Nije strah, Èeperko, neèemu se dobro pribli¾ismo. Okrenem se, oko mene jake i visoke ograde, kako su samo iznikle - neæu da se provlaèim ...
Postajem li ¹eprtljanac, mo¾da me i umor sustigao? Kao da gluvim, noæu zurim u Savu, crna reka. I ¹apnem: i u truloj voæki pro¾ivi se neko vreme.
Preðem preko svoje palube, zapalim duvan, zgu¾vam cigaru, jauknem u noæ. Jauk sopstveni ne mogu da dohvatim - lupi nad vodom, zakaèi se negde na drugoj obali, mo¾da o vrbe. I tamo smalak¹e, u granju nekom. A ja buljim, bez cigare, u crnilo vode - kao da u njoj ne¹to mogu da proèitam.
®estim se, krcka da¹èani kuæerak, govorim: sve otklopiti, svakog i svaku rupicu! Sme li se - da ru¾no ne pitam? ...
Dositej mi govori: "Nikako! Stvarati za¹titni znak."
Koji znak?
Povelju za¹titnu - pa kad zatreba, zalepiti je. Tako se oduvek radilo, i u levo uvo mi spusti bubu: zahtev istorije.
Cibnem se, cibne se i Dositej. Æutimo, znamo se. Ko æe koga izmerkati. A onda Dositej zakrièi:
- Svuda i na svakom mestu za¹titnu povelju, zlatnu, s kaligrafskim slovima, i svi da je potpi¹u.
A mene, Èeperko, ubio inat, boli konja konjska glava za ljudske pucnjave.
- A Goli otok? - pitam Dositeja.
- Otok se raziðe, ne ostaje veèito na obrazu. Gole obuèe¹ i za dnevno postojanje sebi ka¾e¹: bilo, pro¹lo.
- A ¹ta je tamo bilo?
- Nije tvoje.
- A èije je?
Obojica æutimo, gloðemo cigare po celu noæ. Smrdljiku svaku hoæemo da savladamo, pa se gledamo, ne beèimo se jedan na drugog.
Hiljadu devetsto èetrdeset osma, opasna godina bila. U nas opet u¹la PETA OFANZIVA, o opstanku se radi, tako sam oseæao. Deliæemo se, Sutjeska je brza i tanka reka. Svoju misao nikom ne kazujem.
Rus je pred tobom, nije ¹tiglic. Prva zemlja, za Staljina druga, i ko¾u da oderu, malo je. Zna¹, Èeperu, sad to prièam i sram me hvata zbog zablude ¹to smo drugu otad¾binu toliko voleli. Ne¹to je u nama bilo krivo usaðeno. Nismo uvek umeli svoga iskona da se dr¾imo ...
Stra¹na alka, a hoæu u pravu metu. Izmigoljavamo se, èist dan dodirnuti. I onako, kao malo zatrovane ribe, izlazimo na povr¹ reke - prvi put se ne¹to èini: to mene i odredi.
Ode skrama s oèiju, uzesmo na zub NEPOGRE©IVOG.
Drmalo je i kroz nas i kroz svet. Po cièi zimi stvara se Sne¹ko Beliæ, pogre¹iv, nepogre¹iv, i zamke postavlja¹, a ne zna¹ uvek gde su. Kad se noga spotakla, kad je u kolenu puklo ...
Prolazilo vreme i smirena luka nikla. Nikog nisam tra¾io, sluèajno sam ih sretao. U poèetku su æutali, svima na ustima brnjice nevidljive. Zaklopljen svet, samo te odmerava, i klate glavom kao ¾ivotinje u kavezima.
I, Èeperko, neki Toma, na njega prvo naiðem kod svog ratnog druga Avrama Mitrinoviæa. Onda je Avram bio odgovorni za glavnu novinu beogradsku.
Sedeli smo u prizemnoj kuæi, Birèaninova ulica, ne znam koja je godina bila, lipu smo oseæali, nikakvo kucanje nismo èuli, odjednom u sobu kao da je skliznuo èovek s detetom, ne starijim od pet godina.
Nema ¹ta, odmah se videlo: otac i kæerka. Iste kudrave kose, i crne oèi, kupinice. Mu¹karac neobièno preplanuo od sunca, usnica mu vi¹e modra, kao izujedana, prekrivena skvrèenim gromuljicama, ¹irokim pegama, a pantalone se pri svakom pokretu vrte oko kukova. Podseæao je na radnika dignutog s puta gde je do malopre lomio ¹oder. I on i dete bili su u platnenoj obuæi.
- Tomo! - kliknu moj drug Avram Mitrinovic.
Èovek se ukopao nasred sobe, èvrsto je dr¾ao detinju ruku, osmehivao se stisnutih usana, onda je lagano upitao:
- Smem li da sednem?
- Kako da ne, za¹to da ne ...
- Ti zna¹ odakle dolazim?
Nije odmah pogodio moj ratni drug Avram Mitrinoviæ. Lice mu se u trenu iskrivilo, prolazio ga napad stomaène kiseline, i rekao je:
- Da, dobro, to se desilo.
- Juèe sam stigao - rekao je Toma.
I moj ratni drug se setio, znoj mu izbio po vratu i èelu.
- A, juèe. Èitao sam u novinama va¹e izjave. Dobre su. Kolektivne.
Toma se vi¹e uspravi, po usnicama izbi ku¾dra i kao pertla-zmijica kroz obraz se probi sve do levog uva. Ostade taj nabor u obrazu neki tren, da mu krivi lice, pa nestade u crnilu ko¾e. Izgubila se ponornica, Toma je opet bio onaj stari, stisnutih usana.
- Dobre su, ostaæe za istoriju. Nema tu zamerke. Va¾no je biti èist. Èist - ponavljao je moj drug Avram Mitrinoviæ.
Æutao sam, a onda sam, Èeperko, pomislio: za¹titna povelja, ne zna¹ èesto ni kad se pravi ni da li je uvek za¹titna. I odluèih da to ka¾em Dositeju.
- Smem li da sednem? - ponovi Toma.
- Hoæe¹ li ne¹to da popije¹?
- Mogu kafu - zverao je uokolo i, ne znam kada je zapalio, veæ je stiskao pikavac u uglu usana.
- Mogu li da sednem?
Moj drug Avram se ljutnu:
- Sedi, i ne pitaj vi¹e takve stvari.
- Nauèio sam.
- Oduèi se.
- Mogu li?
- Sve se mo¾e. Reci, kako je tamo bilo?
- Pada ki¹a, a trava ne raste - gledao je u svoju kæer.
Mirovali smo trenutak-dva, kao drvene figure na ploèi pripremljene za igru. I Toma reèe:
- Bio sam u Australiji, na naknadno darovanom odsustvu. Trajalo je ne¹to du¾e nego ¹to sam mislio. I moja mala porasla, s njom mogu sada da razgovaram. Prièam joj, Australija je jedno veliko ostrvo puno kengura. I kengurica nosi kenguriæa; njen torbak treba da je siguran ...
Posmatrao sam njegove ruke, nokti mali - crni dugmiæi usekli se u meso. Zubi se ne vide, usta su stalno stegnuta, ulegla. U kutu usana brzo dogoreva cigara; ne pu¹i je, isisava je, pa mi se èini da mu je na nepcima crno glavèe pijavice. Neupitan, ka¾e:
- Moraæu da namestim vilicu.
Moj drug Avram Mitrinoviæ poèe da trlja ruke, vrteo se, ¹kripala je njegova ko¾a, pun plod, samo ¹to ne prsne, kliktao je:
- Vodili ste debate. Sigurno su bile duge. Mogu da zamislim: ¾estoke, i zanimljive. Va¹a ubeðenja èvrsta, konzervativna. Bolj¹evizujete se dokraja. A mi se preispitujemo. Stvara se prava kritika, mi nismo Andre ®id. Oblik smo svoje revolucije, zapoèinje samouprava ... Ne znam da li su Rusi ikada to poku¹ali. Ostali su na tome da radnièka klasa uèi ¹kolu komunizma.
- Èim je ¹kola, izvr¹en je i raspored: ko u ðake, ko u uèitelje - rekao sam.
- A kod nas je zapoèelo. Polako, sve znam, mo¾e da se i obnevidi. Ali ne treba sada crno gledati. Ne zaboravite: mi smo u trenu kada opet govorimo celom svetu. Sla¾em se, opreznost, da se balkanski ne pogubimo.
Toma je, ne pomerajuæi se, gledao u nas, na obrazu se ponovo pojavi onaj zmijoliki nabor. Kæerku vi¹e pribi uza se. Oseæalo se: postoji nerazumevanje izmeðu nas trojice. Nismo prona¹li najbolje otvaranje za igru u kojoj smo beli i crni pioni.
- Glatko ne postoji - rekao sam.
Moj drug Avram me nije èuo. Zanet i crven, opet se obratio Tomi:
- Spremao sam se, tra¾io dozvolu da doðem na ostrvo. Prvo su obeæali, ni¹ta prostije. Onda zastade, zahtev ne ponovih. Goli otok se zakljuèa, i ne stigoh da vidim i to proletersko iskustvo.
Kroz crnilo ko¾e izbi kreè, Toma pobele, postade vi¹e kao prosu¹en; pogled mu je lutao, i kao da se ispeo na neku ledenu kocku, na zaravljen ¹iljak - ne zna se kako je tamo dospeo, niti se nazire put kojim bi se mogao spustiti. Najgore: iz njega je izbijalo da nema nameru da silazi. Sedi provejan, stra¹ilo za sebe.
Gledao je preko nas, iako prisutan, nije nam uzimao ni gram kiseonika. U njegovoj kudravoj kosi rastao je znoj i cela glava mu postade mokra. Onaj zmijasti nabor zadr¾ao se du¾e nego ranije u obrazu.
Od svega toga ni¹ta nije primetio moj drug Avram Mitrinoviæ, a ni Tomina devojèica. ®vakala je crvenu bombonu, razvlaèila je u ustima kao slatko i lepljivo testo. Moj ratni drug Avram opet je trljao ruke, zapalio lulu i upitao:
- Pa, Tomo, isprièaj, kako je bilo u Australiji?
- Sve je ljudsko iskustvo. I potrebno.
Ispio je gutljaj kafe, u kutu usana ¾i¾ak: rnilovao je kæerku po glavi.
- Nije te poznala.
- Imala je samo dve godine.
- Svuda s njom?
- Svuda.
Opu¹ak je dogorevao, objasnio je razlog svoje posete: ¾eli da se zaposli, razume se u opremu knjige, moli da ga Avram Mitrinoviæ preporuèi nekoj izdavaèkoj kuæi; kod nas su knjige kao cigle.
- U pravu si, uèiniæu sve da te prime - brzo reèe moj drug Avram.
- Hvala - odgovori Toma.
- Mogli bismo da popijemo ne¹to ¾estoko. To je povratak, iznova se poèinje.
I moj ratni drug izvuèe iz ormana bocu kosovske lozovaèe i tri èa¹ice. U sobi je poèelo da tamni, sunce je zalazilo.
- Zaðe - reèe Toma.
I reè "zaðe" izgovorio je s bolom kao da sunce zauvek zalazi; i opet, kao da nismo prisutni - popeo se na onu svoju ledenu kocku, zarubljenu, a sunce se stropo¹talo, oti¹lo neznano kud. I tada sam prvi put èuo, meni je do¹apnuo:
- Kad sunce postane crveni patuljak, beri ko¾u.
I zmijoliki nabor je pro¹ao kroz obraz, i kao crviæ nestao pod uvom.
Mnogo kasnije, Èeperko, razaznao sam neka znaèenja.
Popili smo lozovaèu stojeæi, dete je tra¾ilo da se upali svetlo, Toma je naglo rekao:
- Moramo da idemo.
- Ostani jo¹, devojèici da damo "Ne ljuti se èoveèe".
- Ne ljuti se, èoveèe - ponovih, pogledah u Tomu.
Promuljao je praznim ustima, ostao je nem i najzad sam uhvatio tren kad je pikavcem zapalio novu cigaru.
Po zastrtom stolu devojèica je bacala crnu kockicu. Moj drug Avram je uzeo ¾ute figurice, i popio je jo¹ jednu lozovaèu. Mala se radovala, u prvom bacanju izvukla je ¹esticu, zapoèela je igru.
- Nisam te pitao, a tvoja ¾ena?
- Sa¹a je sad kod mene.
- A gde je bila?
- U Beogradu. Postalo je lak¹e kada se razvela.
- To nisam znao.
- Tra¾ili su to kao malu neophodnost. Sudski, na prvom roèi¹tu se donosila presuda.
- To nisam znao - tiho ponovi moj drug Avram Mitrinoviæ.
- Mnogo se ne zna.
- Ipak se obelodani.
- Nikada sve. Pre æemo postati beli patuljci - i mesto mog druga Avrama bacim crnu kockicu, ispade ¹estica.
- Slonovi prolaze - reèe Avram.
- I stignu do svog slonovskog groblja - utvrdi Toma.
U æutnji popismo jo¹ po jednu lozovaèu. I Toma postade siguran, njegova preplanula glava nali se krvlju i zao smeh se useli u nju. Uèini mi se - samo glava na kocu. Govorio je polako:
- Gre¹ka u stradanju. Nismo Mathauzen, ni iz sibirskog logora. I tu se ne mo¾e ni¹ta popraviti.
Slo¾ismo se, i Toma naglo ode od nas. Prosto je skliznuo, buænuo nekud iz kuæe.
A moj drug Avram Mitrinoviæ zabacio je ruke na leða, pri¹ao prozoru i zagledao se u mrak.
Èeperko, pitao sam ga o Tomi, nije se odmicao od prozora. Najzad je procedio:
- Drugi put.
...I, drugi put. Drugi put. Èeperko, mnogo puta sam bio kod svog druga Avrama i o Tomi ovo sklopio.
Njih dvojica, Avram i Toma, upoznali se u Parizu, u zimu, januara 1936. Toma je tada bio zadu¾en za Crvenu pomoæ, a moj drug Avram na proputovanju za ©paniju. Toma je bio veza, i poslednja tri dana neprekidno su bili zajedno.
Nosili su kockaste ko¹ulje od pamuka, ¹iroke kaèkete i pu¹ili crn francuski duvan. U govoru kratki, zakopèani. Neki nosonja, s crnim naoèarima, u Pragu je dao mom drugu Avramu èe¹ki paso¹ na ime Jana Jedlièke i vezu s Tomom u Parizu. Nije progovorio vi¹e od tri reèenice.
A Toma je bio drugaèiji: sav od èelika, zdernut u mi¹iæe, brzog pogleda - lasica. Odmerio je mog druga Avrama i odmah ga pitao:
- Prvi put si u Parizu?
- Prvi put.
- I ¹ta bi voleo da vidi¹?
- Sve.
- ©ta je to sve?
- Ono ¹to mo¾e¹ da mi poka¾e¹.
- Sutra poèinjemo.
I Toma ga je odveo u "Jardin des Plantes", tamo su bile dve gorile, ¾enka i mu¾jak.
Na ulazu je moj drug Avram primetio da ga ne zanimaju ni biljke ni ¾ivotinje. Toma ni¹ta nije odgovorio, pogledao ga je zgnjeèenim oèima, crnim kao kupine, meðu usnama goreo mu je opu¹ak. Pred re¹etkama su dugo stajali, gorile su jele banane, odsutno ih i zlo gledale. Toma je kazao:
- Skoro kao ljudi.
- Ali bez uma. Meni ih je ¾ao - rekao je moj drug Avram Mitrinoviæ.
- Gorile ne podnose ropstvo. Ne pare se, i tako uginu. Osvete se ljudima. Oni ih ponovo love. A ovde se uspelo, gorila se oplodila, okotila crno mladunèe, ka¾u - jedino u Evropi. Dobra je vlada Leona Bluma ...
Pili su kafu na zastakljenim terasama, posmatrali slab sneg i svetinu raznu, i utvrðivali snagu svetskog proletarijata: kada æe komunisti uzeti vlast na celoj planeti? U dvehiljaditoj godini, okrugloj kao pun mesec, s maksimalnim nulama, biæe svet na¹! Svuda, svuda, kao ono iz Velikog Oktobra: svima! svima!
- Hoæe li stiæi u Afriku?
- Treba i mora.
- Tamo jo¹ nema proletarijata - rekao je moj drug Avram.
- Stvoriæe se. Ni u Rusiji ga nije bilo mnogo.
S drugima koji su dolazili iz zemlje Toma je bio kratak; svaki je bio hrt pred trku, oèi sjajne, dva upaljena kandila. Nije se imalo ni vremena ni para, i zavr¹avalo se brzo u nekom bistrou: vozna karta, javka, ne¹to para, i zdravo, za ©paniju.
A sada, s mojim drugom Avramom de¹avalo se ne¹to drugo. Toma ga je vodio kroz Pariz s puno strpljenja i skrivene ne¾nosti, ¾eleo je da mu ostvari "nezaboravan dan". Odlazili su i u slikarska ateljea nepoznatih slikara, okupljao se tu mlad svet, raspravljalo o Evropi, ©paniji, umetnosti, i o tome ¹ta sve èoveku ma¹ina donosi. U ateljeima se na ro¹tilju pekla plava riba, jeo ljut kus-kus i obièno se doèekivala zora. Upoznao je neke ©veðane, Amerikance, Poljake, Fince, bilo ih je i iz Ju¾ne Amerike.
Toma je govorio:
- Program je tu, ne pitaj, polazimo! Jo¹ jedan dan i za tebe æe poèeti ...
- Glavno - uzviknuo je moj drug Avram Mitrinoviæ.
- Potrajaæe to tamo. Mo¾da æemo se i naæi u ©paniji.
- Pobediæemo - uzviknuo je moj drug Avram.
- Na kraju æemo pobediti - odgovorio je Toma.
Moj ratni drug je bio uporan, ponovio je:
- Mislim, u ©paniji.
Toma se iskezio, zapravo je u kutu usana gnjeèio pikavac. Njegove oèi-kupine zacrnele se jo¹ vi¹e, a pojavio se red sitnih belih zuba. Blesnulo je, usta puna seèiva. Oèi i taj red zbijenih zuba - jedna ista snaga. Polako je kazao:
- Deèko, u ©paniji gubimo. Privremeno, ali sigurno gubimo.
- Pa za¹to onda idem, kog ðavola tra¾im?
- Tra¾i, pa æe¹ i naæi - odgovorio je Toma.
Popodne na popodne, veèe na veèe, va¹ari po ulicama, jeli su kri¹ke crnog hleba, i "soupe … l'oignon".
Avram je u sebi èesto ponavljao: "Deèko, u ©paniji gubimo!"
Svrdlala je Tomina tvrdnja; prosviralo, postao je smoèav, i pod gu¹om se smestio koturiæ vlage; i ispod grudi nekakva guta, luèila je muèninu; stvorilo se dlakavo èvori¹te - pogan ðavola; gutica na guticu, mno¾ile se i produ¾avale u lanac kao nevidljive bube, sve do poslednjeg pr¹ljena; u potiljku je neprekidno zvrèalo: "Deèko, u ©paniji gubimo".
I sve ¹to je dalje osmatrao: ulice, mostove, spomenike, zgrade - vraæalo ga je na Tominu tvrdnju.
A Toma je slutio, pa je objasnio: to je samo njegovo mi¹ljenje, i nikom ga ne treba kazivati. I na to se Avram privikavao, na svog prvog trovaèa koji uvek otvara oèi; pogledom su se sa¹aptavali: da ne skrnave GENERALNU LINIJU.
- Pobede donose i nepotrebne osvete. A poraz, tek tada nastaje posao za prave - obja¹njavao je Toma.
Pili su jabukovaèu, a Avram je mislio: Toma je zloslutnica, negde je na njemu proèitao da æe ostati u ©paniji, pa mu "kolmuje dane"; ne¾nost je u akciji nepotrebna, Toma stalno pravi gre¹ke.
Èeperko, obojica su bili u vremenu Velike akcije, tako se onda govorilo. Koliko je njih pro¹lo kroz Pariz, Toma ih nije sve zapamtio. ©to kraæe - bolje, hotelska soba, vozna karta, javka za granicu, i "mnogo sreæe u ©paniji". A u sluèaju mog druga Avrama Mitrinoviæa, Toma je popustio, ni sam nije znao ni gde ni kada.
- Ima¹ li ti brata? - pitao ga je Avram.
- Imao sam ga. Udavio se u Savi.
- Nije znao da pliva?
- Nije dovoljno dobro znao.
- Kako to "dovoljno dobro"?
- Nije znao, i gotovo. Za na¹ posao mora se morati, i moæi umeti.
Avram je oæutao. Naglo je iznikla Bagdala, brdo vi¹e Kru¹evca - zrela trava do kolena, i neko je meðu kru¹evaèke skojevce doneo proverenu vest: kineski revolucionari su pred klasnim protivnikom (policijom, sudom) mogli snagom volje da zaustave sopstveno disanje; i tako su u sebi stvarali vir iz koga vi¹e nisu iza¹li. Umirali su ne odav¹i nijednu tajnu o sebi i svojim drugovima. I kru¹evaèki skojevci su se besomuèno ve¾bali, hteli su da dokuèe kinesku ve¹tinu, i nesvestica ih je obarala u zrelu travu do kolena.
Avram je naglo pitao:
- Vi ste se ve¾bali?
- Da.
- I ti si kriv?
- Nije znao dovoljno dobro.
- Razumem te, ti si hteo da zna odlièno.
- Da, deèko, puni smo malog ludila.
- Crvenog?
- Nije obojeno.
- A sad?
- Mo¾da smo vi¹e prosvetljeni.
- Rekao si da æemo u ©paniji izgubiti. I mirno me ¹alje¹. Mene, i druge. Trebalo bi i ti da poðe¹ tamo gde se gubi.
- Kod nas se direktive slu¹aju. Neopozivo.
- Znam.
Popili su ostatak jabukovaèe, zapalili nove goloaze, Toma je gledao u mog druga Avrama, i rekao:
- Ti ima¹ razdeljak ...
- Terao si ga jo¹, jo¹ malo da izdr¾i.
- Izvlaèio je ruke ...
- Sve sporije.
- Jasno, sve sporije.
- Sava je brza, zanosi.
- Bila je mnogo mutna.
- Po¹ao si za njim?
- Jesam.
- Ali si odocnio. Hteo si jo¹. Terao si ga na jo¹!
- Da, prokleto jo¹!
- I to je na¹e. I kad si po¹ao za njim ...
- Bilo je u¹asno mutno.
Prekinuli su razgovor. Tomi su bile u¾arene oèi, gnjecavo crnilo, vi¹e nisu pili jabukovaèu.
I sutradan, poslednji dan u Parizu za moga druga Avrama. Petak, januar, i sve je bilo ureðeno: vozna karta, javka, da se na ¹pansko-francusku granicu stigne u nedelju, kad se vr¹i malogranièni prelaz.
Imali su zakazan ruèak "Kod dva orla". Toma je rekao da æe ga upoznati s devojkom Anne-Marie, ruèaæe s njima.
Ilegala, nisam se raspitivao za nju, prièao mi je moj drug Avram. A lepo se oseæao: ulazio je u askezu borbe, najzad prave. Nosio je iskustvo od godinu dana rada u æeliji KP Beogradskog univerziteta i dve demonstracije. Samo u borbi da potraje ¹to du¾e, da se zabele¾i. Ni revolucionar u najveæoj askezi neæe odmah kuglu u èelo.
Anne-Marie nije dolazila, Toma je pogledao u sat, a moj drug Avram je pitao:
- Da joj se ne¹to nije desilo?
- Nemoguæe - odseèno je odgovorio.
- Moglo se desiti.
- Ipak ...
- Ne. Devojke su lude.
Èekali su èitav sat, najzad je Anne-Marie stigla: okruglo lice i mali nos. Brzo se opravdala, prosula je gomilu reèenica, i ne¹to od toga je moj drug Avram razumeo. Cigarete je pu¹ila dopola, pepeljara se pred njom brzo punila.
Za ruèak je Toma poruèio pevca u crnom vinu. Sedeli su na zastakljenoj terasi, pred njima èetvrtast trg, prazan, bez spomenika. Sneg nje padao, i Toma se nije trudio da povede neki razgovor. Savladali su raskovanog pevca, pre¹lo se na sireve.
Zapalili su crne cigare i onda su poèeli da govore o Èaplinovim filmovima, o smehu kao oèi¹æenju, o instituciji Glupog Avgusta. Toma je rekao: "Nema dr¾ave bez poglavara ni cirkusa bez Glupog Avgusta." I pitao se: da li je neko doktorirao na Glupom Avgustu? Usahla je tema, pomenula se knjiga Na Zapadu ni¹ta novo, i zakljuèilo: iz ¹panskog graðanskog rata niæi æe drugaèiji roman, biæe to odreðeno klasna knjiga. Na Zapadu ni¹ta novo zraèi nekakvu mlitavost. I odmah je bila izbaèena parola: "Umirati - ne mlitavo!"
Moj drug Avram Mitrinoviæ je shvatio da Anne-Marie nije samo punkt Crvene pomoæi, jer su se pominjali i paso¹i, vozne karte, sigurna prenoæi¹ta. Razabrao je da je njen otac Hercegovac a majka Francuskinja, i da je nju to poluporeklo dovelo do Tome.
Dok su ruèali, Toma je bio suzdr¾an i oprezan kao da u rukama dr¾i dizgine ljutoj kobili.
Popili su kafu, mnogi su gosti ruèali, plaæali svoje raèune i odlazili, a drugi sa ulica nisu pristizali, bio je to deo dana kada su kafane najpraznije. I Toma je onda iz èista mira pljunuo na mali poslu¾avnik na kome su bile donete kafe. Uledio se, uko¹tunio, tamni d¾emper na njemu postao je komotan, gledao je u ¾uækastobelu sluz; razvlaèila se od metalne posudice pune ¹eæera u kockama. Toma je procedio:
- Leche!
Moj drug Avram Mitrinoviæ nije najbolje razumeo taj glagol. Ali je posumnjao gledajuæi Anne-Marie. Ona je briznula u rumen, njene plave oèi postale su modre. I nozdrve su pupile, planuo je jarkocrven somot. Koèila se glava s punðicom, kao glavica crnog luka, i svaki njen pr¹ljen je bubrio - netremice je gledala u Tomu.
Toma se pretvarao u gospodara zemlje, pred njim je brazilska latifundija, sedeo je zavaljen u pletenoj stolici. Njegove crne oèi, zgnjeèena kupina, rez belih zuba, u kutu usana ¾i¾ak cigare. Ponovio je:
- Leche!
I onda se prenuo kao iza sna, daleke i mlake omamljenosti, po obrazima su prsnule blede pege. Na licu nije bilo pohote.
Za nju, Anne-Marie, Avram nije postojao: uperena je bila u Tomu, u suvu ko¾u lica, zapravo, gledala je u pikavac cigare, kao da æe je to èudance probu¹iti.
I moj ratni drug je zakljuèio: ¾aba se ne brani od zmije, poèinje voljno pokoravanje, usnice se razmièu, mali lepet, kao da moli, njeno grlo - bistrik vode, u toploj jamici se pokreæe jezik.
Napolju promièe sneg. Hvata se za staklo, nema prolaznika, lukovi zgrada dr¾e prvi mrak.
Za Tomu je Avram prisutan. Godi mu, i ko¹tunjko raste u pletenoj stolici. Pro¹irila se i pukla pred njim brazilska latifundija unedogled; sve je tu: do pola èela natuèen tr¹èani ¹e¹ir s velikim obodom, præasti mulat dr¾i palmovu granu - i beli, sitni zubi ste¾u kubanski tompus.
I moj drug Avram Mitrinoviæ ne podnosi Tomu, mrzi ga, i muèi se kako da pokrlja ceo taj sistem: Anne-Marie, Toma i on.
Opet Toma tiho nareðuje:
- Leche!
Sva je rumenilo sparno, ¾enka se oslobaða, primièe: njen je, i sve njegovo je njeno. I postoji sa èulima i otvorima: da bi ga u sebe utisnula.
Toma je smiren, u igri je èelika: brata je terao da prepliva Savu.
Devojka se izdu¾ila, sad je crven prut; i paperje oko u¹iju se kostre¹i; ovla¾ile se crvenkaste malje na vratu, ispod slepog oka udara plava ¾ilica.
Iako je izgledalo da se Toma zagledao u svodove zgrada prekoputa kockastog trga, neprekidno je odmeravao i mog druga Avrama. A ko¾a se na Tominom licu stalno menjala i najzad se pretvorila u crnu rukavicu s rubovima. Èudno iskrpljeni obrazi, i flekavi, a oèi opasne.
Moj drug Avram se pitao: otkud takvo oko koje ne gleda, pre te bode; savr¹eno okruglo, i stalno u vlazi, sjaktavo; neko oko iz blata? I najzad se prisetio: oèi gorile.
Staklena terasa je kavez, Èeperko, i ¹ta je u njemu bio moj drug Avram?
Govorio je neprekidno, mada je te¹ko otklapao vilice, kao da mu je glava le¾ala u ilovaèi; punio se masnom zemljom, tutkalio se. Moj drug Avram je i ubledeo, pro¾dirao je sopstvenu krv i polako se pretvarao u zaokrugljenog stvora. Gubile se u¹i, nos i ruke. Stopio se u trup, zadr¾ao se samo jedan otvor - usta¹ca kao u vodene ¾ivotinje; neprekidno su pljuvale reèi koje sam pamtio.
Pomenuo je i ribe, zastakljene pijaène tezge; lenje, skoro mrtve, priljubljene uz staklo, prodavac ih meredovom vadi i spretno ubacuje u re¹etkastu korpu, u kojoj ¾ivnu, repom praænu, i u mekanim ¹krgama osete bol od vazduha - na kantaru mere; i onda spasonosni udarac drvenog èekiæa u potiljak; iskaèu, nabubre oèi riblje; crvene, ¾ute i modre - postanu staklaste kao u malih medvediæa u izlogu Lafajet.
U rukama je veliki no¾, za riblji stomak; najpre leti krlju¹t, mora se postati goleat, riba se na hladno o¹uri, poslednji uvreðeni damari nestaju, onda rez i, kao inat ubistvu, niz drvenu ploèu klizi tamna linija krvi - ¾iva glista; ispadaju creva, jetra, ¾uè, ikra i beli mleè mu¾jakov; od utrobe se stvaraju dve gomilice: korisna i nekorisna; nekorisnu prodavac ¹akom skuplja sa tezge i baca je u kantu, koja stoji izmeðu njegovih debelih nogu, zapravo, gumenih èizama.
I kupac dobija èistu ribu, i korisnu gomilicu za èorbu.
Kakva je gomilica na poslu¾avniku za Anne-Marie? Nabubrila je sluz, pa se ¹ljonula kao punoglavac u travi; odatle ¾aba nikada iskoèiti neæe; sunce æe sve pretvoriti u prah, u jalov polen.
U zastakljenoj terasi je dim, i spolja se èini: konobari i gosti sporo klate glavom, ne pomeraju udove, sve je kao ulovljeno.
A ko dr¾i meredov? Ko æe se prvi praænuti i biti baèen na kantar-meraè? Tek posle toga sledi drveni èekiæ u potiljak; tup, nikako zvonak.
Èeperko, i Avram se vraæao sebi, izmuljio se odnekud. I ponovo je utvrdio: za devojku ne postoji, a za Tomu bitno postoji.
Onda je ustao i po¹ao u sporedne prostorije kafane.
Èeperko, tako je Avram prekinuo stvorenu zamku, zapravo, izi¹ao iz kaveza. Ni po koju cenu nije hteo da se vrati za njihov sto. Video je da su i on i ona ostali nepomereni; neka se razre¹e.
Toma ga je zvao rukom, onda i glavom. Prekinuo je svoj tren, tra¾io je prisustvo drugog. Toma se ljutio, moj drug se nije obazirao i bez zbogom je izi¹ao na kockasti trg.
Hladno, i odnekud je mirisala lipa. Otkud u ovoj zimi, bez snega, lipa? Vetar je sa trga podizao pesak. Udahnuo je, opet miris ¾utog lipovog cveta ...
Avram Mitrinoviæ se vratio pe¹ice u hotel. Naglo je pao zimski sumrak, oèekivao je poruku od Tome. U drvenoj pregradi nièega nije bilo, samo kljuè od njegove sobe.
Popeo se u sobu i spakovao. U d¾epu je zveknulo nekoliko franaka, nije hteo da ih broji. Presli¹ao se: nije gladan, ima plaæen hotel za poslednju noæ, a nema voznu kartu, ni javku. Nije izi¹ao iz kaveza. Prekoraèao je hotelsku sobu i, u odelu, ne izuvajuæi cipele, celom du¾inom se ispru¾io na krevet. Gledao je u belu tavanicu i tamo otkrio muvu, okruglu mrlju - crno zrno pasulja. Iako je to jedna mu¹ica, koliko dugo spava i miruje tako? Kada se zavila u zimski san, i kako se prikaèila za tavanicu? Za tu santu leda. Za Arktik. Sovjetski Arktik.
Onda je za¾murio i opet ponovio: Sovjetski Arktik. Kad je otvorio oèi, na tavanici vi¹e nije bilo muve.
Kreæe se, ¹apnuo je. I poèeo je da je tra¾i po tavanici. Nije mogao da je pronaðe, uspela je da se skloni, umela je da napusti santu. Istezao se na krevetu sve dok cipelom nije dodirnuo gvozdenu ogradicu. Onda je izbrojao, u d¾epu je bilo jedanaest franaka.
I muva se pojavila, otkrio je iznad ormana. Siroti drug: la mouche qui rode. Trebalo je da se odavno pripremi i umota za zimu. Soba ju je prevarila - la¾na jesen. Napolju bi je zima isisala, kao pauk kada je zgrabi u svoju mre¾u i pretvori u parèence skorele hartije. Ne ka¾e se zabadava: "ginu kao mu¹ice". La mouche qui rode - tigar sa tavanice. I Avram je ¹apnuo: izvreban ne vreba.
Protrljao je oèi, za revolucionara ne postoji strah, 11 franaka je isto ¹to i 11.000. Neæe biti mu¹ica - umeæe da siðe sa Arktika.
Zazvonio je telefon, javio se Toma.
- Ne spava¹? - pitao je.
- Spremam se.
- Neæe¹ da spava¹?
- Neæu.
- Onda æu doæi. Iziði, za pola sata sam pred hotelom.
Ulica je bila prazna, Toma je stigao na vreme. U¹li su odmah u prvi bistro. I moj drug Avram je oèekivao, Toma æe otpoèeti neku prièu.
Prona¹li su sto blizu peæi. Toma u somotskoj ko¹ulji zakopèanoj do grla, pitao je:
- U pet sati ima¹ voz. Spreman si? Moj drug Avram je potvrdio glavom, i onda mu je Toma dao voznu kartu za Perpinjan i objasnio javku. Gledao ga je netremice i rekao:
- Deèko, u na¹em poslu sva¹ta, ni DJer¾inski nije imao nameru da bude osnivaè Èeke.
- A kakvu je nameru imao?
- Kao ti, kao ja, menjati svet. Vidi¹, na¹a posla nisu deèiji obruè. Onaj s trobojkom. A postoji knjiga Deèija bolest levièarstva. Zapamti, volimo da levièarimo.
- Znam.
- U redu. Od veèeras se vi¹e ne poznajemo, ni¹ta nije postojalo niti se i¹ta desilo, nièega se ne seæamo.
- Razumem.
Popili su èaj pa su poruèili drugi; tra¾ili su vi¹e limuna. Toma se naka¹ljao i rekao:
- Na¹ posao zahteva pokornost. I na vreme da se da. Pazi, pokornost na vreme.
- ®rtva? - pitao je moj drug Avram.
- Razume se, i ¾rtva. Ali o tome sada ne govorimo. Reè je o drugom, utuvi: pokornost dati na vreme. Pita¹ se: kome? Prosto: starijem. Ima¹ li neko pitanje?
Moj drug Avram je neko vreme æutao, izvrteo je u glavi: kockasti trg, ruèak, poslu¾avnik, "Jardin des Plantes". Otpio je dobar gutljaj èaja i odgovorio:
- Nemam.
- Ba¹ ni¹ta?
- Ni¹ta.
- Sve je jasno?
- Sve.
- Iako si na poèetku, momak si i po - kazao je Toma, a oèi, kao da su sagnjile, bile su manje sjajne.
Nisu vi¹e pili èaj, moj drug Avram je oprezno pitao:
- Kad se zavr¹i rat u ©paniji, ako ostanem ¾iv, voleo bih da odem u Moskvu.
- Ostaje¹. Ne gre¹im nikad u tome. Javi se meni. Za svakog ja predosetim. To me i uni¹tava. Tako, kao crno krilo preko obraza, pod bradom seèivo, sekira, kost na èelu, iskopano oko, otkrijem i ranu na licu - sve znak do znaka. Vidim, a ljudi su èitavi, ja kao d¾elat ostajem ovde, a oni u ©paniju. I svi se ¾ure, posle samo jave: kod Teruela granata odlomila glavu ili, prosto, "hrabro poginuo". I nikad se ne prevarim. Mo¾da samo u dva sluèaja, ali su obojica ostali bez noge do kuka. Ti ostaje¹, tvoje lice je èisto.
Moj drug Avram je mislio: oèi su mu umoèene u topljenu smolu.
- Voleo bih da odem u Moskvu - ponovio je.
- Ostaje¹, i otiæi æe¹. Tamo sam bio dve godine.
- I kako je?
Toma nije odmah odgovorio, poèeo je da navija sat. Navijao ga je dugo i sporo, gledao u gole zidove bistroa, onda u Avrama, rekao je:
- Razdeljak. Takav je imao moj brat. Prav razdeljak.
- Kako je tamo?
- Nièemu nemoj da se èudi¹, odmah nauèi sve da razume¹. Rusija, ti pojma nema¹ koliko je bila zaostala. A tamo je najpre pukao ¹tap.
- Do dvehiljadite godine ceo svet æe biti na¹ - viknuo je moj drug Avram Mitrinoviæ.
Toma je zapalio novu cigaru, opet je prelazio pogledom po golim zidovima kafane.
- Uni¹tiæemo bur¾oaziju.
- Svako ugnjetavanje, deèko, treba zbrisati.
- I nacije, ¹ta æe nam.
- Mogu i nacije. Ipak, ne treba ¾uriti - rekao je Toma.
- ©ta si ti?
- Srbin.
- Nije va¾no.
- Pa i nije - odgovorio je Toma.
- Nièega se ne bojim. Neprekidno i savr¹eno razmi¹ljam o smrti. U meni je sat paklene ma¹ine.
- A ne, sat nikako. Pre smo monasi.
Zbunio se moj drug Avram, brzo je rekao:
- Popov¹tina.
- Monah je drugo. Askeza. Sam si rekao: razmi¹ljam o smrti. Ni monah u crnoj rizi ne pla¹i se smrti. Celog ¾ivota se sprema za nju. I u zanosu je, tra¾i prosvetljenje. I da bi ga dosegao, podvizuje se. Podvi¾nik si. Ide¹ u ©paniju.
Moj drug Avram Mitrinoviæ je mislio: neprekidno se razja¹njavati, tako smo sazdani. A na kockastom trgu, nekakva Tomina utrobica na poslu¾avniku. Opet se ve¾bao.
- Pazi, smrt ne sme da te iznenadi. Baba Roga èesto s leða probu¹i.
- Znaèi, najpre stvoriti delo.
- Mo¾e i tako.
- Ako te prestignu: otvore rupu, ne èekaju, stucaju te u pra¹inu?
- Ja te pamtim. I ti veæ mti¹ moga brata.
- Od mene ljuspa, ¹ta ima da se pamti? Negde æe se prekinuti. Veèni lanac ne postoji.
- Ali ga uvek iznova pravimo.
- Samo, ja - tu veæ nisam ja. Drugi sti¾u iz ni¹tavila.
- Jasno, ne postoji skok za svaku igru - utvrdi Toma.
- Zna¹, u zemlji postoje mnogi kao ja, oti¹li bi u ©paniju. Ovako curka po jedan, dvojica. Ne ide se u revoluciju s voznom kartom. Trebalo bi ne¹to ozbiljnije, preko mora, brodom.
- ©ta, o tome se govori, u zemlji si èuo?
- Ne¹to se èulo. Pominje se crnogorsko primorje. Istina, samo u krugu na¹ih simpatizera.
- To ne valja - rekao je Toma i usnom stegao pikavac. Onda je opet ponovio:
- To ne valja.
Popili su po jabukovaèu, Toma se stresao i kazao:
- Savr¹eno dobro. Mi to kao pojedinci ninmo.
- Savr¹eno dobro, to je onda Partija.
- Ne onda, nego jeste - utvrdio je Toma, pogledao u sat i rekao:
- Za monaha je savr¹eno dobro - Bog.
- ©ta ti ...
- Ni¹ta! Tek onako.
- Savr¹eno dobro, ima li ga negde jo¹?
- Ima, to su njeni voði.
- Svi?
- Ne. Jedan. Uvek jedan, tu mora sve da se sadr¾i.
- Poèinjem da te razumem.
- Deèko moj, Veliki Crkveni Oci su rekli "kroz ljubav do Boga".
- Mi suprotno tome, kroz praksu.
- Da. I ovo znaj: u poèetku nauèi da tra¾i¹ gre¹ku.
- Koju?
- Gre¹ku u sebi. Budi spreman da je tra¾i¹, i naæi æe¹ je.
- Ali, kad je tra¾iti?
- To ti ne umem reæi. Odjednom rupi, meèka zaigra. I tada budi u moæi da je pronaðe¹, i da je prizna¹ sa svojim dokazima. Leche! Budi lozica. Mora¹ imati paperjaste prste i njuh za prvu kvr¾icu.
- Opet te ne razumem.
- Skoro je nevidljiva, i naivna. Hoæu reæi, beznaèajna. A od te kvrge poèinje promena - GENERALNE LINIJE.
- Kao da si mi jasan.
- Odavno je i tajfun jasan: najpre oblaèiæ, jedva vidljiv u plavoj kaci neba, i uspavljujuæa ti¹ina, zanese te, svaka se bubica èuje. A u naivku, u grumenu oblaèka, èuèi èelik-oko: rodiæe tajfun.
Moj drug Avram je trljao usne, Toma ga je pitao:
- Reci svoj komunizam.
- Zna se.
Opet sjaktave oèi gorile, i moj drug Avram je mislio: Toma me proverava, baca me kao loptu; mo¾da me na ne¹to navodi?
- Uni¹tenje klasa, gladi ...
- U Rusiji se veæ 1920. otvorio problem "vrhova" i "donjih slojeva" kroz razgovore o sindikatima. Zna¹ li ¹ta o tome?
- Ne znam ni¹ta.
- Za sada smo na vlasti samo u jednoj zemlji. Tamo se stvara iskustvo "vladanja", "ravnopravnosti". To je minus. Izvini, prekinuo sam te, teraj dalje!
- Dalje, uni¹tenje dr¾ave.
- Pogodio si, probu¹iti dobo¹e.
- Mar¹irala, mar¹irala! Obavezan vetar i zvuk pesme, dizanje obojene krpe, pod kojom se gine.
- Deèko, naglo se ne mo¾e, ispadamo anarhisti.
- Iscepati uniforme ukra¹ene hrastovim granèicama.
- Nisu od lipovih.
- Dvoglavi orlovi. Beli, crni!
- Obavezno dr¾e zemlju, ceo globus.
- Kand¾ama.
- Nema naivne ptice, deèko!
- Onda sveèani raporti, topovske salve. Zna¹ ono "stupio je na tle". Car, vladalac, s krunom, ¾ezlom. S nekakvom palicom, s nebesa Gospod bog.
- Sve je to nu¾no. Nekim sluèajem, planeta je Veliki Kavez - reèe umorno Toma.
- Da se sve to pokrlja, koliko je revolucija potrebno?
- Za sada, verujemo samo u jednu.
- ©panija.
- To je proba.
- Ni to nije malo.
- Nije.
- Ne umem da ti objasnim, u ©paniji æu postati ne¹to drugo. Odlazim u plava nebesa. Zna¹, ni¹ta ne znam o toj zemlji. Ali kad ka¾em ©panija, usta su mi puna. ®udim za njom. La Pasionarija.
- Blago tebi, deèko moj!
Mokro se jutro prilepilo uz prozore bistroa. Vlasnik kioska je raspakivao pakete s novinama. Poruèili su tople kroasane i kafu. I moj drug Avram je zahvalio Tomi, pome¹ali se dani i noæi, pa mu se èinilo da je dugo u Parizu.
- Kavez je stra¹na stvarèica.
- Da.
- I treba stajati pred njim. Neæe ti smetati?
- Neæe.
- Kao ni kafana "Kod dva orla," - suvo je rekao Toma.
- Nisam te pitao.
- Ni¹ta ne sme da se preskaèe. Ne sme¹ red da izgubi¹. ©panija je, sem ostalog, i vojska. Pevca koji se uvek prvi ogla¹ava brzo kolju. Upamti i ovu sitnicu: mora¹ znati kome se pokorava¹. A to se menja. Nije lako, videæe¹.
- Marks se ne menja.
- Postoje ¾ivi, opasniji od Marksa. Zna¹ li ti ono, za saðenje kupusa naopako?
- Ne znam.
- Neki starac, duhovnik, zaboravio sam mu ime. To se desilo u davna vremena, u jednom manastiru. Eto, taj starac je imao dvojicu poslu¹nika, smerno su dolazili kod njega, vodio ih ka duhovnom savr¹enstvu. Izmeðu ostalih poslu¹anija koja im je davao, jednog lepog dana, ispitujuæi njihovu poslu¹nost, starac im naredi, dok su radili u vrtu, da kupus sade naopako - list u zemlju.
Jedan æe od njih dvojice reæi: "Mora da je ava pogre¹io èim nam je rekao da ovako radimo." I poèe saditi kupus kako se inaèe sadi, dok je drugi reðao kako mu je bilo zapoveðeno. Kad je ava video rad, poslu¹nog je zadr¾ao, dok je onog drugog koji je radio kako je mislio da je bolje otpustio kao nepodesnog. Tako se zavr¹io njihov podvig saðenja kupusa.
- Razumeo sam te dobro
- E, pa sad sreæno za ©paniju. Ponekad kupus treba saditi i naopako.
Toma je od liski kifle pravio bombice i bacao ih po metalnom poslu¾avniku. Opet je pogledao u sat, platio raèun, digao se...
Èeperko, za manje od pola sata bili su na ¾eleznièkoj stanici. I moj drug Avram je prièao:
Toma ga je æu¹kao, name¹tao na neka jaja, uvlaèio u drugo iskustvo. Rekao mu je:
- Moj brat je i od tebe bio mlaði.
Obojicu je zasipala para.
- U oblaku si.
- I ti, sebe ne vidi¹ - kazao je Toma.
- Lice je lice. Izdr¾aæu - rekao je moj drug Avram.
Toma je æutao, para mu je izjela telo, samo crne oèi gorile. I ovoga puta suze, voz je krenuo.
... Èeperko, Sava je odnela Tominog brata. Reke i postoje zato da nose ¾ivo i mrtvo. I onda su njih dvojica na kraju jo¹ utvrdili da je ©panija jedno ve¾bali¹te. Èeperu, gde se sve nismo ve¾bali.
Dugo nisam video Tomu, a ¾eleo sam u èetiri oka da ga pripitam. I sretnem ga na ulici, opet je bio sa svojom devojèicom.
- Svuda s njom?
- Svuda.
- Mo¾da nije potrebno?
Æutao je, pikavac u ustima, nisam hteo ni¹ta okoli¹no.
- Kako je tamo bilo?
Pogledao me je, uga¹ene oèi zverke, i rekao:
- Iskustvo preko svoje ko¾e.
- Zato bih hteo da se naðemo.
- Na¹li smo se.
Toma se zaklopio, sa sobom vuèe æerèicu, prona¹ao je svoju za¹titnu povelju.
- Jesi li zaposlen?
- Ne jo¹, ne ide brzo. Pomoæi æe mi Avram.
- A ¾ena?
- Razvod je poni¹ten. Ona radi, i ¾ivi se. Poèinje da nam biva bolje. Zna¹, malo sam se posveæivao porodici, do¹la i ona na red.
I oti¹ao je ¾urno, njegova stegnuta leða, i kudrava kosa, jo¹ crna.
Ispao sam glup, nisam stigao da ga upitam gde stanuje, da mu uzmem broj telefona, saznam kafanu u koju navraæa; nisam uhvatio nijednu zaèkoljicu koja ti u gradu poma¾e da naðe¹ tra¾enog.
... Èeperko, da ti priznam, ¾eleo sam da naðem Dositeja, takav je tren nailazio, da s njim promrsim. Iako smo po neèemu obrnuti, izrasli smo na istoj grani.
Odem u "Moskvu", nedeljno popodne, malo sveta. Toplo leto, unutra hladovina, debeli su zidovi. Pregledam novine, u æo¹ku Dositej. Promenio se, pustio brkove.
- Sna¾niji si sa brcima - ka¾em.
Smeje se Dositej, vadi lulu i odgovara:
- Ovo sam tebi doneo.
- Pa ja cigaru pu¹im.
- Ni¹ta, pu¹iæe¹ i na lulu. Kakav si ti to èamd¾ija, bez lule. Miri¹ljav duvan puæka¹ i komarci be¾e.
- Navikao sam na njihovu gu¾vu vi¹e glave. Nisam u ikonostasu, a opet je neki venac, makar i od komaraca.
- Ko¾a ti se privikla.
- Na ubode.
- Razne?
- Okvrgavio sam, Dositeju.
Dositej se zamislio pa se onda pitao:
- Mo¾e li se uvek izdr¾ati teror istorije?
I saznajem, prekrstario je mnoge afrièke zemlje. Ne pitam ga zbog èega je bio u Africi.
- Pocrneo nisi, a iznutra?
Ne odgovara mi Dositej; poruèismo ledenu kafu. Onda me pita:
- I?
Priznajem, to sam voleo kod Dositeja, samo jedno slovo i razumemo se.
- Sve je ljudsko iskustvo. I potrebno - odgovaram.
- Zbog èega ih lovi¹?
- Ne znam sasvim.
- Zna¹, zna¹ ti. Oni su prevarili - odluèno reèe Dositej.
- Ako ima prevarenih?
- Opet se vraæamo na teror istorije - reèe Dositej.
- U stvari, pita¹ mo¾e li se izdr¾ati.
- Da.
- Upoznaj ga dobro, i onda si teror istorije mo¾da savladao.
- Nisam siguran.
- U Africi, ubio si lava?
- Jesam.
- Jednu si snagu uni¹tio.
- Ipak, golootoèane ostavi, pusti ih drugima. Dolaze i posle nas.
Rastali smo se, Dositej mi je tvrdio: uspokojiti se, i to je ponekad potrebno.
U meni vrti: hoæu da isteram crvenog jarca. Pre smrdljivog jarca ¾ivodarca, "¾iv klan - nedoklan", "¾iv soljen - nedosoljen", "¾iv peèen - nedopeèen".
Èeperko, kad se najmanje nada¹, svuèe se samo od sebe, pukne bre¹èiæ zemlje i krene...
U vozu, zima gola, nigde snega, ispucala zemlja i vrzine se sparile. Vraæam se iz Zagreba, prazan kupe, jedino prekoputa mene, zavaljen, u grombi kaputu, ljudina spava. Duva zver, lice mu ne vidim, sakrio ga ¹irok obod ¹e¹ira, viri èetvrtasta, jaka brada.
Zaustavio se voz na otvorenoj pruzi, neka pi¹taljka, pa onda lokomotiva. I vetar poèe, odnekud susne¾ica, lepila se za prozore. Vagoni topli, naspram mene nepoznati mljacnu ustima. Onda se umiri, jedva sam mu disanje èuo.
Ispod prozora, ogrnut bundom, proðe kondukter. Klatio je fenjerom, i dok sam se odluèivao da otvorim prozor da bih ga upitao za¹to stojimo, ¾eleznièar mi zamaèe.
U kupeu nestade svetla, neznanac se probudi, bi mi milo. Pade mu veliki ¹e¹ir sa lica i, dok ga je podizao, upita:
- Oprostite, u nekoj smo stanici?
- Ne. Na otvorenoj pruzi.
- Sudar?
- Ne znam. Èitavi smo.
Preturao je po d¾epovima, najzad pronaðe kutiju s cigaretama. U mraku smo jedan drugog nasluæivali kao gomile. Pokretao je noge, istezao se, u njemu je kloparala ma¹inèina, iz guzice prasak.
- Oprostite. To je zdravo.
- U hodniku je zdravije.
- Da, ali bi se ne¹to izgubilo.
Oæutah, kada je pripaljivao cigaru, opazih guste brkove. Povuèe dva-tri dima i, kao da me zagledao, bez "oprostite" i neuvredljivo, polako upita:
- ©ta radite u ovom ¾ivotu?
- Ni¹ta.
- Ratovao si?
- Jesam.
- Bio u revoluciji?
- Taèno.
- Na strani pobednika.
- Na pravoj strani.
- Ne seri, mi je ne odreðujemo. Ima¹ Spomenicu?
- Imam.
- Meni su je oduzeli.
- Nemoguæe. Ne oduzima se. Prvi put to èujem. ©ta da ti oduzmu: ili si 1941. bio ili nisi.
- Ne zna¹ ti, sve mo¾e. I cifra postane¹. Podvuku te, pa ostatak ponekad bude dug. Treba godine od¾iveti. Sve se meni izde¹avalo.
- I meni pone¹to - rekoh.
Huknu grdosija i raskopèa svoj grombi kaput.
Èeperko, napolju zavija gola zima. I urlik vuka, psa. Ne bismo ga ni mogli primetiti, sive su vrzine, kao i tr¹èaci, i svele su barske trave. Stojimo pred nekom zaleðenom barom. U prozoru vagona, u nebu, jato èavki. I kao da su prikucane, ne lete.
- Mraèno je, ne vidim ti ruke. Ti nisi bio tamo?
- Ti si bio?
- Bio.
- Goli ...
- Bili smo goli. U crnim gaæicama, na nogama drvenjaci. Sada se nose nanule, klopoæe po ulicama. Izdu¾uju se devojke u raznobojnim drvenjacima.
Susne¾ica se pretvori u sneg. Na prozoru su se lepile pahulje i odmah nestajale.
- Ne mogu more da smislim. Smrdi, zgadilo se. A kad poène da lupa u kamenu obalu, jekæe, taj uzaludni tresak. Muèi se voda, ¹ljaputa, umiru mnoge ¾ivotinje. I sad mi je u u¹ima talas vode.
Umirio se vetar, susne¾ica se odavno pretvorila u ¹iroku pahulju. Sve gu¹æe pada, sla¾e se, prozor ne sti¾e da je otopi. Opet: ¾eleznièareva pi¹taljka. Koga doziva u tek nastaloj pustoj belini? Odavno vi¹e ne postoje èavke u nebu. Sve je sneg, i pi¹taljka neprekidno.
Tiho ga pitam:
- Reci, kako je tamo bilo?
- Ne mo¾e da se rekne.
- Onda isprièaj.
- ©ta æe ti to?
- Onako.
Vukao je dim cigare, slobodno kreèio noge bez straha.
- Pitao si veæ neke?
- Jesam.
- Pa?
- Naðu razlog, i ne govore.
- lma sto razloga.
- Postoji jedan - ka¾em.
- Taèno.
Prevlaèio je jezikom po usni i coktao kao da je pojeo batak plovke. Onda je mirno kazao:
-- Ustajanje ujutro u ¹est, gimnazija zatvorenog tipa. Zvrkne sobni, i gotovo.
- Ko je sobni?
- Onaj ko se istakao. Ovaj vek ima iskustvo logera.
- To nije bio logor, menjali ste mi¹ljenja.
- Baæo, truba trubi. Mogu da te iscepaju sulundari pa postane¹ nu¾nik. Nikog nije zanimalo mi¹ljenje.
- Kako?
- Nema kako nego tako. Bili smo u kratkim pantalonama, bez matroskih bluza.
- Gde ste spavali?
- To je sporedno, u kamenim paviljonima. Jedan sam i sazidao. Ostrvo je usidren brod, valjda postoji kapetanski dnevnik.
- Do njega neæu doæi.
- Dolazi¹ do nas.
- Ljudi razlièito pamte.
- I to je taèno. Podigli smo cisternu, lepu, stesan kamen. Kraj nje si uvek mogao da naðe¹ hlada. Voda se neprekidno ¹tedela.
...Doruèak, obièna popara; jedna duboka ka¹ika, supena. Ne maze, a ¹to i da maze. Posle doruèka poèinjalo je odvajanje. Stado si, nisu sve ovce iste. Onaj pod bojkotom dobija najte¾i posao. Kljakavi matorci odlaze u kuhinju da èiste krompir, repu. Imali smo i ba¹te, odrede se plevari. Amerièki ¾ut pasulj, pasuljari ga èiste.
Glavni je zanat - tucati kamen. I nositi kamene blokove. Maca! Kratko. Nije ona maca od maèke, ili u proleæe, od cveta, s drveta kad leti. Nego maca - gvozd najte¾i, krivi kièmu i kuk. Di¾i je na suncu, cepaj kamen i ko¾u svoju, odvaljuje se pleæka. Ni¹ta neobièno. Nula je oko tebe, sve sama nuIa. I ti si jedna nula.
Pljuje¹ negde krv, znoj. Luèevinu neku. Odvaljuje¹ kamen nepotreban. Zanimacija je izmi¹ljena, i neæe¹ sasvim izludeti.
Sunce èelik, izvrtelo guzice. Mozak omek¹ao, klate se glave, i neprekidno zeva¹. Zevak u kamenoj ba¹ti. Vazduh - vruæ pekmez. Kako da ga di¹e¹?
I tuca¹, razbija¹ kamen, iza tebe raste sve veæa gomila, tvoje grobi¹te. A onda, ni to ti ne daju: gomila ¹odera se iz jednog kamenog æo¹ka pomera u drugi. Mo¾e i u more da se sjuri, u bestragiju ...
Radi¹ bez veze. Kuca¹, kuca¹ - jalove radilice. Bele ruke, lice belo - mlinari bez vodenice. Kameno bra¹no udaviæe pluæa; sitno di¹e¹, ribica si na suvom. I bije¹ u kamen, po njegovoj ¾ili, poluti¹ jezgro, ume¹ u èasku da ga razbije¹. A onda poèinje¹ oblik da pravi¹, èovek si, i zeza¹ se, muèi¹ se u kamenu, glavu neku istera¹, nosinu, novu ¾ensku oblinu izvuèe¹, obilje oèiju iskopa¹ - da samo nije rad uprazno. Unutra, u kamenu, ¹ta nema, ceo svet i svi stvorovi. I samo otkidaj, poði u njegovu nutrinu, naæi æe¹ donji oblik, sam æe se izneti, rasklopiæe se ¾eljena ¹koljka. I nebo mo¾e¹ da iskle¹e¹. Pa onda pipa¹, tra¾i¹ bilo, kamenovu kucavicu, i jednim udarcem sve zdrobi¹. Tek stvoreni svet odlazi u ¹oder, u kamene gomile - nikom potrebne.
Sunce i znoj iznutra te izjedaju, mrve, i od tebe prave kiselinu. Na svetu si jedinstven otrov - celo bi more opoganio. Sve ti zadebljalo, a ¾drelo je crveno gvo¾ðe. Trebalo bi ga politi i zacvrèalo bi. Cvrèe ljudi kao tek izvadeni èvarci.
I to æe biti - tucati kamen u dan jasan, uz neprekidan zvek hiljade èekiæa: sat se stvorio, vreme neko - stalno udaraju sekundare.
I samo zamahivati: jo¹ jednom, i jo¹ jednom. Nikako ne zastajati, mirovanje je opasno. U nama kao da su federi-teraèi. Odvali¹ kamen beli, ¾uti - i naðe¹ crnu ¾ilu, senku smeðu, znak neki, slovo se skamenilo. Kao zapis, poruka iz davnine - u srcu kamena su tebi darovani. I tako, neprestano nekog boga otkriva¹ ...
Kucanj pa kucanj, a u ¾drelu piljevina stene. Opeklina, plikovi, izdrano meso, sav si usoljen - kapku vode stvoriti. ©um morski udara u ostrvo, drobi mu kamenu vilicu -ne èujem èekiæare. Plavu reku vidi¹, udaviti se, ¹to pre postati utopljenik; kreèan. naduven le¹ u reci.
Pao sam na svoju gomilu kamenja, i odmah udarac u slabinu.
Ne zabu¹avaj, bando!
Koliko puta na dan èuje¹ ovu izreku. Nju kazuje èovek u crnim gaæama i drvenim nanulama.
To je debata.
Ponovo udaram. Kucam u kamen, pr¹ti. Vraæa se, èujem hiljade èekiæa, sekundare - crne igle busola zabadaju se u mali mozak.
Pod suncem smo, svi goli i iskazani. Niko nijednu pegu ne ume da sakrije. U najdaljem krugu su islednici: stoje ukrug kao stubiæi, slabo se pomeraju pod suncobranima.
Udari¹ i pukne recka u kamenu, u toj sredi nema kapljice. A ne¹to zatamni kao ulje i brzo nestane kap tvoga znoja.
Veruje¹: krv æe se tvoja pretvoriti u crni liv - skameniæe te zauvek. A ¾eð te rascopala, odavno ti popila mozak. Leske smo, stra¹ila prosu¹ena. Treba samo da nas uzmu i u njive pobodu.
Spazi¹, vodono¹a je po strani, obièno je sakat, i kao smrznut èuèi pored drvenog èabriæa, tu je voda. Odmara se, mr¹avko, i ponekad bulji u nas, u crnim je gaæama i drvenim nanulama. Popravljen je, i sve se vi¹e popravlja. Ka¾em:
- Dru¾e, daj malo vode.
Najpre te ne èuje, zeva. Stra¹no ponekad èovek zeva.
- Hej, dru¾e, malo vode - ponavlja¹.
Gleda u sat, a nema ga. Gola je ruka njegova, odavno smo svi golaæi. A sunce, gospode bo¾e, mo¾e li veæe da bude! Izraslo je u veliko ostrvo na nebu, uti¹alo se vreme, ispario je svaki vetar; pod saèem postajemo lju¹ture prazne.
Otpu¹ta stena miru, i nju jara skrozirala. Ko¾a do¹la kamena, u ustima jezik odebljao - ¾ar je u gu¹i. Odlazi ti glava u neko goveèe. Blekne¹.
- Hej, dru¾e, malo vode, zar ne vidi¹, nisam dvomotorac ...
Èeperko, nepoznati u vozu mlatara rukama, iska¹ljava se, pali duvan i gasi ga, digne se pa sedne, raspukla se crna prilika, ni on ni ja ne znamo gde se nalazimo. Æutim nepomièan, da ga nièim ne prekinem, skovitlao me zanos njegove muke. Oko nas je tiho kao da nema sveta u drugim vagonima. Mrzle pahulje zasipaju prozor, uhvatila se belina.
- Dvomotorac, to ti je povratnik. Brod te ponovo dovukao na ostrvo. Negde si lanuo, u nekom trenu pukla kesa u tebi: hteo si da se pronalazi¹.
I zato su sa ostrva pred tobom æutali. Niko nije hteo natrag. A ja prièam, i èudi¹ se. Polako, vi¹e æe se prièati. Prolazi vreme, a ti i ja smo sami u ovom mraku. Mogu da te udavim, nema potrebe, pio si i ti nesreæu ...
Èeperko, opet se uæutao, zatoptao je ¹akama i vilicama je ¹kljocnuo èudno i ru¾no. Nigde nikoga, ni lokomotiva se vi¹e nije èula.
Probi me slaba jeza, opet zapalim i ¹ibicu u trenu ugasim; okrenuo sam glavu, neka zna: lice me njegovo ne zanima. Samo reèi, sudba njegova.
Èeperko, moj èovek iz voza umeo je da govori. Mekan glas iz njega ogromnog, reè putuje, ni¹ta hitro, u njemu je prevrelo. U leðima ceo metar, jaka brada, i malo isturena, ¹e¹ir mu stalno prekriva pola lica.
Ka¹lje, gasi cigaru, pa iz d¾epa zimskog kaputa izvuèe dve jabuke. Jednu meni, drugu sebi, i ka¾e da su ko¾are iz Slovenije. Grizem, brzo uni¹tavaju nikotin. U nas uðe polje.
- Dovukao te brodiæ, izbacio ponovo na ostrvo, i postaje¹ dvomotorac. To znaèi da si veèito u bojkotu. Beri ko¾u na ¹iljak.
- Stani, to mi je neko rekao.
- Taj ko ti je rekao bio je na ostrvu. Slu¹aj, veèito u bojkotu. Veèita¹, tome se nikad vi¹e ne veruje. Dvomotorac se tuèe kamenom, letvom, èim stignu, u svako doba, i ko god hoæe. On je obièan d¾ak s èoveèijim udovima. Sav je u modricama i osakaæen. Izdr¾ao je razne prelome od udaraca. Lice poploèano, izu¹ivano, nos, u¹i krpljeni. I tako bivstvuje na kamenu, u jari.
Na dvomotorcu se svi popravljaju. On je ve¾bali¹te, zver zakonom neza¹tiæena. Obele¾en je: ima crnu majicu i crvene lampase na crnim gaæama. Ako majicu skine, gaæe ne mo¾e ...
Pojeli smo jabuke i, Èeperko, moj kazivaè u vagonu opru¾i noge, nastavi prièu svoju:
- Opet moli¹ vodono¹u, izgore se. Disk sunca da nam prore¾e gu¹e. Najzad ti daje vode. Mora, da ne bi lipsao. U drvenom èanku, na dnu zaklokoæe. Sune¹ u ¾drelo, okvasilo. Kao da se mlak list u grlu zalepio. Popusti u tebi, u glavi se izbistri.
Udaljeni ne¹to od nas, stoje islednici, ozbiljni su i mirni, oni ni u èemu ne uèestvuju.
Stalno lomi èekiæ u rudniku bez rude, jalovinu iskopavamo. Sunce pali, izdi¹e oko nas, opet gledam u vodono¹u. Njemu je lak¹e, mnogo, ne mora da cepa kamen. I nije ¾edan. Mr¹av je, bolesno pupav punoglavac. Stomak mu je pun vode. Kopile, uzima je kad hoæe, èim malo o¾edni. Puna mu je i voljka gu¹ava. Toèi polako, belasa se ¹ipka vode, iskri u drvenom èanku.
Pije, ¾ivotinja, prepija se. Ako pretera, doæi æe na moje mesto. Za sve je stvorena zatezna mera. I vodono¹a i ja znamo da smo u igrivoj igri. Kao i islednici, mada su zablenuti, ne znam u ¹ta. ©ta æu, opet ponavljam:
- Dru¾e, malo vode, pa¹æu.
- Samo ti radi, ne prekidaj.
I dobije¹, ¾drelo pobere mlaku tekuæinu. Frkne¹ kao jarac na suncu. U¹i se otpu¹e i oblike kamena bolje razaznaje¹ ...
U podne nas poteraju na ruèak. Èesto dobijamo pasulj. ®uti, amerièki. I pola hleba. Neko dobija ceo. S celim se pravi "cika-caka" - pukotina meðu nama. Neko to mo¾e brzo, i postaje "proèitano ðubre". Osmatramo se: Proèitani i Neproèitani. Glavom o zid, ne mo¾e se kroz zid. Drugi proðu pored zida - sve izdr¾i èoveèanstvo. Svakakav je potreban.
Sebe smo obele¾ili kao revolucionare, "naroèiti kov". A oni koji su nas èuvali tu su odliku zadr¾ali za sebe. I tako, izjednaèeni: mi smo tucali "kamen nikom potreban", a oni su postali èuvari na¹i i "kamena nikom potrebnog". Izmeðu nas su postojale "vodono¹e". I tada sam slutio: da æemo mi propasti potpuno, kao i veæina èuvara-islednika - a da "vodono¹e" ostaju ...
Èeperko, dugo ¾vaæem ostatak jabuke. ©ta je? Uzeo bi jednu jabuku? Nemam je. Mo¾emo da popijemo. Neæe¹. A vidi¹, meni je potrebno malo prepeèenke. Slu¹a¹, ¾ivino dobra! Onaj neznanac u vozu æutao je kao maèor, brisao se velikom maramicom, ¹e¹ir mu je prekrivao lice, a sneg je utrpavao voz. Sve se ukoèilo i uveliko je bila noæ.
- Dugo stojimo, sigurno je sudar? - pitao me ne pomerajuæi veliku glavu sa naslona.
- Mo¾da i nije.
- Kog ðavola stojimo?
- Crkne signal, pregori sijalica, voz mora da stane.
- De¹ava se.
- De¹ava se.
- Kao da smo u zatvoru. Kupe je samica za dvojicu. Ti nisi islednik?
- Nisam.
- Nikad nisi bio?
- Nikad.
- Svejedno mi je.
Prome¹koljio se, zakopèao je dugme na zimskom kaputu. Napolju se stvorila bela pustolina. Kud se delo osoblje? Odavno se ne èuje nikakva pi¹taljka. Mo¾da je voz napu¹ten. Postao uklet, iz njega odavno iscurila svetina, ostala nas dva vuka. Voz je na otvorenoj pruzi - i sudar je iz oba pravca moguæ.
Kazivaè je sam poèeo da govori:
- Kad sam bio tamo, de¹avalo mi se: zaboravim za¹to sam na ostrvu. Zarobljenici iz nekog levog rata. Onda se polako povezujem, propustim kroz sebe san, iako sam u javi. Izgubi¹ se ponekad i ne¹to drugo od sebe i okoline svoje stvori¹. Istro¹en si u stotine komadiæa, u gomilu mozaika. Ko æe te sastaviti da bi se raspoznao? Sve ¹to si na kopnu ostavio, polako u zaborav. Druga pamet nastaje. Znam dobro, ponavljao sam kako se zovem i pitao se za¹to je to tako, mogao sam i drugi znak da ponesem.
A kog dana je to bilo, ne pamti¹ ni ime èoveka, stajalo se u stroju pred ruèak i jedan crni ¾goljavko je kazao "svi smo sinovi Partije".
Nastalo je uznemirenje, skinula se neka skrama; primetio sam, mnogi su pro¹aptali "svi smo mi sinovi Partije".
Ranije nisam zapazio suvanjka. Nije pogledao ¹ta mu je upalo u porciju niti je posmatrao ikog od nas. Ko zna kako ga je i kad sunce pomerilo, pa je odjednom izbacio svoju parolu. I kao psiæ se zavukao u senku, ceo je ruèak proèuèao. Izmeðu nogu je dr¾ao porciju, kao sud za pro¹nju, a ni od koga nije mogao isprositi ni zrnce ploda. Gledao je preko nas u daljine, u èisto nebo, i kao da je tamo pronalazio slova s kojima se sporazumevao. Tr¹ava kosa, u licu dva oka - crne maslinke. Sjajno, neko èudno oko ...
Èeperko, prekinem kazivaèa u vozu, upitam ga:
- Èekaj, taj se zvao Toma?
- Jeste, Toma. Otkud zna¹?
- Pa znam, pre rata je bio u Parizu. U Moskvi.
- Jeste.
- Preko njega se odlazilo u ©paniju, bio je zadu¾en za Crvenu pomoæ.
- Taèno, sve je to radio.
- Moj drug Avram Mitrinoviæ ...
- Za Avrama nisam èuo. Tomu si upoznao ranije?
- Ne. Kada je pu¹ten, kod mog druga Avrama ...
- Koje¹ta. Pobrkao si. Ranije si ti njega sreo.
- Toma, suv i ¾ilav, crne i sjajne oèi kao u gorile. Imi æerèicu.
- Pobrkao si. Nemoguæe. Toma je postojao pre Golog otoka, i jo¹ samo na Golom otoku.
©kripe vagoni, zaleðeni odbojnici, voz kao da hoæe da krene, popucava, trzaj u mestu, napon, i ostaje zalepljen za ¹ine. Sve se uti¹ava, i kao da èujem: vetar èisti prazne vagone, ulazi kroz otvorene prozore, vrata, zaista je svet izmileo. Èovek u vozu je opet zapoèinjao:
- Tomina parola nas je poremetila. U tome je i na¹a krivica. Pogledali smo u islednike, bili su, kao i uvek, ne¹to udaljeni od nas, zvrjali su nekud.
Toga dana u¾asna jara, i pod njom se sve prosvetlilo: kamen i more. A i mi, iako su nam ko¾e crne, pretopili se u beli sjaj.
Po naredbi, sobne su nas stare¹ine stalno brojale. U stroju pred kazanom izvr¹eno je prebrojavanje, èetvrto toga dana. Grubo su nas pomerali kao stoku pred utovar, s povicima "ne zevaj", "brojim, bando", "glavu di¾i, ne ruku".
Islednici, obièno udaljeni, i sa strane, zami¹ljeni, ovoga puta su nam se pribli¾ili i, ne¹to uznemireni, kao da su uèestvovali u brojanju.
Sve nas je æutnja uhvatila, kao pokrovac. Dok jedemo, mno¹tvo ¾vaæe, zveckaju ka¹ike, i tada se obièno izmenjaju oskudne vesti na ostrvu. Sve se tu iznosi kao na nekoj pijaci, sve ¹to je ogromno logorsko telo pohvatalo svojim pipcima. "Glavna kapija se boji u plavo." "Od perionica je poèela da se pravi severna staza." "Mita kuvar umro na spavanju." "Dobili smo èetvoricu novih islednika." "Jedan je mali, i bez noge." "U ambulantu stigao aspirin."
Ni¹ta od svega toga, srkao se èorbast pasulj, razabirao sam: mnogi iz mno¹tva ponavljaju Tominu parolu.
Posmatrao sam tr¹avog ¾goljavka. Bio je najpre kao junak, prosvetlio nas, skrozirao. A onda je svenuo, otkinuta biljka; pona¹ao se izgubljeno, kao osudenik. U crnim gaæama, oklembe¹enih ruku, naslonio se na kameni zid i zagledao u belu jaru. Znamo to gledanje u sunce, kad sebe oslepljuje¹; skrnjuje¹ zenicu, sunce pali oèno dno. Ne trebaju ti vi¹e oèi, ne ¾eli¹ da gleda¹ zemaljski ¹ar. Obnevideo.
Mnogi su pored njega prolazili, neki su mu i rukom mahali. Za njega niko nije postojao, i ko zna s kim se sve u svojoj glavi opra¹tao, sasu¹eni skakavac.
Posle ruèka nam je sledovao odmor, mogao si i knjigu da proèita¹, Maksima Gorkog, naprimer. Ali su nas ovoga puta bez obja¹njenja vratili u kamenolom. Ne¹to se desilo? Ili se de¹ava?
Nikakva promena nam ne promièe: kao slepe ¾ivotinje gledamo celim telom.
Jara nas je ubijala, nije bilo vodono¹a. oni æe doæi kasnije, s drvenim bardacima. Ostrvske vlasti su nas ka¾njavale. Ludilo ¾eði nas je cepalo, usta su nam belela, bili smo mutne pameti, sve se namestilo da nas odvuèe u konaèni greh...
Èekiæi su odvaljivali, tucao se "kamen nikom potreban". Sunce je sukljalo, do mene je radio Stojan iz Kur¹umlije, i pitao sam ga da li ¹ta zna o onom sabratu koji je kod cisterne izbacio parolu.
Od Stojana sam saznao da se zove Toma, da je bio u Parizu, Crvena pomoæ, ¹panski graðanski rat. I, bio je u Moskvi. Zbog èega je dospeo na Kameno ostrvo, kakva gre¹ka - to nisam znao.
Sobni stare¹ina nas je odmah razdvojio. Na radu se nije smelo razgovarati. Poterao me na jedno uzvi¹enje, jedva sam ga nazirao od sunca; sve oko mene bilo je treptavobelo, kao i vazduh.
Na kamenom æuviku radila su trojica nepoznanih. Tukli su u kamen ¾ustro, ne gledajuæi jedan u drugog, nisu ni primetili da sam do¹ao. Odmah sam ih procenio: meðu njima se nako popravlja, kandiduje za vodono¹u, sobnog stare¹inu. I tu nije bilo ¹ale, nepoznat za njih, odmerili su me strogo i poèeli jo¹ jaèe da zamahuju èekiæima.
Na èuviku je stena bila tro¹na, dizala se kamena pra¹ina i uokolo se slabo razaznavalo. Ljudi su senke, vi¹e oblièja sporih pokreta, kao da se kroz rastegljivo testo prolazi.
Posle jednog sata rada, potpuno beli od kamene pleve, sluðeni od jare, udarali smo u kamenu masu s ubeðenjem: treba smanjiti vrh bre¾uljka.
®ega nas izgorela, znoj iz nas ne izbija. Sve ¹to iziðe na ko¾u - toplota u èasku pokupi. Posno smo suvi, i smrdimo na ovnove.
Neki su veæ le¾ali onesve¹æeni, kao izgubljene vreæe na kamenim ploèama, kada su stigle vodono¹e. Dobio sam sledovanje vode, i za neki tren vratio se sebi. Obrisao kamenu pra¹inu sa usana, oènih kapaka, okrepio sam se.
Kada sam popio vodu i ponovo do¹ao na æuvik, naðem samo dvojicu, treæeg nije bilo. Slabo su otkivali kamen, i odmah mi je postalo jasno ko je u trojici bela gnjida.
Upeklo, pod suncem stotinu ogledala, odbleskuju i more i kamen. Nema ki¹e prokapljaèe. Upr¾ava te, kao da si u tiganju. Dr¾ao sam èekiæ izmeðu nogu, kad mi drug do mene do¹apnu da je malopre od jednog vodono¹e saznao - Veliki Vat je poku¹ao bekstvo na dasci.
Jasna su i razumljiva postala mnoga prebrojavanja, i ¹to su nas odmah posle ruèka bacili u kamenolom.
Bio je to poku¹aj da se savlada more, doðe do kopna. Veliki Vat - Lepoglava, Sremska Mitrovica, Beè, Pariz, ©panija, Prag, Moskva, govorili su da je bio i na Uralu. Prièale se prièe o njemu, boravio i u Aziji, pre rata je imao i neku krivicu pred Partijom, kakvu, ni to nikad nismo saznali.
A video sam Velikog Vata. Visok, nos ¹irok, crne obrve, oèi sive, lice malo ro¹avo. Glas promukao. Ne¹to pognut, i lak u hodu. Prvi put sam ga sreo kod velike cisterne, pitao sam ga:
- ©ta je sve ovo?
- Ni¹ta, navikni se.
I opet, drugi put, kod cisterne:
- ©ta je sve ovo?
- Rekao sam ti veæ...
Upamtio me, prvo pravilo ilegale: hiljadu lica zabele¾iti, nositi u glavi.
Bolje ga zagledah: u senci se sive oèi pretaèu u crnilo; ispod leve usne jedva vidljiv o¾iljak. Tiho sam ga upitao:
- Ko je u pravu?
Zamislio se, i polako je odgovorio:
- Ne¹to mi, ne¹to oni. Mora se verovati u preskok.
- Ne u doskok?
- Najpre mora¹ da se odlepi¹.
- Zar to nije isto?
- Doskok mo¾e da bude i u baru.
- ©ta je, onda, najopasnije? - pitao sam ga.
- Ne preterivati, u vlasti naroèito, jer i svoj pokret tako polako uvede¹ u kavez.
I brzo je oti¹ao. Mislio sam tada: zna razna èuda, i gde sve nije bio, pa kakva ga to naivnost gre¹ke dovuèe na Goli otok?
I prvi put, kada smo polazili u kamenolom, usput sam ga pitao:
- Bio si u Pragu?
Potvrdno je klimnuo glavom.
- U Lajpcigu?
Opet je potvrdio glavom.
- I kako je tamo?
- Postoji biblioteka.
- A kormilara Kominterne. jesi li ga ikad video?
Opet je klimnuo glavom.
- ©ta jo¹ ima u Lajpcigu?
Gledao me neko vreme pravo u oèi, onda rekao:
- Veliki zoolo¹ki vrt.
- A ovde, kakav je ovo vrt?
- Prvi ti je posao - naviæi se. Pa kidaj i zubima ako mo¾e¹. Opet, pazi, nikako nemoj da bude¹ sam.
Zastao sam na æuviku, nisam cepao kamen - na dasci je Veliki Vat i zubima kidao. Sam na dasci - za¹to je opet poèinio gre¹ku?
Sunce se snelo bli¾e moru, i jara je postala gu¹æa, da je grize¹. Razlikovao sam vodono¹e, èuèe, kuje, pored drvenih bardaka, njihovi mlohavi trbusi su puni vode. To me je dovodilo do besa, imao sam ¾elju da im kao insektima poèupam udove i pobacam u more. Samo trbusi da ostanu, i da se tako pretvore u burage.
I dalje od vodono¹a, pogdegde islednik, tvoj-moj.
U tom danu straviène jare i kamene pra¹inèine hteo sam da pronaðem Tomu koji je presudio: svi smo sinovi Partije. I njega sam ¾eleo da raspitam o Velikom Vatu.
Tad se zaèuo u¾asan krik. Neko je udaren usred kamenoloma. Meni je potekla krv iz nosa, onda na usta. Polako postadoh bla¾en, niko mi vi¹e ni¹ta neæe moæi. Ama ba¹ ni¹ta, odoh u nebo. U meni se otklopila smrt, moja roðena, do¹la da me pokupi i uznese sa ovoga sveta.
Na æuviku su se ona moja dvojica muèila da odvale poveæi kamen. Najzad su uspeli, i èuo sam kako govore: hoæe suncem da nas ubiju.
Lizao sam pa gutao svoju krv. Htedoh da upitam dvojicu do mene da li su i oni èuli krik - ili se samo u mom mozgu stvorio.
Krik se opet rascepi. Nisam se varao, i ona dvojica su se trgla. Meni stade krv. Jara zgusnu, skori, zaèepi sve u meni, i moja usta. I smrt me odlo¾i.
Vodono¹e su ¾ustro mahale, sme¹no su se drmusali njihovi trbusi, pokazivali su da se spustimo dole. To nije bio njihov posao, znali smo, opet se ne¹to desilo. Ubrzo smo èuli glas sobnog stare¹ine:
- ©ta èekate? Zvrjite u nebo, tri soma! S glavnom bandom ide obraèun.
Suljnusmo se niz kameni puteljak, onda potrèasmo, sunce nam udari pravo u oèi. Nismo videli belog boga.
- Trèi, treba stiæi - podvikivali su sa strane.
Èuo se huk, jeka mno¾ine kao jalovi udarci talasa o obalu. Ljudi stenju, ne kucaju èekiæi, kamenice padaju na nekog jarca. I dah èoveka, i muk sladostrastan, i ¹apatom muklim "evo ti, evo ti ga, na". Sve ¾e¹æe, blesavije, kamenice se u vazduhu sudaraju pre nego ¹to padnu na tle. Grudve krcaju, pr¹te.
Sjakti jara, znojavi ovnovi smrde. Topli kamen i njegova pra¹ina pustili miru. I krv. U mojim ustima nabijena trulovina. Usirilo se. ©to me sunce ne rascopa?
Stigli smo u glavni i luèni deo kamenoloma. Na¹ stroj je u luk postavljen, presekla ga popreèna senka. Jara je treptava, u njoj iskre zrna kamena. Najzad videh: èovek sedi priljubljen uz glatku stenu, skoro je zatrpan kamenicama. I prepoznajem ga: Toma, njega su kamenovali.
Raskine se u trenu, progleda¹, stvorio se prozor u pra¹inèini: Tomina je glava èitava, oèi otvorene, pogled kao zabezeknut, ne mnogo, lice je vi¹e mirno - nema osvete u njemu. Cela je leva ruka slobodna, i obe noge do kolena vire iz gomile kamenja.
Neko pomenu krv. Iz usta buænu u dva maha mrka tekuæina. Lice smireno, oèi otvorene.
Padam na kolena, smradna je sukrvina u nozdrvama i u ustima mojim. ©apæem Tominu parolu.
Ne otklopi se meni smrt, pro¹la me. Ostavila me, nije htela da zave¾e èvor.
Jo¹ sam na kolenima, krcaju orasi. Te¹ko je, ceo vagon je na Tomi. Zurim odozgo u njega, skrcan je. Kako kamenica glavu zaobilazi?
Uokolo su vodono¹e, naduveni bledo¾uti trbusi, dr¾e ispra¾njene bardake, a iza njih islednici, vrlo retko postavljeni. Slabo se vide, i ni¹ta se ne razaznaje, mada jara popu¹ta.
Ni mi se izmeðu sebe ne poznajemno, oblepljeni smo kamenom pra¹inom, jara nas obnevidila. Pod maskama smo svi, i mrzimo se. Svi smo jedom otrovani, u nama je nekadanji èovek.
Tomina èista glava viri kao sa kamenog postamenta. Napravili smo spomenik, samo ga odneti u park.
Neko do mene ka¾e:
- Ne zevaj, bacaj kamen! Mrtav je.
Savijam se, hteo bih da povratim, smrdim na creva.
- Lud si, ¹titi¹ bandu!
Ustanem, iz kamena se oseæa mrtvac. Sunce pre¹lo ¹iljak uzvi¹ice i opet se ni¹ta ne vidi. Pred nama je treptavi sjaj: i meni se èini, uvija se èovek pod kamenicama.
- Mrtav je.
- Nije - ka¾em.
- Bacaj!
I bacam u treptavi sjaj, u postolje - jedan kamen, drugi, treæi.
Nekolicina zapoèinje: o-ruk, o-ruk! ©ljunak je u grlu. I ni¹ta vi¹e ne smeta, svi su prihvatili uzvik: o-ruk! Kao da nosimo neki stub, razbiæemo veliku ogradu pred sobom, neprobojni zid - na vreme se savijamo, stvorili smo odreðen razmak, podi¾emo mrka tela. jeèi kamenolom - krcaju kamenice. Neko se prodra "svi smo sinovi Partije".
Islednici su odmah tra¾ili da se taj pronaðe. Nije bilo moguæe, i nisu pomogle nikakve pretnje. Na¹a se gomila stegla, iz ruku nije leteo kamen. Postali smo jedan stvor - svemirska ¾ivotinja pala u kamenolom.
Sunce je za¹lo, ra¹irila se senka i svi smo se dobro videli. U trenu bez pokreta, nas je sledio ðavo - opu¹tene ruke, skoro do zemlje, kao kod majmuna, i glave pognute pred tek stvorenim æuvikom. Neko je mrmljao pesmu, kao da se èulo "to su ruku na¹ih dela". I tra¾io sam ga, ali su svima vilice bile sklopljene, a usne je prekrivao debeo sloj kamenog praha.
Pa neko peva, ko to peva, opet se pravi parola. Ne, svi su beli, zatopljenih usta, i pitam druga pored sebe da li je èuo pesmu. Ka¾e da jeste, ali ne vidi ko to peva. Rekao sam: pitaj dalje. Pitao je, i veæina je èula pesmu, a vilice su svima bile zakovane...
Islednici su po¹li prema paviljonima. Za njima vodono¹e, pa mi. Neko je u hodu zapitao: ko je prvi bacio kamen? U celoj koloni muk, klopara odabrano bratstvo, drvena obuæa gazi po suvoj kosti.
Mnogo kasnije hteo sam da saznam kako se desilo, kako je zapoèelo. Neko je morao izdvojiti Tomu i baciti prvi kamen. I ljudi su zapoèinjali, i nije da nisu hteli: pomuæen od ¾eði, dobio je najzad èanak vode, pribli¾io ga ustima, kada se èuo krik. Neko je ubio galeba. I kad je stigao, veæ je zapoèelo. Matrozu Krpi upao kameni trun u oko, prevrnuo je oèni kapak, sunce je usisivalo suzu i oko postalo suvo, oko¹talo, kad je èuo krik maèke - pre¹ao toèak preko stvora, iskuljao vrek. Sobne stare¹ine su se drale, izdavale se naredbe. A jara gusta, topila se, bilo je slabo vidno. Sve tako "ovamo i onamo", iz jedne svesti prebacivalo se u neku drugu svest. Osnovno, kamenovanje je veæ uveliko zapoèelo. A prvinu, dno poèetka, ne otkriva¹. Ponekad pomi¹ljam: prvina udara i ne postoji, samo stvara nesporazume - sve iz magline izlazi. Razumeti dato stanje - i poèetak ne tra¾iti.
Kod paviljona zateknemo Velikog Vata. Vezan i beo od morske soli, utopac, izvaðen iz kreèane. Nije znao da je izvr¹eno kamenovanje. I on je gledao preko na¹ih glava, vi¹e u jaru, u sunce. Pomislio sam, da neæe oslepeti kao Toma? Varao sam se, Veliki Vat nas je posmatrao, jednog po jednog. Njegov se pogled te¹ko uoèavao jer su veðe i trepavice bile pod debelom naslagom soli. Vi¹e ga nikad nisam video. U meni je ostao kao sne¾ni èovek koji se dokotrljao do Arktika.
Èuo sam da su ga odveli u centar 102. Ne znam ¹ta se tamo de¹avalo, nisam bio u centru. Ne znam, kao ni o groblju. Postojalo je usred ostrva. Ko ga je video, postao je grob. Niko nije umeo groblje da opi¹e. Opet, neki su tvrdili da postoje ploèe s brojevima, drugi, opet, da pored brojeva stoji i po jedno latinièno slovo, a mnogo kasnije se prièalo da ne postoji ni¹ta, nego samo kamene ploèe bez ikakvog obele¾ja. I centar 102, za¹to se tako zvao? Broj 101 postoji u tablanetu. Broj 101 je najveæi broj godina robije u obrenoviæevskoj Srbiji kojom je osuðenik mogao biti ka¾njen. Ali, 102 ne¹to drugo kazuje. Mo¾da je prva grupa zatvorenika toliko brojala? Ili je to visina kote? Mo¾da... Ne znam ¹ta mo¾e biti. A za Velikog Vata se govorilo da je pu¹ten na kopno...
Èeperko, uæutao se kazivaè iz voza. Brisao je suvu usnu, slabo se naka¹ljavao. Lokomotiva je jednako pu¹tala paru, bilo nam je toplo. Nigde nikakvog zveka. Ponekad vetar zatrese vagone i nas; oseti¹ miris zime.
I èovek poèe da ¹mrèe, dugo, èistio je levu pa desnu nozdrvu. Onda se iska¹ljavao, grmelo je u njemu, èaèkao u¹i, pljuvao u novine, pa ih zgu¾vao i veliki smotuljak bacio kroz prozor. Sneg je mirisao na straviènu daljinu neba, i moj se kazivaè nagnuo, navalio se na ram prozora, dopola je izi¹ao napolje, pu¹ila se glavurda, izgledao mi je kao bik.
Tada sam, Èeperu, mislio: sebe ne ¾ali, ni dve pare ne daje - drvo na utrini. Zevao je, otvarao èeljust hladnu noæ, a njegov ¹irok jezik je skupljao pahulje. I to mu je bilo malo, pa je skidao sneg sa prozora, jeo ga.
Otro je ruke o grombi kaput i dreknuo:
- Hladno proèisti! A i pro¹la prièa. Dobro je, ne vidimo se. Ti si pop, ume¹ da æuti¹.
Onda je seo na klupu, zapalio duvan i opet sam poèeo:
-- Zna¹, ono pre rata, u na¹em pokretu, kad nekog bacimo u BOJKOT. Stra¹na reè. Osu¹i se èovek, do juèe tvoji, drugari poènu da ti okreæu glavu - pretvore te u mrvicu smrdljivog sira. Ti bi nekud, koprca¹ se, ali prolaza nema, riba si u vr¹i, nailazi¹ na prut tvrd i gladak. Izbacili te, svi protiv jednog, gubavac si. Treba novu ulicu da naðe¹, ali ne mo¾e¹. Ne daju ti ni da se dokazuje¹, stub si srama. Okreæu ti leða, smradov si, i pljuju pored tebe, i tebe. Ni ¾abi nije lako da promeni bunar.
Na ostrvu, bojkot je bio ne¹to drugo.
Usuèe¹ se, bledilo probije tvoju crnu ko¾u. Zalazi, more popije sunce. I dune prohladno, veæ ti je lak¹e, puèina savlada u¾areni kotur. Kad voda zadavi jaru, dolazi povratak u paviljone ...
A u bojkotu si, ima da proðe¹ kroz ¹ibu. I svi smo je prolazili, i bili u ¹ibi; primao si udarce, i zadavao ih. Svuda je va¾io osnovni princip ostrva, u na¹em argou nazvan: Princip Toplog Zeca.
Opipa¹ sebe odozdo, trska si u ritu, èitav si. Oba kolena, svi zglobovi su na mestu, zubi su u vilici, i oèi u èeonim dupljama, i ko¾a je èitava, èvrsta. A zna¹: ne¹to æe u ¹ibi puæi, otkinuti se.
Neke je pred zalazak sunca obuzimao neobuzdan strah. Cvileli su bez svoje volje, niz jezik im se u bradu cedio sve¾ jed. Tresla bi ih drhtavica i, pomereni sa svog dna, pogled bi zavlaèili u mi¹ke.
©iba je od nas stvarana; dvostruki red - po sto ljudi s jedne i s druge strane. A osuda je: proæi kroz taj bednik pesnica i udaraca. Nema ljutnje: u ¹ibi si, i van ¹ibe si - Princip Topleg Zeca radi. A ¹ibu smo ponekad meðu sobom nazivali i prolazak "kroz sanitet".
Na vreme se mora i kleknuti, mo¾e¹ se i usrati, ali kroz ¹ibu se mora proæi. To su bile iglene u¹i ostrvske koje se nisu mogle mimoiæi. A imao si i pravo, uvek Topli Zec - ja tebi - ti meni, da kroz ¹ibu i protrèi¹. ©to br¾e, to bolje. Budi ume¹an sa svojim telom, skoturi se, poploèaj se kao keèiga, ako mo¾e¹. S èim, i to je opet tvoje pravo: ¹akama. Savij se u klube, na volju ti. U majèinu, ljudsko telo nije malo, ne mo¾e¹ ga ¹akama oklopiti. A i ¹aka nije gvozdena, gadno je bez prstiju.
Poru¹e te skroz, omame i oblesave. Ispumpaju udarcima, svaku ko¹æicu odvoje. Posle ¹ibe, u koraku ¹kripi¹. Biju i razvale, sve donjim udarcima: u gu¹u, u vrh brade, i vito rebro, slabinu, pronaðu dalak, svale te na kamen pa udarcima usprave.
Ljut si, doveden si do ivice, i svoju donju reku ne èuje¹. Sme li da se ¹apne, vera mi je iskomadana. Ne znaèe mnogo ni suze, ni znoj, ni krv. Krug sabraæe je zatvoren. A posle...
...Posle si ti èlan ¹ibe, gospodar. Svest je pomraèena, ispunjen si poganom snagom, ne puca¹ samo ti, stvoren je streljaèki stroj, iako ¾rtva nema belu maramu; u majèinu - radi Princip Toplog Zeca. Isisavamo mozak jedan drugome.
Zna¹, na ostrvu je bilo raznih, s koca i konopca. I onih koji su postali komunisti u 1945-toj, izneli glavu iz okupacije, odmah u ulièni miting uskoèili, trudili se da postanu neophodni, obavezni za rejonski Narodni front, omladinski komitet, za mnoge uprave i redakcije - izvrdali Sremski front, kraj rata.
Ali i njih je dohvatio Topli Zec. Kada rupi 1948, "ne biti uvek drugi", ¹u¹talo im je u malom mozgu. Zaigrali su na prvaka i, ubeðeni da pritiskaju pravu pedalu, podr¾a¹e Rezoluciju Informbiroa.
Kad, ono, iziðe na kameni post! Pa su spomenièare i predratne komuniste, kao da smo za sve krivi, sa zadovoljstvom masatili. ©panski borac je za njih bio posebna poslastica. I tako su nas novopeèeni uèili redu i pravom pravcu u komunizam.
Udaralo se u glavu najvi¹e. Èuvati oèi i teme, ostalo na panj. Pusti neka deru i oderu, i odseku koliko god mogu. Uðe¹ u tunel stvoren od ljudskih tela, savijeni i veæ znojni, da¹æu, da te ubije smrad ovnova; zatvorili su vidik pred tobom i svaku pukotinu neba; u crevu si nekom, migolji¹ se kao izmet, izmeðu bubotaka, pomera se pr¹ljen - udarac sa strane iscepa u¹i, pa vise krvave krpe. Posle ih u¹ivaju u ambulanti.
Skriti se u ¹ibi, ma ni bubica se ne bi provukla. I leptira kupusara bi pogodili. Ostalo ti je da se savije¹, i zgrèi¹, i juri koliko mo¾e¹ br¾e.
Tetura¹ se, teturaju te, bilijarska lopta s mantinele na mantinelu, s pesnice na pesnicu, na guke, ko¹tane izrasline, na sakate ruke stvorene u ¹ibi, izrovan si, olju¹ten udarcima, i najzad si èist i do sopstvene bele srèike doveden. Nad glavom: bando, bando! I reèi mogu da ubiju, bubna opna je naèeta.
Ne mo¾e¹ opstati u lju¹turi kao zrnce pirinèa. Udarci, znoj mu¹ki, i slana krv - morska voda, pravoda, uzbibala se oko tebe i nad tobom, i ¾ivinèe si prokleto, i nikada se ne mogu zbrojati svi stiskovi koje si dobio.
Izlazi¹ iz ¹ibe izguran udarcima. Vreo i èudno odran, ponovo si raðan.
Islednici stoje sa strana, navikli su, neki zevaju.
Kroz ¹ibu, taj sokak ljudi, ¾uri i ni¹ta ne pamti, ako mo¾e¹. A èim si u redu deo opasnog sokaka: udaraj, samilost je ka¾njiva; ako proma¹i¹ koji put, odmah te prebacuju u sledeæi bojkot - Topli Zec neprestano radi. Kako god da se okrene¹, na kocu si. A ko¾a nam je bila tamno¾uta, zgnjeèena. U nama trule vi¹nje, baæo!
A kako te odreðuju? Sobni stare¹ina saop¹tava:
- Radojko, sutra si u bojkotu.
- Razumem.
- Nikola, i ti si odreðen.
- Èuo sam.
- Vukoje, odreðen si za sutra.
- Ama za¹to, èoèe, stare¹ino i dru¾e, zbog èega?
- Miljane, i ti si u bojkotu.
- Da nije gre¹ka?
Nema gre¹ke, muækamo se u istoj baèvi. Sobni stare¹ina odlazi, ostavlja te zabezeknutog, pa ako ima¹ volje, preturaj po sebi, ulovi kvr¾icu-gre¹ku u poslednjim danima. Nikada se ni¹ta ne pronalazi - Topli Zec je izveden dokraja: svi su u bojkotu, i van bojkota.
Posle, za neki dan, mo¾e¹ da ode¹ i na RAPORT. Sam se javlja¹, na tebe je red, javiti se. Tvoji drugari veæ odavno odlaze, krevet do tebe, i krevet iznad tebe, onaj pored koga tuca¹ kamen - svi su oni veæ bili.
Grèi¹ ramena, na koju stranu da se uvije¹, tvoj islednik - moj, njihov. Odaberi ispovedaonicu.
Islednik je ljubazan, i èist, brada izbrijana, gleda u prozor, prona¹ao svoj bioskop, pa kasnije i kad te malo pogleda, iznad tvoje glave vi¹e posmatra beli zid. I tek onako pita:
- Kako si? Privikao si se? ©ta radi¹?
Odgovara¹:
- Tucam kamen, ¹ta drugo?
Nisam dobro odgovorio, kratak trzaj na licu - islednik je mali ris. Æutimo, neko vreme gleda u moje èelo, kao da mi broji bore na licu, sabira, oduzima, zuri u moje oèi, u obrve, u u¹i, u ruke, celog me posmatra, zabadam se u njegovu liènu matematiku, i onda polako, skoro blago ka¾e:
- Ovde se ne tuca samo kamen.
Odgovara¹ brzo:
- Bio sam dva puta u bojkotu. Izgubio sam tri zuba, levi lakat mi je blokiran.
Nisam potrefio, moj islednik je u trenu zgaðen: usta su mu puna sirèeta, prsla pileæa ¾uè.
Ponovo se sti¹ava, neæe da ga i¹ta uzdrma, pun je strpljenja, polako govori:
- Kada doðe vreme, namestiæe¹ nove zube. Celu vilicu, ako zatreba. Jesi li se ikad kajao?
- Nisam.
- Kajan, nikad nisi bio?
- Nikad.
- Ima i takvih ljudi. Ovde je vremena napretek. Neæemo ¾uriti.
Islednik gleda u porube na svojim pantalonama, èupka ih, skida neko trunje, bled je i, kao smireni isposnik, polako pita:
- Kako tvoji drugovi, ¹ta prièaju?
- Æuti se.
- Ne valja. Nikako ne valja. Vi ste ovde da prièate.
- Preda mnom æute.
- Vidim, ti voli¹ da ostane¹ dugo na ostrvu. Krivice su u glavi, to da zna¹. Mo¾e¹ da ide¹.
Èeperko, prekinem kazivaèa u vozu, upitam ga:
- Bio je mali, taj tvoj islednik?
- Mali.
- Ispr¹en èovek?
- Ispr¹en.
- Na desnom ka¾iprstu o¾iljak od seèiva?
- Taèno, video sam mu o¾iljak.
- Onako, uvek pun pouke?
- Pun.
- Polako te zaklapa, u svoj procep te stavlja?
- U mengele.
- Zvao se Dositej?
- I to je taèno. Pod tim imenom smo ga znali.
- A meni Dositej prièa da je u Africi bio, a ono kod vas.
- Slagao te.
- Nije voleo da la¾e.
- Desi se.
- Brz u hodu, ali spor u govoru?
- Èekaj, kako brz u hodu? Dositej je bio bez jedne noge.
- Kako bez noge?
- Do kuka.
- Onda to nije moj Dositej.
- Dobro, moj Dositej je bio bez noge, tvoj ima obe. Ja pamtim mog, a ti svog.
- Zanimljiva sliènost - rekao sam.
- Onda je mene moj Dositej, sa jednom nogom, kod vrata zaustavio i rekao:
- Evo ti komad hartije pa napi¹i.
- ©ta? - pitao sam.
- Ne zna¹? Ba¹ ni¹ta ne zna¹? Od tvojih drugara ovde ni¹ta nisi èuo?
- Ne razumem vas.
- Veseljak si.
- ©ta da napi¹em?
- Voli¹ ti i sunce i kamen Ako ima¹ reumu, prona¹ao si najbolji lek.
- ©ta treba da napi¹em? - ponovio sam pitanje.
- ©ta hoæe¹. Poèni od svoje biografije.
- Ne mogu svega da se setim.
- Ne mora¹.
- Mogu da pogre¹im, èinjenice da pobrkam.
- Ne mari. Ispraviæe se. Postupak tek zapoèinje. Ima da traje.
Oti¹ao je, za sobom je zalupio vratima, naivno sam hteo da verujem: gleda me kroz kljuèaonicu. Sporedna je meta u meni. Oti¹ao je brzo, onako jednokrak, ko zna kud, mo¾da ¾eni da napi¹e pismo, i njima je ovaj kamenjak te¾ak.
Sedim pred èistom hartijom, i ¹apnem: na belini ostaje trag. Dositej mi je ostavio dve cigare i ¹ibicu.
Palim cigaru, sve mi se èini da je Dositej rekao "nisam crn ko ¹to vele". I pre rata sam pu¹io islednièke i ostao nepomeren. Nisu mogli pre rata ni¹ta od mene da iznude. Ni najmanje priznanje, moj zapisnik je uvek ostajao beo: ime i prezime, mesto i godina roðenja. I onda zaæutim, mastilo iz mene vi¹e ne teèe.
Dobijao sam u¾asne batine, strugali mi cevanice, stezali glavu drvenim obruèem, palili ¹ibice ispod noktiju, zavlaèili rajsnadle. Moja leða i tabani osetili su volovske ¾ile, a za mudnu kesu vezivali su cigle. Sva¹ta sam preturio, u predratnom zatvoru.
Kod mene se desila falinka mala, u nervnim zavr¹ecima. Tupi su, oprljio ih neki ðavo, i slabo su osetljivi, smanjuju mi bol na pola. Mogu u¾ase da izdr¾im. I kao deèak sam to primeæivao - poseèem se, krv lopæe, a ruka mi samo malo bridi. Nabodem se na ekser, bagremov trn, ¾icu - sve sam lako podnosio. Tako sam zbunjivao islednike: lipti krv iz mene - a ja ni¹ta. Za tu moju malu falinku niko nije znao, i postao sam junak ILEGALE.
Sad se ponavljalo: beli komad hartije i cigarete. Nema straha u tebi, to je ono ¹to ne valja. Ne mogu me podmititi, ne mogu sebe da pocepam na dvoje: na sever i jug. Celo sam jaje, islednièe, zavisi samo kud sam se otkotrljao.
Vraæa se jednonogi Dositej, smeje se, ¹iroko lice i èelo malo znojno, primeæuju se tri zlatne krunice u donjoj vilici. Osmotrio je moju belu hartiju, ka¾e:
- Nismo mi klasni protivnici.
Æutim, ne mogu da se pregonim. Izvukao je tabakeru, te¹ku i belu, mo¾da je od srebra. Sve radi polako, i stabilno stoji na jednoj, èitavoj nozi. Izvukao je cigaru, tapka njome po poklopcu, onda je pali. Nije me ponudio, sve ima svoje, upro je pogled u moju èistu hartiju i opet ka¾e:
- Nismo mi klasni protivnici. Ti si u gre¹ci, u zabludi. U velikoj gre¹ci, upamti!
- Upamtiæu, nisam crn ko ¹to vele - odgovaram.
- Voli¹ ti sunce i kamen. Dugo æe¹ ostati ovde! Nama neæe dosaditi!
Moj se Dositej dere, glava mu rujna, zreo dulek. I ra¹irio je ruke, metalne ¹take naslonio na sto, ume dugo da stoji na jednoj nozi. I vidim mu otvorene ¹ake i velike ¾ute ¾uljeve; one nose zdepasto telo, hromog, da me tim ¹akama i¹aketa, ne ja, i drvo bi uleglo. Dositej je i jednonog u naponu, ne ciba se. Izmleo je srd¾bu u sebi, pa se oznojio i prebledeo, prihvatio se za ivicu stola i kratko rekao:
- Mo¾e¹ da ide¹.
Odlazim, ¹kripi pero mog Dositeja, zapisuje ime i prezime moje, i taèan dan i sat kad sam se prijavio.
Pred paviljonom sam zaustavljen. Sobni stare¹ina mi saop¹tava:
- Sutra æe¹ proæi kroz sanitet.
- Razumem.
©ta ima da pitam, sobnjak je veæ oti¹ao, sigurno se ¾uri da pronaðe i ostale koji su sutra u bojkotu.
Na radu odvaljuje¹ kamen, a misli¹ na sokak ljudi. Posmatra¹ ruke, ¹aku svoga druga, stegnuæe se u stisak, u jaku pesnicu, strovaliæe se brod na tebe.
Moji nervni zavr¹eci su tupi, ne umeju bol kroz telo da pronesu. Ali ruka mo¾e da se prebije, zglob rasklati, da mi ispadne puna ¹aka zuba. Gadno je kad se odrasli tuku.
Ispija jara, dobro zbrljila glavu. I sva¹ta sam u svinje pretvorio, u crne, bele i èupave - sem mora ogromnog, koje se bleska i pod suncem iznutra prevræe. Njega ne mogu ni u ¹ta pretvoriti: ostaje more, debelo.
Davno sam okoreo, i ispucao, barutana je u meni. Neka zaðe prokletnik, mogu tri zuba da prilo¾im za proletersku istinu.
Zavr¹io si veèeru i stoji¹ u odreðenoj grupi bojkota¹a. Ima nas sedmorica. Posmatram: neki mali, ¾ut èovek, razvrcane u¹i, krnjetak od nosa, bivao je u bojkotu, stalno uzima vazduh, olabavljuje ceo svoj mi¹iæni sastav, pa ga u trenu ste¾e i pretvara u mali oklep. Podseæa na boksera u uglu ringa, i¹èekuje gong. Koja runda, mogu li se sve izbrojati?
Vrtim se, jeza je oko u¹iju, znam da su modrocrvene; ogroman sam, niko me ne mo¾e proma¹iti.
Opet gledam oko sebe: jedan mali i suv èovek, su¹ièav grudni ko¹, povijeno gudalo. Na njemu je sve preslabo, samo je crna dlaka bujna, malje po krivim nogama, na dolaktici i grudima, i brada mu je mnogo crna, i kosa uvijena, gusta ¾ica - pravi moravski Ciganin: dubio je vrbe, pravio korita, grebena i drvene ka¹ike. Sav se uvio u bol, prepla¹io, udar srca podi¾e mu ljubièastu sisu; otpa¹æe pljosnato dugmence s mr¹ave ko¾e; neprekidno ¹apuæe, ne razumem nijednu reè, ¾vaèe ih.
Postrojila se ¹iba, crne gaæice, crna tela i ruke opu¹tene do kolena; na znak pi¹taljke, planuæe i upa¹æe¹ u seèke.
Iste¾em se, brzo u stranu mokrim. Moji tupi nervi - sejem mir, bezobzirnu sigurnost oko sebe.
Lagano se pomeramo, gurkamo, nas sedmorica. Svi isto i mislimo: na znak poèetka, ve¹to izbeæi, ne biti prvi. Svi u ¹ibi su odmorni, pa i ¾eljni - tad su udarci najjaèi.
Kao molitvu u sebi ponavlja¹: ne dobiti pesnicu odozdo u gu¹u, najopasniji udarac ¹ibe. Izgubi¹ dah, svale te, ostaje¹ u redu crnaca, i posle nekog vremena izvuku to kao vreæu punu ko¹èica i mesa: plavog i izoblièenog.
Promene nema, neæe se desiti zemljotres da potopi ostrvo. Ne, sve je tu. Ne sti¾e konjanik s naredhom: skinuti "podvez-maramu" sa oèiju. Mi smo na ostrvu, i kod nas je sve sporo, i svaki je tren utvrðen.
©iba je postrojena i èini ti se - nikad du¾a. Primireni su, kao da su voskom zaliveni.
Ne zna se ko je na Kamenom ostrvu izmislio ¹ibu. Ko ju je uveo i od nje stvorio ritual. Ona je tu od pamtiveka, kao i kamen, kao i mi, i islednici na¹i, koji su uvek udaljeni kad se na ostrvu izvodi neki rad.
Opet ponavljam: ne valja ni poslednji da proðe¹ kroz ¹ibu. Islednici se tada pribli¾e i na vidiku je svaèiji rad u ljudskom sokaku.
Uspevam: ulazim treæi, za mnom se priprema ®uti Èovek. ©akama sam pokrio oèi, uvlaèim glavu u ramena, skupljam se u mravojeda. I jurnem.
Zapahne te kiseo znoj, da te smuti vrelina; razlièite su ko¹èate pesnice, a nijedna ne proma¹i. Prepoznaje¹ muku zadovoljstva, jekæu mu¹ki, a mi kao da smo njihove ¾enke. Besan sam, prolazim kroz prljavu storuku-stonogu. Upao sam u ambis - utrobu stra¹ne ¾ivotinje; ¾ilave smrdljivi mi¹iæi, hoæe da te iseckaju i u govno pretvore. Posrnem, pa opet potrèim, jebi se, èuvam slepo oko.
Odjednom kresnu tri sitne zvezde u glavi, onda mnoge. Pukla zvezdana noæ, u ustima krv, trzam se: da me zubi ne udave? Razvukla se arkada, na èelu izrastao ¾ablji trbuh, i na jabuèici desnog obraza. Pao sam i nièega se vi¹e ne pla¹im, u vrelom koritu sam o¹uren i odran. Udarac neke noge me podigao. Gde sam, na pola ¹ibe, ko zna? Probijam se napred, mogu, jo¹ mogu. Èuvam oèi, a ¹ta ima i da gledaju.
Obliven balom i sukrvicom, izleteo sam iz ¹ibe. Utrnuo, na leðima se vreo pleh uhvatio; nalepio se istucan ren, posuli ko¾u paprikom; ne, usolili je, da veèno na suncu ostane. Mrdam rukama i svim zglobovima. Imao sam sreæu, pljujem usirenu krv i zube. Vidim, dobro vidim. Oficiri-islednici pribli¾ili se ¹ibi, jedan od njih pu¹i na lulu i do nas dopire miris duvana kuvanog u medu. Po¾udno ga udi¹em, lepo mi je.
Trgao sam se, u¹i mi se otpu¹ile; i tek tad èujem gromoglasno: bando, bando! Muva se neko kroz stomak na¹eg saniteta. Iza mene je bio ®uti Èovek. Izlazi, lazi, onda se uspravlja, gazi u oklopu svojih mi¹iæa i, kao na posudici, na dlanu dr¾i svoje oko. ®uti Èovek, jednooki kiklop, sva¹ta se iz ¹ibe raða.
Gleda preostalim okom, poèinje da se sapliæe, ramena se grèe, koraèa prema meni, ¹apæe: "Uèinih gre¹ku, pade ¹aka leva, grè, stegao prokleti grè. Preve¾bao sam mi¹iæ u ruci, nikako nisam mogao da je podignem. I neki udarac sa strane; zna¹, meni je u glavi puklo kao deèiji balon".
Lice mu je bilo sve krvavije, iz rupe je curkala ¾uækasta sluz.
Opet je ¹aptao: "Vidi, vidi, ispalo oko." Dlan je dr¾ao ¹irom otvoren, onda se naglo zaustavio i, kao da se njegovo lice peklo, zgrèio se u suvu smokvu i daleko od sebe bacio sluzavi piljak.
Kleknuo je, i kriknuo kao Toma u kamenolomu: poèeo je glavom da udara o kamen. I za tren se ¹iba zaustavi. Sretnik u njoj brzo je protrèa. Mo¾da moravski Ciganin.
I sve se vrati na svoje mesto: ®utog su odveli u bolnicu, mene u ambulantu, da se povade ostali krljomci, a ¹iba zavr¹i svoj posao.
Sutradan, lak u donjoj vilici, odlazim u kamenolom. Nisu me odredili da plevarim; svaka se milost na ostrvu zaslu¾uje, kao i u ¾ivotu, mislim, na kopnu - nema tu razlike. A ja nisam umeo da se zaraðujem.
Bezub, polako kusam èorbu. Navikava¹ se na staraèku vilicu. Prilazi mi sobni stare¹ina i ka¾e:
- Mogao bi da ode¹ do svog islednika.
- Mogao bih - odgovaram.
- Ne gubi vreme.
Pored cisterne izbrojim jedanaest bojkota¹a. Danas ih je - ceo fudbalski tim. Nikog od njih ne poznajem, ni s kim nisam razgovarao. I odmah je lak¹e, moæi æu da udaram. Neprestano cupkaju, stoje na ¾eravici na¹eg ¾rtvenika. Sunce je polako ulazilo u more, i bakarno nas osvetlilo. Miri¹u more i trula morska trava, negde se prosula apoteka.
Juèe kroz ¹ibu, danas u ¹ibi - Topli Zec. Stajao sam u sredini ¹ibe, leðima okrenut kamenoj strani paviljona. Ostajem svoj, proma¹ujem ¾rtvu, markiram udarac.
Po zavr¹etku ¹ibe sobnjak mi ka¾e:
- Sutra ne mora¹ kod islednika.
- Za¹to?
- Odredilo. U bojkotu si.
U drugom bojkotu iscepaju mi oba uva, i pukne èeona kost. Po leðima podlivi, plave jabuke. Le¾im samo na trbuhu, sav kao odrani jarac. Zadr¾e me tri dana, u¹iju arkade i u¹i.
U bolnici neprekidno spava¹. Dremovan, posrèem èorbu, njorim u uzglavlje, oko mene stenje prebijena stoka. I stalno si pomeren: u svetlim si belinama i u nekom si mraku. Naizmenièno pada na tebe beli i crni kamen.
Noæu me obuhvati tvrd san, potonem u ponornicu. Ko zna u kom polju glava izviri. Poslednjeg dana u bolnici poæeh i da sanjam. Livada ravna, èista, bez krtiènjaka; razgledam bolje: to je porta, ograda niska, od cigle, a gore kovano gvo¾ðe, ¹iljci i hrastov list. Ulicom ljuljaju velika kola, kaldrma je, pa tandrèu. Upregnuli su jaki konji, ¹tajerci, trapavih i èupavih kopita. A na kolima ormani, stolovi i drvene klupe. Dugaèke, velike klupe iz sudnica i kafana. Olinjali nasloni, sedala uglaèana i pocrnela od upotrebe. Kola su natovarena drvenim kr¹om, cijuèu ormani. Koèija¹ je pod ki¹nom kabanicom, pa mu ne vidim lice, sanjam ga s leða. A ja sam bos u travi i mir me uspokojio. Onda trèim, u kratkim sam pantalonama, a trava gusta kao planinska. I odjednom spazim: koèija¹ je moj otac.
Ma¹e mi biæem da doðem. I kola je zaustavio, a ja u porti, ukipio se, ne mogu da se pomerim. Otac se ljuti, konji veæ polaze, ne mo¾e da ih zaustavi, meni se tabani zalepili za travu. Grdi me i psuje otac, a kupio je od Èive kafed¾ije kabezu. ©ta vredi, ne mogu da se maknem iz porte, zarobljenik sam, a moj otac ne shvata, pomodreo je od ljutnje, na vrhu nosa mu izbila velika kaplja znoja. I lepo vidim fla¹icu kabeze, njome me vabi, a ja, prokleto pile, ne umem prolaz da naðem, nego se zabezeknuo i lipe prebrojavam rascvetane, u mom detinjstvu ih je bilo tri, a u snu ih je sedam. Miri¹u, pod njima je mnogo mrtvih pèela. I bolje se zagledam, nisam u kratkim pantalonama, crne su to gaæe na meni, i obuven sam u drvenu obuæu. Ni dete vi¹e nisam, ni onog koèija¹a-oca nema, samo ¹pediter natovaren velikim kamenicama, i golemi ¹tajerci, s noge na nogu, nekud odlaze ...
Èujem bolnièara:
- Ispavao si se, sevaj u paviljon! Doði za tri dana da skidamo kopèe.
I tako pretrajava¹, ako treba i kost iz nosa izvuku, u boksera se pravog pretvori¹. ©ta je o¾iljak, ostane mrtav peèat u ko¾i. Seèen si i stezan, probao te svako - lubenica si na va¹aru. Dok unutra ne pukne.
Dr¾im se, stojim na svojim nogama, a to najvi¹e ljuti. Tra¾i se od nas neki drugi hod, i proðe neki dan, sobnjak nad uvom zazuji:
- Vreme ti je za islednika.
I javlja¹ se sam, kuca u meni dobrovoljac - i tako se ispunjava Princip Toplog Zeca. Moj jednonogi Dositej je nepromenljiv: metalne ¹take, bela ko¹ulja, ¾uta dugmad, tabakera i ista vrsta cigara, "opatija". Smireno me gleda i æuti. I nikad vi¹e nije Dositej na mene digao glas. Pu¹io je cigaru dopola, pa je rekao:
- Odavno te nema. Dobro je ¹to si do¹ao.
Skupljam se u spu¾vu - hobotnicu izbaèenu iz mora na vreo kamen. Odgovaram:
- Do¹ao sam.
Moj Dositej ume, ubedi te da si ga prevario, ¾eli da ti tako olak¹a. A onda te hvata njegova ¹tipaljka, pa se sad snalazi.
Blago govori:
- Odvaja¹ se. Ne valja. I vuk usamljenik brzo propada. Sve ¹to je samo, nesposobno je.
Opu¹tam se, i mislim: lepo je kod islednika, sedim, pu¹im i slobodno govorim. Nema dou¹nika, ne mo¾e me niko dou¹iti. Zuji propeler, hladi me struja vazduha, pijem vodu s kockom leda; pravu vodu, ne ki¹nicu iz cisterne, polumasnu, s malim ¾uækastim okcima.
Govori se, nagaða i tvrdi: pu¹taju ¾uticu; pluta po vodama cisterne; crne nam se d¾igerice skamenjuju, u crnu se pabu¹inu pretvaraju, i sve æe nas u sredinu ostrva premestiti.
Izgrizeni smo, mo¾da luèimo i sopstvenu rðu, i bolest æe doæi da nam stomake naduje, i tako æe sve svedoke ¾utica utisnuti u sebe.
- Kako to izgleda¹?
Trglo me pitanje, ne razumem Dositeja.
- Pa?! - uporan je Dositej, èeka odgovor.
- Od batina - odgovaram.
- Izrikom tvrdim, niko od nas ovde ne tuèe.
- Ovde, na Golom otoku, isprebijan sam. Ovde sam izgubio zube ...
- Tvrdi¹ da smo bur¾oaske ¾ace, pendreklije.
- Pro¹ao sam dva puta kroz ¹ibu.
- Nisi mi jasan.
Moj Dositej je zaèuðen, a i ja se èudim; blenem u njega.
- Objasni sebe.
Islednik Dositej je stena, jedva pomera svoje ¹take, glas mu se promenio, piskav je kao u evnuha.
I dalje æutim, stoka sam grdna.
- To su va¹e samoinicijative. Vi ste ih stvorili. Imate punu slobodu pona¹anja ovde na ostrvu. I one su vam samo obezbedene.
Shvatam, Princip Toplog Zeca je izveden dokraja.
Dositej ¹eta, odbrojava korake, nudi me novom cigarom. Istim zvukom nabija se ¹taka u pod, lako se prebacuje èetvrtasto telo, ono je kao u nekoj praæki.
Gledam u propeler, Dositej se zaustavio, blago govori:
- Ponavljam, to su va¹i obraèuni. I samo va¹i. Ja nisam klasni protivnik, upamti. Hoæu da te izvuèem, mora¹ da pru¾i¹ ruku. Polako, razumem, dopusti da sve razumem. I stid me je malo, iskreno govorim. Ti zna¹ da nisam kriv ¹to si ovde. Stariji si, i da te sad ja poduèavam. Nezgodno, ali se namestilo. Ni ti ni ja ne mo¾emo od toga pobeæi. Prionimo onda.
Napolju je sunce, ne èuje se nijedan galeb. Ni more, bonaca je.
- Pre rata si bio u Moskvi?
- Nisam.
- Bio si negde u emigraciji?
- Da.
- Gde?
- U Pragu, Beèu i Parizu.
- Jesi li u to vreme poznavao Velikog Vata?
- Nisam.
- Gde si ga upoznao?
- Ovde, na ostrvu.
- Tek ovde?
- Slu¹ao sam o njemu ranije.
- Gde, i kad?
- U Parizu, mo¾da 1938.
- Za¹to mo¾da?
- Pamtim dogaðaje, ali godine te¹ko.
- ©ta zna¹ o Velikom Vatu?
- Ne mnogo.
- Pitam te, ¹ta zna¹?
- Ne mnogo.
Dositej me odmerava, uzima ¹take, odlazi do zida. Onda se vraæa, odla¾e metalne ¹take, seda, pije hladan èaj, bri¹e usnu i ka¾e:
- Nismo se razumeli.
Huknem, bri¹em vla¾no èelo, Dositej ponavlja.
- Nismo se razumeli. Hoæu da te oslobodim, ovom si vremenu potreban.
- Potreban?
- Da, potreban. Samo, ti si na krivoj strani. ©ta hoæe¹, da bude¹ unutra¹nji protivnik? Kome?
Gledam ga, podigao je levu ¹taku na sto, valjda me ne vara, i ka¾em:
- Nismo mi vi¹e nikom potrebni. Nikom. Kao ni kamen koji se tuca, nikom potreban.
Dositej je stroj, ume da samelje, mirno ka¾e:
- Nisi u pravu. Vratiæu se na osnovno, na tvoje odgovore "ne znam", "ne seæam se".
Ostajem nem, Dositej otpija hladan èaj, ¾mirka.
- Æuti¹, ja æu ti reæi. Ti mene hoæe¹ u bur¾oaskog islednika da pretvori¹. Neæe¹ u tome uspeti. Tvoj sam drug, izvuæi æu te odavde. Iako si mator, i zalupan.
- Zalutali ovan - ka¾em.
- Nije sme¹no. Potrebno je da iskija¹ dokraja. Ni¹ta ne sakriti. Ni najmanju sitnicu. Zato ka¾em, pi¹i. Lak¹e ti je bez mene. Samo pi¹i.
- ©ta? - pitam tiho.
- ®ivotopis svoj. Poèni.
I odlazi naglo. Ostavio je Dositej celu kutiju cigara.
U meni odbrojavaju pepeljavi sati. ©iba je, znaèi, na¹ sanitet - od poèetka pa do kraja, kao i kamenovanje. A oni stoje malo udaljeni, nepodmitljivi svedoci, na pravoj su strani. U trenu mi zvrknulo: da se tako i istorija ne pravi?
Propeler hladi vrelu glavu. Sedim pred belom hartijom, inat je u meni. U ne¹to treba verovati, priznajem, mislim i na Velikog Vata.
...Ne znam, mo¾da sam i spavao, vratio se islednik, pogledao je moju neispisanu hartiju, opet je bio strpljiv.
- Poèni biografijom svojom, roðen od oca i matere ...
- Biografija je moja.
- Jeretik. Ni¹ta nije "moje" "tvoje". Mi smo redovi i sve pripada ...
Æutim zaleðen, sve pripada - pod tim se mnogo petljalo i ispetljalo, neko je postao majstor-ve¹tak, sreæko istorije.
Dositej ponavlja:
- "Sve pripada"", to si uèio mnogo pre mene.
- To je ono ¹to ne valja - odgovaram.
- Dockan si se setio.
- Dockan.
- Vas moramo da savladamo, a onda izlazimo na drugi vrh - utvrðuje Dositej.
- Ako slomite neki zub?
- Nema druge. Vi ste nas stvorili - mi vas. Poèni, pi¹i!
- Treba sebe izvrnuti.
- Tu je gre¹ka, tvoj konzervativizam.
Opet sam zanemeo. Mo¾emo li pronaæi gde smo se zavadili? Ne mogu jo¹ da napi¹em "roðen od oca i matere ... 1907". Da veæ obojica nismo van istorije koja dolazi? Vraæam se u paviljon, znam ¹ta me èeka.
Sutradan proðem i kroz treæu ¹ibu, izgubim skoro sve zube, slome mi pet rebara i napukne leva noga. U bolnici me zadr¾e gotovo dve nedelje ...
Èeperko, saputnik iz voza prekide prièu, nisam mu smetao, neka se pribere. Nije palio cigaru, sedeo je nem i bez pokreta kao da ne postoji. Utihnulo, pada sneg. I voz je ukoèen, mrzli premaz ga ukrutio. Slabo di¹e moj èovek, mo¾da neæe vi¹e ni reè prozboriti. I ja sam smiren, neka kucaju trenovi.
Èovek raskopèa zimski kaput, skide ga i spusti pored sebe. Dlanovima je trljao oèi, kao da se prenuo iz te¹kog sna, rekao je:
- ©ta tebi sve ovo prièam.
Bio sam bubica, Èeperu, nisam umeo ni¹ta da uèinim, samo sam æutao i èekao. Postupio sam najmudrije, èovek se sam odmotavao.
- Tebi prièam, va¾no je, ne znamo se. A zima jede sve, i prièu æe izgrickati. Padaju snegovi, belina zna biti i zdravlje.
...U bolnici upoznam Nikodija, bo¾iji bolnièar. Svima je stavljao liske kiselog kupusa na leða i govorio:
- Lek sam nabavio za va¹u ko¾u. Istrulio kupus, ali je ponegde liska ostala zdrava. Ima snagu, kupusova kiselina izvlaèi vatru.
A bio sam gnjecav i gnojav od batina.
- Nema vi¹e gde da vas udare - govorio je Nikodije.
Iza kuhinje se nalazila izbaèena kaca kiselog kupusa, nikom potrebna. I Nikodije se motao oko kace, birkao zdravije liske i donosio punu kofu u bolnicu.
Nikodije je govorio:
- Moja planina Gradi¹te, visoka 817 metara, nisam kriv. Nije htelo vi¹e da nabaca stena i zemlje, da se iznutra nabere pa da barem kao Bukulja bude. U Gradi¹tu samo lipa. Osvoji miris i ¾elja ti je da umre¹ na tom brdu. Poneki grab i, veruj, tri velika hrasta lu¾nika iz Prvog srpskog ustanka. Dva su za zapis slu¾ila. Lisica i po koji jazavac, zeca ne raèunam, bilo ga je i u polju. Slavuji, ¹tiglic, pevaèice razne. U hrastovima se legao i kobac. Dole, ispod Gradi¹ta, reka Raèa. Prava reka, a leti presu¹i. Povuèe se, ponegde ostane neki vir kao bunar. Ima tu i ribe, lovimo je. Kotaricama. Budu ki¹e, riba doðe iz Morave. Riba sitna, i prosto je zovemo: riba. Stisne¹ je za stomak i oèas je oèisti¹; uvalja¹ je u projino bra¹no, onda je baci¹ na vreo zejtin. Rakiju u bunaru ohladi¹ i pod tremom veèera¹. A sa Gradi¹ta miri lipa, i tu se isprièamo. Zna¹, iz mog je sela Karaðorðe.
Tako Nikodije prièa i stavlja liske na rane i opekline.
- Kakva reka Raèa, to je potok - ka¾e mu neko.
- Nisam kriv. Jaèi izvor u Èumiæu ne mogu da napravim. Ni Gradi¹te za metar da popnem. Znam, to je moja planina, i reka moja. I tu se ne mo¾e ni¹ta promeniti. I u mapi je zapisano: reka Raèa, leva pritoka Velike Morave. Ima svoj izvor i svoj utok, to je reka, nikakav potok bezimena¹.
- A za¹to si ti ovde, Nikodije? - pitali ga.
Nije odmah odgovorio, stavljao je liske ispod moje leve lopatice. Kada je zavr¹io i upakovao tu moju levu stranu, huknuo je i rekao:
- Ne znam, sluèajno. Zaluta se.
- Kako?
- Seljaka treba svuda da bude. A ti batina mnogo dobija¹. Koske æe ti se umek¹ati i iskriviti, a bez èvrstih se ne mo¾e.
- Kako se saviti? - pitao sam ga.
- Ne mora. Dr¾i rastojanje.
I ode drugom da stavlja liske kupusa. Opet sam ga zapitao, a Nikodiju obrazi postado¹e aleniji, rekao je:
- Za sve razlog potra¾i. Ne budi lenj, potrudi se. ©to pre otkrije¹, biæe¹ ranije bez skrame u vidu. A mnogo je va¾no biti bez skramice. Tad ne mogu naskroz da te poklope. Polovina je ovde zbog toga. Ljudi veruju, idu u crkvu po potrebi svojoj, i iz prirode neke. Ako te skroz poklope, postane¹ uvrnut. Kod nas je postojao Vesa bogomoljac, poznat u celom srezu. Uvek u crnoj satenskoj ko¹ulji, kao da mu je neko tih dana umro. U svakom je selu bio na litiji, stajao pred bogomoljama, pripaljivao tamjan i sveæe, gologlav zimi i leti, a iz levog d¾epa virio mu bosiljak, sve¾ ili suv, zavisilo je od godi¹njeg doba. Nikad nije bio bez sveæa, tamjana i ulja za kandilo. Brinuo o zapisima, riljao oko njih i ðubrio zemlju. Popravljao je bataljene grobljanske ograde i kapije na portama. Stalno je bio u molitvi i u crkvi i u polju. Vesa je na vosak i posan pasulj mirisao, i ¹to se nije kaluðerio, razumno nama nije bilo. Satro se. U njegovoj avliji ni pevca. Ukorovila se njiva, vrata na kuæi nikad zakljuèana. ®ena mu umrla, tada se, valjda, i ubogomoljio. Deca se ubrzo razi¹la, svako na svoju stranu. Zapustilo se dvori¹te, pa su i psi morali da odu kojekud. Kom¹ije su uèinile svoje. Upropastio je sve, tako se vladika ne postaje. I na¹li su ga jednog jutra, u jednom selu, nakraj sreza, pod zapisom, crnog, izgorelog ...
Hoæu jo¹ ne¹to Nikodija da pripitam, a on odmahuje rukom, ¹ta da prièa, nema se uvek vajde od razgovora, sklanja se, ne valja biti savetan.
Nikodije mi sutradan opet name¹tao liske kupusa, i pitao me:
- Znao si Èabru?
- Znao - odgovaram.
- E pa ti sad vidi.
Le¾im potrbu¹ke, nepomièno, ¹to du¾e izdr¾ati, da ne pokvarim poredak liski koje je Nikodije stavio. Od kupusovog lista je lak¹e, br¾e se rane èiste, zaceljuju. A kad ih zatvore kraste, ako je preko njih kupusova liska, manje svrbe.
Pomenuo je Èabru, kod Nikodija "d¾abe" ne postoji. Svi su na ostrvu Èabru poznavali. I ne zna se kako se prezivao: Èabriæ, Èabriloviæ, Èabrinoviæ, mo¾da i Èubriloviæ, neko ga je zvao i Èubra, uglavnom je ostalo Èabra, kratko, i da se upamti.
Gotovo uvek je bio u bojkotu, popunjavao potreban broj kao talac-veèita¹, i ne zna se kad su ga odmarali. Sigurno je za sva vremena pojeo najvi¹e batina na Balkanu. I Èabra je postao ko¹tunjak, stra¹ilce æopavo. Nakrenut na desnu stranu, sakat u levu ruku - i neprekidan smej na licu.
Retka kosa, skoro æelav, na glavi èvoruga do èvoruge, upleli se i razni drugi izra¹taji; glava je tvrda ko¾na lopta stvorena za ¹pic-udarce, ne da misli. Nos prebijenog boksera, iskrpljeno lice, kopèe i konci, u¾iljak poklopio o¾iljak, ispreturali se i zalepili po obrazima, pa se kao ro¾nata i ¾uta krlju¹t svuda po licu naslagali. Ploèast, svud otvrdlo i izubijano meso. Nakrenut, gvirka u svakog ko proðe pored njega, i ¹alje smej.
Nekad je smej glasan - mekeæe jarac. Ali je uglavnom smej nem - trnu pete.
Èabra je izborio i svoje pravo: lutao je po ostrvu i u kamenolom odlazio kad je hteo. Èopa Èabra, kuèe napu¹teno; svi su ga tukli kad god su hteli, a on je trpeo, iz njega bolan pisak nije izlazio. Samo je svima slao svoj smej. Trnu pete, pa opet, svi su ga tukli.
Jednom sam ga pitao:
- Pa za¹to, Èabro, dokle tako, nisi ti Veliki Vat?
- Treba. Barem neko. Treba.
I ostao je pri svome. Ne zna se koliko je puta kroz ¹ibu pro¹ao. Te¹ko je govorio - i jezik mu je od batina bio izglodan.
Sme¹ni i stra¹ni Èabra, malo je reæi ru¾an. Niko ga nije sa¾aljevao - veèiti smej nije popu¹tao.
Skoro bez u¹iju, oæelavio, glava obrijana udarcima, uglaèala se, izgledao je kao zarubljen kolac. Blede peèurkice - ostaci u¹ne ¹koljke, nalepljene u vencu na glavi, sasu¹ene i ubuðale - i jedino na jari ne smrde. U vilici nije postojao nijedan kutnjak. Usnice spljo¹tene, na vreloj plotni peèene. Sve ispreturano, bez svog prirodnog reda - jedna obrva uvrh èela kao crn red zgnjeèenih muva, druga se skoturila pored korena nosa u crn i velik mlade¾; pogana izraslina produ¾ila oko. Sav je bio u gukama, krivinama nekim. Èudio sam se kako ide. U stvari je Èabra cupkao, skakutao, hod mu bio kao u ptice.
S Èabrom je bio zabranjen svaki govor, pa su ga ljudi obilazili kao kugu. On je postao krajnji protivnik, kod njega je svaka dlaka bila u jeresi. Proðe¹ pored Èabre, zastane¹ i veæ si sutradan u bojkotu. Ako ga udari¹ pred sigurnim svedocima, vodono¹ama i sobnim stare¹inama, tad si u plusu.
Nosio sam jednom dve kante ¹argarepe, i sednem u skrivenu zavetrinu da predahnem, kad preda me bapnu Èabra. Spustio se s neba, nemi smej, gledao je u ¹argarepu. Ponudim mu dve mrkve, odbi. Upitam ga opet:
- Èabro, èovek si neki, dokle? ©iba se ne mo¾e pobediti.
Smej na licu, Èabra reèe:
- Svi smo mi mrtvi. Odavno mrtvaci. Kod nas ne postoji dokle.
I odskakuta ptica sakata ...
Opet sam ga jednom pitao:
- Èabro, kako se preziva¹?
- Zaboravio sam.
- Ne verujem ti.
A smej na licu, i ne odgovara.
- Èabro, odakle si ti? - uporno ga pitam.
- Odavde.
- Nisi. Od Timoka si ti, znam te po naglasku.
- Iz majèine neke jesam. Ali pre, odvajkada smo svi sa Kamenog ostrva.
- Nismo odvajkada.
- Razumeæe¹ da smo odvajkada.
I odlazio je Èabra sakatim skokom, malo povijen, vukao je malu i usukanu guzicu.
Posle jedne veèernje samokritike, Èabra se naglo promenio: oglasio je svoje popravljanje. Vi¹e nije bio u bojkotu, stao je u stroj ¹ibe.
Udarao je pesnicom, krivinom lakta i kolenom svojim, i glavom, skoro svim delovima tela. Kao rakljasti pauk, pre kao rak, makazario bi ¾rtvu; isitnio bi èoveka. Pod njegovim su udarcem pucale lobanje, ispadale oèi, izokretale se vilice, i lomio je svaki zglob. Mnogi su umirali. Èabra je postao najopasnija taèka u ¹ibi; ko nju proðe, pre¹ao je Golgotu. Oti¹ao sav u ¾ile i guke - a nemi smej se zauvek zabio u njegovo lice.
Niko vi¹e nije smeo da ga