The encoding of this document complies strictly with iso-8859-2 standard. It is best viewed with either Netscape 2.0 (or greater), or Microsoft Internet Explorer 3.0 (or greater). An appropriate font should also be installed. If you have problems with southslavic characters, please visit FAQ Page.
This text has originally been compiled in 1992 by Henning Moerk. Original compressed ASCII version of this text may be downloaded from Slavisk Institut Aarhus, Universitet Ny Munkegade, 116 8000 Aarhus C Denmark. This HTML version was prepared in June 1996 and revised to comply with iso-8859-2 in December 1996 by Borut Maricic.
AUTHOR: Momo Kapor
TITLE: Bre
SOURCE: Politika, 16. jul 1989, p. 9: 011

Bre

Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karaðorðeviæ.

Do¹la je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli dvor. Pro¹etala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojèica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.

Na njenom crnom slamnatom ¹e¹iru ¹irokog oboda, sve vreme je venulo ¾uto cveæe koje je ubrala na Kosovu polju.

Za razliku od skorojeviæa obogaæenih preko noæi, koji kada se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju èitav niz primedbi na sve i sva¹ta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, ka¾e, ljude, ulice, drvorede, na¹u hranu i naèin ¾ivota...

Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao deèak ljubio svaku ¾abu koju bih uhvatio.

- Za¹to si ljubio ¾abe?

- Za svaki sluèaj! - kazao sam - Nikada se ne zna kada æe se neka ¾aba pretvoriti u princezu...

U meðuvremenu, Princeza je nauèila da sasvim pristojno govori srpski i da pi¹e æirilicom.

Kao i sav otmen svet, ona govori odmereno i tiho. Mi, naravno, galamimo i prièamo svi uglas. Zbog toga je Princeza nauèila da ka¾e: "Nemoj da se dere¹!"

Sedeli smo na jednom brodu na reci Savi i posmatrali ¹etaèe na keju. Sve beogradske devojke izgledale su kao princeze iz nekih zaèaranih, tajnih novobeogradskih kraljevstava.

Jedanput sam pisao o njima:

"Leti, mi smo, zaista, najlep¹i narod na svetu! Zimi nas ¹iju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem poène da topi rimska ¹minka, kada se izaðe iz kuæa i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od ¹e¹ira - dolazi na¹ih pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci, dovoljne su samo jedne farmerice i jedna majica, pa da golim telima u¹ijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijelnosti... Vi¹e nije va¾no ¹ta ko poseduje - sve ¹to je lepo, leto je izvuklo za kosu na ulicu!"

Kæeri Beograda! Usred krize i neima¹tine, one su odevene u èistu fantaziju...

"Nemoj da se dere¹!" reèe Princeza.

Ali ja ne vodim otmene, aristokratske rubrike (kakvih kod nas, uostalom i nema) pa zbog toga neæu ni opisivati ¹ta je sve Princeza radila po Beogradu i okolini.

Setih se kako sam je davno, jednoga dana u restoranu "DJino" na Leksington aveniji, uèio da ka¾e - bre. Tada nije znala ¹ta znaèi ta reè, ukoliko je uop¹te reè, a ne reèca!

Pravo je èudo kako èovek u tuðini odjedanput poène da shvata vrednost nekih stvari i reèi, na koje kod kuæe nije ni obraæao pa¾nju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u na¹em svakodnevnom govoru, koliko vi¹eslojan, nabijen svim moguæim znaèenjima i varijacijama... Èini mi se da ne mo¾emo ni da sastavimo reèenicu, a da se u njoj ne naðe makar jedno bre, ba¹ kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono èuveno, nepostojano eeee! - koje ima hiljadu znaèenja i intonacija.

Reèeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivaèki: Ma, idi, bre!

Izazivaèki: ©ta je, bre?

Ne¾no: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Doði, bre...

Prepotentno: Ti æe¹, bre, da mi ka¾e¹?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednièki: "Sviri, bre! - zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".

Epski: "Bre, ne la¾i crni Arapine!"

"Bre, æutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"

Kako, uop¹te, prevesti to malo, a tako znaèajno bre, na bilo koji svetski jezik?

A, u njemu ima inata, ima prkosa, ne¾nosti i le¾ernosti, ima neèeg bund¾ijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono slu¾i da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i ¾aljenje, slu¾i za èuðenje, za poziv i opomenu, za iznenaðenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.

U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - èini se, ono je na¹a su¹tina... I da se nekim èudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!

A, onda je do¹lo vreme da se princeza Jelisaveta vrati u beli svet.

Kazao sam joj da je lep¹a nego ikada i to stvarno nije bio prazan kompliment.

- Nemoj da se dere¹! - rekla je odlazeæi niz Makedonsku.

- Ajde, bre! - rekao sam, ali me nije èula.

Momo Kapor.