Insekti

O da bi se dobro izmjerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na mjerila./ Pretegla bi pijesak morski; za to mi i rijeèi nedostaje. / Jer su strijele svemoguæega u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote bo¾ije udaraju na me./ Knjiga o Jovu, gl. 6

IGRA SUDBlNE PUTEM

Pre svega morali su se za trenutak zaustaviti kako bi propustili onu bakicu, onu Ljubicu. To shvati prvo Aæim, zatim Petar, pa tek tada Nikifor. Sima je tada bio negde nasred povorke. Milan, onaj bledoliki slikar s bradicom, ¹to je nosio pod pazuhom blok sa slikama, nije morao da se sklanja, jer je i¹ao pored gomile: bio je malo udaljen, i to naroèito kako bi pod okom imao sve, kao da je na nekoj visini.

Aæim prvi stade. U tom momentu Ananije ne¹to smrsi Nikiforu i izgubi se. Milan malo podi¾e glavu i strogo odmeri pometnju i stisku. Nikifor se ukipi tek kad Aæim poðe.

Milan stade da ¾mirka okom, da tako obuhvati skupinu.

Ananije je gledao golubove koji su se nadletali ispod oblaka i trudio se da odmah sastavi pesmu o njima.

Da se nisu zaustavili, naroèito Aæim i Nikifor, pregazili bi Ljubicu. Ona je i¹la. A bila je mala i seda, gotovo kao utvara. Aæimov potiljak nalazio se tik uz mrtvaèeve tabane.

Jo¹ u stvari ne behu ljudski ni po¹li, kadli se starica krenu i ¹mugne ispod le¹a. Jedino je od nje bila dronjavija neka sredoveèna ¾ena koju niko, pa èak ni Ananije, nije poznavao. Nepoznata ¾ena bila je posle Sime najdu¾a, da su se ljudi èudili.

Ljubica ispod le¹a izaðe veselija. Uzalud je za trenutak stajala pod sandukom: nije ga mogla dohvatiti, mada je pru¾ala ruke. Pod mrtvacem bila je èudno zgrèena i iskrivljena, tako da je slièila na insekta. Aæim je iskosa pogleda i nastavi hod.

Golubovi su ih pratili æutke. Aæima je boleo potiljak. Ljubica se sakri iza neèijih leða, izgleda da su bila ¾enska, jer su se ¹irila od vrata prema petama. Ljudi su je gledali i èudili joj se. Zaèudi se èak i stari Ra¹a koji se nikad nièemu nije èudio. Stari Ra¹a se zgleda sa Simom. Stari Ra¹a reèe:

- Zavukao joj se neki ðavo pod ko¾u.

- ®ali ga - reèe Sima.

- Da ga ¾ali, plakala bi - reèe stari Ra¹a.

Stari Ra¹a i Sima i¹li su barabar. Sima je bio vi¹i od svih za glavu, pa èak i za dve. Njeno lice bilo je sitno, zbrèkano i izgrebeno. Stari Ra¹a je gledao iznad mrtvaca. Kroz ¹e¹iriæ probijali su joj se beli pramenovi. Sima se saginjao starom Ra¹i, ¹apuæuæi mu. Ona je nosila u rukama Fotijevu knji¾icu i sliku. Stari Ra¹a zapita Simu ¹to se stalno krije i protrèava ispod le¹a. Sima reèe da je o¾alo¹æena. Stari Ra¹a na glas odgovori da je ¹a¹avija èak i od Ananija. Sima reèe: - Bio bi to divan par.

- Ne bi, dosadio bi joj pesmama.

Povorka opet poðe. Kovèeg je bio obojen. Sunca nigde nije bilo, tako da se moglo pomisliti da nije ni postojalo. Kovèeg je bio kratak, kao da nije pravljen za mrtvaca, veæ za Aæima ili Ljubicu.

Ona se obrete ispred Sime. Oblaci su bili gusti i puni i ni¹ta ih, pa ni sam vetar, nije moglo krenuti. Njene oèi bile su okrugle i male. Preko njih se prevlaèila plavièasta skrama starosti. Ispred nje i¹la su deca, deèak i tri devojèice, i nosili vence. Venci su bili zeleni, mada je jo¹ vladala jesen. Videlo se da su daske od èamovine. Sa drveæa je padalo li¹æe: list se prvo otkidao, zatim je leteo kosimice i porebarke kao hartija, i najzad se lagano spu¹tao na zemlju. Deca su bila mr¹ava i bleda.

Kad su pro¹le nedelje sahranjivali starog generala u penziji, sveta je bilo vi¹e: lepo obuèenih i uniformisanih ljudi, ¾ena i baba, staraca i deèaka. Jednom reèju: pola grada; povorka nije i¹la brzo kao danas, no se zaustavljala na uglovima, na raskrsnicama pogotovu. Pop Cvetko je i¹ao ispred generalovog sanduka i pevao i mahao kandilom oko sebe kao da tera leptirove.

Ljubica je i¹la lagano i gledala u kovèeg. Gledali su je kako nosi Fotijevu knji¾icu i sliku. U oèima joj je ble¹talo ne¹to nalik na suze. Kovèeg generala ©ijakoviæa bio je politiran i okiæen svilom, resama i cveæem. Sanduk koji su nosili Aæim i Nikifor sa jo¹ dvojicom bio je sklepan od starih dasaka: to se jasno videlo, jer èamovina nije svuda podjednako primila boju.

- Misli¹ da bi joj dosadio pesmama?

- Mislim. Veè je dosadio celom svetu.

- Da, da, èudan èovek taj na¹ nesreæni Ananije.

- Ka¾u kako svuda prièa da je najveæi srpski pesnik.

- Da, da, vrlo je èudan, nesreænik.

Ljubica je bila bleda. I¹la je za Nikiforom i govorila mu kako je smrt stra¹na. Ananije joj se pridru¾i. Ona pusti iz sebe neki èudan zvuk, slièan cviljenju, i ¹mugnu ispod le¹a. Milan to spazi i pogladi bradicu. Po¾ele da naslika staricu pod le¹om. On joj reèe da smrt nije stra¹na. Ljubica zadrhta. Ananije reèe da se smrti ne treba bojati jer ona ne boli. Ljubica ga pogleda odozdo. Ananije reèe znaèajno:

- Nièega se ne boj. Samo se ti mene dr¾i.

Stari Ra¹a vide kako Ljubica viri ispod Ananijevog skuta.

- Ka¾em ti, bio bi to divan par - reèe Sima.

- Bi, da nije èopav i ¹a¹av, nesreænik.

Povorka zaobiðe spomenik. Ljubica otrèa s Ananijem na zaèelje i tamo izjavi da zna ko je krivac za Fotijevu smrt. Ona reèe da je najvi¹e kriv Aæim, a zatim Nikifor i Sima. Ananije reèe:

- Da èuo sam da nisu hteli da mu daju penziju.

Aæim ¹apnu Nikiforu da se umorio. Nikifor pogleda Simu.

Sima pogleda preda se. Ljubica izjavi da je Fotije bio najveæi srpski pesnik. Ljubica i Sima okrenu¹e se i vide¹e: ulicom je be¾ao Ananije; vukao je za sobom osu¹enu nogu, poma¾uæi se ¹takom. Osvrtao se èesto ne bi li video motre li na njega; pre no ¹to zamaèe za ugao, pade. Ljubica ga zovnu. Ananije se dizao. Ljubica ga opet zovnu. Sima reèe:

- Pusti ga neka be¾i. Doæi æe i na njega red.

- Da ga nije ko uvredio?

Oblak se dizao i spu¹tao iznad sanduka kao ki¹obran.

Do groblja su mogli i Albanskom, ali Aæim udari Grobljanskom ulicom. Ljudi su ih gledali. Neki su virili iz svojih radnjica, a neki su stajali na ulicama. Iza ugla povorku doèeka vetar i skide Aæimu ¹e¹ir s lobanje.

Ljubica je razgovarala sa Simom o Ananijevom bekstvu. Sima je tvrdio da je Ananije pobegao zato ¹to ga je neko uvredio, a Ljubica da je zaboravio ne¹to da ukrade.

Aæimovo lice se iskrivi. A bilo je okruglo i crveno. Ljubica zapita Simu da li se sla¾e da je Fotije najveæi srpski pesnik. Sima reèe da je Ananije poznati kleptoman, ali da ne veruje da mu je ba¹ danas na um palo ba¹ to.

Aæimov ¹a¹ir jurio je ulicom. Za njime se dizala pra¹ina s opalim li¹æem. ©e¹ir se okretao kao kotur. Sima je gledao kako postaje manji.

Oblak je nadolazio kao voda. Aèimova glava bila je gola. Ljubica reèe Simi da danas nema vi¹e prijatelja kao nekad. ©e¹ir se primicao uglu. Ljudi su se i¹èuðavali ¹to za njim niko ne trèi niti daje bilo kakav znak.

Aæimova glava bila je dugoljasta i glatka kao ¹koljka. Vetar dokopa ¹e¹ir i zavitla ga preko ograde u groblje. S jasenova je opadalo li¹æe. Ljubica ugleda humku iskopane zemlje i reèe:

- Nema smisla ¹to ga sahranjujemo kao nehri¹æanina.

Povorka umile u groblje. Aæim i Nikifor naglo spusti¹e teret na iskopanu zemlju, te se Fotije prevrnu u sanduku.

DUBOKO SMO DIRNUTI

Spusti¹e sanduk. Milan se obrete nad rakom koja je zjapila u ljude. Iz iskopane zemlje virile su gotovo sagnjile cevanice, upravo razdre¹eni èvorovi kostiju. Lobanja je bila krampom raspoluæena pri kopanju ili vaðenju, tako da je gledala samo jednom oènom dupljom. U vilicama nije imala nièeg sem zemlje, li¹æa i peska.

Milan je dr¾ao vrh bradice palcem i ka¾iprstom.

Kraj njegovih nogu crnelo se parèe daske. Aæim okom potra¾i ¹e¹ir, zatim maramicom obrisa znoj sa èela. Aæim je gledao u zemlju a ¹e¹ir je le¾ao zaglavljen izmeðu groba i ograde. Ljubica se pobode uz Aæima. Aæim nastavi:

- Smrt je danas otela jednog od najveæih na¹ih boraca, stvaralaca i mislilaca. Od danas æemo se sami boriti za velike ideale èoveèanstva.

Nebo se gibalo nad krovovima. I èinilo se da æe svakog èasa pasti i sve saterati u raku. Neke ptice èuèale su na ogradi i gledale gungulu. Mirovale su, kao da nemaju krila. Aæim je maramicom pipao èelo i sa strahom gledao u sanduk; oèekivao je da se prevrne i da pukne bruka. Sima donese poklopac i stavi ga na sanduk.

Grobovi su bili poreðani kao le¹evi. Stari Ra¹a gledao je iznad raka i video krstove. Bilo ih je toliko da ih nije mogao izbrojati. Svi su bili razlièiti, neki gvozdeni i crni, a neki od najobiènijeg drveta, neki mali i zarasli u travu, a neki sasvim izboèeni. Mr¹tila su se s njih imena, datumi i godine, rða je najedala slova, mahovina je osvajala prekr¹tene palice.

Ljuhica je ¹aputala Nikiforu kako poklopac treba diæi da bi mrtvaca svet mogao poslednji put videti. Nikifor se ¾estio na njene reèi, govoreæi kako poklopac mora tako ostati, jer se veæ oseæa vonj. Ona mu se sakri pod skut kaputa i reèe da je Fotije bio veæi pesnik od njega. Nikifor reèe:

- Istorija æe dati svakome svoje.

Sima dodade da se veæ zna ko je najveæi, ali da tom razgovoru nije sad mesto. Ljubica pokaza Fotijevu knji¾icu i sliku. Sima zaigra prstima po prsluku.

Pet ili ¹est koraka ulevo od sanduka nicala je ograda s èipkama bodljikave ¾ice, u atvari najobièniji plot, samo malo ofarban. S one strane ograde poèinjalo je neko drugo groblje: bilo je èudno: prostrano kao i ovo pravoslavno, srpsko, po rubovima zaraslo u travu i korov; iz samih glava nicali su stubovi od mermera.

Milan je u rukama dr¾ao blok sa crte¾ima. Negde su se videli venci a negde nije hilo ni mramora, nego najobièniji papirni venci ili oni od zadocnelog jesenjeg cveæa i gorobilja. Cvetovi su visili, s krunama okrenutim nadole, latice su se s njih same otkidale i padale.

Aæim je gledao ptice. Nisu se pla¹ile gomile ni ¾agorenja, niti pak iznenadnih ¾enskih jauka. Ptice su bile krupne, kafeno-smeðeg perja i trome. Èitavo jato okamenjeno na ogradi. Pomisli na Fotija, jer mu je Ljubica pod nos podnosila njegovu knji¾icu i sliku. I na slici je bio mali, uskih ramena i snu¾den: èinilo se da æe iz njegovih oènih duplji, napunjenih plavim vidom i trepavicama, grunuti suze. Glava mu je bila spljo¹tenih slepooèica i duga, s jedva vidljivim izrezom usta i nozdrva. Na lobanji je nosio ¹e¹ir ispod koga su ¹trèali beli pramenovi.

Aæimovom ¹e¹iru primicalo se dete. Aæim u sebi opsova Fotija i, pogledav¹i Nikifora, presta da misli o grobu i sanduku. Zatim spazi Simu kako prilazi Milanu. Sima ga zapita:

- ®eli¹ ne¹to da naslika¹?

Mladiæ se uhvati za bradicu, pri¾miri na oba oka i odgovori tiho:

- ®elim da naslikam smrt.

- Onda mora¹ èesto biti na groblju.

- Nema dana kad nisam ovde - reèe Milan.

- Pravilno, dru¾e, pravilno - reèe Sima.

Aæim ih izgubi iz vida. Ptice su gledale s ograde. Aæim pomisli na Fotija tek kad se veliki insekt, neki tvrdokrilac crveno-ljubièastog oklopa na leðima, zavuèe pod sanduk. Aæim se prepade da se ne¹to ne dogodi, po¾ele da vidi svoj ¹e¹ir i nastavi:

- Nas umetnike ¾ivot ne ¹tedi, a i ljudi se pona¹aju prema nama tiranski, ne znajuæi da smo njihova esencija. A na¹ pokojnik nije mogao da se odupre ¾ivotu i podlegao mu je pre vremena.

- Ni vi, njegovi drugovi, niste hteli da mu pomognete! - povika Ljubica. - Gledali ste kako gladuje i nije vas se ni¹ta ticalo.

Aæim produ¾i.

- Nije dobio penziju zato ¹to mu ti, Aæime, nisi hteo da potpi¹e¹ ...

Iznad sanduka drhtao je hladni Aæimov glas:

- A za nas stvaraoce, umetnike i mislioce, ne bi trebalo da va¾e zakoni. Nama treba sve dozvoliti, jer mi, jer samo mi predstavljamo i dr¾avu i njenu kulturu i njen narod, i njenu diku i ponos, i ¹to je jo¹ najbitnije, mi predstavljamo prapoèetak sveta i njegov zavr¹etak. S nama je poèela zemlja svoje obrtanje i s nama æe ga zavr¹iti. Ali tragika sveta je u tome ¹to nas obièni ljudi ne razumeju i progone. Sede u svojim gnjilim gnezdima, uljuljkuju se malograðanskim ma¹tanjima, a mi, a mi muèenici i jadnici, mislimo o sudbini èoveèanstva i najobiènijih trava, mislimo o ljubavi ptièjih jata i sudbinama ljubièica. I ¹to je najèudnije, mislimo o sudbinama ba¹ tih ljudi koji nas progone.

Prvo Sima i Nikifor spazi¹e Ananija. U tom trenutku su ne¹to govorili. Gestikulisali su rukama, dizali obrve, beèili se i mr¹tili. Ananije je i¹ao.

Sa Siminog mr¹avog lica nije silazio strah. Nikiforovi upali obrazi odavali su veèitu poti¹tenost. Ljubica je i¹la k njima. Male i okrugle usne bile su joj zavezane u grè. Pre no ¹to sti¾e do Sime i Nikifora, neko joj prepreèi put i nje nestade. Stari Ra¹a joj priðe i kaza da se sla¾e da je Fotije najveæi srpski pesnik, iako nije èitao njegove neobjavljene rukopise.

Ona mu reèe ne¹to strogo. I Nikifor je izgubi iz vida.

Oblaci su slièili na zgu¾vanu kuèinu. Na Ananijevu ¹aku pade kap ki¹e. On je bio omalen, ne¹to veæi od Aæima i ozbiljnog lica. Na sebi je imao pohaban mantil i ¹e¹ir. I¹ao je ni brzo ni sporo, veæ sakato. U oèima je imao ne¹to crno i nepojmljivo, u pogledu nemir i uzrujanost. Bio je zbunjen i sed oko slepooènica. Iz njegovih d¾epova virile su neke hartije, veæ obr¹æene i uma¹æene. Nikifor je znao da su to poeme i drame u stihovima.

Ljubica je razgovarala sa starim Ra¹om. On ju je tap¹ao po ramenu. Ljubica ga je gledala odozdo. On joj reèe da æe razmisliti. Ona izjavi da æe se potruditi da pronaðe najkrivljeg.

Tada Ananije priðe Simi i Nikiforu. Bio je bleði no obièno. Gomila je slu¹ala Aæima. On je podizao ruku, katkad i obe, i pretio ka¾iprstom. Mno¾inu ljudi i ¾ena, i to obièno starijih, zabrinjavale su njegove reèi. Tiho su ¹aputali i uvreðeno mahali glavom. Ananije je stajao kraj Nikifora. Stari Ra¹a slu¹ao je Aæima.

- Za¹to si malopre be¾ao? - reèe Ljubica.

- Nisam be¾ao - odgovori Ananije.

- Ja sam te videla - reèe Ljubica.

- Da te nije ko uvredio? - zapita Sima.

- Ja ipak nisam be¾ao - reèe Ananije.

- Pa ¹ta si onda radio? - zapita Ljubica.

- Nisam ... be¾ao ...

- A za¹to si napustio povorku?

- Bio sam zaboravio naoèare i svesku s pesmama.

Zemlja se osipala sa gomile i sipila u raku. Ananije je bio malo pognut i ozbiljan. Nikifor i Sima razgovarali su o vremenu. I drugi su stalno zagledali oblake nad Zemunom. Od Zemuna je uvek dolazila ki¹a.

Ljubica je bila ljuta i male oèi nemoæno su joj sevale. Sima reèe Nikiforu da æe ih ki¹a zateæi na groblju ako ne po¾ure sa sahranom. Jo¹ jedna kap pade na Ananijevu ¹aku. Vrat mu je stezala kragna od kauèuka. Ljubica mu reèe:

- Sram te bilo! Veèito si mu se izdavao za prijatelja i donosio pesme da ti ih popravlja, a danas pobe¾e sa sahrane.

- Nisam pobegao. Bio sam zaboravio svesku sa stihovima.

- A zar danas mo¾e¹ o tome da misli¹? - Hoæu da opi¹em onaj trenutak kad ga budemo spu¹tali u zemlju. Sve moje pesme su mraène.

- I smrt svoga prijatelja za to koristi¹? - reèe Ljubica.

- Isto bi on to radio da sam ja umro - reèe Ananije i mala sen stida osu se njegovim obrazima.

Stari Ra¹a vide kako Ljubica obigra kovèeg. Aæim je govorio:

- U na¹im ranjenim srcima veèito æe svetleti njegov tragièni lik ...

Oko kovèega bilo je mnogo sveta, stotinak ¾ena i ne¹to vi¹e mu¹karaca. Neki su bili u uniformama a neki u obiènim odelima ili u crnini. Fotograf izbi iza ugla i obigra gomilu. Stari Ra¹a, Nikifor i Ananije zauze¹e pozu. Fotograf se uputi sanduku. Bio je to neki mladiæ s bereom na glavi. Kad upravi kameru prema raci, Aæim napravi na licu grè, namr¹ti se i odmaèe hartije s govorom. Niko ni reèi ne progovori dok aparat ne ¹kljocnu: lica su bila mirna i naroèito nasme¹ena za slikanje; svaki je ¾eleo da ostane s izrazom koji je najvi¹e voleo pred svojim ogledalom.

Sijaset ruku bilo je nadneto iznad rake koja se crnela kao sumrak. Ananije potrèa prema fotografu. Aæim je èitao sa hartije:

- Na zemlji æe zavladati blagodet i sveop¹ta sreæa tek kad pesnici i umetnici uop¹te budu imali prava da èine ¹ta hoæe. Jer mi gospodarimo svetom, iako nas progone sitne du¹e, zakoni i dr¾ave. I kada na¹e pesme jednoga dana osvoje svet, nastaæe sveop¹ta sreæa, mir i bratstvo meðu ljudima svih rasa, krvi i boja. I sve æe tada postati poezija. I buduæi nara¹taji setiæe se s tugom i bolom na¹eg vremena, na¹eg pokojnika, èija je sudbina uzidana u buduæi i velelepni hram umetnosti ...

Neko iz gomile povika:

- To vreme nikada neæe doæi. Slobodno se ne nadajte!

- Hoæe, doæi æe to vreme i to uskoro! - povika Sima.

Jedan tromi tvrdokrilac zavuèe se pod sanduk.

lpak se ne¹to dogodi.

Jedan tromi tvrdokrilac.

Zatim dva.

Dva troma tvrdokrilca.

IGRA SANDUKA I TAME

Fotije se opru¾i u sanduku. Noge su ga bolele, te ih je morao lagano istezati. Èinilo mu se da je pod zemljom. Aæim je govorio kako umetnici svih zemalja treba da se dignu na bunu i da se bore za svoja prava.

Fotograf je zaobilazio Ananija, koji je stalno zauzimao pozu: poku¹avao je da se nasme¹i, ali se osmeh nije lako lepio na njogove tanke i duge usne; ¾eleæi da se nasmeje iskretao je glavu malo u stranu, tada mu je lice postajalo jo¹ tu¾nije i oglodanije. Nikifor je oèekivao da se podigne poklopac sanduka.

Unutra je bilo mraèno tako da nije mogao videti svoje ruke koje je dr¾ao ispred oèiju. Ljubica je ¹aputala Simi pretnju.

Fotije je mirovao. Zemlja na kojoj je le¾ao sanduk bila je vla¾na i meka i mirisala je. Bol mu se skupljao u èa¹icama kolena: tu je prskao, èvorovi kolena pucali su i bol se razlivao po udovima. lzgledalo mu je da se daske sanduka raspadaju od jaèine njegovog bola i da se opet, kad udahne vazduh, sastavljaju. Uèini mu se da zamirisa tamjan kao jutros u mrtvaènici. Prele¾ao je u njoj ceo dan, upravo otkad je Ljubica u¹la pred sandukom kad su ga uneli, pa dok se vratio sa Nikiforom i Aæimom da ga iznesu. U njoj je bilo hladnije i memljivije no u sanduku. Golicao mu je nozdrve sladunjavi miris le¹ina. Zidovi su bili nagnuti, te mu se èinilo da æe se sruèiti na njega. Video ih je kroz rupice na pokrovu. Upravo, video je samo dva duvara i ugao koji su pravili naslanjajuæi se jedan drugom na ramena. Vijorila se mre¾ica pauèine, iako se nije oseæao vetar.

Aæim je èitao svoj govor iz poèetka. Fotograf je prolazio æutke. Ananije je bio podboden uz sanduk. Fotograf se za to vreme svaðao sa Simom i Nikiforom. On im reèe da neæe da ih slika. Sima se naljuti i reèe mu da je najobiæniji èovek i da s njim ne treba ni razgovarati.

A dok su ga unosili u mrtvaènicu, spazio je neka lica. Bila su ukoèena i modra. Jedno je bilo mu¹ko a dva ¾enska: devojèica s pauèinastim nitima kose po èelu i starica upalih usta. Mu¹ko lice ¹to je le¾alo do njega videlo se samo do nosa: nije se znalo ¹ta je na njemu crnje, oèni kapci ili slepooènice, za¹iljeni obrmi ili podoènjaci. To lice bilo je gordo.

Dok je Aæim govorio, Fotije se bojao bola u kolenima: èinilo mu se da æe mu taj bol iz nogu pokuljati kroz utrobu i prepreèiti se u du¹niku.

U mrtvaènici nije bilo dugo tiho. Do¹la je neka starica i stala da narièe kraj Fotija. Ali èovekovo lice bilo je mirno i gordo. Nije mogao videti kako se zaklatila i pala. Polivali su je vodom. Dr¾ali su testiju. Do¹le su neke druge starice i odnele oboje: njega, sedog i gordog, i nju izgrebanu i polu¾ivu. Lice one starice u uglu zadugo je bilo samo. Najzad je odne¹e neki ozbiljni ljudi bez reèi. Uhvatili su je za noge i èuperke i bacili na nosila. Kad su je pronosili pored njega, zinula je.

Onda je video kako se neki mu¹karèiæ, vi¹e deèak no mladiæ, mota oko devojèice. Bio je dronjav i plakao je. Lice je imao blago a èelo visoko. Ona je gledala s oba oka. Do¹la je neka ¾ena i staIa ga terati. Rekla mu je da æe zvati miliciju ako ne ode. Nije poslu¹ao, ostao je kod vrata. Plakao je. Kad mu je rekla da je on kriv za njenu smrt, pobegao je.

Fotije se seti i Milivoja, kog su iznosili iz mrtvaènice ba¹ u trenutku kad su njega spustili na crni glomazni sto. Milivoje je pisao pesme, nosio ih po redakcijama i pio. I kad nije bio pijan, govorio je da mu nema ravnog u sastavljanju stihova, ali da neæe da mu ¹tampaju pesme zato ¹to je najveæi.

U sanduku je postajalo sve hladnije i tesnije. Ubrzo su napunili mrtvaènicu. Toliko je bilo le¹eva da su ih oni ozbiljni ljudi, ¹to nisu govorili, morali reðati po podu kao ribe.

Fotije oseti kako mu daska ¾ulji bedra i laktove. Ljubica je plakala. Èuo ju je samo kad bi se sti¹alo ¾agorenje.

Fotije se s mukom prevrnu. Bilo mu je tesno. Ananije se prepirao s fotografom. Fotograf mu viknu na uvo da je hulja, misleæi gluv je. Ananije zatrepta. Aæim je èitao govor.

I Fotije se seti. Kad se mrtvaènica ispraznila, tako da su oni ozbiljni ljudi mogli njome koraèati ne preskaèuæi mrtve, pri¹ao mu je Aæim. Mirisao je tamjan. Napolju je trubio automobil. Aæim je pogledao oko sebe i tiho ga zapitao da li je gladan. Odgovorio je da jeste, ali da mu glad nije ni¹ta prema ¾eði. Aèim mu je ¹apnuo neka izdr¾i. Fotije je zapitao da li se èulo po narodu o njegovoj smrti. Aæim je odgovorio da jeste. Zapitao je rade li ¹kole. Aæim je odgovorio da rade, ali da je omladina pogoðena. Zainteresovao se ima li crnih zastava po gradu. Aæim je rekao da je sve ispalo bolje no ¹to su se nadali. Aæima je zamenio Nikifor. Zvonio je tramvaj u blizini i glas mu je bio prigu¹en nad rakom. Automobil je trubio. Ljudi su govorili oko kovèega. Ubrzo je ostao sam i zapitao se: da li su po Beogradu istakli crne zastave. Zamislio se i sam sebi odgovorio: Crne zastave istaknute su samo na dr¾avnim ustanovama.

U stvari, cela stvar poèela je kad se rodio ili onog dana kada je do¾iveo prvo poni¾enje u deèjoj igri. Niti je mogao se brani, niti da ih moli da ga prestanu tuæi. A tu je bilo i slabijih i ni¾ih od njega. Ni u dvadeset osmoj, kad je propevao i ponudio prve pesme, nije smeo da se naljuti. Dok je bio dete, govorili su mu da je glavonja, a kad je odrastao, da nije izrastao iz deteta. Proglasili su ga ¾enom ba¹ kad je gledao u opipljivi trag susetke. Tako je obrukan i prelomljen pre no ¹to je saznao ¹ta je i gde je. Aæim je tvrdio da su mu gaæe prazne i da bi trebalo da nosi suknju. Fotije ga je samo gledao. To je bilo pro¹le godine.

U sanduku je bilo memljivo, èinilo mu se da mu oèi mre¾i pauèina. Ne¹to toplo i vla¾no, mnogo gu¹æe od njegovog nareckanog daha, prosipalo mu se po licu i oèima.

Nisu ga primali na skupove umetnika. Sima je zapretio da æe mu u¹i i¹èupati ako mu se ne bude sklanjao s puta.

U sanduku je bilo toplo, tako da mu se èelo vla¾ilo. I ruke su mu bile toliko znojave da su se mogle raspasti. Tog trenutka neki se insekti zavuko¹e pod sanduk.

Fotije zadrhta. Ko me je vi¹e zlostavljao, Aæim ili Nikifor, zapita se i sam sebi odgovori: Ne znam. Opet se zapita: Za¹to ih nisam poubijao sve i ja jedini ostao u literaturi. Ta ga misao sledi. Opet pomisli: ako ostanem ¾iv, zapaliæu ceo svet i ostati sam, i poteæi æe od mene novi ljudski rod i to rod dobrih i velikih.

U stvari, najva¾nije se dogodilo one veèeri u kafanici kod ¾eleznièke stanice, u onom podrumèiæu gde je i usred dana bilo crno i memljivo. Sedeo je u uglu i pio i bojao se da progovori. Prvo su pili neki urednici dok nisu popadali oko stolova. Posle njih odneli su slikare, one bradate ðavole ¹to su veèito krstarili po gradu i od kafane do kafane s naramcima svoih slika. Odneli su ih na æebadima. Doleteo je odnekud i Milan i rekao im da su najobièniji pigmeji, beskièmenjaci i priviðenja, koje æe jednog dana posuti gasom i zapaliti. Nikifor je grlio Aæima a s njime Ananija. Tada je Aæim rekao: Ti si, Fotije, najgori pisac na svetu, zar ti to nije jasno? Fotije je odgovorio: Jasno mi je, i poèeo da drhti. Pa kako te nije stid da sedi¹ s nama? zapitao je Aæim, namr¹tio se i viknuo: TI Sl NAJGORl. Fotije je poleteo k njemu, zgrabio mu ruku i stao je kvasiti suzama. Tada mu je Aæim opsovao du¹u srpsku i srce pesnièko. I Nikifor se digao sa stolice. U podrumu je bilo sparno i dim se preplitao sa glasovima, pauèinom i pesmom. Fotije je grlio Aæimova kolena, ljubio ih i grcao: ZNAM DA SAM NAJGORI. Dugo je le¾ao na podu i gledao neèija lica nad sobom. Polivali su ga vodom, seæao se ulubljenog i crnog dna lavora. Kelner je imao belu bluzu s rukavima. Aæim je bio ljut i psovao mu je bolesnu i sluznu slovensku du¹u. Zadugo posle toga u podrumu nije bilo nikoga sem Nikifora, Aæima i kelnera, koji je bio miran.

U kovèegu se mrak zgu¹njavao i utkivao mu se meðu trepavice. Sto je bio pretrpan èa¹ama i bocama. Sve je mirisalo na rakiju i vino. Èinilo mu se da ja sanduk kraæi od njega: palèevima nogu grebao je dasku koja se krunila.

Tada je napolju plju¹tala ki¹a. Seæao se da je do¹ao kuæi pred zoru mokar i blatnjav, i da ga je kom¹inica videla kad je otkljuèavao vrata svoje jazbine. Na obrazima je video ogrebotine i modrice. Dok je le¾ao na podu, pru¾ajuæi nekome ruke i zagrljaj, Aæim ga je udarao vojnièkim cokulama. On tog jutra ne bi oti¹ao u svoj stan da mu nisu rekli. Kazali su mu da ide kuæi i napravi se da je mrtav. Dok ga je Aæim gurao od sebe pijano ponavljajuæi Tl SI NAJGORl, Nikifor je pro¹aputao: OGLASlÆEMO DA Sl UMRO, A KAD BUDEMO HTELI DA TE SPUSTlMO U GROB, Tl USTANI - TAKO ÆE© OSTATI SLAVAN. U sanduku je bilo sasvim tesno. Pristao je. Najeo se, legao i setio se da mu je kama mirovala u nedrima dok je grlio Aæimova kolena. Kama mu je i sad le¾ala pod ko¹uljom. On napre¾e sluh i zaèu suludo zavijanje fabrièkog tornja. Pomisli: Mo¾da ogla¹avaju graðanstvu moju smrt, i maèe ruku s èela. Zavijanje je bilo tu¾no i napuklo i mnogo ti¹e od ostalih dana. Ananiju se èinilo da je zloslutno i da nagove¹tava ne¹to stra¹no, pogotovu ¹to su se iznad krovova crnele vrane, i kru¾ile povrh sanduka i onih krupnih ptica ¹to su gledale s ograde. Aæim nije èuo zavijanje tornja. On je mislio: ¹ta æu bez ¹e¹ira? ®ena mi neæe verovati da ga je vetar odneo. Reæi æe da sam ga propio.

U PITANJU JE ZVONO I NEMOÆ

Stari Ra¹a i Sima uputi¹e se Aæimu. Pramen oblaka odvajao se od neba i sam se uvrtao; on se najzad sasvim otkide i zaveza u crni èvor. I¹li su barabar s nekom namerom, tako da neveseli Ananije nije znao ko æe zauzeti Aæimovo mesto. Ananije u prvi mah pomisli da æe to biti stari Ra¹a, jer mu se na licu video veliki grè ¾alosti. Crni èvor oblaka plovio je lagano. Odjednom obojica stado¹e. Ananije zamalo ne poðe da zameni Aæima, koji je zavr¹avao govor, kadli odjednom Sima krenu. U rukama nije imao nikakvih hartija, te Ananije zakljuèi da govor zna napamet.

Sima stade. Zatim skupi obrve i naka¹lja se. Stari Ra¹a osta na mestu ukopan, i u trenutku kad se Sima pope gore, zaboravi govor koji je hteo da odr¾i.

Ljubica je gurkala Ananija. On se vrpoljio i zbunjeno ¹i¹tao kroz zube da je ðavo u ¾enskom obliku. Milan je bio prislonjen uz neki spomenik. Lice mu je bilo mlado, ali bledo i upalo. Gladio je bradicu i hteo jednim pogledom da obujmi gomilu.

Sima se opet naka¹lja. Lice mu jo¹ vi¹e poblede. Zvona su zvonila napuklo. Oseæao se vetar. On je nosio zvuk za zvukom preko krovova. Zvono je bilo bolesno, to se videlo po zvuku koji je bio nagnjio, i tamno kao zemlja pokraj rake.

Ananije je gledao put zvonika i video otvor u èijoj se svetlosti crnela maljica na vrhu konopca. Jedan mali oblak bio je okrugao kao maslaèak; on je lebdeo odmah iznad crkve.

Sima opet stade. On se upravo pobode uz sanduk. lza njegovih ramena videle su se glave koje su èekale. Nadnosile su se nastre¹nice, siveli su se golubovi. Toliko je bio dugaèak i suv da su ga gledali u ramena i isturena pleæa na leðima. On poèe ozbiljno:

- Tu¾ni zbore ... danas se rastajemo sa na¹im vrlim drugom i saradnikom. I samo mi znamo ¹ta gubimo danas, mi koji smo delili s njim poslednju mrvu krvlju zaraðenog hleba, mi knji¾evnici i umetnici.

Tog trenutka pored Sime obrete se Kokan sa slikarima. Kokan je meðu njima bio najsuvlji i najtu¾niji. Ostali su bili umazani bojama i imali su bradice. Kokan zgu¾va lice nad svojim blokom i stade meriti Simine ruke. Ljubica im reèe da je i ona akademski slikar. Kokan joj odgovori da su jedini slikari oni koji su napustili akademiju ili su isterani iz nje, po¹to talentima nije mesto u klupama.

- Njegovo delo predstavlja veliki doprinos na¹oj knji¾evnosti. Ono predstavlja èak i datum i preokret. Zato ova smrt znaèi veliki gubitak za na¹e narode, za na¹u kulturu, a najvi¹e za nas stvaraoce, koji u njemu gubimo nezamenljivog druga.

Fotograf kleèe na zemlju i kresnu aparatom, uhvativ¹i samo sanduk i Ljubièin sme¹ak pod ¹e¹iriæem. Sima se malo sa¾e i podi¾e obrvu, ali fotograf s bereom veæ se trudio da pohvata likove slikara. Sima nastavi. Nije se znalo ¹ta je crnje: truli i ljuspasti krovovi, sagnjilo li¹æe izmeðu grobova ili nebo u èvorovima.

- Potpuno se sla¾em s mi¹ljenjem druga Aæima da mi umetnici, mi veèiti muèenici, treba da podignemo veliku bunu. Da izvojujemo sebi opstanak i carstvo poezije i hleba. To æe doba doæi, a kad, to zavisi o nama, o svima nama koji smo danas do¹li da ispratimo na¹ega druga.

Aæim pogleda oko sebe, pa kad spazi da ga niko ne gleda, odvoji se od gomile. Trava se ¾utela izmeðu grobova, trske su se naginjale jedna drugoj vratovima. On zaobiðe Milana i Kokana koji su ¹aputali.

Zapita¹e ga kuda æe. Odgovori im da hoæe da obiðe Dobroviæev grob. Milan i Kokan reko¹e mu da bi hteli da naslikaju grob velikog slikara. Aæim je ¹arao oèima izmeðu grobova i mramora. Trava je bila ¾uta.

Oni poðo¹e za njim. Aæim im reèe da mu ne trebaju i naduri se. Milan mu preko neèijeg spomenika kaza da je najobièniji pigmej i insekt.

Oni drugi slikari crtali su Ljubicu. ®mirkali su oèima, ¾mirkali, merili i izmicali se, bojeæi papir. Ona je ispru¾ala tanki i nabrani vrat i okretala im profil.

Sima je govorio o revoluciji umetnika.

Aæim nastavi traganje za ¹e¹irom. Grobove je opasivala kupina. Bilo je tu obiènih grobova, ali i onih od dve ili tri stope, onih deèjih bez krstova i bilo kakvih znakova sem trave, mramorja i korova. A video je i krstove, sasvim male, koliko da je krst a ne ¹iljak.

On je i¹ao i pazio da ga ko ne umotri. Glavu je uvlaèio meðu ramena, usne je razvlaèio u bol kao da je ¾alostan. Ptice su ga gledale. Niti su se pla¹ile njegovog glasa, niti tramvajske zvonjave. Ptice su imale sasvim okrugle i mirne oèi. Aæim podi¾e ruku do lobanje. Ptice ne trepnu¹e. On èu Simin glas, pomisli na Fotija i poblede.

Milan i Kokan vide¹e kako se Aæim sa¾e. Aæim je dr¾ao u rukama neku najobièniju kapu, neki kaèketiæ. On po drugi put proðe pored ptica. Baci preko ograde kaèket.

Najzad spazi ¹e¹ir. Le¾ao je zaglavljen izmeðu groba i ograde. To u atvari nije vi¹e bio ¹e¹ir, veæ najobiènija krpa, pocepana i blatnjava. Crneo se u kupinovoj lozi kao mala peæina, kao gnezdo. Do raskrojenog oboda mirovala je buba, velika kao poèetno slovo imena koje je stajalo prilepljeno na kamen spomenika.

Milan i Kokan dugo su posmatrali kako Aæim zuri u ¹e¹ir. Aæim se opu¹tenih ruku uz telo uputi natrag gomili. Buba umile u ¹e¹ir i le¾e.

Simino lice sve je vi¹e bledelo. Glas mu se èesto prekidao. Govorio je:

- Jo¹ pre tridesetak godina, kada se javio sa svojim mladiækim stihovima, otkrivajuæi bol i patnju svoje du¹e, kritièari su zapazili njegovu izuzetnu darovitost. Otada on stoji u prvim radovima na¹ih naprednih stvaralaca.

Stari Ra¹a poku¹avao je da se seti svog zaboravljenog govora, jer je hteo da se popne na zemlju. Fotograf je hvatao kamerom Ljubicu i slikare. Ona im reèe da je svaka Fotijeva pesma njoj posveæena.

Ja sam zaista genije, pomisli Fotije. Oduvek sam to bio, samo su me neprijatelji spoticali iz zavisti. Taèno je ¹to Sima ka¾e. Oduvek sam bio najèudniji, najzagonetniji i najdublji srpski pesnik. Njego¹evo delo je veæ zastarelo, Branko nema dubine, a DJura je bio poznat kao pijanica. Lud je ovaj Sima, progla¹uje me za velikog, a ne zna da æu za koji èas izaæi odavde i u oèima ljudi ostati veæi no ¹to je on. Ja sam zaista najveæi, zakljuèi po stoti put i krv mu se u udovima uzmuti.

Uèini mu se da izrasta, da postaje ogroman zajedno sa sandukom i da æe sve oko sebe pretvoriti u prah. Ali kad pomaèe laktove, koji su bili priljubljeni uz dasku, oseti nemoæ. Glavu spusti na grudi, rukama sti¹te slepooènice u kojima se svrdlila nesvestica. Pomisli kroz bol: èim ustanem, sjatiæe se oko mene izdavaèi i ponuditi mi da ¹tampam sve ¹to sam napisao, postaæu poznat u celom svetu. Aæima, Nikifora, i Simu zaklaæu i baciti u bunar. Ananije je nesreæan otkad ga znam i posvetiæu mu najdu¾u pesmu. Nahraniæu ga i kupiti mu odelo. Poslaæu ga u inostranstvo da izleèi bolesnu nogu. Od Ljubice æu i dalje bje¾ati i o¾eniti se onom devojèicom, onom uèenicom ...

Oko Ljubice i slikara, koji su zavr¹avali njen portret, okupi se gungula. Oblaci su se spu¹tali. Aæim u rukama nije imao ni¹ta. Milan se sme¹kao i prezrivo gledao Ljubicu i slikare. Kokan je bio zbunjen i dr¾ao je glavu malo nagnutu u stranu. Ljubica pokaza Fotijevu knji¾icu i sliku. Brada joj je drhtala, u oèima je imala neki èudan, maglièast sjaj koji se nije mre¹kao ni kad se sme¹ila. Toliko je bila mala - a stajala je - da je nisu gledali u oèi, veæ u teme. Tada neko zapodenu razgovor.

- A zna li se od èega je umro?

- Ka¾u da se poslednje vreme ¾alio na srce.

- lzgleda da je imao rak.

- Nije imao rak - planu Ljubica.

- Rakija je kriva. Rakija.

Ljubica je gledala unezvereno.

- Prièa se da je imao nekakvu kvr¾icu na kièmi.

- Nije imao kvr¾icu na kièmi - reèe Ljubica.

- I ta mu je kvr¾ica stalno rasla dok nije umro.

Fotije se uznemiri. Zamirisa mu rakija: oseti ¾elju utrobe i usana za njom. Niko na svetu nije mogao popiti vi¹e rakije od Sime. Sima je govorio. Ni kad je bio pijan, Ananije nije umeo da se razveseli. On je molio slikare da ga slikaju. U sanduku je bilo sve mraènije. Fotije pomisli kroz nesvesticu: Mo¾da imam kvr¾icu na kièmi mo¾da imam rak - ja sam stra¹no bolestan, ja sam sav bolestan - srce mi je slabo srce mi je svrabavo - sav sam truo imaju pravo takav sam uvek hio i imali su pravo da me zlostavljaju - ja sam najobiènija pijanica - ja u stvari nisam ¾iv mrtav sam mrtav sam - ovo ¹to le¾i u sanduku nisam ja veæ moj le¹ moji ostaci moje rite - a ja sam umro èim sam se juèe zakljuèao i opru¾io po poda - nisam bio ¾iv ni kad je Aæim sa Nikiforom doneo sanduk i stavio me u njega i sakrio mi lice od sveta - da li sam ikad i postojao postojao je neki drugi èovek pa mi se èinilo da sam to ja bio - kad sam ¾iveo i ¹ta sam video - ako sam i ¾iveo nekad veæ sam se pretvorio u najobièniju kvr¾icu u bolest u ¾ivu smrt u pauèinu - i ta kvr¾ica ¹to le¾i u sanduku slepa je oslepela je ogluvela je - ta kvr¾ica je pevala pesmice o vrapcima i golubovima i ljubavnim patnjama i cveæu - ne ta kvr¾ica nije pisala pesme ona ih je krala prepisivala iz raznih novina i starih pesmarica pa ih prepravljala i preude¹avala ali nikad nije uspela da ih ¹tampa sem ¹est - jesam li jo¹ ¾iv jesam li ¾iv ¹ta je ovo i ko je ovo u sanduku ...

- Jo¹ je jedan umro od kvr¾ice, pro¹le nedelje.

- Da, pojavile su se neke kvr¾ice.

- A da nije imao kakvu zarazu?

Ljubica ih je gledala. Zatim povika:

- Nije imao nikakvu zarazu! On je samo mene voleo. Samo mene!

- A ¹to se nije venèao s tobom kad te je voleo?

- Govorio je da nisam dostojna njegovog talenta.

- A za¹to si izdr¾avala celog veka tog lenjivca?

- ®iveo je i umro kao èestit. Ne klevetajte mi ga mrtvog!

Neki èovek je znaèajno mahnuo ka¾iprstom i ponavljao:

- Zaraza je posredi, ka¾em vam. Umetnici su obièno puni zaraza.

Fotije pomisli kroz mrak. Da li sam po¹ten da li sam ¾iveo po¹teno - sad sam mrtav, da li sam umro po¹teno - ne, nasilno sam umro, po¹teno, nepo¹teno, po¹teno - nisam bio po¹ten, jer sam celog veka potkradao sve i sva¹ta i tako ¾iveo vek ove kvr¾ice u sanduku - krao sam rime od Aæima i Nikifora, od Sime i Ananija, od Branka i DJure, od mnogih drugih - jesam li umro od zaraze, jeste, umro sam od raznih zaraza, i¹ao sam kod Mari¹ke, one Maðarice, kod Milunke, a posle me je bolelo - nisam hteo da uzmem Ljubicu jer sam voleo Kleopatru, onu grèku, celog veka, o njoj sam sanjao i pisao joj pesme i ismevao je - a ti, mala, okamenjena od ljubavi i dobrote i ludila, ¹to stoji¹ kraj sanduka, be¾i, be¾i, be¾i, jer si uboga, jer si krmeljava, jer si kvr¾ica kao i ja, ti mala i suluda utvaro.

Svi obgomili¹e Ljubicu. Nikifor se ukipi uz Aæima. Aæim zakloni uvo ¹akom ne bi li mu èuo ¹apat. Oblak ¹to je visio nad sandukom i gomilom bio je crn i mokar kao zvuk zvona.

IGRA KRAJA I INSEKATA

- Bojim se - ¹apnu Nikifor.

- A èega se boji¹? - zapita Aæim.

- Ovoga ðavola u sanduku. ©to veæ ne ustaje?

- I ja se to isto pitam.

Oni se razdvoji¹e. Izmeðu njih prepreèi se Ananije. Dr¾ao je svesku i hteo da se nasme¹i. Èekao je. Aæim zabrinuto pogleda Nikifora. Izmeðu njih pojavi se Ljubica sa slikarima. Ovaj u sanduku najobièniji je lakrdija¹, pomisli Aæim. Slikari su nosili slike. Svi su bili bradati, samo nijedan nije imao lep¹u bradicu od Milana, koji se mr¹tio na zvuk zvona. Ovaj u sanduku je najobièniji bogalj, koji æe nas danas obrukati, pomisli Nikifor. Neki slikari au zavirivali Ljubici u lice pa onda gledali u slike. Drugi su iskosa gledali u Milana i Kokana. Neki nisu gledali nigde. Milanu priðe Branko i dade mu pismo. Branko je bio mali i upalih obraza.

Treæi put Ananijevu ¹aku okvasi kap ki¹e. On priðe Milanu i reèe mu da mu se od svih slikara najvi¹e sviða, jer je èudan i mraèan. Milan mu ne odgovori. Ananije ga zapita da li bi hteo da ga slika. Milan mu odgovori da je najobièniji sakati insekt. Ananije snishodljivo izjavi da ga vi¹e ne priznaje za umetnika i da je najèudniji i najmraèniji Kokan. Ni Kokan ni¹ta ne reèe. Kap ki¹e okvasi sanduk. Na zemlji je stajao Sima i govorio:

- Ja i on smo jedini koji sa svojom poezijom mogu van granica ove zemlje, jedini koji su veliki i neprolazni. Svi ostali nisu nam ni do kolena. Bili smo nerazdvojni drugovi, mada svet za njega nije znao koliko za mene. I èini mi se da je meni danas najte¾e.

Stari Ra¹a bio je ljut, to mu se videlo na licu: sve vi¹e se primicao zomlji i sanduku jer je hteo da smeni Simu. Ananije je i¹ao za njim. Ljubica je ne¹to uveravala Milana, koji joj se sme¹io u bradicu. Opet se odvrze razgovor.

- Da sluèajno nije izvr¹io samoubistvo?

- A za¹to bi to uèinio ba¹ na vrhuncu slave?

- Veliki pesnici obièno tako zavr¹avaju.

Oblaci su se jatili i umirivali za ki¹u, i neki ljudi, gledajuæi u njih, odo¹e s groblja pre no ¹to se stari Ra¹a pope na zemlju.

Petar se pojavi sa ¾itom na poslu¾avniku. ®ito je bilo za¹eæereno i Ananije se oblizivao. Petar je slièio na Simu, iako nije bio podnapit. On je i¹ao od grupe do grupe i nudio ¾ito. Sima je za to vreme gledao preda se i lagano se klatio nogama. Neki reko¹e da ima fla¹u s rakijom.

Pre no ¹to proguta drugi zalogaj, Ananije stavi ka¹iku u d¾ep i izgubi se. Petar pogleda oko sebe ne bi li spazio u nekoga ka¹iku. Ananije je i¹ao fetografu.

Petar glasno potra¾i ka¹iku. Èim èu da se pominje ka¹ika, Fotije zadrhta i ohladi se.

- Gde je ka¹ika? - reèe Petar.

- Ne znam - odgovori Aæim. - Zar da na dana¹nji dan raspravljamo o ka¹ici?

- Ka¹ika je ukradena, molim lepo - reèe Nikifor. - I to znaèi da se meðu nama nalazi neki lupe¾. Neki stari lupe¾, koji ¾ivi od kraða.

- To mora biti neki stari lopov, zaista.

Petar je i¹ao s poslu¾avnikom. Ljudi su gledali u ¾ito i Petrove ruke.

- Ovamo tu panaiju.

- ©ta, zar da obesimo lopova? Zbog ka¹ike?

Ananije dotrèa Aæimu i reèe mu da se osvrne. Aæim i Nikifor vide¹e nekoliko milicionera. I¹li su lagano, iza svog komandira. Nosili su venac na kome je pisalo:

Narodnom knji¾evniku - Narodna milicija.

Sima glasno saop¹ti da dolazi milicija. Fotija obli hladan znoj. Milicioneri su bili razlièitog uzrasta i izgleda. Samo je jedan od njih bio mali. Fotije ih se uvek bojao, pogotovu danas. Oni uðo¹e u groblje i uputi¹e se sanduku. Fotije èu kako neko reèe da æe se obraèunati sa starim lopovom, i oseti strah. Nastavi misao: Doznaæe da sam ja lopov i da sam je ja uzeo i izve¹æe me pred sud, i seti se. To je bilo pre desetak godina, upravo onda kad je o svom tro¹ku izdao zbirèicu stihova. I¹ao je ulicom, seæao se kroz bunilo. Nebo je bilo mutno tog popodneva. Udario je Nu¹iæevom ulicom i sreo Ananija. Ananije je imao na sebi pohaban crn mantil. U¹li su u radnju da kupe lampu i bravu.

Ba¹ u trenutku kad je Ananije vadio novac iz d¾epova, trgovac se savio pod tezgu. Ananije je zgrabio ka¹iku i stavio je u d¾ep. Kupio je bravu i rekao da je isuvi¹e skupa. Trgovac ga je gledao.

Kad su iza¹li na ulicu, Fotije ga je zapitao za¹to je ukrao ka¹iku. Ka¹ika je bila niklovana. Ananije je odgovorio da ne zna za¹to ju je uzeo. Ka¹ika bi bila brzo zaboravljena da Ananije nije svuda proneo vest kako ju je Fotije ukrao. Fotije se isprva branio, zatim je priznao da je lopov. Ali glavno je poèelo kad je Ananije ra¹irio glas da je Fotije najveæi kleptoman u Beogradu i da je trgovac iz Nu¹iæeve ulice saznao ko je lopov. Fotije se bojao svake senke, èak i svog hoda. I preko dana zakljuèavao je vrata svoje jazbine. A kad je èuo da je trgovac potplatio naroèite ljude koji æe tra¾iti lopova, potkaèio je vrata direkom, skinuo s njih ceduljicu s imenom i zanimanjem. Iskakao je kroz prozor, obièno u sumrak, do pekare i krème. Tako je njegov strah trajao godinama. Kad je i¹ao ulicama, èinilo mu se da ga neko prati. Be¾ao je ponekad èak do periferije. Jutros u mrtvaènici uèinilo mu se da ga je neki èovek s brèiæima naroèito zagledao. To je bilo pre no ¹to je onaj deèak plaèuæi pobegao od devojèice. Èovek je pri¹ao na prstima i lagano podigao pokrov. Fotije je stisnuo vilice i za¾murio. Èovek je spustio pokrov i udaljio se. Zatim je dugo zagledao ostala lica. Bio se re¹io da be¾i iz mrtvaènice, a zatim i iz Beograda.

Milicioneri opkoli¹e sanduk i spusti¹e venac. Èuo im je korake. Oseæao je kako se pod njihovim èizmama ugiba i kravi zemlja. Pomisli: To mene tra¾e. Poslao ih onaj trgovac. Podiæi æe poklopac i videæe da sam ¾iv. Prove¹æe me kroz Beograd, preko Terazija, i osuditi na robiju. I tamo æu umreti kao pas. Udaviæe me robija¹i. Svuda æe se znati da sam lopov.

- Lopova na ve¹ala! - povika Sima.

Petar je nosio ¾ito ispred sebe. Stari Ra¹a je govorio kako je za revoluciju jo¹ rano, ali da ona mora doæi. Aæim i Nikifor su se gledali. Ananije i Sima spremali su se da spuste sanduk u zemlju. Podizali su krajeve u¾eta, pri èemu se poklopac sanduka, koji jo¹ nije bio zakovan, pomerao. ®urili su, Ananije vi¹e.

Stari Ra¹a zavr¹avao je svoj mucavi govor kako su bili nerazdvojni prijatelji i da æe biti prvi koji æe prilo¾iti novac za spomenik. Ljubica je obletala oko milicionera koji su raspravljali o ka¹ici. Oèi su joj se sijale: tek tada se videlo koliko su gnjile i uvele.

Slikari su uveravali milicionere da lopova ne treba obesiti zbog obiène ka¹ike. Komandir milicije reèe da æe na licu mesta obesiti lopova, makar to bio i poznat èovek.

Fotije pomisli kroz strah: Ja sam lopov ja sam najveæi lopov svih vremena - jesam li ¾iveo po¹teno jesam li nisam - ja sam lopov a Ananije je digao ka¹iku ali se meni broji on je veèito krao sitnice jer nije smeo ni¹ta krupnije - on je krao ljudima iz d¾epova tabakere ¹ibice maramice - jesam li ja kvr¾ica ili Fotije - ja sam najobiènija rana ja sam najobièniji crv - da li sam ikad postojao kao èovek kao ljudsko biæe - glava mi tone u vodu i to pod njom nije jastuk no bara i bolest i krv - ko ovo ¾ivi sa mnom u sanduku ko je ovo u meni i pored mene i poda mnom - èije su to ruke u mojim èiji je to vid i mrak u mojim oèima - ja sam ukrao ka¹iku ja sam ukrao sve ¹to su drugi ukrali - Ananije ne boj se milicije mene æe obesiti neæe tebe jer meni se pi¹u grehovi svih vas.

Ananije je bio bled. Fotije èu komandira milicije koji naredi da se pretresu svi prisutni. Ananiju su drhtali prsti na konopcu; okretao se oko sebe: ograda je bila visoka i na njoj su èuèale ptice kao èudni cvetovi; na kapiji stajala su dva milicionera.

Fotije stade da se trese. Ananijevo lice se iskrivi, kao da hoæu da se zaplaèe ili kine. Uhvatiæe me, uhvatiæe me, pomisli. Fotije napipa dr¹ku no¾a ispod ko¾uha. Ona je bila znojava i topla kao krv, kao ka¹ika. Stezao ju je èitav trenutak ne znajuæi ¹ta dr¾i, obiènu kost ili no¾ koji mu razdire utrobu, iz koje ¹iklja krv i smrad. Oseti kako mu prsti zaigra¹e na o¹trici. To ga opomenu. Èinilo mu se da ta o¹trica raste a onda da urasta, njom proboden i krvav. No¾ mu je le¾ao u nedrima.

Ananije jo gledao slikare koji su dizali ruke pred milicionerima. Nije smeo da ispusti konopac, jer je oseæao da æe izgubiti ravnote¾u i skljokati se preko sanduka u raku. Fotije shvati da i revolver ima u nedrima. Video je celu skupinu u ogromnoj ¹upljini njegove cevi. Skupina se smanjivala, ljudske glave visele su po rubovima ¹upljine, iz cevi je sukljala vatra, koja mu je palila utrobu. On ste¾e o¹tricu, s mukom se prevrnu na bok i, sa sumaglicom pred oèima, pomokri se.

Ananije cimnu konopac. Sanduk se malo pomeri. Fotije je mirno le¾ao. Venac pade na zemlju, poklopac se pomeri. Fotije se nije nièega pla¹io.

Ljubica poèe da krièi i moli da ga vidi poslednji put. Fotija nije uznemirivao njen glas. Ona obigra gomilu i priðe sanduku.

Stari Ra¹a nije silazio sa zemlje. Fotografi su èekali da uhvate Fotijev lik. Aæim i Nikifor stajali su kraj sanduka. Ananije nije gledao nikamo, èekao je.

Li¹æe je lagano padalo s drveæa: lepr¹alo je nad zvucima zvona i sletalo po grobovima. Milicioneri su pipali slikare, koji su odgovarali da nisu lopovi i propalice ako su umetnici.

Pre no ¹to se pljusak zasive povrh krstova, Ljubica kleknu na zemlju i podi¾e poklopac. Slièila je na stonogu. Fotografi su èekali. Milicioner je i¹ao prema Ananiju, koji je u oblacima video ogromnu niklovanu ka¹iku. Ptice su sve gledale. Tvrdokrilci su mileli preko zemlje. I kao da su se upla¹ili od ki¹e, zavlaèili su se pod sanduk nemilice; Fotije nije hteo ni da mrdne nogom koju su mu grepkali. Aæim i Nikifor stajali su jedan prema drugom, oèi u oèi. Ljubica nije krièala. Niko nije govorio niti se kretao. Svi su gledali iznad Fotija.

Fotije je bio mrtav. Le¾ao je malo iskrenut na bok. Glava mu je bila mala, gola i znojava. Bio je umokren.

Milan se prezrivo sme¹io i mislio da je potrebno videti hiljadu smrti da bi se naslikala jedna, sveop¹ta, najcrnja i jedina.

Fotije je jednim okom nevino gledao u dasku. Onako zgrèen i mali, sa ¹akama kojima nije mogao sakriti celo lice, slièio je na insekta.

Ki¹a je kvasila glasove i zemlju.