dockan stigao do cilja, onda kada im veæ presu¹e muda. Imam je u pravo vreme! Stekao sam je stigav¹i preèicom do lepote, verovatno potpuno sluèajno, ali - imam je! istina, mo¾da nezaslu¾eno, ali - imam je! - ona je tu, i to, oèigledno, vi¹e nije samo puki san pred jutro.
I tako, le¾eæi u zen-sobi, profesor sa oseæanjem nadmoæi posmatra ko¹mar izvan èetiri zida, èiji je sadr¾aj oplemenila ova lepa studentkinja; sav onaj mete¾ dvadeset i tri sprata ni¾e; univerzitet, akademiju nauka, bitku za katedre i profesorska mesta, godi¹nje nagrade i spletke, bolesne ambicije - on smireno gleda tu veliku panoramu sveop¹teg ludila i ¾estoku bitku za goli opstanak, za ime, ugled, moæ, za sve one stvari pomoæu kojih se ti jadnici nadaju da æe jednoga dana stiæi do nekoga kao ¹to je Una.
Kao da sam uljez u trezoru ludog maharad¾e; mogu da milujem Kohinor koliko god ¾elim, mogu èak i da ga iznesem u d¾epu i dr¾im sve vreme u stisnutoj ¹aci, dok se drugom rukujem ili dr¾im za preèku u tramvaju. Mogu sve! O bo¾e! Mogu zaista sve! Imam tu prokletu sreæu u èetrdeset i èetvrtoj godini, a ona se, znam to dobro, tako retko nasme¹i obiènim smrtnicima. Postoji samo jedna sitnica koja je muti: ne smem nikom ¾ivom da je poka¾em! Zreo, o¾enjen mu¹karac mojih godina, naravno, ako je pametan, mo¾e decenijama da odr¾ava neku ljubavnu vezu a da za nju niko nikada ne sazna, osim ako mu èitava ta stvar ne udari u glavu i ne izdr¾i tajnu, pa je sam otkrije. ©ta ih, kog ðavola, nagoni da se poka¾u pred svetom? Sujeta? Dokazivanje da su jo¹ u stanju da osvoje daleko mlaðe partnerke? Ili im dojadi da se neprestano skrivaju; za¾ele se javnog poljupca nasred Terazija? Tu, obièno, svi amateri naprave gre¹ku. Profesor je sebe smatrao profesionalcem. On æe svoju tajnu umeti da saèuva. Na ruku mu u tom pogledu ide i zanimanje: niko neæe posumnjati u studentkinju kojoj nadgleda neku radnju ili daje intervju. Biæe mudriji od ostalih, od svih onih koji su naèinili gre¹ke. Uglavnom, govorio je sam sebi, sada je ima¹, deèko, i niko ti vi¹e ne mo¾e ni¹ta; odjedanput, vi¹e te ne zanimaju ni novac, ni politika, ni karijera, ni pro¹lost, ni buduænost; lista¹ ravnodu¹no novine i baca¹ ih u prvu korpu za otpatke, jer spoljni svet prestaje da te zanima; niko te vi¹e ne mo¾e uvuæi u neku svoju igru, niti te zavrbovati za svoj tim, niti povesti za nekom idejom, ma ¹ta ti obeæavao; sam si, potpuno osamljeni kradljivac lepote, lovac na sreæu, nezainteresovan ni za ¹ta drugo do za novu priliku da na vrhovima jagodica preðe¹ preko Unine ko¾e, ovako, evo ovako... Naravno, mo¾e¹ i da je izgubi¹ lako - to dobro zna¹! Danas ne. Ni noæas. Dobro si to obavio, momèe! Razorio si je. Smo¾dio do kraja. Cvilela je da ne mo¾e vi¹e. Na kraju je zaplakala od zahvalnosti ¹to joj je najzad bilo tako lepo, i sme¹i na pomisao da æe mo¾da veæ veèeras neki amater, ¾eljan ne¾nosti, izbezumljeno osvajati Unu, ne znajuæi da joj nije ni do èega i ne sanjajuæi da joj je ljubavi preko glave. Imaæe¹ je, dakle, sve dotle dok bude¹ u stanju da je kroti¹ u krevetu, a da istovremeno bude¹ ne¾an, mekan i odluèan, perverzan i ¾estok, lezbejka i makro, istovremeno; otac i uèitelj, incestuozni brat i Senegalac u live showu na Pigalu, koji tuca pred publikom, ravnodu¹an poput ljubavne ma¹ine, ne¾an kao najbolja drugarica sa davnog letovanja u Makarskoj (prvi put na moru: lepljiva sparina i slana noæ u belim plahtama pokraj ¹irom otvorenih prozora), da, kao najbolja prijateljica koja ti dira nabubrele bradavice puna strepnje da se taj pokret ne protumaèi pogre¹no, na ivici tabu-ljubavi; ali to ni izdaleka nije sve - potrebno je biti sna¾an, treba znati zadati onaj bolnoslatki zavr¹ni udarac od koga prskaju bubnjiæi, a sperma ¹iklja kao mlaz iz vatrogasnog ¹mrka.
Lovio je, èini mu se, Unu otkako zna za sebe, postavljao joj zasede i stupice, mre¾e i kljusa presvuèena pli¹om da je ne povrede, lovio je u pubertetskim ma¹tarijama, èekao sa beznadnom uporno¹æu mladog oèajnika na uglovima vetrovitih trgova, u sumraènim kapijama i pasa¾ima izmeðu dve ulice, u prolazima koje poznaju samo ljudi iz tog kraja, lovio je po stepeni¹tima velikih stambenih zgrada gde elektrièni brojaè zujeæi otkucava ¹krtu svetlost ograðenu ¾ièanom mre¾om da neko ne zdipi sijalicu; lovio je po tu¾nim akustiènim aulama fakulteta gde su se odr¾avale igranke, provlaèio se kao uhoda kroz parove u igri, razgrtao olo¹, pretra¾ivao smeæe... Bilo mu je muka od èe¾nje dok je, nogu pred nogu, praveæi se kao da ¹eta, obilazio letnji Beograd, u kom se zatekao bez porodice, radi avgustovskih kolokvijuma, pust, bez igde ikoga.
Prelazio je njegov hrbat, bacajuæi pogled niz mraène ulice ¹to su se naglavaèke sunovraæivale ka potmuloj grmljavini Du¹anove i Karaðorðeve - potpuno pusti i besmisleno èo¹kasti, ru¾ni prljavosivi bedemi, izmeðu kojih veæ danima stoji oblak pra¹ine èekajuæi da ga rasteraju prve jesenje ko¹ave. Niko niotkud ne dolazi, niti ima ikakvih izgleda da naiðe. Avgust, pre godinu dana, 1979...
On, redovni profesor Fakulteta, Mi¹el Babiæ, priznati struènjak za mas-medijume, za èiji se duh smatralo da je iznad takvih trièarija kao ¹to je ljubav, stajao je bespomoæno ispod Kneza na konju i èeznuo kao skot, dok mu se stomak grèio od ¾udnje za nekom neodreðenom devojkom u beloj haljini. Pravio je od nièega, od nagove¹taja, i taèno mogao da vidi tu draperiju otmenog pada (ni suvi¹e laka, niti mnogo te¹ka, mo¾da tajlandska svila ili neko fino tkanje ubeljenog lana?), oseæao pod prstima njene ¹iroke, le¾erne nabore, video duboki, smeli izrez ispod koga slobodno izviruju kljuène kosti - devojka je bila mr¹avica sa veoma malim grudima, u stvari gotovo bez njih - samo bradavice izazvane i uzbuðene trljanjem plemenitog tkanja o golu ko¾u, klatarava u hodu, sna¾nih a punih listova - ali jo¹ nije bio u stanju da joj razazna glavu niti oblik lica, ni¹ta: sve je ostalo u senci stare gladi i nekog pritajenog osmeha i svih onih neuspeha kojih se vi¹e nije ni seæao, jer su se svi ti porazi pretvorili u jednu jedinu veliku nezadovoljenu ¾elju, jednu jedinu. Trebalo je da ima bademaste oèi, malo razmaknute i kao razroke, u stvari razrogaèeno zaèuðene, vi¹e poziv za ma¾enje nego na bludnièenje, i vi¹e ¾elja da je ¹tite - od ¾elje da je smo¾de; video je jo¹ i ¹iroke, rastvorene nozdrve uznemirene ¾drebice na neverovatno uskom licu koje lako staje meðu dlanove poput ribe-lista, vi¹e isturenih nego naznaèenih jagodiènih kostiju i fino oblikovanih u¹nih ¹koljki u kojima ¹umi nesta¹luk, sa minijaturnim minðu¹ama - sitnim parom brilijanata-blizanaca; njene resice su, naravno, probu¹ene i u tom davnom bolnom ritualu ima neèeg od zaboravljenog ropsko-¾enskog (volim te kad si odevena samo u svoje minðu¹e!); on, naime, nije mogao da zna kakvu bi ta nepoznata devojka, koju je tog avgusta stvarao iz izmaglice, jare, pra¹ine, iz nièega, trebalo da ima boju kose, ali oseæao je da bi uz belu haljinu morala da bude veoma tamna, crna ili bar najtamnija nijansa kestenjaste, sa faraonskim kana-prelivom rðe; to je kosa kroz koju se te¹ko provlaèe prsti, ne se¾e du¾e od ramena, ali zato pada na oèi tako da one, poluskrivene, svetle odnekud iz ljupke senke. Jeste, pravio je od magle i od sna. Njegov odsutni meseèarski pogled, dok je bez ikakvog razloga stajao ispod bronzanog Kneza, odslikavao je poput staklenog oka svetleæi rafal trolejbusa broj jedanaest u prolazu. Prazan je, sa jednim ili dva putnika ¹to lièe na baèene, skljokane vreæe znojave pilotine. U zenicama mu treperi i oblikuje se detalj po detalj figura devojke - neuspeha - slutnje - ljubavi - ¾elje, koja bi sve da izmeni i preobrazi ove bedne veèeri u praznik èekan od detinjstva, i taj pogled prateæi misao silazi jo¹ ni¾e, klizi niz ravni devojèin stomak oko koga ¹u¹ti bela haljina sve do razapetih tanga-gaæica, u èiju je sitno pletenu belièastu mre¾u ulovljena èokolino riba meðu naje¾enim butinama roðene trkaèice na duge pruge i lunjalice do besvesti, usamljene tamne zvezde - dva bena - za¹to ne, bena. Ben-Ben! Njegov dlan sad klizi niz toplu ko¾u i zaustavlja se na samom rubu èestara; sve se giba meko i èulno, a devojèine noge idu napinjuæi i opu¹tajuæi tetive savr¹ene ¾enskaste ma¹ine-hodalice - letilice koju je izmislio Leonardo. I èuje tap-klop-tik potpetica, èiji je zvuk prigu¹en omek¹alim asfaltom boje trulog goluba; èuje taj kuckavi ritam dosade Vasine ulice koja izgleda praznija i beznadnija nego ikada u svojoj istoriji; a ¹to postaje vi¹e svestan nemoguænosti da æe sresti takvu mladu ¾enu, koju mu je Beograd godinama obeæavao bez ikakvog pokriæa dok mu se uzbuðen vraæao kroz bezvezne predele sa srcem u grlu - sada ga konaèno ima, taj neopozivi i konaèni poraz kome je dugo izmicao, koga je zaboravljao, ponesen nekim nepostojeæim izgledima, sada je tu i sad zna: takve ðevojke nema, niti je bilo, niti æe ikada biti, takve devojke nema za njega, pa naglo probuðen na samom dnu vrelog oènog jezera sastavljenog od nepokretnih lebdeæih èestica pra¹ine, izduvnih gasova, benzinskih para, di-di-tija kojim je zapra¹ivan grad protiv komaraca, u tom vazduhu koji lièi na mlaku vodu zaboravljenu u olupanoj tuèanoj kadi, u kojoj su se mnogi pre njega veæ okupali, kao da prvi put vidi mesto u kome toliko dugo ¾ivi a da i sam ne zna zbog èega: betonske sanduèare za stanovanje, zgrade bez i najmanjeg poku¹aja da budu lepe, kuæe ¹to podseæaju na ¾ene koje su jo¹ pre ljubavi i strasti digle ruke od sebe, pa trunu u prepodnevnim haljinama od porheta bez ikakve ljupkosti, pomirene sa svim, osuðene do¾ivotno na ¾ivot. Eto, to su te ulice koje ne vode nikuda, do u tavorenje, eto, to je taj ¾ivot koji tone u dosadu, u uobièajeno ¾ivotarenje bez nade. Leto se lagano gasi - televizori se pale... Pra¹ne lipe u Makedonskoj miri¹u na benzin. Ipak, ponekad bi mu se uèinilo da je ugledao svoju devojku-san u nekom bioskopu, ali kad bi se okrenula, po¹to bi joj prethodno èitav sat nareðivao u potiljak hipnotièki usredsreðen: "Okreni se! okreni se! okreni se! okreni se! okreni se! budi ona!" - bila je obièno neka druga. Od deset do dvanaest na matineu, ni tada, od dva do èetiri, ni tada, od èetiri do ¹est, ni tada, od ¹est do osam, ni tada, od osam do deset, ni tada, i od deset do dvanaest, ni tada, ni tada, izlazio je pro¾et mirisom pro¾vakanog sanjivog stada gledalaca, opèaranog tuðim celuloidnim sudbinama, oslepeo od pokretnih slika, gazeæi krckavi tepih izjedenih semenki od bundeve meðu kojima su se, poput la¾nih dijamanata, svetlucale kuglice zgu¾vanog staniola. Oseæao je da postoji, da mora negde postojati jedna takva devojka samo za njega, ba¹ kao ¹to je stari èudak Mendeljejev predviðao da mora da postoji ne¹to te¹ko taèno onoliko koliko je te¾ak uran, mnogo ranije no ¹to je taj razorni elemenat uop¹te bio otkriven; ba¹ tako je i profesor predoseæao njeno sneno osmehnuto lice, vrhove karliènih kostiju, èak i muklu boju njenog glasa, kao ¹to izmoreni moreplovac predoseæa skorbutom zelena ostrva puna plodova i sve¾e vode, mada ih nema na karti, ni na horizontu, jednostavno, pomoæu granica svoje ¾eði i oèajanja, po samoj ivici strpljenja. I mada je s vremena na vreme imao ono ¹to mu¹karci nazivaju uspehom u tom dugom lovu bez kraja i bez sna, mada je nekoliko puta bio blizu da je ¹èepa, da zgrabi tu te¹ko ulovljivu treperavu belu senku, uvek bi se posle budio pokraj sasvim drugih devojaka i ¾ena. Gledajuæi na svirepom jutarnjem svetlu izbliza njihovu ko¾u, nalazio je da im je ten uni¹ten ¹minkom; otkrivao mre¾u siæu¹nih kratera, a iz pa¾ljivo izbrijanih nogu preko noæi bi iznikla bockava strnjika koju je oseæao kao prevaru èitavom pipavom povr¹inom svoje ko¾e. Istopljeni krejon, koji je jo¹ sinoæ pretvarao njihove oèi u èeznutljivi Bambi-pogled, zbrisan i rastopljen poljupcima i znojem, sveo je beonjaèe na svakodnevnu, skromnu meru - u njega su neoèekivano piljile siæu¹ne i ¾mirkave oèi neke ¹umske zverèice. Tako se san o tamnoputoj devojci u beloj haljini otelotvoravao u neoplemenjeno, presno meso. Nokti - kand¾e. Grubo skorena peta. Vulgaran oblik no¾nog palca. O¾iljak od operacije slepog creva. Carski rez. Dlake u nozdrvi. Plombe. U njegovoj postelji, ¾ene su se pretvarale u usnule domaæe ¾ivotinje iz kojih je, ko zna kada, mo¾da na samom zavr¹etku noæi ¹to je kroz olovno bledilo isparavala u dan, be¾ala ona veèno lovljena devojka-san, na prstima, bosa, sa srebrnim sandalama u ruci i haljinom navuèenom na golo telo. Nezakopèana dugmad na ¹irokim i mr¹avim leðima, na kojima su se isticale lopatice, govorila su o tome da nije htela da ga budi - izvlaèila se tiho i odlazila kroz prozor preko beogradskih krovova, kroz ¹ikaru antena i dimnjaka, gubila se negde iznad savskih mostova, ostavljajuæi mu gorèinu na nepcu i ponovo otvoreni poziv da je tra¾i, goni, juri, lovi, sve dok konaèno ne bude ulovljena, uistinu ona. Ima li kraja ovom lovu? Èini mu se da lov traje odvajkada, da ga je neko otpoèeo davno pre njegovog roðenja i ostavio mu u zavet da ga nastavi i okonèa; da ulovi devojku-jednoroga, i to ¾ivu i nepovreðenu, a stroga pravila nala¾u da lovi bez ikakvog oru¾ja i tuðe pomoæi, osim èe¾nje ¹to mu je pripala kao jedino nasledstvo i grizla mu utrobu svojim upornim, postojanim, nesvarljivim otrovom za koji nema ni protivotrova, ni leka, ni olak¹anja. Svi pre njega jurili su tu devojku ¹to je neprestano menjala kostime, frizuru, ¹minku, stil i nakit, i svima se èinilo da je pokatkad imaju: ¾enili bi se tada njom, pozivali sela i gradove na svadbu da proslave uspe¹an zavr¹etak lova na ¾enku; pucali u vazduh, bacali jabuke u koje su bili utisnuti dukati, igrali kola, napijali se do besvesti od sreæe, a onda bi, èesto veæ na samoj svadbi, utvrdili da je ona devojka, neuhvatljiva i nièija, kri¹om odmaglila bez traga, ostaviv¹i za sobom svoju dvojnicu, koja je, inaèe, imala iste crte lica, isti hod, kosu, ruke, sve, ali bi uvek neka sitnica odavala prevaru. Bilo je kasno da se ma ¹ta promeni, da se obelodani podvala. Èutali su, ne odajuæi nikome kako su prevareni, raðali decu sa nadom da æe bar devojèice lièiti na i¹èezlu devojku (i lièile su dok su bile sasvim male), trpeli i tavorili, izigravajuæi pred svetom mu¹karce koji vi¹e ne love, jer su na¹li ono ¹to su tra¾ili, ali izdavali bi ih skriveni pogledi upuæeni drugim ¾enama u prolazu - tra¾ili su svoju devojku sve do smrti; neki kri¹om, drugi javno, pristajuæi da ih nazivaju bludnicima, sladostrasnicima, ke¹ovanima, manijacima... Ostali su se opijali i tukli dvojnice svoga sna, ubijali ¹akama i nogama telo koje ih je tako nasamarilo, tra¾eæi da im se otkrije gde je ona koju love a neulovljena je. Gde? Mo¾da su umirali na njen zov (za¹to bi se onako sme¹ili da je najzad nisu videli?), spokojni, sreæni ¹to æe je sresti, ¹to ih zove... Ko zna? A ta njihova ¾elja nije se iscrpljivala i smirivala smræu - useljavala se u njihove naslednike, u potomke, i tako, s kolena na koleno, stigla i do profesora Babiæa, koji se godinama uspe¹no pretvarao da ga zanima samo karijera, da je razuman i odgovoran otac porodice, a u stvari sve vreme èekao da naiðe devojka koju je izgubio neki njegov daleki predak u brdima iznad manastira Manasije, mo¾da, ili na va¹aru ispred neke normandijske katedrale na dan svetog Luja, tamo, odakle je poticala porodica njegove majke. Zbog te devojke su se ubijali, izdavali cara i otad¾binu, menjali veru praotaca, odavali prijatelje i kumove, gubili imetke preko noæi, be¾ali glavom bez obzira na drugi kraj sveta da se oslobode more, da joj izmaknu i nekako se izbave, sve to bez ikakvog uspeha, jer, kada bi im se uèinilo da je u blizini, gubili su razum: ako je bratova - tim gore za njega! Otimali je silom ili lukavstvom, dizali bune i opsedali gradove, ostavljajuæi za sobom pusto¹, patnju, razorene domove. "Bo¾e, neka naiðe i neka samo noæas bude moja, ni ¾aliti!" Ali one devojke nije bilo godinama, mada je profesor uporno oseæao da postoji i da je, mo¾da, u blizini. I gle, njegovo strpljenje bilo je na koncu nagraðeno; devojka je stigla sama (verovatno izmorena dugogodi¹njom hajkom) i kazala: "Ja sam Una Vojvodiæ". Imao je! Odjedanput, njemu se uèini da je naèas spoznao su¹tinu ¾ivota, ba¹ kao ¹to u najmrklijoj noæi blesak munje osvetli neki skriveni predeo do najmanje sitnice; kako su mu samo sme¹no i beznaèajno izgledali ostali mu¹karci upetljani u uzaludnu bitku da ne¹to postignu; besmisleni krug njihovih ambicija, ideja i vlasti - ¹ta im je vredela moæ, èak i pod pretpostavkom da je steknu, kada su kao po kazni legali pokraj svojih ru¾nih, ocvalih ¾ena i budili se zgaðeni uz njih, a ne pored Une, koja se upravo protegla poput elegantne maèke i rekla zevajuæi: "Koliko sam dugo spavala? Zar sam spavala dva sata? Uh, ba¹ mi je lepo s tobom, budalo!"
Jedanput se taksi, u kome se profesor vozio sa svojom suprugom na neku dosadnu poslepodnevnu koktel-partiju, zaglavio u gu¾vi pred savskim mostom. Nisu mogli ni napred ni natrag, pa su sedeli zarobljeni, pu¹eæi. Tada je ugledao Unu na ¾utoj "Babeti" kako se virtuozno provlaèi izmeðu automobila. Pro¹la je na svom malom motociklu veoma blizu taksija; slobodna, mlada jahaèica za¾arenih obraza sa raspletenom crnom grivom na vetru. Hteo je da joj vikne da je tu, blizu, ali bio je potpuno paralisan, kao u nekom snu, u kome je kroz stakleni kovèeg mogao da vidi svoju pratnju, prijatelje, biv¹e ljubavi, vence, sve, a niko ga nije èuo, ma koliko urlao da je jo¹ ¾iv i da je posredi neka stra¹na zabuna. Uskoro, zastoj bi raskrèen i on je, nastaviv¹i vo¾nju, pretra¾ivao pogledom ulice s druge strane reke ne bi li ponovo video Unu.
Bila je luda za motorima, onim sna¾nim, "Jawama", "Kawasakijima", "Yamahama" i "Hondama" od hiljadu kubika. Hvalila mu se da je deèaci iz njenog bloka na Novom Beogradu voze noæu pustim stazama po U¹æu, ponekad i sa sto sedamdeset kilometara na sat. "Ti ne zna¹ kakvo je to oseæanje!" - govorila mu je. - "Mora¹ da se èvrsto uhvati¹ vozaèu oko pasa i onda sve nekako prestaje, postoji samo sumanuta brzina koja opija... Super!"
Poèeo je da obraæa pa¾nju na armiju momaka odevenih u crnu ko¾u, i na njihove devojke koje su ih pratile u stopu. Oseæao se mlitavo i degradirano kada god bi ih ugledao kako, poput modernih ritera u kacigama, urlièuæi ma¹inama jure gradom ili ¾vaæu gumu po uglovima. Unine ruke bile su mu neprestano pred oèima; stezale su pas nekog sna¾nog deèaka èije se lice stalno menjalo, a onda bi joj prsti kliznuli tamo dole, meðu njegove mi¹iæave noge; njene butine bile su priljubljene uz njegove, grudi uz leða; devojka, deèak i ma¹ina, stopljeni u jedinstveni gromoglasni organizam, lièili su na apokaliptièkog dvoglavog kentaura u ritualu iz koga je bio potpuno iskljuæen. Seti se Artura Kestlera: "Gore se èovek jo¹ mo¾e zavaravati, ali dole, ni¾e, od ¾eluca dalje, èoveku je sve jasno."
Nekada davno navijeni mehanizam njegovog dru¹tvenog ¾ivota i dalje ga je po inerciji vukao na obavezne prijeme, ruèkove, premijere i veèere posle njih, ali odjedanput vi¹e nije imao ¹ta da ka¾e svojim mentalno ugojenim vr¹njacima i njihovim uva¾enim suprugama, koje su kao kuæni Kerberi budno bdele nad presti¾om svojih mu¾eva. Bilo mu je neizrecivo dosadno sa njima u pretencioznim enterijerima, u kojima su se nadmetali ko æe bolje nahraniti goste. ®dranje, ¾dranje, ¾dranje, neprestano ¾dranje. Pitao se sve èe¹æe kako je mogao sa njima da izdr¾i tolike godine, tolika letovanja i piknike u travi?
U jednoj kuæi uvek se jeo ¹vajcarski fondi sa sirom. U drugoj je pribor za jelo bio skupocen, nasleðen od roditelja, a hrana nikakva. Kæerka starog dopisnika iz Kine terorisala ih je la¾nom kineskom kuhinjom, od koje su jedino ¹tapiæi bili pravi. Drugi su se, opet, razmetali le¾erno¹æu - bile su to, navodno, boemske veèere uz ono "¹to se na¹lo u kuèi", ispod kojih su ¾mirkali malograðanski maniri. Kod profesora Vuèiæa, veèito se raspredala ista tema: ¹ta su Hrvati uradili Srbima i ovi njima. ®ena docenta Filipoviæa vodila je francusku konverzaciju, pokazujuæi svoje poznavanje nadrealizma, ¹to joj je bio magistarski rad. U jednoj kuæi ga je domaæica uvek pitala u kom je znaku roðen. Riba? Oh, vi se divno sla¾ete sa ©korpijom! Na prijemima kod amerièkih diplomata zapanjivale su ga njihove savr¹eno usjajene cipele, koje kao da nikada nisu dodirivale gre¹nu zemlju. Konverzacija se vrtela oko op¹tih mesta i obièno zavr¹avala sa: "Moramo se svakako ovih dana èuti!" Propali politièari skupljali su intelektualce i umetnike iz dekorativnih razloga: "Marija, molim vas, promenite drugu Vuku tanjir!"
Da nekako prekrati vreme, be¾ao je u laku obamrlost od vina. Najte¾e mu je padalo da se brani od sumnjièavih, nametljivih pitanja ¹ta mu je, za¹to èuti, ili na èemu sada radi? Kad bi ga samo malo ostavili na miru! Veèere su se pretvarale u pravo pravcato muèenje, èim bi domaæini izvukli projektor i poèeli da prikazuju filmove snimljene na letovanju. Kairo. Beba na kamili ispod piramida. Njeno ¹iroko, te¹ko dupe stegnuto samarom preliva se na obe strane nesreæne ¾ivotinje. Mu¾ sa fesom na glavi smeje se kao imbecil u ¹esnaestomilimetarsku kameru. Niski oblaci nad prerijom: ovo je put za Adelaide, u koji smo stigli iz Pertha. Ne iz Pertha, nego iz Melbourna! Ovo su Indijanci u rezervatu Utaha, od kojih smo kupili, eno, one ogrlice i mokasine! Kazba u Al¾iru. Ko je ovo? Neki na¹i prijatelji iz Berkeleyja... Bombaj. Ovde spaljuju mrtvace na lomaèama. Zamislite, ove crne ptièurine èekaju da porodica ode - da bi pojele le¹! Je li ovo Amsterdam? Jeste. Zar ne prepoznaje¹ Trg Dam? A, pogledajte, mama Ginu u Veneciji! Ovo je zaista fantastièno! Zaista fantastièno! ©ta je ovo? Ni¹ta. To je DJorðe okrenuo film naopaèke... Vidi kako idem unatra¹ke! Mikonos! Po ceo dan smo bili samo u kostimima... Pla¾a ispred nosa! Uveèe naruèimo ribu koju ¾elimo za ruèak. A vino! To Vesna igra sirtaki. Bogamiiiii, Vesna! E, pa sada je red da vi doðete kod nas! Ne, ne! Apsolutno, morate! Imamo i mi filmove... Da vidite samo kako je moj mu¾ snimio koridu u Barceloni! Onda, iduæeg petka, dogovoreno! Biæe ludo!
A za sve to vreme Una je, poput duha Ljana Estakada, grmeæi kru¾ila profesorovim horizontom; menjala motorcikle, krajeve grada i tucaèe, umno¾avajuæi se u hiljadu mladih ¾ena-zveri, dok je on èamio zarobljen uvelim krugom obrazovanih brbljivaca, njihovih proseènih ideja, nedarovitih rukopisa, njihove tu¾ne sredoveènosti. Æutanje su smatrali profesorovom oholo¹æu. Uvek punu èa¹u - znakom da je tajni pijanac. On koji je donedavno gajio velike simpatije prema svojoj izuzetno vrednoj generaciji, poèeo je polako da biva svestan njene bede, da primeæuje njeno lagano mirenje sa ¾ivotom i okolnostima - lekovite kupke kompromisa, godine, godine... Najtu¾niji su mu bili onda kada bi poèeli da ra¹èlanjuju do u besvest dana¹nje pokolenje mladih, i da ih uporeðuju sa vremenom svojih izmi¹ljenih zanosa. Osuðivali su njihovu ravnodu¹nost, nedostatak velikih ciljeva i nespremnost za ¾rtvovanje. Slu¹ao je kre¹tave glasove svojih koleginica i ne prateæi, uop¹te, sadr¾aj rasprave, zurio im u vratove, primeæujuæi sasu¹enu ko¾u starih kvoèki, bore koje su poku¹avale da sakriju ogrlicama, sve. Svojim godinama pripadao je njima, znao je to isuvi¹e dobro, ali (mada obièan uljez) srcem je bio uz Unu, na njenom ¾utom motorciklu, i zvi¾dali su opustelim noænim ulicama opijajuæi se brzinom i vetrom u u¹ima. Molim? Vi ste, kolega, izgleda, potpuno odsutni? Ne, samo sam se ne¹to zamislio. (Kada bih bar, kao onaj ludak, imao tablu na kojoj pi¹e: "Molim da me se ne primeæuje!") Ba¹ me zanima kako vi gledate na te stvari? Na kraju krajeva, ko je pozvaniji od vas da nam to objasni? Vi ste neprestano u kontaktu sa njima... Oprostite, nisam èuo poslednju reèenicu! O èemu se radi? Pa, rekla sam da smatram kako su dana¹nje generacije mladih potpuno apolitiène. Èovek jednostavno ne mo¾e da ih zainteresuje za neku ideju, da ih nekako pokrene iz letargije... Stvarno? A vi kao da to niste primetili? Ne, zaista, nisam.
- Jeste li èitali Castanedu?
- Ne znam. Mo¾da...
- Kako, ne znate?
- Pa, vidite, problem je u tome ¹to obièno èitam uveèe. A u to vreme pijem vino, znate... Ujutru se vi¹e nièega ne seæam. Tako, zaista, ne znam jesam li ga èitao ili nisam. Mo¾da, jesam, a mo¾da i nisam.
Znao je dobro da je povredio tu sasu¹enu, ¾ilavu intelektualku i njenog impotentnog supruga - filologa i da æe mu se kad-tad osvetiti, ali jednostavno nije imao snage da pre¾vakava op¹ta mesta kao u nekom literarnom salonu s kraja veka. "Oh, koje su to drkad¾ije!" - rekao je ¾eni dok su se spu¹tali niz stepenice. - "Koje drkad¾ije!"
Jedino je ona nasluæivala ¹ta ga muèi; ponekad bi zatekao na sebi njen mirni, sveznajuæi pogled kako svetli iz polutame, dok je na improvizovanom sobnom ekranu treperio orijentalni bazar snimljen "Pajarom". Namignuo bi joj sauèesnièki ili poslao usnama nemi poljubac. Tada se u njemu ponovo budila ljubav prema tom starom, isku¹anom saborcu iz najte¾ih dana, koji, na ¾alost, ne mo¾e da mu pomogne u ovoj poslednjoj, odsudnoj bici za spas du¹e i tela. Uostalom, za¹to bi ¾ena nekog reportera bila ljubumorna na azijski rat iz koga æe izve¹tavati njen mu¾? Zar nije isto toliko opasno prepustiti se hirovitosti neke moderne devojke kakva je Una? U ratu, istina, mo¾e da se pogine, ali zar sredoveèni ljubavnik, dvadeset godina stariji od svoje ljubavi, takoðe ne mo¾e da se izgubi u svom eksperimentu?
Zaista, nije trebalo da bude ljubomorna! Pomoæu Une, poku¹avao je da savlada ljubav i, najzad, sazna ko je, on, Mi¹el Babiæ; hteo je da pronaðe ne¹to slièno serumu koji æe u buduænosti pomoæi njegovim zatelebanim vr¹njacima da je se oslobode i budu potpuni. Una je u toj bici, koju niko od njih dvoje nije pominjao, bila istovremeno i neprijatelj i oru¾je. Profesor, naime, nije bio sklon da deli mi¹ljenje humanista kako ljubav oplemenjuje. Ona je te¹ka kao bolest, i kada èovek ima sreæe da je pre¾ivi, zauvek mu ostaju o¾iljci koji probadaju u odreðeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predveèerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slu¹ali, èak i pri letimiènom pogledu na ulièni sat pod kojim smo se sastajali...
Una je stanovala u najtu¾nijem delu Novog Beograda, u stambenom bloku okru¾enom nizom sumornih kuæerina za spavanje i gledanje televizije, ispred kojih nisu uspevali da porastu ni drveæe ni trava; pa ipak, kada god bi se provezao pokraj njenog paviljona (èetvrt koju godinama uop¹te nije primeæivao, mada se tuda èesto vozio na aerodrom), uzdrhtao bi od glave do pete, a olupane fasade bi se istog èasa pretvarale u srednjovekovne bedeme oko zami¹ljenog dvorca koji ¹titi Unu i njen mali svet. Zbog nje je poèeo da voli taj kraj koji je ranije ogovarao, kao prototip stambenog geta bez du¹e. Za¹to je bio protiv ljubavi? Zbog toga ¹to u njoj nikada nije bilo ravnopravnosti. Uvek je neko voleo manje, a neko vi¹e, i taj o¹teæeni partner znao je dobro da se mora krvavo boriti za predmet svoje ljubavi; morao je trpeti poni¾enja ljubomore i posedovanja, bivao je isteran iz mira - na kraju, bio je u tuðoj vlasti i samo je od neèije dobre volje zavisilo hoæe li to zloupotrebiti ili neæe. Mi¹el Babiæ je vi¹e voleo slobodu od zavisnosti, ma kako slatka bila. Prolazio je godinama pokraj ljubavi, odbijajuæi ili prihvatajuæi sportski primamljive ponude kao da mu pripadaju same po sebi, prazan i neranjiv, ravnodu¹an na ljubavne jade, kao èovek koji u rukama dr¾i èvrsto sve konce pozori¹ta lutaka u kome se ta sme¹na drama odigrava. Verovao je da je potpuno bezbedan, i da je pre¹ao onu kritiènu crtu posle koje se ljubav obièno vi¹e i ne pojavljuje. Da je o tome uop¹te razmi¹ljao, verovatno bi saznao da je to zbog toga ¹to isuvi¹e voli sebe. Poku¹avao je da urazumi svoje prijatelje, koji bi se jednoga dana iznenada odluèivali na razvod braka zbog kakve, za njega, sasvim proseène devojke; èudio im se i smatrao ih èistim amaterima kada su mu saop¹tavali da se ponovo ¾ene; mirio ih sa njihovim ogorèenim i razoèaranim suprugama, slu¾eæi svom krugu kao primer hladnokrvnog, nedodirljivog mu¹karca, koji od kratkotrajnih veza ume da uzme taèno onoliko koliko mu je potrebno, a da nikoga ne povredi. Kako je samo ¾alio za pustom zemljom koju je upravo napu¹tao zbog Une! Oslu¹kivao je neprestano u sebi buðenje i klijanje ljubavi, kao ¹to kancerolog oslu¹kuje simptome raka u sopstvenoj utrobi, istovremeno radoznao i upla¹en poznatim ishodom. Zami¹ljao je, naime, pravu ljubav kao vezu dve potpuno odvojene, samostalne sudbine, dva ravnopravna ¾ivota èoveka i ¾ene, koji se u pauzi izmeðu dve bitke, dva okr¹aja i dve usamljenosti, sreæu i vole, a da niko ne poku¹ava da potèini svog partnera. Odmor ratnika! Po¹tena i èista igra. Umesto toga, bio je upleten nevidljivim nitima u poni¾avajuæi polo¾aj, kome, i pored toga ¹to je znao uzrok i umeo sam da odredi dijagnozu i leèenje, su¹tinski nije mogao ni¹ta, jer je, oèigledno, bio stariji od razuma.
"Vidite, draga moja" - rekao je drugarici Mitroviæ - "svet je danas isuvi¹e slojevit da bi se mogao obuhvatiti ili objasniti samo jednom ideologijom, ma koliko ona bila napredna, avangardna i svespasavajuæa... Hteli mi to ili ne, mo¾emo reæi da ¾ivimo u doba krize ideologije. Naravno, lako æete pronaæi opravdanje za bilo koju tezu koju ¾elite da doka¾ete, ali to ne znaèi apsolutno ni¹ta! Taènije, to samo znaèi da ste sami sebe onemoguæili za sveobuhvatnije i slobodnije shvatanje ¾ivota. Mo¾ete li da me pratite?"
A hteo je da joj ka¾e: mora da vas je strah da malo ¾ivite izvan neke ideje, makar i polovne; kada ste izvan èvrstog sistema mi¹ljenja, koji vam poklanja kakvu-takvu sigurnost (umesto proteze), kao dobro poznati name¹taj u sobi, bez obzira ¹to su ormari toliko veliki da zaklanjaju prozore i vrata, i ¹to nema izlaza iz te sobetine-klopke - ipak, imate oseæanje da niste sami, da smelo koraèate okru¾eni istomi¹ljenicima prema zajednièkom cilju...
A ispod svih reèi, zvukova, ideja i lica, ispod mete¾a ¾ivota i vremena, tinjala je stalna i neprekidna ¾udnja - Una, Una, Una, Una, Una, potrebna si mi kao nikotin! I tu ni¹ta ne poma¾e ni mudrost, ni pamet, ni iskustvo, ni svi prethodni ljubavni sluèajevi tog bednog iskustva, ni sva poni¾enja na koja je osuðen èovek koji voli.
Zagnjurio je glavu u njenu kosu i ostao tako skriven i bezbedan pola sata. ®eleo je da joj isprièa svoju muku, ali pla¹io se da ga neæe shvatiti, a i da ga shvati - da æe se onda oseæati jaèom od njega. Pogledala ga je i koketno kazala:
- Kao svi uspe¹ni mu¹karci tvojih godina, i ti, naavno, mora¹ da ima¹ mladu ljubavnicu!
- Izgleda - rekao je - kakav kiè!
(Deveta traka) "... èini mi se da sam èitavog ¾ivota, sve ove godine, bio... pa, recimo, na nekoj vrsti slu¾benog zadatka. Ne ka¾em da mi se usput nisu de¹avale stra¹ne, dirljive, potresne, glupe, neverovatne i besmislene stvari, to ne ka¾em - ali uvek sam na sve to gledao nekako sa strane, kao da se dogaða nekom drugom. Znao sam da æe mi sve to jednoga dana neèem poslu¾iti - èemu? - ne znam jo¹ uvek! Prisustvovao sam, dakle, svojoj biografiji samo kao svedok. Ne ka¾em da za to vreme nisam plakao, smejao se, cvileo kao kuèe, nadao se i uèestvovao, ne, ne ka¾em da me èesto nije bilo strah, da se nisam zaljubljivao, lutao, posrtao, kopao rukama i nogama, ali kad bih izistinski pogledao ¾ivotu u oèi, ipak je to bio neèiji tuði film, a ja sam bio samo obièni koscenarista!
- Pomenuo si biografiju?
- Biografije optereæuju! Kada postane suvi¹e poznato, isuvi¹e obele¾eno kao imid¾, mo¾e¹ da bude¹ sigurna da se jedno lice veæ izlizalo od upotrebe. Èovek se, naime, hteo ili ne hteo, poistoveæuje vremenom sa javnom predstavom o sebi i poèinje da se pona¹a kao bronzani spomenik koji hoda. Pogledaj, na primer, znaèajne ljude za vreme slu¾benog ruèka! Pogledaj kako dostojanstveno ¾vaèu, razgovaraju, odlaze u klozet, kao da èine ne¹to neverovatno va¾no! Poverovali su da su neophodni. A to, veruj mi, nije niko!
- Ko su ti, u stvari?
- Neko ko poku¹ava da misli, zatim da prenosi ideje i da govori o njima. Svi evropski intelektualci, ka¾u, vode poreklo ili od dvorske lude ili od sve¹tenika - prvih profesionalnih intelektualaca koji su poku¹ali da svoju reè zabodu u debelo, ravnodu¹no uho sveta. Izgleda da sam kombinacija njih dvojice - recimo, ludi sve¹tenik jedne nove mas-medijalne religije! Sme¹no, ja od toga ipak ¾ivim, mada je to potpuno maglovito i neizvesno zanimanje. Moj otac je, na primer, bio lekar op¹te prakse. Znali smo da nas hrani sigurnom i po¹tenom profesijom, koja nije zavisila od promenljive èudi politike, sistema ili auditorijuma. I za vreme rata, on je kroz iste slu¹alice na u¹ima oslu¹kivao bronhitise i pobednika i njihovih zarobljenika.
- Jesi li spreman na odricanje?
- Od èega? Kad sam u nemilosti, pu¹im "Zetu" umesto "Kenta"; pijem rakiju umesto viskija; vozim se tramvajem umesto taksijem; ne putujem i imam mnogo vi¹e vremena za sebe, knjige, razmi¹ljanje i prijatelje.
- Kako, po tebi, izgleda tvoj posao?
- Obièno. Ne razlikuje se mnogo od posla obuæara, na primer! Sklapam misaone sisteme kao ¹to on pravi cipele. Trudim se, naravno, da budem dobar profesionalac: da nabavim najbolju ko¾u; èesto, svoju sopstvenu; dobar ðon, to jest nauènu podlogu, zgodne veze - mislim, pertle.
- ©ta znaèi biti profesionalac?
- Profesionalac, to je trkaè olovnih nogu na duge pruge; gladijator koji svakoga dana odlazi u arenu; to znaèi, tuæi se tamo za svoja ubeðenja i vraæati se u svoju sobu, u svoju osamljenost. Profesionalci mog tipa najvi¹e podseæaju na igraèe na ¾ici. Potrebno je stiæi do bezbednog krova, preko osetljive ideje razapete iznad ambisa. Publika nas prati, èita i slu¹a sve ¹ta napi¹emo ili ka¾emo, oèekujuæi, u stvari, da vidi kako æemo jedne veèeri pasti u tom cirkusu. A pada se iz razlièitih razloga. Ponekad od toga ¹to suvi¹e ve¹to prelazi¹ ¾icu, pa ti se zavrti u glavi od uspeha; drugi put, ¹to gleda¹ dole i razmi¹lja¹ koliko si visoko iznad ostalih, a najèe¹æe zato ¹to, znajuæi primere onih ¹to su pali pre tebe, ne veruje¹ da æe¹ dugo izdr¾ati. Meðutim, publika ne voli ni one sigurne, one za koje zna da nikada neæe pasti. Profesionalac se, tako, bori i protiv publike i protiv sebe. U tome je lepota tog zanata, a u isto vreme i njegova tragika. Jednostavno, to je trka koju jo¹ niko nije dobio, ali je mnogi bar gube èasno. Biti profesionalac u na¹oj sredini prepunoj amatera, to, na kraju, znaèi umreti od infarkta u èetrdeset i nekoj, dobiti nekrolog tipa "vrstan nauènik, kolega, struènjak i otac..." sa fotografijom od deset cicera, ako si u milosti, ili bez nje, ako nisi! Uostalom. ne treba misliti o tome...
- Za¹to?
- Ne seæam se vi¹e taèno na kom mestu, ali mislim da postoji jedna divna epizoda u jednoj knjizi, koja odgovara na tvoje pitanje. Jedan od trojice odva¾nih prznica, inaèe èovek od akcije koji nikada nije imao vremena da se zamisli nad sobom i drugima, treba da ubaci u podrum neke palate onu primitivnu, crnu bombu, zna¹, onu okruglu sa kratkim fitiljem, i da, naravno, pobegne, pre nego ¹to ona eksplodira. Zapali, dakle, fitilj, ubaci bombu kroz prozor i poène da be¾i. I ba¹ u tom trenutku do¾ivljava ono ¹to budisti nazivaju "prosvetljenjem"; iznenada, on se zamisli nad èinjenicom da mu noge rade same od sebe, potpuno odvojeno od glave, bez ikakve pomoæi njegove volje: on im, naime, ni¹ta ne nareðuje - leva se jednostavno pru¾a ispred desne, a desna ispred leve! I tada, ba¹ kad je prvi put u ¾ivotu poèeo da misli, on se, naravno, sapliæe, bomba eksplodira i kuæa se ru¹i na njega. Za¹to? Zato ¹to je najzad poèeo da misli! Hoæu da ka¾em, èovek koji suvi¹e misli u akciji - okleva! Mo¾e mu se lako dogoditi da se saplete i da mu se èitavo njegovo delo sru¹i na glavu! Jedna vrsta intelektualaca je veoma sklona tome...
- ©ta, po tebi, znaèi biti intelektualac?
- To znaèi zavr¹iti veterinarski ili ¹umarski fakultet. Ili neki drugi. I obratno.
- Tvoje knjige?
- Oh, moje knjige! Podseæaju na gleèere; samo jedna treæina onoga ¹to znam je u njima. Ostatak je pod vodom. "Titanik" je to prevideo i zato je potonuo.
- Prebacuju ti da ne zna¹ engleski, ali da te to nije spreèilo da napi¹e¹ knjigu o Americi, pod naslovom Markiz de S.A.D.
- Zaboravlja se da je Kolumbo otkrio Ameriku a da nije znao ni reèi engleskog!
- Zanima me tvoje mi¹ljenje o talentu? ©ta je to?
- Zaista ne znam, ali talenat je danas, verovatno poslednja stvar sa kojom se ne mo¾e manipulisati. Ima¹ ga ili ga nema¹! Sve ostalo je manje va¾no; sve drugo mo¾e da se kupi, nauèi, dobije, da se izmoli, dodeli dekretom, ukrade... Ova teorija o talentu danas je progla¹ena zastarelom i konzervativnom; oni koji vladaju javnim mnenjem ne vole da ih neko podseæa da postoji ne¹to na ¹ta nemaju ama ba¹ nikakvog uticaja. Oni, naime, mogu da organizuju sve, osim da proizvedu makar i mrvicu talenta!
- Opet provokacija!
- Ponekad je provokacija potrebna da bi se iz ravnodu¹nog sagovornika izmamilo bilo kakvo pravo oseæanje - makar ljutnja u kojoj æe zaboraviti na svoju pablik-relej¹n opnu, da bi ispod javne maske iza¹ao èovek kakvog ¾eli¹ da vidi¹ - pravi, nepatvoren! Javnost onda mo¾e da ti prebaci kako si bio nepristojan i grub prema svom protivniku, ali moj zanat mi dozvoljava da pokatkad budem i to, ako usput ubodem zrno istine.
- Neosporno je da veoma utièe¹... pa dobro, recimo, na ¾ivotne poglede svojih studenata? - Kamo sreæe! Ali ne! To je nemoguæe. Apsolutno nemoguæe! Ponekad me uhvati muka ¹to ne mogu da im doviknem da ne idu putem kojim su krenuli, jer sam, èineæi istu vrstu gre¹aka, potro¹io uzalud mnogo dragocenog vremena. Ali niko nikom, izgleda, ne mo¾e da pomogne svojim iskustvom. Ipak, mislim da ste mnogo sreænija generacija od moje; bili smo uglavnom mali sivi individualci koji su poku¹avali da se izvuku iz provincijskog mraka bez uzora i bez pravih informacija, bauljajuæi prema nekom samo nama poznatom, zami¹ljenom svetu, za koji se kasnije ispostavilo da nije vredeo toliko muke.
- Kakva je to generacija?
- Generacija hladnog rata. Verovatno poslednji individualisti, koji uvek govore ja umesto mi. Mrze zastave i parade, masovnost i kolektivni duh. Svako je sam za sebe, za razliku od tvojih vr¹njaka, koji ne umeju da ¾ive drukèije nego u plemenu. Osim toga, oni deluju zastra¹ujuæe sa svojim andergraund oznakama... Brade, bed¾evi i ostalo!
- Za¹to?
- Ja uop¹te mislim da najèudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno, vrlo standardno. Jer èovek koji je zaista èudan iznutra, onaj koji je u dubokom nesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata, ne oseæa nikakvu potrebu da se ukra¹ava spolja, da privlaèi ièiju pa¾nju. Naprotiv! On ¾eli da se sakrije. Ima li èudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke, na primer, a on je gotovo èitavog ¾ivota radio u jednom osiguravajuæem dru¹tvu u Pragu, ne razlikujuæi se spolja od ostalih èinovnika.
- ©ta je za tebe nauka?
- Naèin kako da organizujem svoje prepodne u ¾ivotu.
- Slu¾i¹ se predavanjima, dakle govorom, novinama, knjigama, televizijom... Koji ti medijum najvi¹e odgovara?
- Najsavr¹eniji medijum za mene je onaj kome uspevaju da se pribli¾e samo retki ljudi, potpuno osloboðeni sujete, znaèi, oni koji su najdalje oti¹li; mudre, anonimne osobe ¹to su za sebe izabrale æutanje i da budu niko i ni¹ta.
- Mogao bi tako da ¾ivi¹?
- Jo¹ ne. Jednoga dana, mo¾da, kad budem bolji.
- ©ta bi onda radio? Gde bi ¾iveo?
- Mislim na Èuburi, u jednoj od onih prizemnih kuæa gde ¾ivi skroman svet. Èesma na sredini, golubarnik u dnu. Orah. Na konopcu se su¹i ¹areni ve¹. U jedinu sobu ulazi se pravo s dvori¹ta. Tamo ima astal prekriven mu¹emom, slanik, vekna hleba, krompir-èorba, fla¹a vina, veza mladog luka. Da, i "fijaker" - onaj stari, crni ¹poret od lima, sa progorenom rernom. Nema novina, nema radija, ni televizora. Nema nièega, osim visokog kreveta, ormara na kome su koferi i dve stolice. Zaboraviti ko si bio i ¹ta je trebalo da bude¹. Imati ¹upu sa drvima i sa pola tone uglja. Mo¾da bi bilo lepo da ponekad doðe¹ tamo, na Èuburu, u moje dvori¹te, i da mi ne¹to skuva¹ ili da donese¹ voæe, kad sam bolestan, ali to bi znaèilo oèekivati od ¾ivota vi¹e nego ¹to je on u stanju da pru¾i...
- Ovo ne ulazi u intervju?
- Kako hoæe¹, meni je svejedno.
- Da nastavimo: ¹ta je za tebe anga¾man?
- Postoji samo odgovornost prema snovima i kæerima! Kada neko napravi svinjariju, gadost, poèini izdaju ili kad poka¾e kukavièluk, ljudi obièno ka¾u: "©ta æe¹, nije mu lako; on ima decu!" Ili on sam ka¾e: "Nisam mogao da protestujem, a hteo sam; nisam to potpisao jer imam dvoje dece!" Meðutim, kada nas vi¹e ne bude, deca æe nas ceniti iskljuèivo prema onome ¹ta smo èinili; jesmo li æutali ili smo poku¹ali bar ne¹to da uradimo! To zovem jedinim pravim anga¾manom. Ukratko, kad rizikujem, èinim to zbog unuka!
- Kad si rizikovao?
- Kada? Mnogo puta! Ne, nisu to bili neki veliki rizici o kojima bi trebalo da se govori; tek, pokazivao sam da ne ¾elim da pristanem na ono u ¹ta ne verujem. Jedanput mi je tako pri¹ao urednik neke emisije pre ¾ivog prenosa i pitao me ¹ta mislim da zastupam u razgovoru. Kazao sam mu, ali on se nije slo¾io sa mojim mi¹ljenjem. Posle pola sata zamolili su me da napustim studio, navodno zbog tehnièkih razloga ili neèeg sliènog...
- Stvarno. televizija... Nju nismo ni spomenuli?
- Televizija je veoma opasan medij za onoga ko se suvi¹e èesto bavi njom. Ona stvara improvizatorske navike; èoveku postaju stvarni la¾ni zidovi, la¾na vrata, fotorikvandi umesto pravog pejza¾a, la¾no cveæe umesto pravog; nauèi se da deli la¾ne osmehe i prosipa la¾ne uètivosti, sve dok zaista ne postane la¾an do sr¾i, u tolikoj meri intoksiniran televizijskim la¾ima da i ne primeti da je i sam ka¹iran od kartona. Opazio sam, takoðe, da je ljudima koji su se samo jedanput pojavili na televiziji stra¹no stalo da se slikaju opet, kao da ih to svetlo publiciteta i javnosti, kojim su jedno vreme obasjani, zarazi i zauvek odvuèe od jednostavnog i skromnog ¾ivota.
- Kako bi ti podneo gubitak svojih slu¹alaca?
- Nisam razumeo pitanje.
- Mislim, kako bi se oseæao da ti uskrate predavanja i sve to?
- Veruj mi, svejedno mi je da li govorim u amfiteatru ili na televiziji, da li svoje ideje ¹tampam u novinama i èasopisima ili ih prièam preko telefona, ¹apuæem nekome u uho... Ja moram to nekome da isprièam! Ako me spreèe na fakultetu, ¹tampaæu to u rubrici "Èitaoci pi¹u"! Ako mi ni to ne dozvole, poku¹aæu da objavim knjigu o svom tro¹ku; ne bude li knjiga, prièaæu po kafanama, po trolejbusima, javljaæu se za reè na predavanjima, kad neko ka¾e: "Ima li pitanja?" Na kraju, saèekivaæu ljude na ulici i zaustavljati ih da im ka¾em ¹ta mislim. Ali kad jedanput zaæutim, biæe gotovo sa mnom! Meðutim, jo¹ nije fajront, jo¹ stolice nisu podignute na stolove, ostaje mi jo¹ vremena da ka¾em neke, za mene va¾ne stvari. Ipak, pouzdano znam da æu, kao i oni pre mene, platiti svoju cenu za sve ¹to sam èinio, i ona æe biti taèno onolika koliko je vredno moje delo. To je neizbe¾no. Ne, jo¹ nisam sasvim umoran. Mo¾da samo malo pospan. Laku noæ.
(Pored intervjua, na traci broj devet snimljeni su zvukovi sa nekog aerodroma, vatrogasni duvaèki orkestar, neki amater koji peva i prati se uz gitaru, kucanje budilnika, zvonjenje telefona, kre¹tanje ptica, voðenje ljubavi, razgovor sa kelnerom koji unosi doruèak u sobu; ¹umovi mora. Trajanje trake: devedeset minuta.)
Veæ treæi put u novembru amfiteatar, u kome je profesor Babiæ dr¾ao svoja predavanja, bio je, navodno, zauzet, pa su ga prebacili u teskobnu "sedmicu", koja nije mogla da primi vi¹e od pedesetak slu¹alaca. Na vol¹eban naèin, ponovo je i¹èezla i tema o kojoj je trebalo da govori, sa rasporeda èasova okaèenog ispred dekanata. Profesorova verna publika ipak je, kao po nekom tajnom dosluhu, prona¹la zabaèenu uèionicu, ispuniv¹i i hodnik ispred nje. Neko je predlo¾io da se donesu mikrofon i zvuènici, kako bi i oni, napolju, mogli da èuju Babiæa, ali on je odbio pomoæ tehnike.
- Optu¾uju vas da ste bezvoljna, letargièna generacija - otpoèeo je svoje predavanje, tra¾eæi pogledom Unu, koje ovaj put nije bilo meðu studentima - i to je prilièno taèno, spolja gledano! Mnoge ljude (èak i veoma pametne) godine spreèavaju da prepoznaju neku drugu vrstu energije od one na èije su kodove navikli. Nikada do sada u istoriji èoveèanstva nismo imali toliko sliènosti u generaciji mladih ljudi na razlièitim taèkama na¹e planete! Zahvaljujuæi elektronskoj civilizaciji i njenim mas-medijalnim sredstvima, koja obuhvataju èitavu kuglu mre¾om svojih simbola, mnogo ste slièniji mladim Francuzima, Japancima, Amerikancima, svojim vr¹njacima iz Italije, sa Dalekog istoka ili iz Finske - nego svojoj starijoj braæi i oèevima. Nosite isti d¾ins, igrate na isti naèin po diskotekama, slu¾ite se istim psiho-delièkim metaforama i oblicima, èitate iste stripove, gledate iste televizijske serije, ¾vaèete istu gumu, na zidovima vam vise slièni posteri, u policama stoje iste knjige u razlièitim prevodima, pu¹ite istu vrstu trave (ko pu¹i), iste cigarete i pijete istu koka-kolu iz istih boca, vozite iste tipove motora, upotrebljavate ista kontraceptivna sredstva, iste mirise i iste ¹ifre za iste pojmove... Zar ne govorite: "Sranje!", "Jebi ga!" ili "Super!"? Onaj ko ne shvati da se za poslednjih deset godina svet izmenio vi¹e nego za prethodno stoleæe, osuðen je da zauvek ostane u azilu ideologija devetnaestog veka! To, naravno, ne znaèi da je svet danas bolji ili gori od onog juèera¹njeg! To znaèi samo da je drukèiji. Neko mo¾e raseliti gradove, ukinuti novac kao sredstvo plaæanja, zatvoriti univerzitete i oterati sve stanovni¹tvo na pirinèana polja i u srednji vek; neko drugi mo¾e da zabrani stripove Walta Disneyja, hapsiti zbog slu¹anja d¾eza i roka, anatemisati apstraktno slikarstvo, ometati strane radio i televizijske stanice, zabraniti uvoz tuðih novina i èasopisa - ali to je samo privremeno re¹enje: jednoga jutra, Paja Patak æe se ipak provuæi kroz blokadu; neko æe nekako pro¹vercovati prvu hemijsku olovku ili gramofonsku ploèu koja je na indeksu... Da bi se spreèio ¹verc, negde gde deèaci èeznu za farmerkama, podiæi æe se fabrika d¾insa i za tren oka "Levis" nogavice ispuniæe jedan novi standardni stil ¾ivota protiv koga je nemoguæe boriti se, jer i Paja Patak, i hemijska olovka, i koka-kola, i d¾ins sadr¾e u sebi ekstrakt mitologije globalnog sela u kome ¾ivimo, obuhvaæeni elektronskom civilizacijom...
Na izlasku iz "sedmice" profesoru je pri¹ao neki mladiæ sa riðom bradom i predstavio se kao pomoæni knji¾ar u "Misli", na Knez Mihajlovoj. Njegov ¹ef mu je naredio, otkrio je Babiæu, da izvadi profesorove knjige Masa i Diktatura ¹ljama iz izloga i da ih skloni u magacin. Hteo je da obavesti profesora o tome, i moli ga da ne otkrije od koga je dobio taj podatak, jer æe on ostati bez posla, a na taj naèin se izdr¾ava dok studira, jer su mu roditelji siroma¹ni. Profesor mu se zahvalio i pro¹etao od Kalemegdana do Slavije. U svim izlozima stajala je Diktatura ¹ljama, ponegde èak i Masa. Nije ih bilo jedino u izlogu "Misli". U¹ao je i potra¾io ¹efa, koji se obradovao ¹to ga vidi.
- Hteo sam da vas zamolim - presekao ga je Babiæ - da obavestite i ostale knji¾are da povuku moje knjige, jer su opasne. Nije po¹teno da se samo vi izvuèete, a da ostali, takoðe, ne poka¾u budnost!
- O èemu govorite? - pobledio je ¹ef "Misli", ali se profesor veæ udubio u prelistavanje nekog novog filozofskog èasopisa, ne obraæajuæi pa¾nju na njega.
Sutradan je primetio da su knjige vraæene u izlog. Ipak, talog opasnosti ostao je u dnu stomaka.
Beograd je postao isuvi¹e tesan i opasan za Unu i profesora. Ni¹ta tako ne umara ljubavnike kao dvostruki ¾ivot. Uvek je, naime, postojala moguænost da ih sretne neko od poznanika i provali njihovu bri¾ljivo skrivanu vezu. Istina, na bregu iznad reka i ravnice, otvoren i nebu i vetrovima, Beograd èesto ume da bude klaustrofobièan onima koji moraju da se kriju od tuðih pogleda i radoznalosti. "Kako bih izdr¾ao kao ilegalac, za vreme rata" - pitao je profesor Unu - "kad jedva uspevam da sakrijem na¹u vezu?" "Da, ali ilegalci nisu ¹armirali prepune dvorane, niti se slikali na televiziji!" - odgovarala je ona. - "Bili su nepoznati..."
Prvi put je po¾eleo anonimnost. Tada èovek postaje nevidljiv i neranjiv.
Pomalo im je veæ dosadila i njihova zen-soba. U njoj je, istina, bilo bezbedno i udobno, ali posle izvesnog vremena dani i noæi se izme¹a¹e u jedan isti dan i jednu istu noæ. Kada bi se na¹li u postelji, vi¹e nisu mogli da razlikuju petak pro¹log meseca od ponedeljka u aprilu. Njihova ljubav tra¾ila je nove okvire; smetalo im je ponavljanje iste igre: èa¹a belog vina, svlaèenje, kupanje, orgazam, san, ponovni orgazam, kupanje, nova èa¹a vina, razgovor, oblaèenje, iskradanje iz sobe pod budnim pogledima radoznalih suseda iz solitera na Zvezdari, koji su se, oèigledno, ubijali od dosade; taksi, ¾urni poljubac pred rastanak... Po¾ele¹e da svetu poka¾u svoju ljubav; èeznuli su za svima dostupnim, slobodnim ulaskom u neki restoran, u kome neæe morati da tra¾e uvek najzabaèeniji sto u uglu. Hteli su da se ¹etaju dunavskim kejom u nedelju u podne, kada na njemu ima najvi¹e ¹etaèa. Profesor je sve èe¹æe zaboravljao na potrebne mere opreza, i posle se danima ljutio na sebe ¹to postaje lakomislen.
Odluèio je, stoga, da povede Unu na put. Putovali su odvojeno, kao zaverenici: on avionom, Una vozom, i nalazili se u hotelima gradova u kojima ih niko nije poznavao. Smejao se izreci svog starog prijatelja, fotografa - inaèe, ilegalnog ljubavnika koji je varanje svoje dosadne supruge smatrao "kuænim pokretom otpora". "Toliko sam oprezan u tome" - govorio je profesoru - "da se sastajem samo sa nepoznatom osobom, u vreme koje nije unapred dogovoreno, na nepoznatom mestu, s tim da ta nepoznata osoba dolazi na sastanak preko krovova, a ja kroz kanalizaciju! To je tajna moga dugog uspeha!"
Njihova putovanja trajala su dan-dva, ponekad èak i tri, i izgledala su im kao potpuni mali ¾ivoti, pro¾ivljeni od poèetka do kraja; kao mali brakovi, u kojima bi im se za nekoliko dana dogaðalo sve ono ¹to se ostalom svetu de¹ava za dvadeset i pet godina zajednièkog ¾ivota. Pro¾iveli bi, u stvari, sve; prvu braènu noæ u nepoznatoj hotelskoj sobi, ljubav do potpune zasiæenosti i blage otupelosti, prvu svaðu oko neke sitnice, umor, navike, razoèarenja, rastanak... Prilikom ovih putovanja, profesor je gajio i tajnu nadu; po¹to jo¹ uvek nije mogao da se oslobodi ljubavi prema svojoj mladoj prijateljici, nadao se da æe zajednièki ¾ivot (ma koliko kratak) ipak otupeti o¹tricu tog, za njega opasnog oseæanja. Ako ni¹ta drugo, nekoliko dana provedenih od jutra do jutra oslobodiæe Unu njene tajanstvenosti, koju joj je, kao posebnu privlaènost, poklanjala zabranjena veza. Trudio se stoga da je pa¾ljivo posmatra i hvata u gre¹kama, otkrivajuæi jedan po jedan nedostatak, i da se tako oslobodi zavisnosti u koju je zapao. Upoznao joj je navike, gledao je kako doruèkuje, kako se budi, kako spava, kako pokazuje razma¾enost i dosadu; postaje prgava i svadljiva, kako se duri, kupa ili raduje nekom izlasku, video je èak i kako sedi na klozetskoj ¹olji i posmatra ga sa osmehom, kao kakva beba. No, najvi¹e su mu smetali njeni predugi boravci u kupatilu. Verovao je da joj mladost daruje lepotu èim otvori oèi posle sna, ali ne, Una je tro¹ila zaèudnu kolièinu dodatne energije da od svog lika ¹minkom i èe¹ljem istera neki, samo njoj poznati ideal. Po sobi su se na sve strane vukli komadiæi vate i fla¹ice sa lakovima za nokte, boce acetona; saplitao se o gajtan fena za su¹enje kose - iz èitavog tog haosa Una je izlazila savr¹eno doterana na svoj naèin, kao katedrala koja je upravo stresla sa sebe mre¾u skela. Primetio je, takoðe, da je sa sobom uvek vukla golemi neseser - pravi priruèni kozmetièarski salon! Jedno je bilo - nalaziti se sa njom na nekoliko, uvek te¹ko izborenih sati, skrivati se i hraniti vezu tom tajnom igrom, a sasvim drugo - pro¾iveti do kraja te male trodnevne brakove, kada im nije pretila nikakva opasnost, a dosada i zasiæenost vrebali iz vaze sa cveæem na stolu za kojim su æutali, ne znajuæi vi¹e ¹ta da ka¾u jedno drugom. Vraæao se sa olak¹anjem kuæi sa tih putovanja, ljubeæi rasejano Unu na rastanku ("Javiæu ti se ovih dana!"), ubeðen da se, najzad, zauvek oslobodio njene vlasti, ali veæ treæeg ili èetvrtog dana njihova poslednja hotelska soba poèinjala je da mu lièi na izgubljeni raj, a on bi planirao novo bekstvo, nadajuæi se da mu je potrebno samo kao konaèno osloboðenje od Une - opsesije. I sve bi poèinjalo iz poèetka.
Sa èetrdeset i èetiri godine, profesor Babiæ je veæ znao da nije tako mlad kao ¹to se èesto oseæa. No, nikada to nije do¾iveo na tako oèigledan naèin kao one noæi kada se, izvev¹i Unu u restoran hotela "Esplanade" u Zagrebu, iznenada setio Sanje. Rezervisao je iz sobe diskretan sto. Na ulazu u polutamni restoran, u kome su se kroz austro-ugarsku izmaglicu, obogaæenu interkontinentalnom higijenskom perfekcijom, iskrile èa¹e i srebrne posude za hlaðenje belih vina, doèekao ih je ¹ef sale i poveo prema postavljenom stolu za dvoje u dubini, ispod jedne palme. ("Zagreb," kazao je Uni, "to je jedna udobna stara fotelja sa pogledom na Evropu!") U¾ivao je u svojim mekim crnim mokasinama koje su neèujno tonule u debeli sag, i u maloj promeni kostima koju je privremeno izveo obukav¹i blejzer i sive hlaèe od flanela, umesto uobièajenog d¾insa; u¾ivao je u sigurnosti sa kojom je primao zavidljive poglede svojih sredoveènih ispisnika, ¹to su sa divljenjem odmeravali Unu koja je korakom klizaèice pretvarala plesnivu "Esplanadu" u modnu pistu. U¾ivao je u odabiranju jela, radujuæi se unapred ponovnom susretu nepca sa lagano-reskim "La¹kim rizlingom". Uop¹te, tu su bili gotovo svi razlozi za potpunu sreæu; Una, polaskana i vidno uzbuðena njegovim pozivom da ga prati u Zagreb, gde je trebalo da odr¾i dva predavanja u Studentskom kulturnom centru ICF-u i na tribini "Forum", pristala je da svoju namerno zarozanu odeæu zameni za ovu priliku diskretnijom garderobom mlade dame (jednostavna svilena ljubièasta haljina i tamni sako, od pli¹a). Izvrsno spravljeni pu¾evi na ¾aru i teleæi odrezak u limunovom soku, tiha muzika ¹to svojim kalodontski otegnutim i bezliènim zvukom opu¹ta napeta èula, dogovor da se oko ponoæi dugo izle¾avaju u kadi sa penom, sve to, pa ipak neki mutni nagove¹taj tuge kvario je ovaj isuvi¹e izaran¾irani provod sa sigurnim bludnim ishodom. Dok je Una blistala zbog poklonjene pa¾nje, on je, tonuæi sve dublje u opojnu su¹tinu rizlinga, kopao po naslagama ¹ezdesetih godina, sve dok ispod treseti¹ta vremena ne poèe¹e da se pojavljuju obrisi ljubavne tvrðave koju su Sanja i on davno podizali i uspeli da podignu, i posle, da sru¹e; sa svim svedocima koji su prisustvovali toj pompeanskoj ljubavnoj gradnji, a koji su sada okamenjeni, zasuti lavom, zaustavljenih pokreta, onako kako ih je zatekla smrt; za stolom ili u postelji; jedan èak i sa podignutom rukom, kojom je poku¹avao da se odbrani od nevidljivog vremena. Sanja sanja. Sanja sanja...
Mislio je sada na nju: ¾ivela je sa sestrom, negde pri vrhu Vo¾dovca, u kuhinji i takozvanoj devojaèkoj sobici od neke mizerne penzije svoga oca, koji je nestao, bio ubijen, pobegao iii zarobljen, ¾iv ili mrtav", ko to zna (Sanja nije znala). Uglavnom, kada je jedna sestra izlazila da se naðe sa nekim mladiæem, druga je morala da ostaje u kuæi te veèeri, jer su imale samo jedan pristojan kaput i samo jedne pristojne cipele. Male Antigone. Svaki njihov izlazak bio je tako, na izvestan naèin, sudbonosno ulaganje u buduænost. ©ta je mogla da oèekuje od njega, kome nije padalo na pamet da se ¾eni i da se bori da bi je izvukao iz one bedne kuhinje i odveo tamo gde zaista pripada roðenjem; da je okru¾i dostojnim prostorom, skupocenim mirisima, krznom, probranom hranom, pa¾njom, za¹titom, zanimljivim svetom? Ne, nikada nisu spavali zajedno! To ne bi mogao da zaboravi da se zaista dogodilo. Nije. Nije se dogodilo. Muèili su se satima dirajuæi jedno drugom tela, ali Sanja nije htela - njeno devièanstvo trebalo je da bude najva¾niji ulog u lutriji, èiji je glavni zgoditak trebalo da je spasi one vla¾ne kuhinje; nije, zaista nije mogla da mu ga pokloni tek tako, mada je ¾elela i otimala se kao luda kada bi pri¹la opasnoj granici da izgubi glavu. Sada je to sve prilièno sme¹no (ko je jo¹ imao nevinu devojku a da se dobro proveo?), ali u to vreme nevinost je jo¹ imala visoku cenu. Kako se svet brzo menja! A onda se pojavio taj diplomata, koji je sve ono ¹to je Sanja pri¾eljkivala u dugim zimskim noæima, pokrivena zimskim kaputom i pra¹njavim tepihom - sirotinjski snovi - bacio jednim jedinim gestom na gomilu, nasred srede kuhinjskog stola, koji je u tom trenutku osvetljavala sijalica bez aba¾ura: moæ, uticaj, putovanja, bezbednost, Mercedes, ¾ivot u inostranstvu, a kad je u zemlji, vilu na Neimaru, pa je Sanja poslednji put poku¹ala da èuje ¹ta o tome misli on, Mi¹el Babiæ, a on joj je ostavio odre¹ene ruke u svakom pogledu: mislim da to treba prihvatiti, kazao je, takva prilika se ne pru¾a svaki dan. Jedino ¹to je stra¹no star... Koliko ima godina?
- Trideset i osam...
- Jezivo! - kazao je. - Ako doèekam tridesetu, sam æu se ubiti!
- Stvarno, misli¹ da to treba prihvatiti?
- Nisam posednik.
- Stvarno, misli¹?
- Da. Mislim. Ne znam. Uradi kako hoæe¹.
Tri puta ga je pitala da li da se uda, i tri puta nije ni prstom mrdnuo da je zadr¾i. I tako je diplomata sleteo u njihovu bedu, poput dr¾avnog anðela sa sedam peèata.
- Udaj se - kazao je - pa æemo varati starog diplomatu!
I udala se. Ali ga nisu varali. Ni tada, ni posle. Niti ikada kasnije. Jamais. Jedina konaèna i nepopravljiva reè!
- Molim? - upita Una, koja se zabavljala izvlaèenjem pu¾eva iz lju¹tura dvokrakom vilju¹kom.
- Volim reè: jamais? - rekao je.
- Jamais?
- Znaèi nikada, na francuskom.
- Aha.
Patio je kao ubogi skot. Zaspao bi sklupèan kao èovek sa spletenim crevima; dr¾ao se sa obe ruke za stomak i stenjao od bola ¹to je Sanja odvedena, ¹to se smeje dok negde igra sa svojim diplomatom, ¹to se svlaèi, ¹to se budi u ru¾ièastoj posteljini, ¹to, mo¾da, pokatkad misli na njega dok se tuca i gleda razrogaèenih oèiju u tavanicu, ako joj jo¹, uop¹te, pada na pamet. Abdomen. Za¹to boli uvek tu? Zar ne boli srce ili ne¹to slièno? Jedanput, mnogo vremena posle svega, kada je Sanja bila samo izgubljena sen, a on mislio da èvrsto dr¾i svoj ¾ivot u rukama (nikad ne reci nikad), pitao je neuropsihijatra Dra¹koviæa za¹to ljubav boli ba¹ tu, u abdomenu? Ne seæa se vi¹e taèno njegovog odgovora, ali zna da je psihijatar pominjao to mesto kao predeo splanchnicusa, gde se granaju i ukr¹taju nervni putevi koji u grèu daju podsticaj nadbubre¾noj ¾lezdi da luèi adrenalin i da stresom odbrani ugro¾eni organizam. Tako nekako. Hteo je da zna. Mrzeo je tog diplomatu koji je imao trideset i osam godina i bio za njega, koji je tada imao dvadeset, pravi starac. Sagradio je èitavu strategiju mr¾nje prema vr¹njacima svoga suparnika, prema èitavom tom svetu koji mo¾e da plati ono ¹to ¾eli i da to dobije, bez obzira ¹to su izmi¹ljene tolike bajke u kojima se dvoje, na kraju krajeva, uvek pronaðu, i filmovi, oni filmovi sa sreænim zavr¹ecima gde mlada be¾i ispred oltara u poslednjem trenutku, ne mogav¹i da preko bledih usana prevali reè - da. Vetar luduje u nevestinskom velu dok trèi preko ulice izmeðu automobila da se baci u zagrljaj onome koga odistinski voli, onome kome zaista pripada. Mrzim te starce od trideset i osam! Mrzim ih, mrzim ih...