Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karaðorðeviæ.
Do¹la je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli dvor. Pro¹etala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojèica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.
Na njenom crnom slamnatom ¹e¹iru ¹irokog oboda, sve vreme je venulo ¾uto cveæe koje je ubrala na Kosovu polju.
Za razliku od skorojeviæa obogaæenih preko noæi, koji kada se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju èitav niz primedbi na sve i sva¹ta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, ka¾e, ljude, ulice, drvorede, na¹u hranu i naèin ¾ivota...
Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao deèak ljubio svaku ¾abu koju bih uhvatio.
- Za¹to si ljubio ¾abe?
- Za svaki sluèaj! - kazao sam - Nikada se ne zna kada æe se neka ¾aba pretvoriti u princezu...
U meðuvremenu, Princeza je nauèila da sasvim pristojno govori srpski i da pi¹e æirilicom.
Kao i sav otmen svet, ona govori odmereno i tiho. Mi, naravno, galamimo i prièamo svi uglas. Zbog toga je Princeza nauèila da ka¾e: "Nemoj da se dere¹!"
Sedeli smo na jednom brodu na reci Savi i posmatrali ¹etaèe na keju. Sve beogradske devojke izgledale su kao princeze iz nekih zaèaranih, tajnih novobeogradskih kraljevstava.
Jedanput sam pisao o njima:
"Leti, mi smo, zaista, najlep¹i narod na svetu! Zimi nas ¹iju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem poène da topi rimska ¹minka, kada se izaðe iz kuæa i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od ¹e¹ira - dolazi na¹ih pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci, dovoljne su samo jedne farmerice i jedna majica, pa da golim telima u¹ijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijelnosti... Vi¹e nije va¾no ¹ta ko poseduje - sve ¹to je lepo, leto je izvuklo za kosu na ulicu!"
Kæeri Beograda! Usred krize i neima¹tine, one su odevene u èistu fantaziju...
"Nemoj da se dere¹!" reèe Princeza.
Ali ja ne vodim otmene, aristokratske rubrike (kakvih kod nas, uostalom i nema) pa zbog toga neæu ni opisivati ¹ta je sve Princeza radila po Beogradu i okolini.
Setih se kako sam je davno, jednoga dana u restoranu "DJino" na Leksington aveniji, uèio da ka¾e - bre. Tada nije znala ¹ta znaèi ta reè, ukoliko je uop¹te reè, a ne reèca!
Pravo je èudo kako èovek u tuðini odjedanput poène da shvata vrednost nekih stvari i reèi, na koje kod kuæe nije ni obraæao pa¾nju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u na¹em svakodnevnom govoru, koliko vi¹eslojan, nabijen svim moguæim znaèenjima i varijacijama... Èini mi se da ne mo¾emo ni da sastavimo reèenicu, a da se u njoj ne naðe makar jedno bre, ba¹ kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono èuveno, nepostojano eeee! - koje ima hiljadu znaèenja i intonacija.
Reèeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivaèki: Ma, idi, bre!
Izazivaèki: ©ta je, bre?
Ne¾no: Ih, bre!
Sa ljubavlju: Doði, bre...
Prepotentno: Ti æe¹, bre, da mi ka¾e¹?
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud sad to, bre?
Zapovednièki: "Sviri, bre! - zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".
Epski: "Bre, ne la¾i crni Arapine!"
"Bre, æutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uop¹te, prevesti to malo, a tako znaèajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, ne¾nosti i le¾ernosti, ima neèeg bund¾ijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono slu¾i da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i ¾aljenje, slu¾i za èuðenje, za poziv i opomenu, za iznenaðenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - èini se, ono je na¹a su¹tina... I da se nekim èudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!
A, onda je do¹lo vreme da se princeza Jelisaveta vrati u beli svet.
Kazao sam joj da je lep¹a nego ikada i to stvarno nije bio prazan kompliment.
- Nemoj da se dere¹! - rekla je odlazeæi niz Makedonsku.
- Ajde, bre! - rekao sam, ali me nije èula.
Momo Kapor.