Moj Beograd (©esti april)

Dete koje nosim velika je radost i za Bo¾oviæe i za Magazinoviæe. Bora sa braæom veæ pravi planove za veselje koje nas èeka. Majka svake zore peèe palaèinke da bi mi ih vruæe donela za doruèak. I¹èekuje se prvo dete, prvo unuèe, prvo sinovèe izmeðu osam strièeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da æe nas rat u svemu preteæi.

Uoèi ¹estog aprila de¾uram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega de¾uram. Da se ne rastajemo, da budemo ¹to vi¹e zajedno. Jutro. Veæ je ¹est èasova. Bora ostaje i dalje na klinici. De¾urstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kuæi, da pripremim ¹to topliji doèek voljenom èoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karaðorðevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. ®elim danas da bude sveèano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Biæemo slobodni i ceo dan prove¹æemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunèano. Idem puna sreæe svojoj kuæi, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Na¹ dom. Uskoro biæe nas troje.

Neka tutnjava, kao iz daljine, tr¾e me iz razmi¹ljanja. Grmljavina?! Èudna, ujednaèena, bez prekida. Postaje sve bli¾a, sve jaèa. Jo¹ ne shvatam ¹ta je, ali mi ne da mira. U tom se pojavi prva grupa aviona. Evo uzroka tutnjave. Ni na kraj pameti ne pada mi misao da æe uskoro biti zasut vatrom i smræu moj dragi Beograd. Gledam bezazleno put neba i istovremeno ¾urim kuæi. Tutnjava sve jaèa. Evo i druge grupe, treæe... Kru¾e, vraæaju se, idu napred i kao da su se uskome¹ali. Mislim, ve¾be. Povremeno bacim pogled gore bez straha, bez sumnje u ma kakvo zlo. Tako misle i ostali koji su se tog jutra na¹li na ulici. Najvi¹e je ¾ena. Sa torbicama, korpama. ®ure na pijac, u trgovinu, da spreme sveèaniji ruèak. Nedelja je. Jedan èovek srednjih godina zastade i glasno upita: "Ma ljudi, ¹ta ja ovo?" Nepoznati prolaznik kratko odgovori: "Ve¾ba. ©ta mo¾e biti!" - i nastavlja da koraèa svojim putem, svojim poslom. Avioni se jo¹ vi¹e uskome¹a¹e a iz njih polete¹e crne lopte. Odjekuju veæ i eksplozije. "Æorci", reèe neko. Tek ¹to izgovori "æorci" kad se Beograd zatrese i zatutnja. Poèe tle pod nogama da podrhtava. Opet jedan èovek viknu: "Ama, narode, ovo je bombardovanje! Sklanjajte se!" - i potrèa niz ulicu. Nasta prava pometnja. Trèanje. Povici. Ja jo¹ ne verujem. Neiskusna sam, a i politièki neobave¹tena. Ne verujem u zlo. Utom, levo od mene, na jedva stotinjak metara, grunu, i èini mi se podi¾e me od zemlje. Kuæa koja je bila tu jednostavno nestade u dimu i pra¹ini koji se visoko podigo¹e. Oseti se i miris paljevine. Zastadoh. Gledam u onu prazninu gde je do maloèas bila kuæa. "Pa, ovo ipak nisu ve¾be!" - najzad i ja shvatih. Ali da je s tim otpoèeo i rat ne shvatam, i ne pomi¹ljam. Poðoh dalje gotovo trèeæi. Ne znam ni sama za¹to. Da li ¹to svi trèe, vièu, kukaju na glas. Da mi je samo da stignem do kuæe. Tamo æu se zakloniti, mo¾da naæi nekakav mir. Prosu¹e mi se iz ruku rumene jabuke. Kotrljaju se niz kaldrmu.

Avioni i dalje kru¾e. Sipaju i seju smrt, paljevinu. Ru¹e, razaraju, grme i bude strah kod do maloèas mirnih i sreænih graðana. Uznemirena lica na sve strane. Ljudi ra¹èupani, tek poustajali. U pid¾amama, spavaæicama ili sa tek neèim prebaèenim preko leða. Svako tra¾i spas kako ume i zna. Tresak. Opet lete komadi rasprsnutih bombi, kamenja, delovi sa kuæa i graðevina. Stakla se lome i zasipaju ulice. Vriska sve jaèa, trèanje, dovikivanje. Jedni trèe dole, drugi gore uz istu ulicu. Sve se uzmuvalo i uspanièilo. Jedan mladi èovek, sav krvav, trèi prema meni. Hoæu da mu pomognem i idem mu u susret. Nisam jo¹ stigla da mu ka¾em da sam lekar i da ¾elim da mu pomognem, a on je veæ bio na dnu ulice. Nije me ni èuo. Jedna ¾ena istrèala iz kuæe, prigrlila tri ra¹èupane, jo¹ pospane devojèice, u grèu od plaèa.

Evo me pred na¹om kuæom. Staklena vrata na ulazu polomljena. Prozori na stanu takoðe polomljeni. Ulaz u stan zakrèen staklom i malterom. Balkonska vrata pala i iskrivila se preko ograde, a na njima nigde jednog stakla. U stanu nema nikoga. ©ta æu gore?! Majèina kuæa je u blizini. Idem njoj. Na meni nov zeleni pli¹ani mantil. Vièu mi neke ¾ene da legnem. Ja ne mogu. Isprljaæu se, mislim. I ne mogu. "Lezi! Poginuæe¹!" - dovikuju. Ja i dalje idem lagano.

"Lezi"... I sti¾em do majèine kuæe. Nasta ti¹ina. Avioni se izgubi¹e. Ti¹ina, ali ona èudna, stravièna ti¹ina koja zuji u u¹ima. A sami ste i sve je oko vas prazno i usamljeno. I kuæa je pusta. Osetih miris paljevine. U kom¹iluku nikog. Izbegli svi prema periferiji. Tek ¹to sam u¹la, a evo devera Milana. Bio je prvo u na¹em stanu, pa kad nije na¹ao nikog, pretpostavio je da sam kod majke. Priletim mu u zagrljaj i zaplaèem glasno. Tek tada sam se opustila, prihvatila i primila gorku istinu. Milan, kojeg znam samo veselog i smirenog, sad mi izgleda vrlo nervozan i jako uzrujan. Lice ozbiljno, rekla bih i strogo. Oko usana bore gorèine umesto njegovog vedrog smeha. Pita me odmah: "Gde je Bora?" Odgovaram mu, a u isto vreme i bez predaha pitam ga za braæu Milo¹a, Èaslava, Branka. Jo¹ ne znamo gde je ko i kako su pre¾iveli ovo iznenadno bombardovanje.

Evo opet potmule tutnjave iz daljine. Samo, sad veæ imamo iskustva. Opet novi nalet aviona. Veæ ih vidimo. Zacrnelo se nebo. Mnogo ih je. Daleko vi¹e nego prvi put. Milan me gurnu u ostavu, zatim utrèa u spavaæu sobu i donese veliki perjani jastuk. Stavi mi ga preko glave. Naivna za¹tita, ali me bar malter ne zasipa po kosi i licu. Usta su mi veæ puna peska. On stoji pored mene. Rukama oslonjen na zid zaklanja me grudima. Taj Milan, koji je umeo da pravi ¹ale na raèun "Koreje Toksimoviæa", koja treba da doðe na svet, sad kad sam u opasnosti, sa toliko pa¾nje i sa toliko strepnje hoæe da nas obe saèuva. Natkrilio se nada mnom, spreman da se hvata u ko¹tac sa svim nevoljama sveta samo da me saèuva. Sa svojim krupnim, ¹irom otvorenim oèima i o¹trim pogledom, lièio mi je na orlu¹inu koja me brani.

Poèe oko nas sve da se ljulja. Iako je tek jedanest sati pre podne, nebo se zamraèilo od aviona, dima i pra¹ine. Avioni prekrili nebo i zaklonili sunce. Zahladnelo odjednom kao kad se oblaci navuku, a i vazduh se uskovitlao i podseæa na oluju pred ki¹u. Eksplozije se slile u jednu dugu grmljavinu koja ne prestaje. Ne mogu se vi¹e brojati niti avioni, niti eksplozije. Pa ipak jednu izdvojismo. Iznad nas zafijuka ne¹to dugo, piskavo, slièno sireni. Milan me prigrli: "E, ovo je na¹a!" - reèe mirno. Poèeh da se krstim i tiho ¹apuæem: "Bo¾e, pomozi! Bo¾e pomozi!" U dvori¹tu ne¹to tupo tresnu. Ne di¹emo. Èekamo eksploziju. Sekunde duge kao godine. Ja ne prestajem moje "bo¾e pomozi, bo¾e pomozi!" Milan zausti da ka¾e: "Dosta sa tim tvojim" - ali se uzdr¾a. Tutnjava se sti¹ava. Izlazimo i prvo hoæemo da vidimo ¹ta je to tresnulo u ba¹ti. Na tri metra od kuæe, u velikom krugu, zemlja pobelela kao kreè. Okolo ba¹te i cveæe spr¾eni. "Zapaljiva" - konstatuje Milan i uzima rukom belu zemlju. Poku¹ava da je drobi prstima, a ona tvrda kao kamen. Zamalo, po sred kuæe, zakljuèismo oboje.

Jedan deo ograde se polomio i ostala rupa koja neprijatno zjapi. Milan uzeo da je malo popravi, kad se iznenada pojavi krupna ¾ena na susednom balkonu i poèe da vièe: "Ne ru¹i, ne diraj! Ne kradi!" Milan poèe da obja¹njava ¹ta radi, ali ¾ena kao izbezumljena i dalje vièe. Ne slu¹a Milana "Ne kradi!" - kao mitraljez sipa. Ne mo¾e je èovek ni razumeti. Nasrtljiva do zla boga. Milana izdade strpljenje i viknu: "Mièi se ¾eno, e vala bombe ti jezik raznele, a tu ludu glavu ostavile!"

©kripnu kapija. Evo i Bore. Vi¹e trèi nego ¹to ide. Razbaru¹en. Zadihan. Dugo grljenje bez reèi, a zatim uzajamna raspitivanja o èlanovima obe porodice. Ko je ¾iv, i gde je ko? Pokazujemo mu beli spaljeni krug na zemlji, a Bora nama spaljene dlanove. Ka¾e, zapaljiva bomba pala na krov klinike, pa je gasio i jedva spasao kliniku od po¾ara.

Veæ je popodne. Majka se vraæa. Nikad je takvu nisam videla. Èisto se smanjila i ostarila. Beograd je u plamenu. Ona je u njemu roðena, u njemu rasla. Svaku ulièicu u njemu voli. Svaki kutak poznaje. Njena Skadarlija, Palilula, Vraèar... Rasla je sa njima. Pamti i tramvaje koje su konji vukli, a ona ih sa grupom dece doèekivala na Slaviji i zasipala cveæem. I fenjerd¾ije. A sada? Plamen, miris paljevine, ru¹evine, i izbezumljeni narod koji ¾uri nekud, ¾uri na sve strane - a ne zna kud! Rat je poèeo...

HAP©ENJE

U Podgorici, na kraju D¾an ulice, je na¹a kuæa. Uvek vesela i puna ¾ivota. Sada opustela. Svi su uzeli pu¹ke i oti¹li u ¹umu. Èak i stari Risto. U kuæi smo ostali samo svekrva, ja i najmlaði dever Aleksandar. Imali smo i mi direktivu i planove da izaðemo i prikljuèimo se partizanima. Deveri su oti¹li spremni na borbu pri izlasku iz grada. Nama su ostavili drugi naèin, bezbolniji. Mislili su da se prvo prebacimo u susedno mesto, Tuzi. Tu bi nas saèekao Osman Buliæ i prebacio dalje. Ali planovi su nam se izjalovili. Put je bio preseèen. U samom susedstvu Osmanove kuæe formiran je zatvor, iz koga su se èuli povici, zapomaganje, a najèe¹æe "vode, vode!". Morali smo natrag. Bila sam preobuèena u bulu pri izlasku iz grada. Nimalo nije bilo lak¹e vratiti se u Podgoricu, blokiranu stra¾ama. U jednom vinogradu svlaèim ¹alvare, i ostavljam ih. Vraæamo se i prolazimo pored stra¾e kao graðanke. Zaustavljaju nas. Ka¾emo kratko da idemo u bolnicu radi poroðaja. Na meni tanka letnja haljina i stra¾aru nije te¹ko da shvati. "A, bambino, avanti!" i propusti nas. Svekrva ponavlja - bolnica, a Acko ne¹to dodaje na italijanskom. Kako-tako, tek mi proðosmo.

Vraæamo se u D¾an ulicu. Veæ je noæ. Acko je deèko, ali u svemu uèestvuje kao matorko. Prigrlili smo se i razgovaramo, razmi¹ljamo, krojimo planove kako izaæi. Tako do duboko u noæ. Sutradan od rane zore tutnjava i grmljavina. Avioni se okomili na Pipere. Tamo su se jo¹ juèe prebacili drugovi, a sa njima i deveri. Treba dizati ustanak. Pu¹ke su veæ planule.

Sa jedne strane dvori¹ta zidana ograda. Aco se popeo na vrh ograde i gleda avione kako se obru¹avaju iznad Pipera. Tamo, u Stijeni piperskoj je i rodna kuæa moga svekra i svih devet sinova. Ba¹ u tom pravcu gaðaju i topovi. Rumica se propela na zid pored Ace i gleda put Pipera, put Stijena. Prati avione. Broji ih. Pri svakoj eksploziji se stresa, a bleda kao papir. Tamo su sinovi Boro, Milan, Èaslav, Slavko, Bo¾o, Sveta. Tamo je i Risto i brat Rade. A sve je u dimu. Vetar pirka i s vremena na vreme nanosi miris paljevine. Odjednom, Rumica kao izbezumljena poèe da ¹apuæe: "Krv, oseæa¹ li da krv miri¹e!" "Rume, Rumice" - zovem je, a ona ukoèena stoji, ne èuje me. Tek kad sam upla¹ena zavri¹tala, trgla se, i lagano po¹la u kuæu.

Dan odmièe, a onda noæ duga, bez kraja. Meseèina zabelila pa nam svetiljke i ne trebaju. Za razgovor i dogovor pogotovu. Pravimo planove, analiziramo, poni¹tavamo, donosimo druge, i tako do duboko u noæ. Krajnja odluka je da bar Acko izaðe. Deèko je, gotovo dete. Neæe niko na njega posumnjati. Ujutru, uzima Acko korpu i ne¹to novaca kao da ide u kupovinu u okolna sela. Èim izaðe iz blokiranog grada, neka se povezuje sa ocem i braæom. Ideja ispade naivna. Siromah deèko vraæa se snu¾den. Italijani umalo da ga uhapse. Pomoglo mu je nekoliko italijanskih reèi i izraza koje je nauèio slu¹ajuæi danima ovu vojsku koja je pritisla grad. Seo na malu stolièicu i zagnjurio lice u ¹ake. Korpa na zemlji, izvrnuta i prazna, podseæa na neuspeo poduhvat. I ona je neprijatna. Æutimo, uzdi¹emo. Rumica pu¹i cigaru za cigarom. Ispred nje srebrno èanèe puno kotrabana i papir. Èim zavr¹i jednu cigaru, prsti veæ hvataju novu. Papiriæ za¹u¹ti i dim se ponovo izvija. Èini mi se, nije vi¹e ni bleda. Neka èudna zelena nijansa prekrila joj lice, a usne se stegle, gotovo se i ne vide.

Vrata na ulazu dr¾imo zatvorena. Uzalud! Evo, neko kuca sna¾no. Prete, galame. Lupaju i zveckaju pu¹kama. Rumica proðe i otvori vratnice. Italijani ispuni¹e dvori¹te. Jo¹ ne znam da su do¹li mene da vode. Znamo da upadaju u kuæe i vr¹e pretrese. Mi smo se tome i nadali. Ali prevarili smo se. Tra¾e po imenu mene - "Dotoresa Sasa Bozovic!" Rumica stade ispred mene, æuteæi gleda pravo u oèi do¹ljake. Grudi joj se nadimaju, a disanje postade glasno. Jedan ispru¾i pu¹ku i odvoji me od svekrve. Kratko "avanti!" - i ja polazim. Ruma pokri lice rukama i zaplaka. Jedva sti¾em vojnièke korake. Potrèkavam. Okrenuh se ne zastajuæi. Ruma ide za mnom. Èujem joj papuèe kako kloparaju. Jeca. Èisto cvili. "Comando di tapa", proèitah na ulazu zgrade. Uzimaju mi podatke i posle kratkog i dosta grubog ispitivanja prebacuju me u zatvor u "Kuæu Rogo¹iæa". Tu zatièem nekoliko ¾ena. Apotekarku Jelu ®uniæ, profesora Vasiliju Kostiæ, uèiteljicu Radu DJilas i jo¹ nekoliko drugih. Sede na podu. A pod prljav. Soba mraèna. Ima samo jedan omanji prozor - sve zatvoreno. Juli mesec. Vruæina kao u kazanu. Neizdr¾ljivo. Pa ipak, sve ove ¾ene izgledaju dostojanstveno i sna¾no.

Rumica je saznala gde sam. Nije verovala da æe trudnu ¾enu baciti u zatvor. Mislila je da me vode samo radi saslu¹anja. Te¹ko joj je i ne miri se lako. Èujem galamu napolju. Ruma do¹la i rve se sa stra¾om. Tra¾i da nju zatvore, a mene puste. Vièe da sam trudna. Ne vredi. Nastaje gu¾va, rasprava. Pla¹im se da je ne ubiju. Toliko sinova uzelo pu¹ke, a ona ima smelosti da zahteva, da raspravlja. Da mogu nekako da joj doviknem, da se èuva. Priljubljena uz vrata, oslu¹kujem. Ona je tiha ¾ena, otkud joj ova snaga, ovakav glas?! A onda se sve uti¹a. Sad èujem samo svoje srce kako dobuje. Razmi¹ljam - da li su je uhapsili, kuda li su je odveli?

Sutradan izvode Vasiliju Kostiæ i mene u dvori¹te. Sunce peèe nepodno¹ljivo. Kao ¾eravica. Italijani polegali potrbu¹ke u hladu vinove loze i uperili pu¹komitraljeze u nas. Smeju se. Gledaju nas. A onda polako prelaze cevima sa leva na desno, pa natrag i tako dugo, beskrajno dugo. S leða bije sunce u teme. Mozak vri. Noge ote¾ale od stajanja u mestu, a ispred nas cevi ¹araju. "Hoæe li? Kad æe?" - misli samo naviru. U jednom trenutku svetlost pade tako da se unutra¹njost cevi zasvetle do dna. Uèini mi se sjajna kao ogledalo i veæa, mnogo veæa nego ¹to sam mislila. Stresoh se. Cev opet lagano krenu levo, pa se vrati desno. Nervi me izdaju. Podrhtavam od uzbuðenja i straha, od umora i sunca. Poèinjem sva da se tresem. Iza leða, vezanim rukama, Vasilija dohvati moju ruku, takoðe vezanu. Ste¾e je èvrsto. "Ne pla¹i se! Dr¾i se! Budi hrabra!" - tiho mi govori, a istovremeno dr¾i prkosno svoju lepu glavu i gleda pravo u cevi, u Italijane. Taj topli ljudski ¹apat, to divno lice sa izrazom koji miluje, odjednom me smiruju i daju snagu. Kako sam je zavolela, tu ispred mitraljeza! Nisam uspela da joj ka¾em ¹ta mi znaèi, koliko mi hrabrosti daje, koliko je volim! Uskoro je streljana. Seæanje na Vasiliju i dalje me je hrabrilo u svim te¹kim èasovima.

Posle ovog vi¹eèasovnog muèenja vratili su me u samicu, ako se tako mo¾e nazvati jedna omanja soba. Okreæem se i hodam tamo-amo. Najzad, premorena, sedam na prljavi pod. Mastan i crn. Za tren mi se po nogama zacrne¹e sitne pegice. Poèe da me peèe ne¹to. Mahnem rukom. Stotine krupnih crnih buva polete na sve strane. Nisam ruku jo¹ èestito digla, a one se ponovo naèièka¹e. Sad su i po rukama. Imam kratke rukave. Zavlaèe se i ispod rukava. Borim se. Ustajem. ©etam. Treskam nogama, ali napast ne popu¹ta. Premorena i iznemogla, èuènem u jedan æo¹ak. Koliko sam tu ostala, i da li sam dremala - ne znam. Tek duboko u noæ, vrata se otvori¹e i dva Italijana grubo gurnu¹e unutra jednu tananu plavu¹u, elegantno obuèenu. Ona pade nièice, zagnjuri lice u ¹ake, pa zajeca. Meni srce stade. Tuge mi je previ¹e. Kad samo ne bi plakala! Sagnem se i prigrlim je. Ona jeca, ne prestaje. Lice joj ne vidim, ni suze. Stalno se ¹akama sakriva. U jednom trenutku baci mi ceduljèe. "Unzere Liebe ist ewig!" - proèitah. A ona jecajuæi prièa: "Ovog momenta streljali su im mu¾a. Na moje oèi. Ovo pisamce bacio mi je sa streli¹ta." Ja poèeh da plaèem, a i da je te¹im. "Ne plaèite! Partizani æe nas osvetiti i osloboditi." "Nema partizana" - projeca sirota ¾ena. Zagrlih je: "Ima, ima! Moj mu¾ i sva njegova braæa su veæ u planini. Ima ih, ima. Borbe su veæ poèele." U isto vreme vadim fotografiju iz nedara na kojoj je moj svekar sa devet sinova i jedinom snahom. Tu sam sliku stalno nosila u nedrima od kako su Bora, Risto i deveri uzeli pu¹ke i oti¹li u borbu. Devojka podi¾e glavu, pogleda sliku, pogleda mene, di¾e se i mirno, laganim korakom, bez suza na licu, izaðe bez reèi. Ostadoh zbunjena. Nisam dotle znala da postoje provokatori, ¹pijuni. Jedino sam èula, od kako se zaratilo, za Petu kolonu. A ovo sad ne shvatam, ne razumem. Sve mi je mutno, èudno. Za¹to je iza¹la bez reèi? Kako joj se vrata gotovo sama otvori¹e?

Veæ sutradan sam prebaèena u logor u Albaniju. Tek tamo sam saznala za plavu¹u, provokatora. Govore: "Treba je se èuvati." Stvari mi se neke razbistravaju. A ja sam veæ logora¹ sa brojem "254". Stièem novo saznanje, praæeno bolom, razoèaranjem, nevericom. Zurim kroz re¹etke malog kaveza, pogled mi zastaje na licima izmuèenih logora¹ica. Stièem novo saznanje... ali prekasno. Ja sam veæ okru¾ena bodljikavom ¾icom.

LOGOR

U "Kuæi Rogo¹iæa" ti¹ina. Zatvor je zamoran psihièki, a i fizièki, mada se èami u neradu. Pospanost nas pritisla zbog nesnosne vruæine, zbog ustajalog i zagaðenog vazduha. Taj dreme¾ uskome¹a povremeno smena stra¾ara ispred zgrade i ispred prozora.

Pored nas ¾ena, u zatvoru ima i mu¹karaca. Ne vidimo se. Oni su odvojeni. Pa ipak, gotovo za sve nove saznajemo ko su i odakle su. Tako saznajemo da je jedan sav u krvi. Zaleteo se i udario glavom o zid da bi se ubio. I oni o nama znaju. Patimo uzajamno.

Jutros se glavna vrata otvori¹e sa izuzetnom bukom. Naoru¾ani do zuba pojavi¹e se Italijani. Puno ih je. Kratkom naredbom "avanti" istera¹e nas napolje. Otvorena ¹iroka ulazna vrata olak¹a¹e dotle skuèenom pogledu, koji polete napolje i usmeri se daleko, ¹to dalje. Nekoliko velikih kamiona ispred samog ulaza. Poèe¹e da nas ubacuju. Otvor ispod cerade, kao usta a¾daje, poèe da guta svoje ¾rtve. Okolo se sakupile ¾ene i galame, psuju. Nekoliko vojnika sa pu¹kama i bajonetima napravi branik i ne daju nikome da nam priðe. Dozivaju ¾ene po imenu svoje. Mene ne zove niko. Ipak, jedna nepoznata ¾ena probi se, dolete do mene. Æu¹nu mi nekoliko papirnih novèanica u ruke. Dok gledam zbunjeno i ne oseæam potrebu za novcem, vojnik zgrabi ¾enu i prosto je odbaci natrag. ®ena posrnu, di¾e se, u tren skide tamno plavi kostim, pa ga baci put mene preko pu¹aka. Bajonet ga doèeka i zaèas se naðe pod njihovim nogama izga¾en i zaprljan. Mene su veæ ugurali u kamion, ali èujem piskavi glas ¾ene: "Junaci, robite trudne ¾ene. Tucite se sa ljudima, ako vam basta!" Motor zagrme i ponese nas put Skadra. Kamion prepun, klati se i trese. Muka mi je. Vrti mi se u glavi. Jedan Italijan - oficir gleda me èitavo vreme, rekla bih sa¾aljivo, iako je neprijatelj. Izvuèe odnekud oveæi limun i pru¾i mi ga. U prvom momentu me osve¾i i pomo¾e da doðem k sebi. A onda, poèe da ¹tipa po usnama. Kiselina raskvasila okrastale usnice pa boli i peèe. Pritisnuh rukom, a one se zakrvavi¹e. Pokapa¹e mi grudi. Na svetloplavoj haljini, veæ dosta zaprljanoj, sad se pojavi¹e i crvene mrlje. Usnice peku i bole Krv. i dalje kaplje.

U Skadru primopredaja. U prihvatnom logoru ostavi¹e nas jedni, da nas ubrzo preuzmu drugi. Mimo nas prolaze kamioni puni ljudi. Njih ne iskrcavaju. Vode ih pravo u logor. Jedan Italijan, da bi napravio ¹alu, zgrabi iz kamiona jednog mladog popa u mantiji i ugura meðu nas u ¾enski logor. Gleda u mene i kroz grohotan smeh ka¾e: "Per batesimo". Bosa, mlada skojevka, ustremi se na njega kao lavica: "Nije za kr¹tenje, nego tebi za pokop!" Italijan ne razume i odlazi i dalje se glasno smejuæi ¹to je napravio dobru ¹alu.

Sutradan ponovo kamioni, ponovo putovanje, treskanje, ponovo stare muke. Albanski fa¹isti, sa crnim kapama i kiæankama grde nas, psuju na albanskom jeziku. Lak¹e nam je ¹to ih ne razumemo. Ali kad poèe¹e da nam prinose bajonete pod grlo razumesmo ih i shvatismo. Èini mi se da su sve ¾ene hrabrije od mene. Neke se èak i smeju. A ja kad osetim hladnoæu bajoneta na vratu, sva premrem. Upadam u nekakvo groznièavo stanje pa se dugo tresem i kad oni odu.

Ulazimo u predeo koji lièi na pustinju. Peskovita gola povr¹ina ra¹irila se na sve strane. Kavaja! Logorski centar. Veæ vidimo i ¾icu. U vi¹e pojaseva ograðuje ogroman prostor. Zaustavljamo se. Tu je ulaz, kao nekakav tunel od ¾ice. Okolo stra¾ari, Italijani. Opet komanda "avanti" i mi prosto ispadamo iz kamiona. Ispred ¾ièanog ulaza stoji i nekoliko oficira. Prebrojavaju nas i ubacuju. Ovde nemam svoje ime. Postajem broj "254". Ne shvatam. Sve mi je kao san, kao bunilo. Niko nas ni¹ta ne pita. Ko sam? ©ta sam? Da li sam uop¹te èovek, ljudsko biæe? Seæam se, kako je veliki bio na¹ sluga, èika Marko. Kako smo ga svi u kuæi po¹tovali. Jednom se nisam htela pozdraviti sa njim, jer su mu ruke bile prljave. Uz to sam napravila gadljivu grimasu. Dobila sam od oca koprivicom po turu, popraæeno reèima: "Radne ruke se po¹tuju". Imala sam samo èetiri godine. Ko æe moju bedu za¹tititi? Ko æe koprivicom istuæi one koji u meni gaze èoveka?!

Prolazim kroz redove bodljikavih ¾ica. Stra¹ne su te ¾ice. Nikad mi bodlje na njima nisu bile tako velike, grube, o¹tre. Viðala sam takve ¾ice i ranije. Nisu ¹trèale i zlokobno vrebale koga æe ubosti ¹to dublje, ¹to bolnije. Noge me ne slu¹aju. Vuku se tromo, ote¾ano. Oèi se izbeèile, bulje okolo i hoæe da iskoèe. Bole me. Htela bih da ih sklopim, ali ne mogu. One same neæe mir. Hoæe da vide, da upiju svu bedu, svu nesreæu.

Ne, nisam znala za ljudske patnje. Bio mi je ¾ivot lep, isuvi¹e lep. Majka, otac, braæa, sestre, sloga, sreæa, udobnost. I ono najveæe i najvi¹e ¹to èovek mo¾e da ima. Ljubav ljudi oko mene. Ljubav porodice, ljubav prijatelja, ljubav kom¹ija, ljubav mog pekara, èika Sofronija, kad mi nasmejan daje vruæ hleb u ruke, ljubav èika Koste piljara, koji mi uz kupljene stvari daruje kru¹kicu oskoru¹u, ljubav, ljubav... A ovde. Mr¾nja, i osim mr¾nje i zla, ni¹ta se drugo ne susreæe. A ¾ice bodu. Bodu lice, bodu mi¹ice i u slepooènice se uvukle duboko i dobuju po krvnim sudovima, kao po bubnjevima. Zuji mi u glavi i poèinjem da se zanosim. Prihvati me jedan nepoznati broj i uze pod ruku. ®ene koje zatekosmo sjatile se oko nas novih. Zapitkuju, te¹e.

Ispred nas nekoliko hladnih betonskih zgrada, dugaèkih. Na njima ogromni otvori zjape, a iz utrobe tih nemani izbija smrad i hladnoæa. Gledaju nas, nove logora¹ice. Tra¾e poznate. Mnoge se i prepoznaju. Mene niko ne zna, niko me ne prepoznaje. Pogledaju me samo u trbuh i glasno zakljuèuju: "Ova je sirota trudna!"

Unutra, u straviènoj zgradurini bez prozora i vrata, natrpani kavezi od letava na tri sprata. Iskori¹æen je prostor do maksimuma. Jedva prolazimo izmeðu kaveza. Moj je u sredini. U njemu je veæ Raduloviæka, Crnogorka iz Podgorice. Sa njom su dvoje male dece. Deèak i devojèica. Plavu¹ani, bledoliki i mr¹avi. Raduloviæka je i¹èupala sama svoje zlatne zube da im kupi i pro¹vercuje malo hleba. Ispod mene stara Crnogorka, osamdesetih godina. Rodoviæka. Nekad gorda i ponosna, sad le¾i u prljavim traljama i topi komad suvog, tvrdog crnog hleba. Topi u vodi i rukama vadi iz konzerve i trpa u izgladnela usta. To je sledovanje, a ona nema nijednog zuba! Gore, iznad mene, Marija i Zadja. Na¹ kavez ima krov od gornjeg kaveza koji se nastavlja na na¹. Ali gornji kavezi su bez krova i blizu tavanice. U jednom tako otvorenom kavezu vidim na letvama obe¹en goblen. Uramljene crvene Vilerove bulke. Zadja, uèiteljica iz Crne Gore, prekrstila ruke, sela u suprotan ugao i gleda. Na licu zanos, odu¹evljenje, do¾ivljavanje neèeg lepog, neèeg samo njenog, ¹to je iglicom i tankim koncem tu izvezla. Mo¾da je tu i lik mladog oficira koji je u prvom naletu zarobljen i odveden u Nemaèku. Mo¾da vidi u crvenim bulkama glavice njenih mali¹ana, prvaka. Kasnije sam saznala da je stara Tomoviæka, Zadjina majka, uspevala povremeno da stupi u vezu sa kæerkom. Jednom je u dobaèenoj ceduljici stajalo: "©ta ¾eli¹ da ti po¹aljem?" Odgovorila je: "Po¹alji mi moje bulke!" Divna majka razumela je svoje dete i poslala u logor goblen. A kad se Zadja nagledala goblena, pri¹la mi je prisno, jednostavno i pitala: "Ti si Borova Sa¹a? Doktorka?" Klimnuh glavom æuteæi. Zadja kida rukom polovinu jajeta i æu¹ka mi u ruke. Zatim kupi ¾ute mrvice koje su pale po letvama. Jedva se vide, ali ona ih ve¹to i¹èeprkava i bri¾ljivo stavlja u usta. Odavno nisam ni¹ta okusila. Progutah u tren onu polovinu jajeta. Brzo sam zavolela ovu nesebiènu, vedru i prièljivu uèiteljicu.

Kavez mali. Ako sednem, udara glava gore pa se zgrèim ako legnem, kratak, pa se opet moram zgrèiti. To u¾asno zamaza. Ne mogu da zaspim. Èas sednem, èas legnem. Noæ smenjuje dan, a dan noæ. Vreme prolazi ni u èemu. Zurim u prazno. Èesto je i glava prazna, bez misli, pokreta. Letve na kojima le¾im poèinju da se usecaju u telo. Ukucane su u razmaku a ivice o¹tre. Premeæem se. Okreæem. Otvaraju se ranice. Boli. Ne mogu mesto da naðem. Da mi je ona buvljiva samica u "Kuæi Rogo¹iæa". Bar bih ¹etala, stajala. Gledam Raduloviæku. Spava. I deca spavaju. Razmi¹ljam. Mr¹avi su, pa valjda i ne nale¾u dobro na neravne letve. A ja? Osmi mesec trudnoæe! Brojim letve. Brojim èvorove na letvama. Prvo namerno razmi¹ljam o tome, samo da ne zurim u prazno, a onda poèe¹e da mi se nameæu. Èas letve, èas èvorovi. Uleæu u misli, motaju se, kru¾e. Èas nestaju, pa evo ih opet. Naroèito me muèi jedan poveæi èvor. Veæ mu znam svaki urez, svaku nijansu od prljavo ¾ute boje, pa do tamno braon, gotovo crne u sredini. Pa pukotine zvezdaste. Brojim zrake u pukotinama. O bo¾e, ¹ta je sa mnom? Da nije ludilo? Tek tada poèinje luda igra ovog prokletog èvora. Proganja me. Okreæem mu leða, be¾im, mrzim ga. Ne vredi! Ne napu¹ta me. Uvek je tu. Najzad, sva u znoju i malaksala, predajem se. Zaspim. Tada dolaze snovi. Balovi. Moji dvorski balovi. Moja prva balska haljina od ru¾ièastog muslina. Lepr¹ava, sa velikim volanom u bogatim naborima i crna somotska traka oko struka. Na glavi srebrnasta dijadema. Slu¾e me ðakonijama. Ovalni tanjiri puni voæa. ®ute kru¹ke, velike mirisne jabuke i grozdovi koji padaju delimièno preko tanjira. Klanja se lakej, a ja pru¾am ruku i taman da dohvatim, a on nemarno mahne tanjirom i izmakne mi se. Opet ruku pru¾am. Ponavlja se neuspeh za neuspehom, a tanjiri se mno¾e, umno¾avaju. Lebde gore-dole, nji¹u se kao u ljulja¹kama, a prepuni svega. Ruke se izdu¾ile, utanjile. Budim se. Bole me ramena. ®eludac se grèi od gladi. Jo¹ uvek sam o¹amuæena i ne razaznajem san i javu. Letve se usekle pa otvorile ranice po telu. Boli. Ali moj bol je normalan. Te¾i mi je èvor, te¾i mi je san.

Tek osvanu dan, a veæ pripeklo. Te¹ko je u zgradi od zapare, a vruæe napolju kao u paklu. Da je bar vode da se napijemo. Donose Italijani poneku kacu vode i to je sve. Ko ugrabi, malo se i napije. Vi¹e se prospe. Kad doðe kaca sa vodom, ¾ene pohrle i, gotovo bunovne od ¾eði, navale sa praznim konzervama. Slavina curi, a mi se guramo, muvamo. U tom mete¾u voda se prosipa i nestaje u prosu¹enoj i ¾ednoj zemlji. Vode je tako sve manje u kaci, a mi sve ¾ustrije i nervoznije. Kaca se krivi na stranu i ljulja. Hoæe ¾ene da je prevrnu u naletu i bezumlju od ¾eði. I ja se muvam, ali sa trbuhom ne mogu u gu¾vu. Ostajem najèe¹æe sa praznom konzervom. Vojnik o¹inu konja, a kaca zatandrlja prazna. U¾asan ¾agor. ®ene se vraæaju u svoje kaveze. Na zemlji ogromna crna mrlja, koju je ostavila prosuta voda. Vojnik se cereka i gubi sa kacom iza ¾ice. I ja ulazim u zgradu. Od zapare ne mogu da di¹em. Izlazim i priljubljujem se uza zid betonske zgrade da se malo rashadim. Podne je, pa nigde senke, i zidovi usijani.

Popodne pada ki¹a. Obilna kao iz kabla. Potrèasmo napolje. ®ene podmeæu konzerve. I ja dr¾im jednu, a glavu zabacujem i li¾em kapljice koje se slivaju niz lice. Lak¹e di¹em.

Ali i ki¹e ne donose uvek radost i olak¹anje. Danima veæ ne prestaju. Uz to vetar zuji, a promaja svira kroz ogromne otvore jo¹ ogromnijih nedovr¹enih zgrada. Vetar u mlazevima nanosi ki¹u u unutra¹njost zgrade. Kavezi bli¾i vratima i prozorima potpuno su mokri. Grèimo se. Hladno. Æebad tanka, stara i isprana. Italijanska intendantura ih je odbacila kao neupotrebljivi materijal. Naroèito su te¹ke noæi. Tada je jo¹ hladnije. A noæ tamna i bez zraèka svetlosti dopunjava hladnoæu. Deca plaèu. Èuju se jecaji: "Majko, hladno mi je! Majko pokri! Majko..." - i tako celu noæ. Mislim na moje koje tek treba da doðe. Hvata me strah. Ne¹to vi¹e od straha. U¾as! Ako u¾as postoji. Evo ga. Tu je. Ne spava mi se. A kako bih ¾elela dubok san, da ne èujem ovo ¹to èujem, ¹to moram da slu¹am. Zatvaram u¹i rukama. Pritiskam ih do bola. Ne vredi. Pisak ozeble i gladne dece je tako bolan, da prodire kroz sve pore i uranja u srce. Ne plaèem. I suze prestale. A lak¹e bi mi bilo da zajecam, da se ispraznim malo.

Pred zoru novi vrisak. Ali sad vrisak ¾ena. "Umrlo Milièino dete" - ka¾e mi Markoviæka, dovedena u logor iz Peæi. Meka i topla ¾ena, pa izgovara tiho i sa dubokim bolom reèi koje me ohladi¹e. ®ene se uskome¹a¹e. Trèe tamo-amo. ®agor, nov ¾agor koji bojom podseæa na tragediju. Nije to obièna galama, dovikivanje, prepirke. To je ¾agor pun solidarnosti sa bolom jedne ¾ene. Pored drvenog kaveza stoji Milica Jankoviæ. Uspravna, mr¹ava, visoka. Jedino ona ne plaèe, ne vri¹ti. Stisnula usne i ukoèeno gleda. Uprla pogled u zamotuljak koji je pred njom. Rodila je devojèicu u logoru. Kumovala je moja Zadja. Dala je detetu ime Slobodanka. Kumèe joj nije doèekalo slobodu. Ili je mo¾da steklo najveæu slobodu koju èovek ovde mo¾e imati. Italijani ulete¹e da vide ¹to su se ¾ene uskome¹ale. Njihova reakcija je kratka i jednostavna. Ubaci¹e nam nekakve stare daske i eksere. Otpoèe priprema. Poèe¹e udarci po ekserima i tupo lupkanje dasaka. Sad su se i ostale ¾ene uæutale. Zanemele. Stoje ukoèene i gledaju pune bola, srd¾be i nemoæi. Ti¹ina. Te¹ka nekako. Pada kao olovo na sve nas. Prijatnija je galama i svaðe. Ti¹inu razbija jedino ritmièko "tik-tak, tik-tak" koje nabija eksere u polu-trulo drvo. "Tik-tak..." Dokle? Neka bar to prestane. ®ene, mile moje, svaðajte se! Èupajte se! Kako mi je te¹ko palo kad sam videla Crnogorku, koja je u svaði zadigla suknju i lupala se po stra¾njici. Mislila sam u tom trenutku da æu cræi od bola. Zar moja ponosna i gorda Crnogorka? Opravdavala sam je danima. Opravdavala je ne drugima, nego sebi. Logorska psihoza - bio je moj zakljuèak. Logor, logor je kriv. Moja Crnogorka nije takva. Ona je ponosita. Jadne moje! Svaðajte se, pljeskajte stra¾njice, èupajte se - samo ne ovo. Samo ne ovu ti¹inu i zakivanje eksera. Ki¹a poèe sna¾no da plju¹ti. Probi krov. Poèe da nas kvasi. I mali zamotuljak, mala Slobodanka, nije po¹teðena. Zadja naðe nekakav ki¹obran. Mu¹ki, veliki, koji se nekim èudom na¹ao u logoru. Neka ¾ena je u logor ponela ki¹obran. Na hleb nije mislila. Natkrilila kuma ogromni crni ki¹obran nad mrtvom devojèicom, da je za¹titi. Od èega? Od patnji majke, od patnji sviju nas, od patnji koje ne prestaju.

Italijan komanduje. Kovèe¾iæ se iznosi iz logora. Pratimo ga do ¾ice. Dalje ne smemo. Samo je Milici dozvoljeno. Koraèa sama. Koraèa smireno, uspravno, bez suza je i bez jecaja. Pod grudima osetih svoje dete. Prigrlih trbuk rukom i zajecah.

Milica Jankoviæ je ostala ¾iva. I njen mu¾ Du¹an je ostao ¾iv. Posle rata preneli su iz Kavaje u Crnu Goru tri kovèe¾iæa. Za nepuna èetiri meseca umrle su im Slobodanka kao beba, Zlatana od tri godine i Stanka koja je imala pet godina.

TIRANA. I PUT U SLOBODU

Posle noæne ti¹ine u kojoj se povremeno èulo "majko, gladan sam, majko zima mi je..." - poèe u logoru ¾agor, lupkanje, ¹u¹kanje. Prvo poneka reè i psovka, a zatim sve jaèa i jaèa galama. Oko mene mrak. Oèi su mi otvorene, zbunjuje me galama jutarnja, a mrak. Èujem i zveckanje konzervi i pripremu za doruèak, a mrak. Polako prevlaèim rukom preko oèiju. Napipavajuæi letve silazim iz kaveza nespretno. Nikome ne govorim o bojazni koja se uvlaèi u zloslutne misli. Zadja primetila da ne¹to nije u redu. Zovnu me imenom i priðe: "Sa¹a, ¹ta ti je?" "Ne znam Zadja, èini mi se da ne vidim". Neprijatno mi je. Te¹ko mi pada da budem u centru dogaðaja. ®elja mi je od prvih logorskih dana, da me niko ne vidi, ne èuje. Molim Zadju da æuti. Izlazimo napolje èvrsto se dr¾eæi za ruke. Zadja ide napred, a ja za njom. Neujednaèenim hodom i èisto nabadajuæi nogama izaðoh napolje na sunce. Oseæam ga, a ne vidim. Di¾em glavu prema njemu. Umesto sunca bakarnocrvenkasti prostor, koji titra. Ne razaznajem ni¹ta. Od straha pred neèim neizvesnim, stra¹nim, gubim tle pod nogama. Malaksavam. Ne mogu da stojim i naslanjam se na zid zlokobne zgrade. Zadja, devojka, neiskusna i naivna pita: "Da nije poroðaj?" Marija Radovanoviæ, iskusna i okretna Crnogorka, primetila je moje i Zadjino muvanje. Evo je uz nas. Zadja joj tiho ka¾e da mi je muka i da se ne oseæam dobro. O obnevidelosti ne govori. Marija otrèa i donese èa¹u vode i kockicu ¹eæera. Iz stare je trgovaèke porodice i znala je ¹ta treba poneti u logor. Ponela je ¹eæer, a ona ga i ne oku¹a, ali je zato uz svakog bolesnog, umiruæeg sa svojom kockom ¹eæera. Prija mi. Dolazim k sebi. Likove jo¹ uvek ne razaznajem. Lagano, lagano i vid se razbistri, ali je jo¹ uvek sve oko mene prevuèeno moglom. Zadja me vrati u kavez. Donese moje i njeno sledovanje i jedno kuvano jaje iz neèijeg paketa. Ja pakete ne dobijam. Moji su svi u partizanima, a sirota Rumica nemoæna. Dolazim potpuno k sebi, ali sam i dalje malaksala i ne mogu da stojim. Polule¾eæi u kavezu razmi¹ljam. Za desetak dana treba da se porodim. Hoæu li ga ¾ivo izneti? A i ako ostanemo ja i dete ¾ivi, ¹ta onda? Kuda? Hoæu li kao Milica Jankoviæ? Slika sprovoda, Slobodankinog kovèe¾iæa, slike nemile, crne, reðaju se jedna za drugom.

Zadja se izgubi. Ona je "kapo" na¹eg logora. Govori italijanski i zastupa koliko mo¾e na¹e interese. Dugo je nema. ®elim njeno prisustvo. Oslonila sam se nekako na nju. Evo je. Saop¹tila nam je da je izmolila Italijane da me prebace u Tiranu, u bolnicu. Tamo je opet zatvor, ali ipak bolnica je bolnica. Bar se veruje u ne¹to bolje.

Oko podne dolazi naoru¾ani stra¾ar. Nareduje meni i Zadji da poðemo. Ispred ¾ice kamion. Sa mukom se penjem. ®ene nas prate. ®ele mi sreæu, ¾ele mi lak poroðaj i ¾ensko dete. Op¹ta je ¾elja ovih nesreænih ¾ena da se rodi devojèica i da joj se da ime Dolores, po ¹panskoj revolucionarki La Pasionariji. "Ako te pitaju za¹to je Dolores, reci, roðena u bolu - ,dolor'", savetuju me kako ne bismo odale pravi razlog, koji bi za neprijatelja bio dovoljan za nova proganjanja. Ja æutim zbunjena i prepla¹ena od svega. Umesto mene Zadja odgovara. Obeæava. Zabrekta kamion. Neravan put, pa kamion klima i prosto nas prevræe, gruva. Zadja me svaki èas zapitkuje: "Kako ti je?" Uvek odgovaram: "Dobro", a nije mi dobro. Sakupljam snagu i ¹titim trbuh od popreèno postavljene klupe, koja nije prièvr¹æena i svaki èas se zaleti prema nama, pa klizne natrag. U¾asna je. Glomazna, crna i prljava. Zadja je dr¾i rukom, ali i njenu snagu èesto nadvlada pa zapreti. Grèim se, skupljam, be¾im puzeæi po podu u drugi ugao. Najzad i te muke proðo¹e. Kamion stade. Iako je mrak, vidim nekoliko belih kuæica u vidu baraka. Ka¾u, to je bolnica. Odmah me odvoji¹e od Zadje. Nju odvedo¹e negde udesno, a mene nekim drugim, dugim hodnikom, pa levo. Otvori¹e vrata jedne mraène sobice od najvi¹e dva metra. Podrumska hladnoæa i memla me zapljusnu. Dole beton i po negde zaostale ¾uækasto-braon prljave ploèice. U uglu prljavim papirima zatisnut otvor kanalizacije. Po ¹irokom otvoru zakljuèujem da je tu bila ranije klozetska ¹olja. Verovatno je ovde nekad bilo kupatilo, koje je dotrajalo i razmontirano, pa pretvoreno u zatvorsku æeliju. Prozor mali, bez stakla, sa re¹etkom na spoljnoj strani. Prizemlje je. Vidim stra¾ara sa pu¹kom koji se nadviruje. U vratima ¹kljocnu kljuè. U uglu na zemlji prljavo æebe sivozeleno, smrdi na kemikalije. To mi je le¾aj. Zagnjurih glavu u ¹ake i poèeh da jecam. Znam da sam slabiæ. Znam da se ne dr¾im hrabro. Htela bih da budem jaka. Mislim na hrabrost Vasilije Kostiæ. Razmi¹ljam kako bi se ona dr¾ala na mom mestu. Ona ne bi plakala. Ja moram, meni su suze olak¹anje. Jo¹ sam neiskusna. Treba proæi mnoga isku¹enja, pa postati Vasilija. Postati prkosni revolucionar i gledati u smrt hrabro. Meni je potrebno jo¹ mnogo da ojaèam.

Stala sam uza zid i ukoèenim pogledom gledam u prljavu gomilu u koju treba da legnem. Sve je u¾asno. Sve je tuðe i ledeno. I dunavske sante leda su mi bile toplije od ovog. Ne mièem se. Samo je taj prostor na kome se nalazim i koji ispunjavam moj. Ne ¾elim da ga napustim, ne ¾elim da izaðem iz njega i zato ne mièem.

Na prozorèetu se sad okupilo vi¹e njih. Gurkaju se. Nadviruju. Razgovaraju isprekidano. Èas jedni, èas drugi. I glave se menjaju èas jedne, èas druge. Neæu da ih gledam. Mrzim ih. Ne mièem se sa svog mesta i okreæem glavu od te prljave gomile. Bacaju kroz prozorèiæ komadiæe polomljenog drveta. Gaðaju me, ne u nameri da me udare, veæ da me pokrenu, da mrdnem. Moj pogled se vezuje za komadiæe drveta rasutih po zemlji. Pratim ih kad padnu, ali glavu ne di¾em. Ne ljutim se na te komadiæe, èak i ako me pogode. Ne zaboli me od njih. Boli me ¹to oni koji ih bacaju nemaju srca, nemaju du¹e. ®ele da se pokrenem, da reagujem, da bi se oni zabavljali. Ne mièem se.

Duboka noæ. Umorna sam, stra¹no umorna. I stra¾ari su se umorili, pa su glave i nadvirivanja sve reða. Èujem samo korake stra¾ara koji ¹eta gore-dole i povremene povike prilikom smene stra¾e. Hladno mi je. Stresam se. Na meni tanka, plava svilena haljinica sa kratkim rukavima. Tako su me jula meseca po vruæini zatekli u kuæi kod svekrve, i takvu poveli. A sad je novembar poèeo, a haljinica ostala ista. Lagano se spu¹tam na zgu¾vanu prljavu gomilu, skupljam noge, pa tako u èuèeæem stavu poku¹avam da zadremam. Zuje u¹i i ne daju snu da doðe: San je tu. Kovitla oko mene. Hvata me, ali na kratko, pa be¾i. Klonula glava pala na ¹ake oslonjene o zgrèena kolena. Svaki èas me ne¹to trgne i kao srna skoèim i uznemireno gledam oko sebe. Ali veæ polako usvajam i ove prljave zidove i hladan beton sa ¾uækastim ranjavim ploèicama. Poèinjem da shvatam gde sam.

Ujutru rano kljuè se okrenu i uðo¹e jedna bolnièarka i jedan Italijan. Ona mi nosi mleko i hleb, a oficir joj prati svaki pokret. Mleko sam naglo popila, a hleb lagano gutam. Mek, sve¾ hleb. Nisam ga mesecima ni videla. Zatim izlaze bez reèi. U podne isto tako. Èujem da ga bolnièarka oslovljava sa "Salvadore". Posle nekoliko dana sa njima ulazi i Zadja. Ka¾e mi da se bolnièarka zove "Skufi", da je rodom Skopljanka i da zna srpski. ©apuæe mi da je dobra i da joj je pomogla da uðe. Veæ sam u "Kuæi Rogo¹iæa" u Podgorici do¾ivela provokaciju, pa se sad i senke pla¹im. Salvadore nas gleda hladnim, zelenim oèima i æuti. Ne lièi na Italijana, tanak, visok, smeð. Oni na prozorèetu su svi crni, siæu¹ni, prièljivi.

Danas u æeliju ulazi Skufi sama. Pru¾i mi doruèak i ispljunu isprevijanu ceduljicu. Pravim se da ne vidim. Ona mi je gurnu pod ruku. Uze porciju i izaðe. Gledam hartijicu, da li da je uzmem? Opet provokacija?! Polako, sasvim polako, sa u¾asnom sumnjom i nepoverenjem, otvaram mali papiriæ. Trgoh se kao oparena i pritisnuh ga rukom. Koraci stra¾ara i bajonet, koji preseca vidik na prozoru ohladi¹e me. Jo¹ dugo, dugo ne mièem ruku. Stra¾ar ritmièno promièe ispred prozora gore, dole. I ne gleda me. Vi¹e mu nisam zanimljiva, ali moje misli ga prate i srce kuca, tutnji i gu¹i. Bacim pogled na ceduljèe, i ne di¹uæi ga proèitam: "Dajte nam vezu i imena. Milo." Preznojih se i gurnuh ceduljèe. Proðe kroz mene hladan talas, a strah me pritisnu kao mora. Prvo se preznolih, a onda poèeh da se tresem. Stara boljka. Kad god sam u paniènom strahu uvek dobijam groznicu. Evo je i sad. Mislim - opet provokacija. ©ta mo¾e drugo biti? Zar ovde u æeliji na mene neko raèuna i misli na vezu?

Salvadore je malo popustio. Sve æe¹æe pu¹ta kod mene samu Skufi, a i Zadja se pored nje provuèe. Evo i Zadje same. Salvadore je pustio, a on ostao u hodniku ispred vrata. Èujem korake. ©eta. Zadja prilete i zagrli me. Prièa mi, na brzinu, kako je omek¹ala Italijana. Prièala mu je kako sam lekarka, kako sam nedu¾na, kako nemam veze sa komunistima, da sam protina kæer - i ra¾alila ga. Obeæao je da æe je pustiti da mi pomogne kad god zatreba. Ni Skufi vi¹e ne prati u stopu. Æu¹nem Zadji ceduljèe i pitam je za savet. Uzima ga i ka¾e da ne brinem. Reæi æe, ka¾e, ako je ko poène ispitivati, da ga je na¹la neotvoreno. Iste veèeri dolazi i ka¾e da je otvoreno razgovarala sa Skufi i dodaje: "Ona je na¹a." "Zadja, jesi li sigurna u to ¹to govori¹? Ako je provokacija?" - "Ti ne brini. Ja sam sve uzela na sebe. Napisala sam imena Bla¾e Jovanoviæa i Bude Tomoviæa. Ako je prava veza, biæe dobro. A ako je provokacija ni Bla¾u ni Budu ni¹ta ne mo¾e biti. Oni su u ¹umi, a veæ i italijanska deca znaju da su to komunisti, voðe. Èak su i ucenjeni. Po celoj Podgorici su plakate sa ucenom. Mo¾e samo meni ne¹to da se desi" - zavr¹ava Zadja i vadi zamotuljak vate, sakriven dotle u rukavu. Izmolila je taj komadiæ od Skufi. Æu¹ka ga ispod mene i odlazi. Salvadore veæ daje i drugu opomenu da izlazi. Ostadoh sama. Opet groznica, strah. Povremeno èujem i svoje zube kako sitno cvokoæu, a mi¹iæi na licu podrhtavaju i grèe se. Osetih dete. Jaèe nego ikada ranije. Sva sam zbunjena. Ustajem i ¹etam. Tako do duboko u noæ. Stra¾ar sa prozora primetio da sam uznemirena, pa stalno zuri u mene. Kupe se i drugi. Gurkaju se. Èas su jedna lica napred, èas druga. Smeju se. Govore u glas. Znam francuski, a dosta poznajem i italijanski jezik, pa mi je jasno ¹ta i¹èekuju. O, da mi je tu jedinu, prljavu rupu da zatvorim, sakrijem, zazidam! I to malo vazduha dala bih samo da ne gledam lica koja se keze, smeju, dobacuju èas ovo, èas ono. Ponekad i vulgarni do zla boga, ali uglavnom znati¾eljni. Najèe¹æe dobacuju "Presto, presto! Avanti bambini!" - i smeh ru¾an, neprijatan. Lièi mi na zlurado cerekanje. Kako su mi te¹ki i neprijatni!

Noge mi ote¾ale od stalnog hodanja tamo-amo. Bole me. Otupela sam na povike i smeh. Ne dira me to vi¹e. Odsutna sam. Misli su mi daleko, kod moga Bore. Sve vi¹e mislim na njega. Bolovi. Pratim ih. Nemam sat, ali zapa¾am ritam i njihovu jaèinu. Sve su èe¹æi i bolniji. Hvata me nemir, pa ¹etnja po sobici postaje br¾a, nervoznija. Najpre hodam pored zidova u krug, a onda pretrèavam levo i desno. Poèeh da trèim. Sve br¾e i br¾e. Borin lik me prati. Èini mi se tu je, uza me. Opet trèim u krug, udaram se, sapliæem. Neæu da gledam u grozni prozor. Neæu da ih vidim. Ali kad se sapletem, pogled ih obuhvati. Ti likovi koji se keze, vièu, smeju i guraju meðu sobom. Svako hoæe da se dobro namesti, da gleda. Veseli su kao da oèekuju glavnu taèku u cirkusu. Oseæam kraj. Biæe ono. I krijem se ispod prozora, dole sasvim kako me ne bi videli. Ali ako èuènem, oni me guraju nekim hrapavim drvetom prema sredini. Na ¹tapu bodlje od slomljenih grana. Kad me gurnu, zabodu se u meso, a ja se gotovo otkotrljam napred. Sve trpim nekako èudno, ¾ivotinjski. Ni reèi protesta. Nemam ni suza, ni grdnje. Ne¹to me di¾e sna¾no. Uspravih se uza zid i opet hodanje brzo, koje prelazi u trèanje zveri koju gone. Od umora znoj lije sa mene. Prosto se kupam u znoju. Ne oseæam bolove, veæ mr¾nju, u¾asnu mr¾nju, i bes. Krajnji stid. U krug u krug, sve br¾e i br¾e. Zgrabih kvaku izlaznih vrata, stisnuh je da je polomim, svom snagom. Pogledi, stid, Bora, oèi sa prozora, hiljade oèiju, mr¾nja, neizmerna mr¾nja... Ne¹to me slomi i ja se srozah pored vrata, a ne ispu¹tam kvaku - dete zaplaka! Pogled mi se prikova na maju¹nu devojèicu. Obli me sreæa. Radost. Usne se razvuko¹e u osmeh topao, mio. Gledam, nasmejana, u glave na prozoru. Kako su mi mili! Sve mi je odjednom lepo - i soba, i prljavi pod i smrdljiva deka. Ceo svet postade moj i mio, beskrajno mio.

Italijani se uæutali. Gledaju sa¾aljivo. Ne smeju se. Jedino se prote¾u da me bolje vide. ©apuæu. Nisu zli vi¹e, nisu! Grlim svoju devojèicu i gledam puna ljubavi na sve ¹to me okru¾uje. Kako je lepo ne biti sam! Jedan Italijan reèe "bambina". Dete plaèe i dalje. Kljuè se okrete i ulazi sva zbunjena Skufi. Nosi zamotuljak gaze. I njoj se ote: "Bambina!" Sa¾e se i odvoji je od posteljice. Italijan onim ¹tapom, sa kojim me je maloèas gurao muva posteljicu. Oèito nije mu jasno, jer neprestano ¹apuæe "morto, morto!" Misli da su blizanci i da je jedno mrtvo. Ne vreðaju me vi¹e ma ¹ta govorili. Otkopèavam moju plavu haljinicu i stavljam na grudi moju Dolores, koja je umotana oko trbu¹èiæa i grudi onom gazom ¹to je Skufi pro¹vercovala. Zakopèavam se i ostavljam je tu preko noæi, jer je hladno. Podrhtavam. Mokre smo i uprljane od krvi. Te¹ka srca prebacujem smrdljivu deku preko glave i preko deteta. Tako do jutra, a onda dolazi Zadja. Sva bleda kao krpa. Zagleda bebu. "Lepa je, mnogo je lepa!" - govori vi¹e za sebe, nego ¹to meni upuæuje reèi. Naoèari joj se zamagli¹e. Bri¹e ih. Bri¹e i oèi. Donela je skrivenu fla¹icu alkohola i ¹ibicu. Dala joj Skufi, da prospe u ugao i zapali, kako bismo se beba i ja zagrejale. Plavièast plamen zaèas zagreja ono malo prostora. Dolores porumene. Nije vi¹e modra. Prestade i da plaèe. Salvadore sa novim, nekako zbunjenim licem proviruje iza vrata, ali ne ulazi vi¹e.

Zadja mi dolazi èe¹æe nego ranije. Skinula je svilenu bluzicu i dala mi da umotam Dolores. Ona je ostala samo u drap kostimu. Reèe mi da je u hodniku upoznala jednu lepoticu koja se leèi u istoj bolnici. Kad joj je Zadja isprièala odakle se beba èuje i ne¹to o meni, sa¾alila se i zaplakala. Iskoristila je slabost italijanskog oficira i pomogla Zadji da èe¹æe uðe kod mene.

Dani sve hladniji. Alkohola vi¹e nema. Prozorèe malo ali bez okna, pa hladnoæa prodire i ispunjava svaki kutak. Naroèito je hladan pod. Beton, ploèice hladne su i leti, a sad pogotovu. Jutros èujem Zadjin glas "poco fuoco, poco fuoco". Iskoristim trenutak kad stra¾ar proðe nani¾e i izdaleka bacim pogled napolje. Pekara. Primitivna, kao omanja ¹upa. Dugaèkom lopatom, vojnik sa belom keceljom, izbacuje ¾ar dole na zemlju. A Zadja sa nekakvim velikim lavorom, poderanim i zarðalim, trèka oko pekara i stalno ponavlja: "Prego poco fuoco, poco fuoco." Pekar i dalje izbacuje ¾ar na zemlju. Ne slu¹a je. U jednom momentu, valjda kad mu je dosadila, zgrabi lopatom ¾ar i tresnu joj u lavor, ali se ¾ar okolo rasu. Verovatno da je opekao Zadjine noge. Poskakuje, a lavor ne ispu¹ta. Potrèa, a ne prestaje da zahvaljuje pekaru koji je i ne èuje. "Grazie, grazie, molto grazie!" Zadja, moja Zadja, koliko si dobra! - mislim, a vrata se otvaraju i evo lavor vrelog ¾ara greje dve zatoèenice. Sutradan isto. Pekar skratio posao, pa èim je ugleda, sruèi joj lopatu ¾ara. Ruke joj opeèe, a i lavor se zagreje. Ne mari! Ona trèi i nosi.

U Tirani se proèulo, da je neka doktorka u zatvoru rodila dete. Èula za to i Keti-Tu¹i Maljoki. Graðanka. Vrlo imuæna, a po du¹i plemenita i sa¾aljiva. Preko mu¾a, koji je u Tirani imao visok polo¾aj, izdejstvuje kod Italijana da me poseti. Kasnije mi je prièala da je pukovniku dala skupoceni "regalo". Kad je u¹la u moju æeliju izgledala mi je kao vila. Lepotica, vitka, sva u nakitu, rasko¹no odevena i namirisana finim parfemom. Kad me je videla, tako je vrisnula i zaplakala kao da je roðenu sestru zatekla u krajnjoj bedi i nesreæi. Zagrlila je i mene i dete i jecala, jecala dugo. Povremeno joj su se otimale reèi: "Povertine! Povertine!" Iz torbice izvadi paket sa dve meke benkice i osam belih kao sneg pelenica. Uz to paket sa kolaèima. Salvadore stoji mirno pored otvorenih vrata i malo, malo pa cupne èizmama i nakloni joj se. Najzad ode sva u suzama i reèe da æe sutra opet doæi da mi donese toplu odeæu. Istovremeno mi ka¾e da æe ona za moju slobodu uèiniti sve.

Sva ta radost trajala je samo do predveèe. A onda? Gu¾va. Smeni¹e Salvadora. Doðe novi oficir. Pojaèa se stra¾a. Prozorèe zakova¹e letvama. Zadju vi¹e ne pu¹taju kod mene. Ne sme ni Skufi unutra. Jedino mi vojnici koji donose hranu ulaze. Zaèudo, hrana je bolja i obilnija. I¹èekujem ne¹to, ali svakako ne i¹èekujem dobro. Poèinjem da razmi¹ljam. Mo¾da me pripremaju za streljanje. Èekali su da se porodim. Ako me streljaju, ¹ta æe biti sa detetom? Da mi je bar Zadju da vidim! Sve se okrenulo od kad je Keti stupila nogom u moju samicu. Provokator! Da, Keti je provokator! Misli se kovitlaju, brkaju, a sve su nejasnije i nejasnije. Stra¾a se smenjuje. Cokule lupaju, stru¾u, grebu po ¹ljunku. Grebu po mozgu, po srcu. I misao luda i izbezumljena. Da se zadavim, da prekinem sve. I dete i sebe. Ukoèena gledam u glavicu koja se me¹kolji. Stresoh se i vrisnuh kao da me plamen opeèe. Vrata se naglo otvori¹e. Oficir ulete. Meni suze teku. Ne teku, veæ oblivaju lice i kvase pelenice moje Dolores. "Sinjora, sinjora!" - vièe oficir i drma me za rame. Ukoèena kao stena ne mrdam, a pogled se okamenio i ostaje prikovan za dete. Oficir vi¹e ne izlazi iz sobe. ©eta, zastane, gleda me. Tako do jutra. Dolazi vojnik sa doruèkom. Ne¹to se sa¹aptavaju. Ostade vojnik, a oficir ode. Uzimam lonèe sa vodom i pijem besomuèno. Vojnik se pona¹a pristojno. Èak se osmehuje toplo, ljudski, pomalo bolno.

A onda ulazi grupa oficira i jedan Italijan, lekar u belom mantilu. Pozdravlja me vrlo uètivo, na srpskom jeziku. I ostali salutiraju. Hladan znoj me okvasi svu. Privih dete na grudi. Privih ga èvrsto, ludo èvrsto, a ono zaplaka i zaceni se. Streljanje! U meni buja otpor. Ne dam dete. Neæu ga dati. Neka nas obe streljaju! Lekar me blago i sa osmehom pogleda i reèe: "Spremite se!" Kao tigrica ustuknuh i ciknuh: "Ne mogu. Tek sam se porodila. Ako ste lekar morate me razumeti i pomoæi mi." On se okrete i izaðo¹e svi u hodnik. Vrata ostavi¹e otvorena. Razgovaraju, razgovaraju. Odlaze, dolaze. Lekar ne¹to obja¹njava, pokazuje rukom u pravcu mene. Tiho govore i ni¹ta ih ne razumem. Jedan od njih donese papir i dade ga lekaru. Ovaj mi priðe reèima: "Hoæete li potpisati da ne mo¾ete iæi na put jer ste se tek porodili?" Ne znajuæi da sa tim potpisujem i dalje svoje zatoèeni¹tvo, zgrabim papir i potpi¹em ga misleæi da sam bar kratko odlo¾ila pogibiju, moju i moje Dolores. Ne znam da gore u planinama Crne Gore vode uveliko pregovore o mojoj zameni za zarobljene oficire. Peko Dapèeviæ, Bla¾o Jovanoviæ i moj Boro èine nemoguæe. Ucenjuju moænu imperiju. Tra¾e logora¹e. Tolika snaga, a do nas dopiru vesti o uni¹tenju partizana, o likvidaciji pokreta. Ja to ne znam. Ja ¾elim bar da vidim Zadju, Skufi. Odo¹e. Ostade samo stra¾a, samo bat cokula.

Ruèak mi donosi omaleni vojnik. Porciju stavlja pored mene i salutira uètivo i uz osmeh. Okrete se malo prema vratima, da proveri gde je oficir, pa se sa¾e i pokazuje prst zamotan belim zavojem. "Vostro marito, dotore..." poèe. Figura oficira pojavi se na vratima. On se okrete i brzo izaðe. Uvek mi se vrti u glavi ta prokleta provokacija. ©ta su hteli sa ovim? Priseæam se plavu¹e iz podgorièkog zatvora. Nedu¾nu Keti trpam uz nju. Sad i ovaj vojnik! Boli me glava od misli koje se prevræu, guraju, gomilaju i nate¾u lobanju da prsne. Jedino me moja Dolores povrati iz u¾asa u koje upadam. Gledam je, gledam. Satima zurim u to li¹ce. Mali Bora. I èelo visoko, i præasti nosiæ, i kosica, i malo isturena bradica. Sva je na Boru. A ¹ta je sa njim? Onda se misli sele u brda, u ¹ume, u peæine. Hvata me tuga. Da li je ¾iv? "Partizani uni¹teni, svi do jednog" - èesto sam u Kavaji slu¹ala. Postoji li jo¹ neko od velike i brojne Ristove kuæe? Mo¾da smo ja i Dolores ostale same!? Vadim iz nedara malu Bogorodicu, koju mi je majka, dobra protinica, pri rastanku dala sa reèima: "Neka te bog èuva." Ste¾em ikonicu. Molim se bogu. Ljubim je i preklinjem Bogorodicu za spas. Stavljam je i mojoj Dolores na usne.

Koristim dobrotu novog vojnika i pitam za Zadju. Ka¾e, vraæena je u logor u Kavaju i izlazi. Zadr¾avanja nema, a svaki razgovor je zabranjen. Za¹to su mene ostavili? Za¹to i mene ne vrate u Kavaju? Veæ je desetak dana pro¹lo od poroðaja. Razmi¹ljam, a razmi¹ljanju nema kraja.

Kljuè se poslednji put okrete. Vrata se otvori¹e. Opet lekar na èelu, a nekoliko oficira za njim. "Spremite se, polazite odmah." Ne pitam kuda. Vidim po energiènom istupu da nema diskusije. Osam pelenica i dve benkice brzo spremam. Obmotavam ih sve oko moje Dolores. Nosim je i spotièem se. Hodnik dugaèak, a ja odvikla da hodam, pa idem nekako trapavo. Ispred zgrade crna limuzina. Otvori¹e vrata od kola i vrlo pristojno, gotovo kavaljerski smesti¹e me na zadnje sedi¹te. Dva oficira levo i desno pored mene. Treæi seda pored ¹ofera. Æutim. Zaèudo, smirena sam. Oseæam se kao vojnik koji predaje svoje oru¾je i ostaje nemoæan. I Italijani uglavnom æute. Prepoznajem Skadar. Znaèi, vode me put Crne Gore. ©trecnu me pomisao: "Bora je poginuo, pa me vode..." Ugledam Skadarsko jezero. Razlilo se ¹iroko, a obliveno plavetnilom. "Skoèiti na volan i naglo zaokrenuti prema jezeru. Negde gde put vodi pored samog jezera, i gde je obala strma" - planiram u sebi. I gledam, gledam, a svaki nerv igra, zate¾e od bola. Italijan koji sedi levo oseæa da sam uznemirena. "Calme, calme signora! Niente! Picola bambina" - i miluje prstom obra¹èiæe moje Dolores. Vi¹e ne vidim jezero. Misli se smiri¹e. Odjednom, auto stade. Èistina. Samo ispred nas lepo ureðeno groblje. Velika bela kapija, sa isto tako belim ukra¹enim lukom iznad nje. Kroz kapiju se nazire besprekorno ureðeno groblje. Beli, jednaki krstovi u redovima, sa cveæem i zelenilom okolo. Groblje! Oficiri izaðo¹e. Izaðe i ¹ofer. Ostadoh sama u kolima. "Streljanje!" - pomislih. Zato su me ovde doveli. Stegoh dete. Opet hladan znoj, opet se srce ukoèilo. Italijani stado¹e mirno, pozdravi¹e vojnièko groblje i vrati¹e se u kola. Opustih se na sedi¹tu malaksala, slomljena i kao pretuèena. Svaki me mi¹iæ boli. Jedva dr¾im dete u naruèju. Vi¹e ga oslanjam na krilo nego ¹to ga olabavljenim rukama dr¾im. Nastavljamo put. Kasnije sam saznala da je to bilo italijansko groblje izmeðu Tuzi i Skadra i da je njihov obiæaj bio, kad prolaze, da zastanu i vojnièki pozdrave mrtve drugove.

Ulazimo u Podgoricu. Nove misli. Èula sam u logoru da su neke partizane, koje su uhvatili, streljali i izlo¾ili na sred trga, a narod gonili da ih gleda. "I mog Boru su uhvatili! Ubili su ga i na trg stavili!" - opet o¹tar bol i to srce koje se grèi, lupa, zastaje... Sreæom, ne potraja dugo. Strahovitom brzinom, gotovo strmoglavo, kolima prolete¹e kroz grad i to zaobilazno, sporednim ulicama. Tek mi je kasnije ta trka bila jasna. Oni su krili da me vode na razmenu. Krili su i od svojih, a i od na¹eg naroda. Krili su svoju vojnièku slabost prema partizanima, "banditima", kako su ih zvali. Kako priznati ravnopravne pregovore sa tom "banditskom" vojskom? Zato je najbolje æutati, sakriti.

Iz Podgorice idemo prema Spu¾u. Tu se kola zaustavi¹e, a iz kasarne izlete jedan mlaði oficir. Salutira i uvede nas u zgradu. Prepoznajem ga. To je onaj isti oficir sa zelenim neljudskim oèima, koji me je uhapsio. Bio je o¹tar, grub. Sad je sasvim drukèiji. Nasmejan, blag, klanja se èisto snishodljivo. Odvoji¹e se malo od mene. Razgovaraju tiho. Oficir zelenih oèiju se oblaèi, naoru¾ava, zdravi se sa oficirima koji su me dovezli, i sad on ulazi u kola. Seda kod ¹ofera. Ja sam sama sa detetom na zadnjem sedi¹tu. Poðosmo od Spu¾a prema Martiniæima. Oni mi ne govore ni¹ta, a meni je put nepoznat. Vidim, idemo put planine. To je jedino ¹to shvatam. Sve mi je drugo jo¹ uvek nepoznato i mraèno. Pored puta gusto zelenilo. Italijan me pita, da li ga se seæam, i da li ga poznajem. Klimnem glavom umesto odgovora. Neprijatno mu je. A i kako bi mu bilo lako? On me je hapsio, on me vraæa i predaje partizanima. O razmeni ni¹ta ne govori, ni¹ta o mojoj slobodi. U meni se raðaju nove pretpostavke. Vode me u planinu, u ¹umu. "Ubili su Boru!" - htedoh da ciknem. Vode me da ga vidim, da me ucenjuju. Prigrlih jaèe dete, a disanje se skrati. Ostadoh bez vazduha, iako sam zinula i poku¹ala da ga bar malo usrèem i prekinem gu¹enje. Nemam vi¹e snage. Ne mogu vi¹e ovako. I otvorenih usta, kao riba na suvu, di¹em ubrzano. Kola se zaustavi¹e ispred kuæe Radoviæa. Iz kuæe izaðe postarija ¾ena. Visoka, u crnini. Italijan iskoèi, zelen u licu kao li¹æe oko njega. Prilazi ¾eni i ne¹to obja¹njava, i to vi¹e rukama nego reèima. ®ena ga mirno gleda i slu¹a, dostojanstvena i uspravna kao bor. U tom trenutku zaèuh lelek, kuknjavu. "Bora je..." i dok me izvlaèi iz kola gubim svest. U naruèju ¾ene dolazim k sebi i èujem: "Sreæna ti sloboda!" Jo¹ uvek oko mene polumrak, ali reèi dobro èujem. Bri¹em mokro lice, koje su mi umivali hladnom vodom, i poèinjem da shvatam. Sve mi lièi na san, na ne¹to nestvarno. Italijan podnosi Radoviæki papir da potpi¹e moj prijem. Sirota, nije pismena. Ovaj se na¹ao u èudu. Mora dobiti potvrdu da me je predao. Komanda ga je zato i poslala. Oèigledno, hteo bi ¹to pre da se vrati, da pobegne, da se ne susretne sa Borom. Vrti se nervozno i smrknuto. Uzima ruku sirote ¾ene i brzo joj ma¾e palac mastilom. Zalepi joj papir na palac, okrete se i za tren ulete u kola, koja se sunovrati¹e ¾estokom brzinom natrag ga Spu¾u. Plava mrlja ureza mi se duboko u misli, srce, du¹u. Ta bezoblièna mrlja bila je dovoljna da vrati u ¾ivot majku sa detetom, da nas obe vrati u zagrljaj ocu i drugu. Kroz glavu lete: zatvor, Podgorica, logor, Kavaja, æelija, put u neizvesnost - i sloboda. I lelek. Lelek koji se ponavlja. Tiho, sa strahom, gotovo ¹apuæuæi pitam. Radoviæka mi ukratko reèe ko je umro i da ga sad sahranjuju.

Tek u Borinom zagrljaju saznajem detalje. Na Jelinom Dubu voðena je ogorèena borba sa Italijanima. Na¹i su zarobili stotine Italijana. Meðu njima i veæi broj oficira. U borbi je bio i moj Bora, Bla¾o Jovanoviæ i moji deveri. Èaslav, Slavko... Vojnike su pustili da se vrate slobodni. Èak je ranjene Bora previo. Otuda onaj vojnik sa zavijenim palcem u Kavaji i reèi "Vostro marito, dotore". Siromah. Hteo je i ¾eleo da mi poveri sve, ali nije uspeo. Oficire su zadr¾ali na¹i i poslali italijanskoj komandi ultimatum da se izvr¹i razmena. Razmena je tra¾ena poimence. Jedna od imenovanih bila je i doktor Sa¹a Bo¾oviæ sa detetom. A vojnik sa zavijenim prstom nije bio provokator, ni dobra Keti nije bila provokator. To tek u Martiniæima saznajem. Tu, pred kuæom Radoviæa.

BORI U SUSRET

Iz kuæe Radoviæa polazim u slobodu. Evo i mog Bore. Trèeæi prilazimo jedno drugom. Zagrljaj dug, beskrajno dug i topao. Sve zaboravljam. I logor, i zatvor, i ¾icu. Sve, sve. Postojim ponovo. Oseæam tle pod nogama. Nestao je zauvek logorski broj 254. Rodio se ponovo èovek.

Bora zagleda prvenèe, ne ispu¹tajuæi nas obe iz zagrljaja. Da li vidi koliko mu lièi? Da li vidi to èelo, taj nosiæ, bradicu? Na licu mu se razlio osmeh, roditeljski topao. Naslonjena glavom na njegove grudi èujem i oseæam ludo dobovanje uznemirenog srca. Bla¾o Jovanoviæ stoji malo po strani i pu¹i. Delikatan do krajnosti, gleda put planine. Savladavam se i prilazim i njemu. Pozdravljamo se. Gledam ih. Na glavama im kape-lisièine od celog lisièjeg krzna ve¹to uvijene, pa mi izgledaju kao divovi iz planine. A uz to visoki, krupni, naoru¾ani. Osetih se i sama sigurnom i sna¾nom. Bla¾u znam jo¹ iz Podgorice. Uvek mi je imponovao, kao izuzetno ozbiljna i stalo¾ena liènost. Nenametljiv, prijatan, skroman. A sad, u ovoj èudnoj kapi, sa oru¾jem, sa crnim brcima deluje o¹tro. "Hajdemo!" - reèe Bla¾o, priðe mi i uze dete iz naruèja. Bez reèi, bez ikakvog uvoda, sasvim prirodno. Ja se zbunila i prepla¹eno gledam u njegove krupne mu¹ke ruke i u ne¾ni zamotuljak. Zanemela od straha da ga ne zgnjeèi, pratim pogledom svaki njegov pokret. Zaèudo, ta ljudina, taj sna¾ni revolucionar i veliki vojnik, prigrli dete meko, spretno, èak ne¾no. Jo¹ jednom samo reèe: "Hajdemo, baba Marija te èeka!" I poðosmo uskom planinskom stazom. Baba Marija? To je njegova majka. Nisam je nikada videla. Samo sam za nju èula. Dotle me je muèila neizvesnost: kuda, ¹ta, kako? Sa mnom je lako, ali dete je u pitanju. Dovoljna je bila ova jedna jedina misao koju je Bla¾o izgovorio, pa da se u meni razbiju sve sumnje. Imam odreðen cilj. Idem kod baba-Marije. Staza uska, vijuga kroz strmo kamenje. Idemo jedno za drugim. Bla¾o i Boro razgovaraju o mnogo èemu ¹to je za mene sasvim novo, a najèe¹æe nerazumljivo. Jedino ¹to shvatam, to su razgovori puni brige o ljudima u odredu, i o narodu uop¹te. Shvatam i to da se mnogo trpi, da se mnogo nevolja navalilo na ovaj nedu¾ni svet. Bla¾o povremeno zastaje. Obièno stane kod nekog kamena zgodnog za sedenje. "Sa¹a, odmori se malo!" - i ja sedam. Za to vreme oni stoje, razgovaraju, a crni brci koji vire ispod èupave lisièine, svaki èas se nadnose nad lice maju¹ne devojèice. I uvek ima ne¹to da uradi. Za¹u¹kava je, name¹ta bolje ruku kojom je dr¾i. Sve to èini tako spontano, ne¾no, iako ne prekida razgovor sa Borom o nekim politièkim problemima u Kuèima.

Umorna sam jako. Ovaj put je za mene vrlo naporan, iako pun sreæe zbog susreta sa Borom. Tek je jedanaesti dan po poroðaju. Izgladnela, izmuèena, a i nenaviknuta na ovakva putovanja kroz planinu, veæ te¹ko hodam. Veliki Bla¾o sve zapa¾a. Sad èe¹æe zastaje i mnogo se du¾e zadr¾avamo. Neprijatno mi je, ali i sama povremeno tra¾im da zastanemo. Noge ote¾ale, jedva ih pokreæem. Tako jednom dok sedim Bora mi priðe, obgrli glavu i èvrsto pritisnu uz grudi. Ostade tako stojeæi, a ne gleda me, veæ i dalje vodi razgovor sa Bla¾om. Dr¾i se gordo, mu¹ki. Jedino ga izdaje ruka prislonjena uz moj obraz. Oseæam puls koji ludo bije.

Opet idemo dalje. Ispred nas ostaje Srtovaèa. Kad sam prolazila dole pored nje èinila mi se velika, grdosija od planine. Sad je sasvim dole, ispod nas i èini me se mala. Mi smo veæ visoko u brdima. Naoblaèi se i peèe¹e kapi ki¹e. Kao vuèica ¹unjam se oko Bla¾e. Htela bih da zgrabim dete, da ga za¹titim. Preduhitri me Bla¾o. Malo zastade i bez reèi o ki¹i otkopèava lagano kapuljaèu sa svog ogrtaèa. Veæ je name¹ta preko deteta da ga za¹titi. Krupni mu¹ki prsti æu¹kaju krajeve kapuljaèe, zatiskuju okolo, a sve to popraæeno nekom ne¾no¹æu, u kojoj grube mu¹ke ruke postaju tople, meke. Zbunjena, zahvalna, preporoðena dobrotom i ljubavlju koja me okru¾uje, oseæam da volim ovog èoveka. Postaje mi blizak kao moj brat, jedini, koji je ostao u Beogradu. I mislim na mog brata, na mog Negu. I on ima toplo ljudsko srce.

Staza duga i bez kraja vijuga kroz kamen. Ki¹ica. Ja tapkam umornim nogama i pratim ova dva planinska diva. Oni razgovaraju. Ne slu¹am reèi. Èujem samo glasove koji me miluju, koji me vraæaju u ¾ivot. Razmi¹ljam. Komunisti? Ako su ovakvi komunisti, onda su mi mili. ®ivela sam u sredini za koju je komunizam bio bauk. Uleglo se u meni ne¹to od toga, stvorio se strah. Udaja za Boru mnogo toga je izmenila u meni. Prihvatila sam sve ¹to je Borino, ali tragovi vaspitanja ostali su duboki. Ovde, na ovoj stazi, dok idem za Bla¾om i Borom, oseæam da se menjam. Ne menja me marksistièko znanje, veæ me menjaju ovi ljudi. Bla¾o, najveæi komunista Crne Gore, nosi ne¾no moju Dolores. I brine o Sa¹i, graðanèici koja nosi maminu ikonicu Bogorodice u nedrima. ©ta sam ja za to uèinila, ¹ta sam zaslu¾ila, èime sam zadu¾ila tog èoveka? Da li bih i ja mogla postati komunista? Ne, ne mogu ih dostiæi! A u meni raste ¾elja i obuzima me. Uèiniæu sve za njih, ako veæ ne mogu biti ono ¹to su oni. Ja sam iz popovsko-oficirske kuæe. Vaspitana patrijarhalno, kroz crkvu, kroz monarhiju. Ne, nikad me oni neæe primiti da budem komunista - setno zakljuèujem.

Stigosmo, gore visoko, na jednu zaravan. Na njoj usamljena kuæica pokrivena slamom, lièi na kolibu. Pu¹i se od¾ak. Ispred starih, veæ pocrnelih drvenih vrata stoji omalena starica. Povijena, gotovo pogrbljena. Lice joj ko¹èato, a bore se isprepletale i duboko urezale. Pa ipak, to lice zraèi ne¾no¹æu i dobrotom. Baba Marija! Iznenaðujuæe hitrim koracima priðe nam. Prvo mene zagrli! "Muèenice moja, sreæna ti sloboda" - reèe, a onda se okrete i uzima malu Dolores iz Bla¾inih ruku. Prigrli dete i poèe da joj tepa: "Hajde, hajde nevjesto! Imam ja unuka za tebe" - i ulazi u kuæu. Na sred kuæe ognji¹te. Iznad vatre kotao. Dotle nisam videla ognji¹te, pa me ova vatra, plamen u sred kuæe, u prvi mah zbuni. Pored ognji¹ta, na beskrajno èistom zemljinom podu, seljaèka kolevèica, napunjena sve¾om, ¾utom slamom, i prekrivena ispranom ¾uækastom maramom. ©are se izgubile od upotrebe. Pobrinula se baba Marija za sve. Pobrinula se i za njene unuèiæe, ®eljku i Batu, da ne budu ljubomorni na malu do¹ljakinju. Do sad je dobra baba Marija tepala i u zagrljaju dr¾ala samo Batu i ®eljku, a sad se srce i ruke pro¹irile. Mo¾da bi to deca te¹ko prihvatila, da im baka nije unapred prièala kako æe Bati doæi nevjesta, kako æe imati bebu koju æe oni èuvati, lju¹kati. Dolores je veæ u kolevci. A Bata dr¾i polukru¾ni ram i lju¹ka njegovu "nevjestu". Lice mu ozareno, sija od sreæe. Beba je njegova. Baba Marija je njemu predala. ®eljkica stoji pored njega, malo zaèuðena, ali oèito zadovoljna ¹to imaju novu igraèku, novo zanimanje.

Jede se uglavnom kaèamak. Uz to krtola, kad je ima. Meni baba Marija svakodnevno sprema vareni sir ili skorup. Izgubi se. Satima je nema i onda donese odnekud. Vidim da za druge nema, èak ni za decu. Neprijatno mi je. Odupirem se i molim da to ne èini, ili bar polovinu da da unuèiæima. Ne dozvoljava mi ni da govorim: "Ti si iz logora, a dijete treba hraniti. Samo dok se oporavi¹, samo jo¹ koj i dan" - i nastavi ja da me¹a u tiganju cicvaru, èuèeæi pored ognji¹ta.

Ubrzo mi Bora saop¹tava da ide na Pljevlja. Idu i braæa. Èaslav, Sveto, Slavko... Ne govorim. Ni reè ne mogu da izustim. Æutim, a srce se ste¾e. Pa tek sam do¹la, a opet rastanak! Jo¹ ne umem vojnièki da mislim, pa me i ne obuzima briga oko borbe koja æe biti stra¹na i pogibeljna. Èekam noæ da se isplaèem. Ne smem pred decom i pred sna¾nom baba-Marijom. Razorena joj topovima divna kuæa, porodica rasturena, i bez ièega do¹la u kolibu da se prebira hoæe li imati kaèamak da unuèiæe nahrani. Noæ dolazi duga i te¹ka. I suze sa njom.

Odlaze Crnogorci za Pljevlja. Odlazi i Boro. Napred zastava, Piperi, Lovèenci, pesma, koraci, vojnièki, o¹tri... Jo¹ nisam zaspala. Samo sam se prekrila preko lica da ugu¹im suze - kad Rusa, Bla¾ina sestra zavika: "Gori! Kuæa gori!" Zacrvene se nebo. Slamni ¹e¹ir planinske kuæice pretvori se u crvenu bulku. Skoèismo svi. Baba Marija vrisnu: "Decu!" - i zgrabi ®eljku i Batu. A Rusa, dobra Rusa uprtila celu kolevku i veæ je sa njom na vratima. Poèe¹e da padaju ¾eravice. Zagreja se prostorija i osetih kao da sam u u¾arenoj rerni. Zbunjena, neve¹ta jo¹ uvek, poslednja izaðoh. Trljam crvenu opekotinu iznad ruke. Pala usijana ¾eravica i ostavila trag. Ne oseæam bol. Neka, samo kad su deca dobro pro¹la, i baba Marija, i Rusa.

Napolju, podalje od buktinje, na ledini prigrlismo se sve tri. Izmeðu nas deca. Rusa zajeca, a baba Marija je prekore. Deca upla¹ena, otvorila oèice i dr¾e se baki uz suknju. Ja se natkrila nad kolevèicom i otvorila grudi. Hranim moju Dolores. Noæ crna, tiha, nigdje joj kraja nema, a kuæa dogoreva i ¹iri ljuti dim koji ¹tipa suzne oèi.

MOJA PRVA BOLNICA

Radovèe, malo planinsko mesto iznad podgorice. Dole su Italijani, a u brdima mi, partizani. Za ovaj svet u planinama podgorièka bolnica je nedosti¾na. Veæ nekoliko dana razgovaramo o formiranju jedne na¹e, partizanske bolnice. Ispred Glavnog ¹taba Crne Gore, za formiranje bolnice zadu¾eni su Ivan Milutinoviæ, Bla¾o Jovanoviæ i Budo Tomoviæ. A oni su plan o formiranju bolnice veæ doneli. Saop¹tavaju mi da je ba¹ tu, na Radovèu, u kuæi baba-Jovane, najpogodnije organizovati bolnicu. Lekova ima. Na Jelinom Dubu, u borbi sa Italijanima, zaplenjeno je dosta lekova. Oskudevamo sa zavojnim materijalom, a i instrumenata ima malo. Pa ipak, mo¾emo sa ovim poèeti. Sreæna sam. Svim srcem se prihvatam obaveza.

Uzimam Dolores, pozdravljam se sa gostoljubivom i beskrajno dragom baba-Marijom. Odlazim, a u meni se me¹aju radost i tuga. Znam da tamo neæu imati moju baba-Mariju.

Evo me pred kuæom baba-Jovane. Kuæa usamljena, dosta velika u poreðenju sa ostalim kolibama i kuæama na ovom terenu. Sigurno je zato i izabrana za bolnicu. A mo¾da i zbog baba-Jovanine ¹irokogrudnosti. Dala je celu kuæu partizanima za bolnicu, a ona se povukla dole u staju. Velika drvena vrata otvorena. Ulazim u prvo odeljenje. I ovde na sredini ognji¹te sa vatrom. I kotao. Kod baba-Marije sam danima gledala u to ognji¹te. Lièilo mi je na slike iz bajke. Dugo mi je sve to izgledalo nestvarno. Ovde, u baba-Jovaninoj kuæi, ne muèi me ognji¹te. Veæ sam ga prihvatila, pa ga i sama koristim. Desno, jedna sasvim mala soba, kao ostava. Prozorèe jedva da se i primeæuje, pa je dosta mraèno. Gore, preko jednog stepenika ulazi se u veliku, prostranu odaju. Dva omanja prozora, ali pristojna i svetla, zastakljena i oèi¹æena. Dole pod, ¾ut kao limun. Sve besprekorno èisto. Ispod nas staja.

Brzo pristupam poslu. Veliku sobu pretvaram u bolesnièku sa ¹est kreveta. Krevete su veæ napravili partizani. Kreveti su mali, niski kao kutije, od jelovih dasaka. Miri¹u na sve¾inu jelove ¹ume. U njima èista slama. Na svakom po jedan laneni èar¹av i lanena jastuènica, isto tako ispunjena sve¾om slamom. Pokrivaèi su tkani æilimi. Seljaèki, ¹areni. Podseæaju me na cvetnu ba¹tu. Idem od postelje do postelje i svaki jastuk, svaki prekrivaè jo¹ malo doterujem svojom rukom. Svakog èasa oèekujem ranjenike, koji su do sad bili rastureni po kuæama. U uglu sobe ¹irim svoju bundu. Tu æemo spavati ja i moja Dolores i bdeti danonoæno nad ranjenicima i bolesnim drugovima. Dobro mi je. Èisto, toplo, krov nad glavom i sloboda! Meðu svojima. I rad lekarski, moj struèni rad. Ponovo mi je slu¹alica u rukama. Ostavila sam je jula meseca u svekrvinoj kuæi. A kad su me odveli u zatvor, moja svekrva je èuvala te slu¹alice i grlila ih. Èim je èula da sam na slobodi, poslala mi ih je po ujaku Radetu Markoviæu, zajedno sa luksuznom bundom. Srednja soba biæe kuhinja. Tu æe i osoblje spavati. Komesar, mladi student Vuksanoviæ, zatim bolnièarke Milka Todoroviæ i Olga Bo¾oviæ. A intendant, stari Vuèina Vuèiniæ, spavaæe u sobici za ostavu. Tu u jednom uglu biæe i moj kutak za narodnu ambulantu.

Narod se veæ raspituje za bolnicu i dolazi zbog pregleda. A bolesti je mnogo. Ratuje se tek pola godine, ali dovoljno za sve ratne nevolje. Oskudica, glad, slaba odeæa - pa i bolesti mnogo. Jedan omanji drveni grubi sto, jedna grubo tesana stolica i omanja klupa. Na stolu nekoliko ¹priceva, slu¹alice i desetak instrumenata. Uz to stari italijanski ruksak pun lekova. I narodna ambulanta poèinje rad. Èesto rano, toliko rano da zatièemo na¹eg Vuèinu kako spava u glomaznom krevetu koji ispunjava gotovo pola sobice. Krevet visok, drveni, pocrneo od vremena. Sigurno je vr¹njak baba-Jovanin, ukoliko ga ona nije nasledila od svojih oèeva ili dedova.

Bolnica poèinje svoj ¾ivot. Sve je usklaðeno. Jedino ja odudaram svojim izgledom. Poèe to da me muèi. Ne da mi mira. Oseæam se nelagodno. Na meni bunda doneta iz Beograda. Skupocena i rasko¹na. Lokne, visoke potpetice. pitam baba Jovanu kako mogu doæi do jednih opanaka. Obja¹njavam joj da ne mogu po kamenu sa potpeticama. Slomiæu se. Dobra ¾ena donosi opanke oputa¹e. Na njima ¹trèe jo¹ neostrugane dlake, a ko¾a sirova. A lokne? ©ta æu sa njima? Pored sna¾nih, naoru¾anih ljudi i izmuèenih i izboranih ¾ena delujem isuvi¹e gospodski. A htela bih da izgledam i budem kao oni, da budem jednostavna, skromna. Moje bujne, crne i nemirne lokne moraju dobiti drugi izgled. Radim, a mislim na to. Ve¾em, kupim ¹nalom kosu, a nezadovoljna sam njom. U zoru se budim. Daske na kojima le¾im malo su razmaknute. Dovoljno da vidim babu Jovanu. Otvorila ¹iroka vrata staje, pa sunce bljesnulo u nju i osvetlilo kravicu i nekoliko ovaca. Stoka se radosno uskome¹a, a baba Jovana im ne¹to govori i tepa. Iza nje na zidu ugledah velike crne makaze kojima se ovce stri¾u. Pogled mi se zaustavi ba¹ tu i ne mièe dalje. Brzo se di¾em i ostavljam moju Dolores tu u uglu, na podu. Za¹u¹kavam je da ne ozebe kad se ja udaljim. Ubrzo sam dole u staji sa crnim makazama u rukama. Seèem loknu po loknu. Padaju uvojci na zemlju i postaju mi tuði. Iste veèeri pevala sam sa ranjenicima, sigurnija u sebe, kao da sam raskinula sa neèim ¹to je le¾alo duboko u meni.

PRVI RANJENIK

Partizanska bolnica u Radovèu veæ je spremna. I evo, donose mi prvog ranjenika. Starog komunistu Radosava Popoviæa Pipera. U borbi na Jelinom Dubu ranjen je u trbuh. Prvu pomoæ i prva previjanja pru¾io mu je moj Boro. Previo ga je odmah po ranjavanju, na samoj borbenoj liniji. Pre polaska na Pljevlja, Boro mi ukazuje na njega kao na najte¾eg ranjenika. Daje mi i savete o daljem leèenju, mada po njegovom mi¹ljenju nema mnogo nade. Ali, treba uèiniti sve ¹to se mo¾e. Stanje se naglo pogor¹alo. Bled, veoma mr¹av, a glas mu tih, gotovo neèujan. Unosimo ga i lagano preme¹tamo sa nosila u krevet. Biram za njega najbolji. Prvi krevet sa desne strane, dalje od prozora i vrata. U suprotnom uglu je moj le¾aj. Na podu prostrta moja bunda, dovoljno prostrana da primi mene i moju malu Dolores. A odatle æu imati stalno na oku Radosava. Svetlo je, istina, ¹kiljavo, slabo, ali ipak se vidi. To me je nauèila baba Jovana. U malo rastopljenog loja zamoèim jedan kraj krpice, a drugi kraj zapalim, i on svetluca.

Pripremam se da previjem Radosava. Bolnièarka Milka Todoroviæ mi asistira. Uop¹te, ona mi mnogo znaèi. Ima dovoljno struènog znanja, a uz to je predana i sa puno volje. Ka¾u da je i u bolnici na Kru¹evcu, dole u Podgorici, bila izuzetna bolnièarka. Odvija Milka zavoj nakva¹en gnojem i sukrvicom, a zadah te¾ak, davi. Prva ozbiljna i te¹ka ratna rana koju vidim. Te¹ko mi je i ¾ao tog stasitog èoveka. Te¹ko æe se izvuæi. Gnoja je previ¹e. Kulja iz rane i nikako da se zaustavi. Perem, bri¹em, okreæem ga na stranu i pu¹tam lagano da se iscedi sav gnoj. Kao da se sva utroba rastopila. A onda, kupam ga gotovo celog hipermanganom. I trbuh i slabine. Sve je zaprljano. Radosav jo¹ vi¹e ubledeo. Stisnatih zuba i æuteæi gleda ¹ta radim. Pa ipak, kad sam zavr¹ila previjanje, reèe mi da mu je lak¹e. Popi mleko i zaspa. Od tada previjam ga svakodnevno. Ka¾e da mu je uvek posle previjanja mnogo lak¹e. Ja ne vidim da stvar ide na dobro. To me muèi i ne dozvoljava da se oslobodim njegovog izmuèenog, a ipak lepog lika.

Evo i drugog ranjenika. Miio Bo¾oviæ. Oba stopala modra, gotovo crna. Puna su gvo¾ða. Dok je u le¾eæem stavu pucao na neprijatelja, ovaj mu uzvrati bombom. Bomba eksplodira ispod nogu i napuni mu stopala sitnim gelerima. Vode ga. Ne mo¾e da se osloni na bolna stopala. Polako, pincetom i no¾iæem vadim gelere koji su veæi i povr¹niji. Ali tu je bezbroj sitnih, kao pra¹ina. Posle previjanja, stavljam ga u krevet do Radosava. Iako Radosav ima smrtonosnu ranu, ne jauèe, ne boli ga mnogo. A Milo, stisnutih zuba, povremeno prostenje od jakog bola, a gra¹ke znoja oblivaju mu èelo. Trpi mnogo i junaèki trpi. Samo sam jo¹ jednom imala gotovo isti sluèaj. U Pljevljima 1943. u Korpusnoj bolnici le¾ao mi je Èajo ©æepanoviæ. Iste povrede. Iste muke. Stopala vreða i èar¹av koji ih prekriva. Pravim jastuèe od slame i podmeæem ispod nogu, kako bih stopala podigla da ostanu slobodna u vazduhu, a noge pokrivam samo do kolena. Tako do noæi. A onda se spu¹tam u svoj ugao da se malo odmorim. Vi¹e dremam nego ¹to spavam. Bdim. Radosav spava, a Milo se vrti èas levo, èas desno. Stegne rukama glavu i prostenje, a zubi krckaju zbog èvrsto stisnutih vilica. Vidim, ne mo¾e da se umiri od bolova. Ustajem i dajem mu algokrotin. Stopala obla¾em rakijom. I on zaspa. U zoru sti¾e mi Ivo Martinoviæ, student prava iz Bajica. Dolazi pe¹ke èak od U¾ica. Posle iznenadnog prodora Nemaca bolnica je naglo evakuisana. On je bio bolesnik u toj bolnici. Nije imao vremena da se izleèi. Tako bolan uputio se u Crnu Goru. Pregledam ga. U pluænoj maramici voda do grla. Temperatura ga sagoreva. Zajapuren i crven u licu. A lice se jedva vidi. Neobrijan, sav zarastao u crnu bradu. Samo oèi svetle na tom tamnom licu. Oèi vla¾ne, usijane, kao da trepere, kao ¾eravice. Ka¾e da je po¹ao u svoje Bajice. Uz put saznao za na¹u bolnicu, i do¹ao. Opet moja dobra Milka. Brzo ga presvlaæi i stavlja u postelju. Ja mu dajem kalcijum, analgetike, antipiretike.

Brzo se napuni na¹a bolnica. Sve te¹ki sluèajevi koji tra¾e danonoænu brigu. Ne ¾alim se na napore. Da sam ostala u logoru, sigurno ne bih iza¹la ¾iva. Ni ja, ni dete. Nije mi te¹ko, ni¹ta mi nije te¹ko da radim, da trèim, da ne spavam. Ali te¹ke su mi muke koje gledam. Mlada sam, jo¹ neiskusna kao lekar, a ovde svu brigu i svu odgovornost za ove ljude snosim sama. Kad ih sve smirim i spustim se pored moje Dolores, èesto prevuèem pokrivaè preko lica, koje oblivaju suze.

Jo¹ jedno jutro. Svi smo na nogama. Svi ¾urimo, promièemo, muvamo se. Svako zna svoje zadu¾enje i nastoji da ga ¹to bolje savlada. I moja ambulanta poèinje sa radom. Narod dolazi. Tra¾i pomoæ. Trudim se, poma¾em. Oseæam da su me brzo zavoleli, kao i moji ranjenici. Veruju mi. Napolju sneg. O¹tra zima veæ pokazuje surovost planine. Treba mnogo truda da se sve postigne u uslovima koji nisu ni izdaleka laki. Pa ipak, ide organizovano i po planu. Ivo mi je veæ mnogo bolje, a Milo se razvedrio. Radosav je jedino æutljiv. Uvek tvrdi jedno isto, da ga ni¹ta ne boli, da je samo malaksao.

A uveèe, kad se svi poslovi smire, poèinju razgovori, ¹ale i pesma. Radosav tra¾i pesmu. Kad je èuje, na bolnim usnama uka¾e se osmeh. Tada je i meni lak¹e. Dok ljuljam dete u naruèju i ja sa njima pevu¹im. Mile su mi neke ruske pesme. Meke, milozvuène. Vatra pucketa, toplo je, mada fijuci vetra razdiru sna¾nu planinu i preteæi se lome pokraj na¹ih prozorèiæa. Posle pesme i ¹ale nastaju ozbiljni razgovori, diskusije. Èudne su te diskusije, ti razgovori. Kao predavanja, kao ¹kola. Za mene je to sve novo. Svi ranjenici, bolesnici, pa i osoblje, su èlanovi partije, intelektualci, revolucionari. Svi osim mene. Kad prièaju, kao da dr¾e seminare. Uvek ne¹to analiziraju. Uglavnom su teme o partiji, Lenjinu, Marksu, fa¹izmu. Imam utisak da je to na neki naèin upuæeno meni. Oseæam njihovu zajednièku ¾elju da me marksistièki razbude. Zavoleli su me kao lekara, kao druga, ba¹ zato ¾ele od mene vi¹e, mnogo vi¹e. Analiziram samu sebe. Umem da radim po¾rtvovano, da volim ljude iskreno, neizmerno. Ali u politiku sam sasvim neupuæena. Od svega, najjasnije mi je ¹ta je fa¹izam. Kroz logor, kroz zatvor, i sve tamo ¹to sam do¾ivela i videla, fa¹izam mi se razotkrio. Tu sam prvi put saznala i shvatila da èovek èoveku mo¾e naneti najveæa zla, pa i ¾ivot uzeti bez ikakvog razloga. Jednostavno, padne nekome na pamet da svaki deseti bude streljan i ubrzo æe te nesreæne desetke postati nepomiène na okrvavljenom tlu. Takva politika, i bez teoretskih rasprava i ubeðivanja, bila mi je brzo jasna, u¾asna i mrska. Pa ipak, fa¹izam mi postaje sve jasniji kroz reèi i glasna razmi¹ljanja mojih ranjenika. Ali istovremeno saznajem i o komunizmu mnogo. Kroz ove ljude mnoge stvari su mi bli¾e, jasnije. Iz dana u dan sve su mi bli¾i komunisti i njihova politika. Koliko ljudskog i nesebiènog nalazim u svemu tome! Dotle sam mislila da mi je partija nedosti¾na, a sad èak zakljuèujem da i ja imam puno osobina, bliskih ili istovetnih kao ovi ljudi. Zar i ja ne ¾elim sreæu, mir i blagostanje svakom èoveku? Zar i ja nisam sklona da uèestvujem, da se ¾rtvujem za takva ostvarenja? Ne¹to se lomi i budi u meni.

Radosav mi je iz dana u dan sve te¾i. Poèinje da ¹tuca. Trbu¹na maramica gnoji. Nikome ne govorim, a znam da mu spasa nema. Kako da ka¾em sestri roðenoj, koja danima sedi u dnu kreveta, grli noge i svaki èas ih ljubi? Kako da ka¾em ranjenicima, kad svako od njih ima bele zavoje, kao ¹to ih i Radosav ima? Bar da imam nekoga sa kim bih mogla podeliti brigu i bol. Shvatam koliko je lak¹e raditi na klinici, u velikoj bolnici. Tamo je vi¹e lekara, profesora, starijih i iskusnijih. Radosav i njegova muèna rana prate me stalno ma ¹ta radila, ma gde bila. Reðaju se slike hirur¹kih sala, divnih, velikih, kod mog profesora dr Milivoja Kostiæa. Igraju mi pred oèima njegove spretne ruke, pune sjajnih instrumenata, i njegove instrumentarke u belom, koje kao leptiri lepr¹aju. A ja improvizujem sve ¹to mi treba za rad. Igle uzimam od ¾ena. One koje nose skrivene u odelu, jer imaju samo tu jednu. Vilju¹kama zavræem krajeve i pravim ekartere. Materijal sterili¹em u kotlu iznad ognji¹ta, a u konzervama iskuvavam ¹priceve i instrumente. Pri tome stalno proveravam svoju savest, znanje. Ne smem se ogre¹iti o ljude, koji mi toliko veruju. Ne smem se ogre¹iti o Radosava. ®elim da ¾ivi. Hoæu da ¾ivi.

Radosavu je jako te¹ko. Svi smo oko njega. Dr¾im ga za ruke. Puls prestaje. Umirio se. Sveæa treperi i poigrava se sa senkama koje lete preko njegovog lica. Te nemirne senke jo¹ uvek zavaravaju ostale, i oni ne shvataju apsolutni mir ovog namuèenog èoveka. Prolazi minut za minutom. Èini mi se, dugi su kao godina. I te¹ki, te¹ki. A onda? Ne mo¾e se dalje. Polako navlaèim èar¹av preko lica. Ranjenici tek tada shvati¹e. Sestra njegova jo¹ uvek ukoèeno gleda èas u mene, èas u prekriveno lice. Jedno stopalo ostalo nepokriveno. Sestra pade na njega i poèe da ga ljubi, ljubi. Otkri i drugu nogu. Zagrli ih, a bolan plaè ispuni bolnicu. I Dolores se uzbuni i poèe da plaèe. Uzimam je u naruèje i stavljam na grudi. Kvase je moje suze. Ulete u sobu Milka, bolnièarka. Zastade kao ukopana. Zagrli me. I tako stojimo neme pred bolom sestre i bledim hladnim nogama u njenom zagrljaju.

Noæ postaje sve hladnija, mada lo¾imo vi¹e nego obièno. Napolju vetar fijuèe, pa prozorska okna kloparaju i remete ovaj sveèani mir. Kloparaju grubo, tvrdo, zloslutno kao gavrani da grakæu. Hladno strujanje probija kroz pukotine, pa se poigrava sa plamenom sveæe, koji stvara i kovitla ogromne senke po sobi. Straviène su i neprijatne. Kao aveti. Kad bi bar mirovale. Veæ je duboka noæ. Ranjenici æute, ali niko od njih ne spava. I oni oseæaju neizvesnost, i na njima su zavoji.

Praskozorje. Vrata se naglo otvori¹e. Pod naletom vetra, ote¹e se iz ruku Vuèine, koji uðe, i tresnu¹e sna¾no. Fijuk, lomljava i brujanje sa talasom hladnoæe grunu¹e svom silinom u na¹u, ionako hladnu ti¹inu. To se Vuèina vratio. Noæas je oti¹ao da obavesti rodbinu o Radosavu. Ka¾e, zalelekao narod od bola, iako su veæ oèekivali to. Hvale pokojnika, i ¾ale. I dok se Vuèina greje uz ognji¹te da se otkravi, èujem neko dozivanje kroz noæ. Daleko, nejasno. Dotle nisam imala prilike da èujem i vidim lelekanje, pa mi i ne pade na pamet ¹ta bi moglo biti. Otegnuto i daleko zavijanje se ponovi. Vuèina skoèi: "Evo ih!", a za njim poskaka¹e i bolnièarke. Izaðo¹e napolje. I ja izaðoh za njima. Zora tek ¹to je poèela borbu sa noænom tminom, pa se ne vidi dobro. Belina snega mi jedino poma¾e da u daljini nazrem crnu masu, koja se primièe i talasa, kao da se ljulja levo i desno. Sad se veæ èuje i "le-le-le-lee". Otegnuto u beskraj. Jeza me podilazi. S jedne strane ukoèeno bledozeleno i hladno Radosavljevo lice, koje je sestra otkrila i ljubi. Kose joj raspletene, marama crna razvezana i opu¹tena, bolno grca. Uz nju zanemeli ranjenici. Tapkanje prozora i kovitlanje avetnih, crnih figura, koje lelujanje plamièka sveæe ne prestaje da rasipa. A sad jo¹ i ova jeziva hladna noæ i sve jasnije otegnuto i bolno "le-le, le-le-e-e! Radosav-ee!" Gledam sva pretrnula crnu masu koja se ljulja i primièe, a obuzima me u¾as. Jedva di¹em. Lagano ulazim u kuæu i uzimam moju Dolores. Stisnuta i zgrèena, stojim u æo¹ku, dok sobu i kuæu pune ljudi, lelek i bol.

STI®U NOVI RANJENICI

Noæas su na¹i napali Spu¾. Italijani se utvrdili, pa topovima brane Spu¹ku glavicu. Oèekujem nove ranjenike. Snage su neravnopravne. Na¹i jedva da imaju i dovoljno metaka, a neprijatelj naoru¾an do zuba.

I nisam se prevarila. Evo prvog ranjenika. Dovode mi Lazara Bo¾oviæa. Ispod partizanske kape proviruje kosa bela kao sneg. O vratu bela marama koja pridr¾ava ote¾alu i nekako mlitavu ruku. Da nije te ruke, ovaj vedri starac delovao bi zdravo i ¾ivotno. Malen, izrazito malen i mr¹av. Nekako je koèoperno krepak i vedrinu rasipa oko sebe. Odeæa mu sva izmrljana i ulepljena tamnim flekama od krvi. Dok pripremam instrumente, slu¹am njegov zvonki glas, i jednostavno i vedro prièanje o borbi kod Spu¾a. Kreveti su mi zauzeti, a prostora nemam ni za omanju klupu da je negde stavim i bar polo¾im ranjenika da legne dok ga previjam. Obavljam sve intervencije na jednoj staroj drvenoj stolici. Èika Lazar seo i nastavlja prièu o borbi. Sebe ne pominje. Odve¾em maramu, a ruka be¾ivotno skliznu. Èika Lazar je sam hitro prihvati, ali je ne gleda i ne prekida zapoèeti razgovor sa drugovima. Vidim, prelom nadlaktice. Neravna bela kost ¹trèi. Probila ko¾u i rascvetala je. Zavoj se svukao prema laktu. Lagano je odmotavam. Napipavam i drugi deo kosti. Izvlaèim obe da ih priljubim i stavim udlagu. Kosti krckaju i taru se neravni krajevi. Ne mogu da ih izvuèem i namestim. Treba snage. Mi¹iæi se zgrèili i stegli. Vuèem svom snagom. Taman da ih sastavim, a gornji deo prelete vrh donjeg. Preznojih se. Moram ponovo. Znam da boli, da ga u¾asno boli. Lazar æuti i samo malo natu¹tio guste bele obrve. Muèim se i ponovo izvlaèim gornji patrljak kosti. Taman da ga umestim u donji deo, kad sad taj kraj skliznu. Prolete kroz otvor na ko¾i, izlete napolje i zabele se. Vraæam je natrag. Izvlaèim lakat, a Milka rame, da bi krajevi na¹li svoj polo¾aj. Najzad, krajevi ¾grcnu¹e i namesti¹e se. Fiksiram brzo, a jeza me podilazi. "Lazare, boli li te?" - pitam, a lice mi se zgrèilo od muke, koja se pod grudima nakupila. Na moje pitanje, starac se ispravi, isprsi, pogleda me malo iskosa i dodade ljutito, prekorno: "Radi svoj posao doktore, a ovo drugo je moje", pa nastavi malo o¹trije da prièa ono ¹to je zapoèeo, ne gledajuæi ni mene, ni svoju ranu.

Kasnije su mi mnogo prièali o èika Lazaru. Junak. Privlaèili su se Spu¾u potrbu¹ke, da ih neprijatelj ne opazi. Trebalo je preæi èistinu koju Italijani vide kao na dlanu. Èak je i borbu trebalo razviti u takvom polo¾aju. Neprijatelj je blizu, naoru¾an do zuba. Privlaèili se tako, privlaèili, a èika Lazaru to dodijalo i èinilo mu se nemu¹ki. Ustane i potrèi uzvikujuæi: "Ko je junak, naprijed!" Tada je i ranjen.

A bio je retko po¹ten i poverljiv. Pred rat èuvao je Mo¹u Pijade u svojoj siroma¹noj piperskoj kuæici. A nije tada znao koga èuva. Jednostavno, dobio zadatak od drugova, i mu¹ki ga prihvatio. Èuvao ga kao roðenog brata. ®andara se nije bojao. Za strah nije znao. Jedino mu se u prvi mah èika Janko nije dopao. "Malo èo'eèe ni od pada, ni od romaèe" - kako je govorio. Ali zadatak je zadatak! Uveèe bi sedeo s njim, igrao karte i prièao. Malo-pomalo, zavoleo Lazar èika Mo¹u, pa prièa drugovima: "E da vidi¹, ni manjeg èo'eka ni pametnije glave!" A kad je Mo¹a Pijade oti¹ao, ¾alio je mnogo. I tek je u ratu saznao koga je èuvao, i od kakvog je èoveka pametna kazivanja slu¹ao.

Posle jutarnjeg rada u ambulanti, idemo da obiðem ranjenike po sobama i da ih previjem. Ivo Martinoviæ spreman da ide. Ide u svoje Bajice, odakle æe se povezati sa jedinicom. Bio je te¾ak bolesnik. Izvukao se. Dobro se oseæa. Dajem mu poslednje savete, i mislim na veèeri koje je koristio da me marksistièki poduèi, i pripremi me za kandidaturu. ®eleo je svim srcem da me prime u partiju. Govorio je - ti ima¹ sve osobine dobrog komuniste, samo teoretski da se razvije¹. Te¾ak mi je rastanak sa njim. Ko zna da li æemo se ikada vi¹e videti? Sreæan ti put, Ivo!

Posle rata susreæemo se. Ivo se o¾enio. Dobio sina. A onda? ponovo Ivo postaje moj pacijent. Ja sam postala lekar specijalista za pluæne bolesti. Dovode mi Ivu sa te¹kom tuberkolozom pluæa. I sad ga primam u bolnicu, kao nekada u Piperima. Samo su sad uslovi odlièni. Institut, hrana servirana na tacnama, dobra, obilna. Lekova u izobilju. Bela postelja i nega visoko struèna - pa ipak, ovog puta ostajem nemoæna. Tuberkoloza ga razara. Svesni smo toga i on i ja. Jednom me zovu. Sedam na krevet pored njegovih nogu. Seæanja naviru. Bolnica na Radovèu i donji ugao na krevetu. Sedim pored nogu moga Ive i slu¹am o Lenjinu, o Marksu. Veæ sam odavno èlan Partije. Prièa mi o sinu. Sin mu ostaje nedo¹kolovan, a ¾ena bez liènih primanja. Moli me Ivo da proverim koliko æe porodica primati posle njegove smrti. Grlo mi se ste¾e. Pobegla bih, da ne slu¹am sve to, ali moram ostati, moram i ovaj zadatak da izvr¹im. Æutim. Ne pomi¹ljam da protivureèim. Isuvi¹e je pametan da bih ga mogla ma kakvim reèima zavarati. Obeæavam da æu mu ispuniti ¾elju. Tako je i bilo. ©aputala sam mu ono ¹to mi je oficir u finansijskom odeljenju rekao. Krupne, crne, usijane oèi od vatre koja ih topi, gledaju me i upijaju svaku reè. Ivo je ubrzo umro. Miran. Ostavio je sina zbrinutog.

U toku dana i dalje sti¾u ranjenici. Uglavnom lak¹i. Previjem ih i vraæam u jedinicu. Vukosav Bo¾oviæ, ranjen u prst na ruci. Iako je prst, rana je takva da bi trebalo da ostane nekoliko dana u bolnici. Ne smem da saop¹tim to ovom junaku. Zar zbog prsta da ostane?! "Previ me ti samo, i ne brini! Jo¹ osam da mi zdrobe ostaæe onaj jedan, dovoljan da povlaèi obaraè" - smeje se krupna, zdrava ljudina i èvrstim koracima odlazi gazeæi sneg, koji mu pod nogama pr¹ti. Ode u svoju jedinicu.

Tek ¹to Vukosav ode, a sti¾e novi pacijent. Nesvakida¹nji. DJuza Dragiæeviæ. Pre¾iveo je eksploziju u U¾icu. Bio je na stra¾arskom mestu, kad ga je plamen zahvatio. Danima je tako ispeèen i izgoren i¹ao da bi stigao u svoje Pipere. Po snegu, susne¾ici, vetru. Dovodi mi ga njegova sestra. Na njenom licu grè, koji je zamenio suze i jecaj. Pridr¾ava brata, i prati ga kao sen. Ne progovara. DJuza sav u maramama. Po prirodi krupan, a sad, umotan i pretrpan krpama i maramama. izgleda kao kolos. Moja Milka uvek je tu. Odmotava ga. Skida vunenu maramu, za njom meku drugu, pa beli veliki pe¹kir. Sestra æuteæi poma¾e. Kad skido¹e pe¹kir - zanemeh! Uzdr¾ah krik, koji mi navre svom silinom. Pritisnuh usne rukama dok gledam izoblièenu, crnu, ugljenisanu masu umesto glave. Ogromna naduvena glava kao korom oblo¾ena. On mr¹av, mr¹av. Na tankom vratu glava se èisto klati, klima èas levo, èas desno. Ruke, crne, zgrèene, poluispru¾ene, savijene nekako kao da dr¾e balon ispred sebe. Lièe na sasu¹ene, crne granèice jesenjeg drveta. Obuzima me neprijatno oseæanje pred ovom pojavom, koja ne lièi na ljudsko biæe. Skupljam snagu i prilazim da poma¾em, ako se pomoæi mo¾e. Tek tada sagledah jo¹ veæi u¾as. Crna kora ispucana, izbrazdana, a iz svake pukotine navire gnoj i sukrvica. Smrad ispuni ionako malu i neprovetrenu prostoriju. Prsti povijeni, iskrivljeni, èini mi se krhki, pa ih jedva dodirujem. Uop¹te, sve ¹to radim, radim krajnje obazrivo i ne¾no. Gde su oèi, nos, usne? Sve se slilo u jednu crnu masu. Kako da poènem i ¹ta da radim? Sa ovakvim povredama nisam se za vreme studija ni u knjigama susretala. Lagano, gotovo sveèano, i u nekom èisto pobo¾nom ritualu, kupam ugljenisane opekotine sasvim blagim i mlakim hipermanganom, a zatim obla¾em pavlakom od mleka. To nisu uputstva mojih profesora sa fakulteta. Ovde mi od svega poma¾e medicinska misao, privr¾enost ovim ljudima koji neizmermo pate i moja bezgranièna ¾elja da im pomognem, da im olak¹am muke. A DJuza, podnosi u¾asne muke æuteæi, bez jauka, bez trzaja. Znam da ga boli i dodir vazduha, a kamoli moje ruke, pincete i drugo. Pa ipak, brzo se oporavlja. Savesno se dr¾i uputstava, beskrajno je strpljiv. Uz to blag i uvek sa toplim reèima zahvalnosti, koje se jedva mogu razumeti, izgovorene kroz stisnute ukoèene i sagorele usne. Takav je ostao i danas. Otac porodice, sa ¾enom i divnom decom. Obilazi me. Ne zaboravljamo se. Ja uvek pri susretu posmatram to blisko lice, na kojem su ostali tragovi, o¾iljci. Te ruke zgrèenih prstiju. I oseæam u svemu tome ne¹to blisko, ne¹to moje.

PIONIR

Zima èetrdeset prve. Pred Novu godinu. Bolnica na Radovèu utonula u ogromne smetove. Kako je samo beo i èist taj planinski sneg! Belina, belina. Beskrajna belina koja svetluca i titra, pa oèi zaseni. Bilo bi to lepo i samo lepo, da tu belinu nije pritislo sivilo rata sa svim nevoljama i tegobama koje nosi sa sobom. Svaki korak uèinjen da se odr¾i ¾ivot, pravi je podvig. Ako se ide za drva, treba ih izvlaèiti iz smetova, seæi, nositi. Èelo se okupa u znoju iako je zima. Za svaku torbicu hrane mora se smrzavati i hrvati sa èitavim brdima snega.

Kroz takvu planinu dolazi mi ¾ena sa detetom u naruèju. Umotala ga u vuneni æilimèiæ, privila uz grudi i bri¾na savladala sve prepreke da bi do¹la do lekara. Tu, u predvorju zgrade, pored ognji¹ta imam mali kutak za narodnu ambulantu. Zamolih je da mi isprièa o èemu se radi i da mi raspovije dete. Dok vatra ¹iri prijatnu i spasonosnu toplotu, i dok u njoj pi¹te i dime se mokre, tek poseèene grane, stojim pored ¾ene i èekam. Lednuh se. Ugledah obra¹èiæ crven, slaninast, oteèen. Erizipel! Jasno mi je da je novoroðenèe u smrtnoj opasnosti. Znam da postoji efikasan lek, ali ja ga nemam. ©ta da radim? pored mene iskusna bolnièarka Milka. Èim je videla obra¹èiæ, znala je o èemu se radi. Zgledasmo se. Prontozil bi spasao dete. "Milka, ¹ta da radimo? Ti si do skoro radila u podgorièkoj bolnici. Ima¹ li koga tamo?" Devojka malo namrgodi veðe, zamisli se i reèe: "Imam, Sa¹a! Imam. Ali kako doæi do njih?" Pored ognji¹ta sa druge strane sedi sedmogodi¹nji pionir Ljubo i greje se. Svako jutro dolazi èak sa Kopilja i donosi litru-dve mleka, koje ¹alju ¾ene za ranjenike. Èuo je razgovor, a po na¹em izrazu licu osetio zabrinutost. "Ja æu iæi!" - javi se sam. Pogledasmo ga, i odluka je doneta. Svima nam se uèini da je to najbolje re¹enje. Dete je. Neæe na njega posumnjati Italijani, koji su blokirali grad. On uze opanèiæe koji su se su¹ili pored vatre i poèe da se sprema. Milka na cigar-papiru pi¹e Èedi pisamce. Zatim ga ve¹to uvlaèi u èvor na vezici sive vunene torbice. Ostale poruke su usmene. Majka bolesne bebe gurnu u torbicu mali zamotuljak. Nije veæi od pesnice zajedno sa krpom koja ga obavija. Kratko dodaje: "Kad ogladni¹!" To je ona sebi ponela parèe proje. Nije stigla ni da ga okusi.

Gledam kroz prozorèe. Ide Ljubo, gotovo trèi. Nekako poskakuje po snegu i èini mi se i ne upada nogama kao mi odrasli. Valjda lako dete, ili je ve¹to i nauèeno da gazi takav teren. Kako-tako, tek on odlepr¹a i nestade. Meni osta¹e brige. Sad za dvoje. I za Ljubu i za bebu. Ili æemo uspeti za oboje, ili... Ne smem da mislim. Veæ se proèulo da su Italijani decu ve¹ali, ubijali, pa i u zatvore trpali. Èasovi prolaze u radu, ali misli su svakog èasa vezane za Ljubu. Da li je stigao? Da li je pro¹ao stra¾u? Ime malog Ljube stalno se pominje. I majka, nesreæna majka. ©to vi¹e vreme odmièe, to mi je teret na grudima veæi. Noæ. ®ena dr¾i dete, æutljiva i skamenjena. Na licu i strah i bol. Dete se gotovo i ne èuje. Ako se malo prome¹kolji majka se nadvija i zagleda u njega, a usne joj podrhtavaju dok zadr¾ava suze i jauk. To joj je prvenèe. Mu¾ je u jedinici sa partizanima. Ne zna ni gde je.

Ranjenici pospani. I Olga Bo¾oviæ, bolnièarka, zaspala tu pored ognji¹ta. Sedimo Milka, Vuèina i ja pored majke koja je sva u i¹èekivanju i nadi. A pomoæ je jo¹ neizvesna, jo¹ ne sti¾e. A da li æe i stiæi? O tome svi razmi¹ljamo iako ne govorimo.

Zaèu se i moja beba. Uzimam Dolores i stavljam na grudi. Strah i bol nesreæne ¾ene pored mene poèinje da mi se uvlaèi u kosti. I ja sam majka, i ja imam dete na grudima. I meni je Bora daleko. Ratuje. Neka ga, neka ratuje, ali da sam uz njega, da mi je blizu, sve bi mi lak¹e bilo.

Odjednom, te¹ka drvena vrata lupnu¹e. Hladan vazduh se oglasi kao prethodnice. O¹inu nas i tr¾e. A na vratima mali Ljuba. Beo od snega, malo povijen od umora, pritegao torbicu i èvrsto ruèicom dr¾i. Skoèismo. Jedino majka, prebledela, ostade sedeæi sa pogledom uprtim u do¹ljaka. Milka se snaðe, i dok otresa sneg sa deteta pita: "Jesi li doneo?" "Jesam" - odgovori nekako siguran i ponosan i izvadi iz torbice prontozil ampule.

Nemam vremena za dalji razgovor. Hitro spremam ¹pric i tankom iglom ubrizgavam spasonosni lek oko crvenila na obra¹èiæu. Tako nekoliko dana. Detetu je sve bolje. Crvenilo se povlaèi. Temperatura jenjava i beba je spasena. Ja ne mogu jo¹ da se primirim. Tu su i ranjenici, i jedna te¹ka sepsa i moja mala. Ljubo trèi oko nas. Zaviruje i zagleda veselu bebu, sme¹ka se, a ponosan!

Najzad, pozdravljasmo se sa majkom. Po¾elesmo joj sreæan put. Ona sa osmehom i roditeljskom toplinom prigrli Ljubu. On se otr¾e, donese torbicu i izvadi zamotuljak sa veæ zaprljanom krpom. U njemu se skvrèio i osu¹io komadiæ proje. Nije imao vremena da ga pojede, iako je pe¹aèio ceo dan do duboko u noæ. Imao je samo vremena da u hodu zagrabi malo snega i utoli ¾eð.

GVOZD

U bolnici na Radovèu u¾urbanost. Stigla je nova naredba. Pokret za Nik¹iæku ¾upu. Ka¾u, nije daleko. Pravac preko planine Gvozd. A kad doðe naredba za pokret, sve se uskome¹a. Proveravaju se zavoji, opremaju ranjenici, zate¾u nosila, intendantura se pakuje. Tu su i me¹tani koji su priskoèili da pomognu. I veæ prvi delovi bolnice lagano odmièu. Napred je komesar bolnice, a ja æu sa poslednjom grupom. Za kratko vreme, bolnica ostade pusta. Ti¹ina u njoj i oko nje. Kao da je ne¹to razoreno na tom mestu, gde je do maloèas sve vrilo od ¾ivota.

Vetar sna¾an, planinski i hladan. povukoh se u jednu pojatu, tu na domaku Gvozda, da se zaklonim i pratim kolonu. Èekam poslednje delove bolnice, pa i ja da krenem, kad se odjednom stvori ¾ena pored mene. Kao s neba da je pala. Nisam je ni primetila dok me nije imenom oslovila. Pogledah je. Sredoveèna ¾ena u crnoj ra¹i i isto tako crnoj marami. Povijena, kao da se krije od nekoga. Lice mr¹avo, sa nosem ¹iljatim i velikom bradavicom ispod njega. Dok govori, èupava tamna bradavica skakuæe gore, dole. U ruci zelena fla¹a puna mleka. Mleko nisam danima imala ni za dete. Otkako se na terenu situacija pogor¹ala i èetnici navrli, narod se povukao pa æuti i ne izlazi iz svojih domova. ®ena nekako ¹i¹teæi kroz ¹apat, otpoèe brzo i bez predaha: "Donela sam ti varenike i poruku da ostane¹, da ne ide¹ u pogibiju. Sve æe ovo izginuti. Evo ih èetnici. Tu, gore, na Kokotovom vrhu, a Italijani èekaju kod Nik¹iæke ¾upe. Ka¾em ti, pogibija. Ne idi! Saèuvaj to dijeta, ako na sebe ne misli¹. Majka si. pomisli. Tebi neæe ni¹ta. Ti si sirota nedu¾na. Ne boj se. Ja sam od Rumine familije. Ne boj se! Ne idi u pogibiju. Nastradaæe¹ i ti i dijete!" - ne prestaje jedno te isto da izgovara monotono, kao nauèeno napamet. Pogledah je zbunjeno i iznenaðeno, a ne¹to u meni uzavre. I ona mene pogleda, pa mi se jo¹ vi¹e unese u lice i poèe da ¹i¹ti i ¹apuæe opet isto: "Ne idi u pogibiju! Saèuvaj to dijete..." Neprijatna, u¾asna, zloslutna! Izleteh iz pojate, potrèah samo da je se oslobodim. Ostavih i nju i mleko. Sva zadihana i smuèena stigoh kolonu, koja je veæ odmakla u planini. Na meni tri torbice. U dvema lekovi i instrumenti, a u treæoj deèije stvarèice. U naruèju mi moja Dolores.

Evo me u Gvozdu. Presrete me neka èudna, naroèita tamnina. Slièna mrkloj noæi bez meseèine. A pojaèa se i vetar sa hladnoæom. Kako ulazimo dublje u planinu, to gazimo sve veæi sneg, a sve je hladnije i mraènije. Èudno mi je da i pored ovoliko snega i njegove beline osvaja tmina. Ogromne kro¹nje drveæa, pretovarene snegom, natkrilile zemlju, pa ni traèak svetlosti ne propu¹taju. A hladno, sve hladnije. Sneg sve obilniji, smetovi sve èe¹æi. Dok sam pratila kolonu, bilo mi je lako. Idem po prtini koju su pre mene ugazili. Ali ubrzo kolona odmièe, i udaljuje se, a vetar za njima brzo izravnjava sne¾nu putanju. Gubim trag i vezu. Ali idem. Napred su. Samo napred! A Nik¹iæka ¾upa nije daleko. Istina, ja je ne znam, ni gde je ni koliko je udaljena. Èula sam pri polasku: "Tu je."

Hodam, hodam. "Napred, i tu je!" - vrti mi se stalno u glavi. Po¾uriti. Stiæi. Na ledima mi ote¾a¹e torbe, a petomeseèno dete zamorilo ruke. Samo da nije smetova. Svaki èas se spotaknem, uronim u tro¹ni sneg. Na meni suknja od italijanskog æebeta, samo uvijena oko tela i pritegnuta vezicom oko pojasa. Kad zagazim u sneg i uronim dublje, suknju sneg zagrne i podigne do pojasa. Na meni oskudan ve¹, pa se gotovo naga naðem do pola u sne¾noj futroli. Prvo ne oseæam hladnoæu tog sne¾nog oklopa, ali kad to uèesta poèeh da drhtim, da se tresem. Opanci se jo¹ dr¾e, i vunene èarape. Veæ sam se uve¾bala da ih dobro utegnem. Problem mi je suknja. Kad sam je napravila, gore u bolnici, mislila sam da sam se obezbedila za zimu. Kasnije sam nabavila suknene bele pantalone, pa ih nisam ni leti skidala. Ali Gvozd me zatièe nespremnu, neiskusnu.

Sati odmièu, a ja sve umornija i umornija. Veæ sam duboko u ¹umi. Hladnoæa probija do sr¾i. A i gladna sam. Mesecima smo bez soli, bra¹na, mesa. Juèe smo imali kazansku ka¹u, retku kao supu i malo makarona u njoj. Jedva da se po koji uhvati. Bez soli.

Ti¹ina. Osim mog batrganja po snegu, samo se povremeno èuje tupo padanje ogromnih gomila snega. Pretovarene kro¹nje posustale pod teretom, oslobaðaju ga se uz tutnjavu. Povremeno èujem i pu¹karanje. Daleko. Èas levo, èas desno. Dete se javi. Gladno je. Zaustavljam se, i stojeæi u snegu do kolena, stavljam ga na grudi. Od umora se lagano spu¹tam i oslanjam na torbe koje ne skidam. Dete èupa, kida prazne dojke. Ljuti se, plaèe i zacenjuje. Stavljam je ponovo. Bar da je zavaram. Ponovi se isto. Najzad, izmuèeno i izmoren, hvata ustima kraj bunde i poèinje da sisa. Zaspa.

Poku¹avam da se dignem. Tek sad osetih pravu hladnoæu. Pod grudima se sve zgrèilo, steglo. Ne mogu da di¹em. Uvlaèim duboko hladan vazduh, koji re¾e. Svom snagom se uspinjem da nastavim put. Razmi¹ljam, kako bi bilo toplije da nije bar ove tame. Sneg beo, a tamna noæ kao da ga je prekrila gustom senkom. Odasvud hladnoæa, kao iz nekakve ogromne jame, kojoj nigde kraja nema.

Na rukama nemam rukavice. Prvo su me bolele. Sad ih i ne oseæam. Udrvenile se. Dok su me bolele i dok sam ih oseæala, ja sam ih ¹titila. Obgrlim dete, pa ¹ake stavim jednu preko druge. Ona gornja pocrveni, pomodri, zaboli. Promenim je, pa donju stavim preko nje. Kad ova zaboli, opet promenim. Tako dok obe nisu postale tuðe. Ne oseæam ih vi¹e. Dete se uskome¹a, uznemiri. Grèi se, uvija. Skupi no¾ice i cikne, a onda se zaceni i pomodri. Odgræem krajièak sa lica i duvam, a oseæam da mi je i dah hladan. I u srcu osetih hladnoæu i bol. Podmeæem prazne dojke. Dete poku¹a da izvuèe bar ne¹to. Vuèe. Kida. Ljuti se, a sve je slabije, sve se manje bori i slabije èuje. Umiri se i opusti. Prislonim lice na obra¹èiæe. Hladno. I ono i ja. Ote mi se glasan krik: "Umreæe! Umreæe!" Ne umem ni¹ta drugo. Samo tu reè ponavljam, izgovaram, pa ciknem na sav glas: "Umreæe!" poku¹avam da bolje umotam pregladnelo i promrzlo dete. Niko me ne èuje. Sve je usnulo.

Udrvenjenim prstima uzimam malo snega. Podr¾im ga da se malo otkravi, omek¹a, pa stavljam detetu na usnice. Ono prvo mièe usnicama, malo povuèe, pa opet cikne, pomodri i umiri se. I evo je fla¹a zelena, puna mleka. Sjuri se na mene. Pravo u lice, i zaustavi se. Titra, igra tu ispred oèiju. Ruka se pokrenu da je uzme, a ona pobe¾e iza leða. Lupi me bolno, pa po mi¹ici jo¹ jaèe. Odlete nekud levo. Ne potraja dugo, pa je evo opet. Sad je prati i pi¹tavi, ¹u¹teæi ¹apat: "Izginuæete i ti i dijete. Ako ti nije do tebe, saèuvaj bar..." Stegoh dete, stegoh svom snagom i poèeh da cvilim: "Dolores moja, nemoj, nemoj molim te! Nemoj sad, ovde! Samo bar do Nik¹iæke ¾upe. Nemoj!" I izbezumljena dobih neku novu snagu, snagu ¾ivotinjsku, snagu vuèice da odr¾i ¾ivot mladunèeta. Preda mnom se zaljulja ogromna grana, ogolela od tek sru¹enog snega. Klati se, gotovo mi lice dodiruje. Na njoj tamni usnuli pupoljci. Pru¾am udrvenjene ruke da ih pokidam. Prsti ne slu¹aju. Zagazim dublje u sneg i celom ¹akom guram usnama granu, kidam pupoljak po pupoljak zubima i ¾vaæem. Suvi, tvrdi, hladni, a vilice ukoèene, hladne, neposlu¹ne. Ipak se sve pretvara u ka¹u, koja kao pesak kreka po zubima. Hoæu prstima da je izvadim iz usta i dam detetu. Ne ide. Ne mogu dva prsta dobro da sastavim. Jedva se pokrenu, a da uhvate ne mogu. Naginjem se iznad uplakanog li¹ca i kao ptica ustima ga hranim. Uzima siroèe. Opet uzimam granu i spasonosne bobice. ®vaæem. Hranim. Ponavljam nekoliko puta. Umrljano zeleno-crvenkastom ka¹om dete se umiri i uæuta. Umotavam je, zatiskavam i nastavljam put. Sve mi je te¾e i te¾e. Fla¹a me vi¹e ne ganja, ne vrti se oko mene, ali me misli ganjaju: Da sam je ponela! "Donela sam ti vareniku i poruku..." Be¾im od tih misli, ali pobeæi ne umem.

Hladnoæu vi¹e ne oseæam. Utrnula sam i spava mi se. U¾asno mi se spava. U hodu mi se oèi zatvaraju, a san u tren prileti i preti da me obori. Znam da je to opasno. Znam da je to poèetak smrzavanja. Nedam se. Brojaæu. I poèinjem: "Jedan, dva...", ko zna dokle, tek me i brojke poèe¹e da uspavljuju. Ne valja! Pevam. Prvo sa melodijama, a onda premorena i od njih, vi¹e ih recitujem nego ¹to pevam, krièim, kre¹tim, derem se. Setih se narodnih pesama: Kraljeviæa Marka i njegove vile, Skadra na Bojani... Reðam ih. I stadoh. Ne znam vi¹e. Lagano, san me osvaja. Posle svakog koraka, koji postaje sve tromiji i kraæi, zastajem i labavim. Veæ hoæu da sednem, a pored mene proleti ne¹to kao munja i ¹apuæe, ¹i¹ti zlokobno, zloslutno: "Ostani! Ne idi u pogibiju! Ne idi! Ne idi!" Ne vidim tu prokletu nakazu, ali je èujem. Mrzim je. Hoæu da se rvem. Ne dam se. Di¾em se i poèinjem molitve, sve koje znam: Bogorodice djevo, Oèena¹, Vjeruju... Ponavljam ih, samo da ne zaspim. Ispred mene desno ispreèi se plavièasta koliba. Sva u izmaglici, oko nje belina, a iz dimnjaka se izvija sivkasto-beli dim. Obradovah se i svom snagom po¾urih prema njoj. Ona se izgubi. Zbunjena gledam, a u istom trenutku polulevo i malo napred ugledah drugu. Isto plavièasta, malo veæa od prve, i dim. Poðoh joj. ®urim. I ona se izgubi. Haluciniram. Da, haluciniram, i nemoæna zastadoh. "Ne idi, ne idi u pogibiju!" - i ¹i¹tanje, i ¹picasti nos i bradavica koja poigrava... Branim se, otimam se od crne prilike te prokletnice, a prilike se umno¾avaju, sve su brojnije - prilike ljudske sa pu¹kama, sa titovkama... To je desetina boraca koje je poslao Sava Kovaèeviæ meni u susret. Upla¹ili su se. Bolnica je odavno stigla.

Ulazim u toplu kuæu. Sakupili se oko mene i ranjenici i bolnièarke. Skidaju sa mene torbe. Uzimaju dete. Trljaja me. Jedna drugarica skida iskidane i izmrzle opanke, pa èarape. Stopala beskrvna, bela. Grejem ih. Leva se orosi sitnim kapljicama krvi. U èarapi je ostala svuèena zamrznuta ko¾a.

©IPAÈNO

(Prvi maj)

Malo mesto ©ipaèno, koje se nalazi iznad ®upe nik¹iæke, pru¾ilo nam je sme¹taj i gostoprimstvo. Ranjenici su u lepoj, oveæoj zidanoj zgradi. A zgrada svetla, èista. Dodu¹e, usamljena je i na èistini, ¹to nije najpovoljnije, kad se ima u vidu stalno bombardovanje ovih krajeva. Pa ipak, i sa te strane dobro prolazimo.

Kolektiv je u celini retko slo¾an i prijatan. Moj zamenik, mladi medicinar Pero Popoviæ, od ranog jutra previja ranjenike. Vedar, nasmejan i govorljiv, pa ga ranjenici mnogo vole. Intendant je Vojo Zeèeviæ. Iskusan i sposoban, pa izvrsno snabdeva bolnicu i stvara nemoguæe. Poznanici smo i drugovi jo¹ iz Blizne piperske. Do¹ao mi je tada sa grupom drugova koji su promrzli na Sinjajevini. Milan Kuè, DJoko Pajkoviæ, Leko Radeviæ i Vojo. Svi su imali te¹ko promrzla stopala. Prsti su im ostajali u zavojima. Dobro sam ih upamtila, jer su mi to bile prve kongelacije - promrzline, koje sam videla. Vojo je i jako kratkovid. Bez naoèara ne vidi ni da hoda. U jednoj borbi ispadnu mu naoèari i polomi se jedno staklo. Od tada nosi i gleda kroz krnjetak sa jednim staklom. Zato je pri bolnici. Od ogromne nam je koristi. Danas nam je doneo sledovanje. Izmeðu ostalog, dosta makarona, pirinèa, pa i ¹eæera. Zatim nekoliko sanduka limuna i pomorand¾i. Neobièno za ratne prilike. Na¹i imali uspe¹nu akciju sa Italijanima, pa menjali zarobljenike za hranu. Sava Kovaèeviæ naredio da se najbolji i najveæi deo odnese bolnici u ©ipaèno. On je lièno gotovo svakodnevno dolazio da obiðe ranjenike, da pita o sme¹taju, snabdevanju i uop¹te o na¹im potrebama. Prosto je neverovatno koliko se taj hrabri, sna¾ni èovek savija oko ranjenog druga. Glas mu postaje mek, tih, a u oèima briga i ljubav.

Sutra je prvi maj 1942. godine. Proslaviæemo ga. Vojo je jo¹ pre nekoliko dana izdvojio od bogatog snabdevanja mnogo ¹to¹ta, da bi Prvi maj pro¹ao ¹to sveèanije. To sam znala. Nisam znala da se i druge radosti spremaju. Bila sam isuvi¹e obuzeta te¹kim ranjenicima. Drugi deo programa pripremao je Bo¾a Lazareviæ, biv¹i avijatièar, èovek izuzetno obrazovan i sposoban. Stari komunista, iako bolestan, uvek je aktivan.

Posle veèere iza¹li smo napolje i posedali oko bolnice. Kraj aprila ozeleneo ledinu i okitio drveæe li¹æem, pa nas kupa sve¾ina mirisnog vazduha. Prièamo, ¹alimo se. Poneko pevu¹i. Ispred nas isprsio se Uzdumir, koji stra¾ari iznad Nik¹iæa. Planina, nevelika, obrasla gustom ¹umom, dopunjava lepotu ovih izuzetnih pejza¾a. Veæ i sumrak poèeo da spu¹ta svoju tamnu zastirku. Odjednom, na vrhu Uzdimira planu ogromna vatra. To je pozdrav partizana Prvom maju. Vatra sve veæa i crvenija. Skoèismo na noge. Zapevasmo. Uhvati se u kolo. Italijani ispod samog Uzdomira uznemiri¹e se. Upla¹eni i ljuti razvili topovsku paljbu. Hoæe da ugase vatru. Gaðaju je èas levo, èas desno. Nikako da pogode cilj. Evo ih, sad udari¹e posred vatre. Umesto da se ugasi, vatra se jo¹ vi¹e rasplamsa i pro¹iri. I na¹a pesma, i na¹e kolo jo¹ jaèe razigra, ba¹ kao i vatra na Uzdumiru. Tako do duboko u noæ.

Jutro sveèano. Bolnica iskiæena zelenilom. Sprema se na sve strane. Moj Pero i ja veæ uveliko previjamo ranjenike. Milo ih brije. Bolnièarke umivaju. ®urimo da sve sredimo do ruèka, a i ne znamo ¹ta se sve priprema, i da æe biti veselje veæe nego ¹to oèekujemo.

Zavr¹ila sam posao. Sreðujem instrumente. Bacih pogled kroz prozor. Na beskrajno ¹irokom zelenom prostoru bele se oribani stolovi, nareðani u nizu jedan do drugog. Okolo klupe. Na stolovima poreðane ponude. Crvene se italijanske pomorand¾e, ¾ute limuni. Bolnièarke stavljaju tople makarone i pirinaè na mleku. Èak i peèena jagnjetina zamirisa. Darovali nam me¹tani za praznik. Posle oskudne hrane, pa i gladovanja, ovakva gozba! Ne verujem oèima. Podseæa me na predratna vremena.

Lak¹i ranjenici veæ izlaze iz bolnice i zauzimaju mesta oko stolova. Izvode i te¾e ranjenike. Uz pripomoæ bolnièarki sme¹taju ih u gornji deo trpeze. Najte¾i su ostali u zgradi, ali i na njih se misli. Najbolje bolnièarke negovaæe ih, a prozori su otvoreni, pa su i oni u stvari sa nama. Na èelu trpeze jedna usamljena stolica. I ne razmi¹ljam o sebi. Zovu me. Prilazim zadivljena svim onim ¹to vidim. Lica ranjenika su razdragana. Veseli su, razgovorni. Kad priðoh bli¾e, Bo¾a komandova "mirno". Poustaja¹e drugovi, bolnièarke zastado¹e. Stolica u èelu bila je za mene. Pocrveneh zbunjena. Pozdravim ih i sednem. Tu su predratni komunisti Bo¾o Lazareviæ, Rado¹ Ljumoviæ, Vojo Zeèeviæ i niz ratnika starijih od mene. Za¹to meni ovakva poèast? Od kako je rat poèeo, znam samo za patnje. ©apuæem Voji i hoæu da pitam. Vojo veæ zna ¹ta hoæu i brzo odgovara: "Ti si na¹ upravnik, ti si na¹ lekar, ti si komandant bolnice." I dotle sam vodila bolnice, ali nije mi ni na pamet padalo da sam ja neka liènost, koja ima ulogu ¹efa, komandanta. Vraæam se u mislima u Pipere i seæam jednog razgovora sa Ivanom Milutinoviæem. I on mi je slièno govorio. Ja tada nisam znala ko je Ivan i kakvu ulogu ima u partiji. Stra¹no sam bila ljuta na njega kad mi je poèeo davati savete da se moram postaviti kao upravnik i komandant u bolnici. Gotovo ¹apuæuæi govorila sam mu da gre¹i, da nije u pravu. Ja jedina nisam komunista u bolnici i da komandujem. Kome? Komunistima! Tvrdoglavo ostajem pri svome. Tek mnogo kasnije saznajem da je Ivan èlan Centralnog komiteta, a postaje mi jasno i za¹to mi je odmah posle njegovog odlaska do¹ao profesor Niko sa hrpom marksistièkog materijala. Postaje mi jasno za¹to je Niko èesto navraæao u bolnicu, za¹to je uvek pokretao diskusiju o onome ¹to sam èitala. On me je i kandidovao za partiju posle nekoliko meseci. Kako sam ga znati¾eljno slu¹ala! Stari pedagog, iskusan, izvanredno kulturan èovek. Tek kasnije, mnogo kasnije, shvatila sam kako je Ivan znalaèki izabrao èoveka koji treba da popuni praznine u mom znanju o revoluciji, partiji.

Otpoèe sveèanost. Prvo èestitke i pozdravi prazniku. Zatim zajednièka pesma, pa ruèak. Posle ruèka program. Te¾ak, vi¹estruki ranjenik, Bajo Kaluðeroviæ èita svoju pesmu posveæenu Prvom maju. Znala sam da je Bajo veliki junak, da je u herojskoj borbi zadobio rane, ali nisam znala za ovu njegovu nadarenost. Ori se mu¹ki glas. Ni¾u se stihovi. Pljesak. Radost. Opet pesma, èestitke. U zgradi je meðu te¹kim ranjenicima i Rado¹ Ljumoviæ, izvrstan guslar. Gusle su uvek pored njega. Onako le¾eæi, èesto gusla i peva. A ve¹t je. Ume on to, èak i kad le¾i. U bolnici je u za¹titi i Vlado Gatolin. Su¹ta suprotnost Rado¹u. Rado¹ je izrazito malen èovek, a u zavojima i ranama zgrèen i izmr¹avio, jo¹ je manji. Vlado je najkrupniji Crnogorac koga sam videla. Dva metra visok, a sna¾an. Zaèas se izgubi i ode u bolnicu. Evo ga! Izlazi. U naruèju mu Rado¹. Visi ispred njega kao maèe. Svojim velikim i dugim rukama Vlado ga obuhvatio ispod pazuha i leðima naslonio na svoje grudi. U rukama Rado¹evim gusle. Noge u zavojima vise be¾ivotno, ali je lice radosno a ruke spretne. Stade Vlado u proèelje, a Rado¹ zagusla i zapeva. Divan mu¹ki glas poèe da reða u desetercu tek stvorenu pesmu upuæenu Partiji, revoluciji, Prvom maju. Vlado se isprsio i gordo dr¾i ispred sebe guslara. Pesme se reðaju. Na kraju, urnebesan pljesak i radost. I na Rado¹evom licu razlila se sreæa. Zaboravio je na bolove, na rane, na noge koje nemoæno vise.

Ustreptala i uzbuðena ustajem i upuæujem èestitke ovom dragom skupu. Vlado odnosi Rado¹a u postelju. Kolo se razvi. Crnogorsko, junaèko. Na Uzdumiru se jo¹ izvija dim. Prvi maj je proslavljen.

PELENICE

Na Borièju susreæem doktorku Julku Me¹troviæ-Pantiæ. Nismo se dotle poznavale. Samo smo èule jedna za drugu. Ja dr¾im moju Dolores u naruèju, pa je mo¾da Julka po tome znala ko sam. Priðe mi hitro: "Ti si Sa¹a Borina?" - upita. "Jesam. A ti si Julka?" - i postajemo bliske kao da smo godinama bile zajedno. Èudno je kako u ratu ljudi brzo otkrivaju jedan drugog. Kako se predaju drugarstvu i prijateljstvu bez velikih uvoda i procedura. Istovremeno, Julka zagleda bebi u lice i zvonkim glasom kroz smeh uzviknu: "Pa to je pravi Bo¾oviæ!" Julka, ne èekajuæi moja pitanja, odmah nastavlja da prièa o Bori: "Tu je. Sad æe stiæi. Zaostao je da obiðe bolnice..." Slu¹am i trudim se da budem pribrana, a noge mi odjednom oslabi¹e i klecave jedva me dr¾e. Slu¹am je, a pogled mi se iskrada put staze odakle treba Bora da doðe. Pozdravljamo se, i Julka odjaha dalje. Ja ostadoh na stazi sama. I dalje i¹èekujem. Zurim u lelujava polja jeèma, u zelenilo koje umiruje. Te¹ko je i¹èekati. I sekunde su duge. Videli smo se trinaestog jula, kad je po¹ao u borbu, pa novembra, kad sam do¹la iz logora. Kratko, vrlo kratko smo bili zajedno. Oti¹ao je na Pljevlja. Posle Pljevlja u Foèu. Za sve to vreme ja sam bila u Crnoj Gori. I sad treba da se vidimo. Nema ga. Jo¹ ga nema. Umorna sam, a i dete ote¾alo u naruèju. Zemlja je vla¾na, pa ne mogu da sednem. Prebacujem te¾inu sa jedne noge na drugu, spustim se malo, pa opet ustanem. I èekam. Ne ide mi se odatle. Tom stazom treba da doðe Bora. Poèe suton, pa mrak. I ki¹ica poèe. Vraæam se lagano mojoj bolnici. Tu¾na sam. Prazna. Kao pokradena.

U bolnici se sve u¾urbalo. Stigla naredba za pokret. Ki¹a sve jaèa. Cele noæi ne prestaje. Mi se lagano kreæemo. Kolona duga. Ranjenika puno. Zaustavljamo se kod jedne velike logorske vatre, da se zagrejemo. Koristim predah da pomognem najte¾im ranjenicima. Lopièiæ je u kritiènom stanju. Ranjen je visoko u bedro. Ima otvoren prelom kosti. Sav gori. Sepsa. Trese se. Zima mu je. Muèim se u mraku da ga previjem. Zavoji natopljeni gnojem i potpuno mokri, a tek je nekoliko èasova pro¹lo otkako sam ga previla. Iznemogao. Jedva govori. Plave kose natopio znoj, pa se ulepile, a oèi zasijale i trepere od temperature koja ga sagoreva. Plamen logorske vatre ga povremeno obasjava. Lep mladiæ. Mislim da je pravnik. Bri¹em mu èelo i kosu.

Odvajam malo vremena i za sebe. Uzimam svoju porciju, grejem vodu pored vatre na ¾aru. Kupam do pola dete, a zatim perem pelenice koje sam tek skinula. Imam ih svega osam. Èetiri su uvek na detetu, a èetiri najèe¹æe na meni. Su¹e se. Kad smo u pokretu i kad je ki¹a, to je jedini naèin da pripremim pelenice detetu. Jedini naèin da budu èiste i suve. Obavijam ih oko svog tela i tako se osu¹e. Operem pelenice, dobro ih iscedim, pa se sakrijem iza nekog drveta ili ¾buna. Jednu pelenu stavim preko leða, drugu preko grudi. Pa ih pod pazuhom zave¾em. Druge dve oko bedara. Onda se obuèem i do sledeæeg predaha pelenice se osu¹e. Ako imam vremena, prvo ih dr¾eæi prema plamenu logorske vatre malo prosu¹im. Ali, èesto, nema se dovoljno vremena. Pokret za pokretom to ne dozvoljava. A vreme predaha prvo se koristi za pomoæ ranjenicima. To ¹to radim znale su moje bolnièarke, koje su èesto dr¾ale stra¾u, dok se ja skrivam iza ¾buna. Bilo mi je sve to prirodno, gotovo normalno. Rat je. Svi trpe. Svi pate.

Pred kazanom red. Pu¹e se vruæi makaroni, tek skuvani u slanoj vodi. Dr¾im svoju oribanu porciju i èekam makarone. U njoj kupam Dolores, perem pelenice, pa i hranu prihvatam. Odjednom, stvori se Bora pred nama kao vihor. Na konju. Sna¾an. Naoru¾an. Skoèi sa konja i pozdravi nas. Priðe meni i detetu. Ruke mi se olabavi¹e. Hoæu da ispustim i Dolores i porciju. Jedva se savladavam i prikupljam poslednju snagu da se odr¾im na nogama. Te¹ko mi je ¹to smo razdvojeni, ali i viðenja su prava bura.

Bora je do¹ao po zadatku. Poslom. Vreme je kratko, a obaveza mnogo. Odmah odr¾ava sastanke, planira, obilazi jedinice. Tek, ja ga celog dana ne videh. Predveèe evo ga opet. Sve je sredio ¹to je imao u planu, a noæas mora dalje. Nije poslovan kao danas ¹to je bio. Raspituje se za dete, za mene. A mladi smo. Ruka mu poðe ispod moje bunde, da nas obe prigrli. Oseti da sam mokra. Izvuèe ruku, malo se izmaèe, i prekorno upita: "©to si mokra?" Pogledah ga i bezazleno, prirodno i sasvim mirno rekoh: "Su¹im pelenice." A tako mirnim i sigurnim glasom, kao da govorim o pelenicama koje se su¹e na u¾etu pod toplim suncem. Bora se tr¾e, ispravi se i malo namr¹ti, a pogled upro u mene, prikovao ga, kao da me prvi put vidi. Gleda, gleda. Ne govori. Naoèari mu se zamagli¹e. Skide ih i obrisa vla¾ne oèi. Rukom poðe prema meni i detetu i prelazi èas po njenoj, èas po mojoj kosi. Ne¾no, tako ne¾no da nas jedva dodiruje. Uskoro se rastajemo.

Posle rata èesto su mi se drugarice - majke hvalile, kako ih je Bora izuzetno ¹titio i pazio. Nisu znale za èetiri pelenice, i vla¾ne oèi naoru¾anog vojnika.

TRE©NJE

Poèetak leta. Idemo put Bradine. Treba napadati nemaèki voz. Jedinice su veæ uz prugu. Ja sam upravnik bolnice prve proleterske brigade, koja sprovodi ovu akciju. Sa bolnicom i ranjenicima sam ne¹to dalje od pruge.

Jutro. Bora prolete na konju. Komanduje nam: "Laganim pokretom napred!" - i izgubi se. Uvek mi srce zatreperi kad ga vidim. Oseæam da mi lice gori. Prigrlih na¹u Dolores i ljubim joj plave loknice. Jednom rukom dr¾im uzde, a drugom dete prigrljeno uz grudi. Prolazimo kroz ra¹trkano naselje. Lepo je. Svo u zelenilu i rodu. Ne diramo ni¹ta. Ne sme se. To je na¹ zakon, a i ka¾njivo je ako se prekr¹i. Samo ako nam dobrovoljno narod ne¹to da, mo¾e se uzeti. Sami nikako. De¹avalo mi se da noæu idem kroz ¹ljivik, da me ¹ljive po licu udaraju, naroèito kad idem konjem, a da nijednu ne uberem. Iako je noæ, pa niko ne bi video, iako se prazan stomak grèi.

Na konju, sa detetom, lagano pratim kolonu. Malo sam odsutna i ne¹to zami¹ljena. Tr¾e me iznenadno i razdragano cikanje moje devojèice. Pru¾ilo dete ruèice uvis prema tre¹nji punoj zrelog ploda. Ste¾e i opu¹ta ¹ake i sva treperi od radosti. Na licu osmeh i pokreti usnama koji pokazuju ¾elju za hranom. Nikad nije videlo tre¹nju ni na slici. Niti ma kakav plod crven, ili slièan tre¹nji. Roðena je poèetkom novembra, rasla u planinama i snegu. Pitominu je jedino videla u aprilu, kad sam stigla u Nik¹iæku ¾upu u ©ipaèno. Nikakvih voæki jo¹ nije bilo. Sad joj je osam meseci. Otkud tako sna¾na ¾elja za ovim crvenim plodom? Otkud zna da je to zrelo, da je to ne¹to prijatno i lepo? Instinkt. Da li je moguæ takav prirodan nagon? I dok tako razmi¹ljam, hvatam joj ruèice, ljubim ih, i savijam prema grudima, a glavicu zaklanjam da ne gleda tre¹nje. Da je na taj naèin moje srce po¾elela - dala bih joj ga. A tre¹nje? Nisu na¹e. Ne smemo ih dirati, dok neko ne ponudi. A niko ih nije ponudio. Zavaravam je, skreæem joj pa¾nju na druge stvari i po¾urujem konja, da pobegnem od crvenih tre¹anja.

Pro¹lo je preko trideset godina, a jo¹ nisam pobegla od crvenih tre¹anja. Svake godine, kad vidim prve vezice crvenih tre¹anja na tezgama, na pijaci - pobegnem. I tako svake godine. Be¾im, ali pobeæi ne mogu.

GLAMOÈ

(jama)

Prilazimo Glamoèu. Paljevine, paljevine na sve strane. Ostala su samo zgari¹ta i ogoreli tamni kameni zidovi umesto nekada¹njih toplih domova. Da li su i moji nastradali? U Glamoèu mi je veæ godinama sestra od strica Slava, uèiteljica, sa mu¾em, pop Mirkom Stojsavljeviæem, sinom Novicom i kæerkom Zlatkom. Novica je bio skojevac. Nije to mnogo ni krio. Otac mu je bio vi¹e nego drug. Sve je znao, a obziran, pa kad bi Novica imao sastanke u kuæi, on bi i¹ao satima da ¹eta po obli¾njoj ¹umi. Istovremeno bi pazio na kuæu.

Izdaleka ugledah kuæe i glamoèku crkvu. Ozari me nada. Ipak nije sve uni¹teno. Po¾urujem konja. Na ¾alost, nisam ni u¹la u kuæu. Nisam mogla od bola. Saznala sam pre nego ¹to sam joj se pribli¾ila, da su pop Mirko i Novica baèeni u jamu, da je Slava izludela od bola i sad se nalazi u ©ibeniku na psihijatrijskom odeljenju. A nesreæna Zlatka luta izmeðu bolnice gde joj je majka i jame, gde su joj otac i brat. Ima li kraja ljudskim patnjama?!

U Radaslijama kraj Glamoèa formiran bolnicu. Lepe i èiste kuæe. Naroda malo. Uglavnom ¾ene, a sve u crnim maramama. Mu¹karci su ili izginuli, ili u borbi. Sve¾e humke na sve strane. Ne postoji odreðeno mesto za pokop. Gde ko nastrada, tu mu se odmah i grob kopa. Nema se vremena za rituale i ceremonije. Èak su i grupno nesreæne ¾rtve sahranjivane.

Sa nama je i na¹ verski referent, prota Karamatijeviæ. Veliki smo prijatelji. Stariji èovek. Vr¹njak moga oca. I otac mi je bio prota. U ovom plemenitom èoveku nalazim roditeljsku toplinu. Oseæam da me voli kao svoje kæeri, kao Kaju i Natu, koje æe ubrzo izgubiti. Zagrli me i prièa o njima, kako su dobre, kako su lepe. Obe su partizanke, samo u drugoj jedinici. Rat je nemilosrdan. Prota u svima nama nalazi svoju decu. Voli nas, mi to oseæamo. Nikad ne proðe pored bolnice a da ne svrati, da me pozdravi, da obiðe ranjenike. I danas je do¹ao. Vedar po prirodi i uvek nasmejan. Prièa mi da je obi¹ao crkvu u Glamoèu, a onda se malo namr¹ti i prièa o tragediji nekog popa Mirka. Ka¾em mu da su mi to roðaci, i obja¹njavam rodbinsku vezu. Prota uzdahnu duboko, i saop¹ti mi da sutra ide da odr¾i opelo nad jamom, u koju su baèeni i poubijani ljudi. Porodice tih nesreænika tra¾e utehu u svemu, pa kad su videli popa, rodila se ¾elja da se nesreænici opoje. Prota Karamatijeviæ je pristao i èak sa komandantom bataljona ugovorio da dobije desetinu partizana sa oru¾jam za sveèani plotun. Poziva i mene. Obeæavam da æu doæi.

Sutradan oko crkve u Glamoèu mno¹tvo sveta. Uglavnom ¾ene. Zacrnele portu. Nijednoj na glavi svetla marama. Sve se uvilo u crno. Prota je veæ meðu njima. Èeka mene i partizane. Nekako u isto vreme sti¾emo i ja i oni. Prota poziva da se poðe.

Jama. Kako je neprijatna i ledena. ®ene popada¹e oko nje, ljube zemlju, plaèu, dozivaju glasno po imenu sinove, mu¾eve, braæu. Prota prilazi jami, razvija izbledeli epitrahilj i otvara trebnik. Tihim glasom otpoèe molitvu. Sve se uæuta. Neke ¾ene poustaja¹e, ali veæina ostade i dalje kleèeæi. Èita prota sve glasnije i glasnije. Kad izgovori "amin" ili "Gospodi pomiluj", desetine usta ¹apatom to ponavljaju. Najzad, iz trebnika prota izvadi unapred spremljen papir sa imenima ¾rtava i poèe da ih èita. Kako koje ime izgovori, zaèuje se neèiji jauk, neèije cvilenje ili glasni, bolni uzdah. Pominje i popa Mirka i sina Novicu. Najzad daje znak i desetina pu¹aka planu. Jecaj, dug jecaj. Prota savija svoj epitrahilj oko trebnika i stavlja ga u vojnièku torbicu od koje se nikad ne rastavlja. Onda dr¾i govor, hrabri narod i poziva u borbu. Zavr¹ava reèima: "Najveæe po¹tovanje ovim ¾rtvama uèiniæemo ako im darujemo slobodnu zemlju u kojoj su pali."

Jo¹ dugo ostajemo oko masovne grobnice. Svako preprièava, po ko zna koji put, svoj bol i svoju nesreæu. "Moj sin je sam skoèio u jamu, kad je do¹ao do nje. Nije dozvolio da ga prljave ruke dodirnu" - prièa jedna ¾ena. Druga dodaje kako je njen mu¾ na kolenima molio da ga ostave, da nije kriv, da nije ni mrava zgazio. Udarali su ga po potiljku tako da se mozak rasuo, i ¾ena zacvile. Na kraju su u jamu i bombe bacile, kako sluèajno ne bi ko ostao ¾iv.

Tu saznajem detalje o Mirku i Novici. Znali su da je Novica skojevac. Znali su i da ga otac, pop, poma¾e i deli sa njim politièko shvatanje. Meðu prvima su ih uhapsili. Vezali im ruke ¾icom i u koloni poveli prema jami. Sve dvoje po dvoje. Otac je bio vezan za sina, sin za oca. ®ica se urezala do krvi, ali se jauk nije èuo. Tako vezane, sruèili su ih zajedno u jamu.

Leto je. Naokolo ¾ito leluja. Jo¹ nepodignuto, mada je veæ dobilo bakarnu boju. Prezrelo. Ostale ¾ene same, pa se jo¹ ne snalaze. Po ¾itu se rasulo ¹areno poljsko cveæe. Berem ga i lagano spu¹tam u jamu.

LONÈE MLEKA

Prilazimo ©æitu. Jo¹ je noæ. Nekako je tamna, tamnija no obièno. Prostor kojim prolazimo pun je zelenila, koje se noæas pretvorilo u crni pla¹t. Da nije mirisne sve¾ine koja napaja pluæa i olak¹ava napore, èovek bi mislio da se kreæe kroz tunel. Iznenada, ovaj divni miris sve¾ine poèe da zapljuskuje novi, neprijatan. Miris paljevine.

Praskozorje. Naziremo naselje i oveæe graðevine, malo neobiènih dimenzija u ovom prostoru. Umorna sam od dugog mar¹a i napora. Nosim dete. Nosim i ne¹to njegovih zlehudih prnjica, nosim sanitetsku torbu. ¹utim. Ne razgovara mi se. A i ostali uglavnom æute. Svi su premoreni od neprekidnih mar¹eva i borbi. Ti¹inu remeti samo bat koraka i neravnomerno lupkanje raznovrsnih tovara na konjima. Kazani su najbuèniji. Zveckaju, naroèito kad se konj spotakne. To nas trgne, pa opet utonemo u ti¹inu, u misli koje naviru same, najèe¹æe bez reda. Èas su prisutne i vezane za ovu tamnu noæ, èas su vraæene detinjstvu, roditeljima. Èesto posveæene buduænosti, neizvesnosti, i najzad, veri, beskrajnoj veri.

Preko veze sti¾e naredba: "Tu se zaustaviti i smestiti bolnicu u zgradi samostana." Zgrada dosta o¹teæena, ali unutra¹njost oèuvana i sa brojnim sobama vrlo udobna za sme¹taj ranjenika. Radujemo se. Danima nismo bili pod krovom, pa ovaj, iako izre¹etan, dobrodo¹ao je. Najzad malo predaha i odmora.

Ekipe bolnièara brzo èiste i ureðuju prostorije. Sunce obasjava ranjene i bolesne koje unosimo u zgradu. Ranjenika mnogo. Ima i novih. Èini mi se nikad kraja. Hoæemo li ih smestiti sve?

"Ne brini Sa¹a, ima mesta za sve!" - dovikuje bolnièarka Mila, koja je zapazila moju zabrinutost. Stoji na vratima i rasporeðuje one koji dolaze ili ih nose na nosilima. Kako ih spu¹tamo u postelje tako utonu u san. Samo se najte¾i èuju: "Doktore, doktore!" Prilazim, previjam i èistim rane koje su danima negovane samo usputno, tako reæi u hodu.

Napolju vreva i ¾agor. Izaðoh da vidim ¹ta se de¹ava. Pogled mi zastade na zidinama manastira. Crni, spaljeni, visoki zidovi stravièno ¹trèe. Jo¹ ponegde probija dim. Otuda i onaj te¾ak miris paljevine koji se nadaleko oseæa. Na¹i su spalili manastir. Nisu to hteli, znam dobro, ali usta¹e su na tornju imale upori¹te odakle su mitraljirali. Nije bilo drugog izlaza; ili izginuti, ili zapaliti manastir. I ubrzo, fla¹e zapaljenog benzina zapalile su ogromnu zgradu. Upori¹te je palo. Otvorili smo sebi put. Pali su i na¹i drugovi, meðu njima i dva artiljerca.

Privlaèe me sve¾e humke pored manastira. Nosim dete u naruèju. Stojim nad humkama i ¹apuæem svojoj Dolores. Prièam joj o palim drugovima, o njihovim htenjima i idealima. A mala tapka ruèicama po sve¾oj zemlji i ne¹to tepa. Hoæe da ponovi moje reèi, za nju nerazumljive i jo¹ neshvatljive. Mo¾da je i bolje za nju ¹to je tako.

Sa druge strane manastira vesela vreva i divna melodija ¹panske borbene pesme. ®itno prostrano polje, napu¹teno, sa punim zrelim klasjem, vapije da se digne. Veæ je prezrelo. Nije vi¹e zlatasto¾uto, veæ bakarno. Poveæa grupa partizana kosi i di¾e ¾ito. Odmah se malo dalje i vr¹e. Mediko-doktor Gojko Nikoli¹, sa vilama u rukama i go do pojasa, sav opaljen suncem, ¹irokim i sigurnim zamasima baca snopove. Pored njega je jo¹ desetak drugova iz beogradskog bataljona. Gojko je kao borac bio u ©paniji i otuda se èula ona divna ¹panska pesma. Kakav polet i snaga! Okrenuh se ponovo prema manastiru. Koliko suprotnosti! Paljevina, miris zgari¹ta i smrti, a sa druge strane hleb, ¾etva, ¾ivot i pesma.

Donose mi naredbu za vakcinaciju. Treba sprovesti za¹titu protiv tifusa. Odmah se pripremamo. Svaka naredba se izvr¹ava bez pogovora. Nekako poletno. Rekla bih, èak sa rado¹æu i ¾eljom da se posao obavi najbolje ¹to se mo¾e. Na¹li smo ne¹to grubih belih èar¹ava i ¹ijem bele kecelje bolnièarkama koje æe mi pomagati pri vakcinaciji.

Na zelenoj i èistoj ledini improvizovani stoèiæ sa belim èar¹avom. Pored njega bolnièarke sa belim keceljama, sve¾e i mlade, pripremaju igle i ¹priceve pored vatre i kazanèeta u kojem vri voda. Kolona boraca prilazi. Lica gotovo sva poznata. Evo ga i moj Kragujevèanin! Tek ¹to je oti¹ao iz bolnice. Mladi Beograðanin me srdaèno pozdravlja. Veæ se dobro znamo. Vi¹e puta smo razgovarali o Beogradu. Poznajem komesara èete, i onog crnomanjastog druga iza njega. Svako mi je na svoj naèin mio. Jedna partizanka se izdvaja iz èete. Hoæe da mi pomogne. Vidi da smo u ogromnom poslu. Kolona lagano prilazi, zastaje, odmièe... A i dalje svako dr¾i zavrnuti rukav i zagleda u maju¹ni ubod kao da æe u njemu otkriti neku veliku tajnu. Padaju i ¹ale na raèun uboda igle, juna¹tva, dr¾anja, trzaja. Vedrina nas ne napu¹ta.

- Sve ide organizovano. I u najboljim uslovima ne bi se moglo po¾eleti vi¹e reda. Nisu to pisana uputstva, nisu to ni o¹tre naredbe, a sve teèe besprekorno.

Bolnica je brzo i udobno sme¹tena. Malo dalje su prostorije u kojima se priprema hrana. A i krug bolnice se veæ èisti. Nekolicina drugova, sa metlama grubim i napravljenim od tek otkinutih grana, ostavljaju za sobom èist prostor. Vr¹alica brekæe i izbacuje ¾ito. Proleteri i dalje prilaze lagano mom stolu. Jo¹ poneka ¹ala, poneko pitanje, ali sve je u stvari ozbiljno i nekako dostojanstveno. Umorna sam. Èujem opet pesmu. Medikov topli mu¹ki glas koji vodi i druge koji ga prate. Zaboravljam i na umor, i na rat.

Prvi put sprovodim ovako brojno vakcinisanje. Snalazim se, mada imam malo igala i ¹priceva. Seljanèica iz Crne Gore shvatila je da ne sme prstom ni¹ta dodirnuti, shvatila je da samo kuvanom pincetom sme da hvata igle. Iskuvava sve i brzo dodaje. Ona ne zna jo¹ pravilno da izgovori reè "sterilizacija", ali zna da za sigurnost i zdravlje njenog druga mora biti sve onako kako joj je lekar rekao. Ona se toga savesno pridr¾ava, i neæe pogre¹iti.

Mirno radim i duboko verujem toj mladoj drugarici, verujem i borcu koji mi prilazi, i komesaru koji roditeljskom bri¾ljivo¹æu pravi red, i hrabrom komandantu, mom naèelniku Gojku, svakom borcu - verujem èoveku! I ta vera me dr¾i i raða ljubav, najveæu i najlep¹u - drugarsku ljubav.

Dugo sam se zadr¾ala. Èujem, dete mi plaèe. Znam, gladno je. Èim sam posao zavr¹ila, ¾urno idem u zgradu gde su ranjenici, odakle se èuje bebin plaè. Tamo je moja Dolores, pored ranjenika u jednom uglu. I ona ovde ima krevet. U istoj sobi le¾i i jedan borac sa visokom temperaturom, u polubunilu. Usijanim staklastim oèima prepla¹eno gleda u mene. Malo se podi¾e i pru¾a drhtave ruke: - Mleka, samo malo mleka, da utolim ¾eð!

Nosim jedno plehano lonèe, da napojim moju Dolores, koja plaèe i èeka. To malo mleka jedva sam dobila. Vaso Èuæiæ, na¹ intendant, naredio jednoj drugarici da od ovaca koje su bile pripremljene za klanje izmuze ¹to mo¾e. Na¹lo se malo. Samo ovo lonèe. Zastala sam pored kreveta koji je odmah levo, pored vrata. U suprotnom uglu krevet, deèji krevet. Zastajem. Mleka nama za oboje. Majka... Lekar... Ranjenik... Drug... Pisak gladnog deteta i ustreptale ¾udne oèi... Sve mi se uzme¹a, uskovitla. "Doktorka, jednu kap... mleka" - ponavlja izmuèeni èovek i pru¾a ruke.

Priðem ranjeniku i napojim ga. Kako ¾edno pije, gledajuæi me krupnim zelenoplavim oèima! Sav gori. Njegova ruka me peèe. Spu¹tam ga lagano na uzglavlje i ostajem sa praznim lonèetom u ruci. Okreæem se detetu. Ispru¾ilo obe ruèice i zacenilo se od plaèa. Prilazim i stavljam je na poluprazne grudi. Èupa dete, kida, muèi se. Èas zaplaèe, pa se opet bori da izvuèe i poslednju kap hrane. ©apuæem joj uspavanku. U stvari, tiho pevu¹im partizansku pesmu. I uspavanke su u ratu drukèije. Nekada je to pesma mitraljeza nekad tapkanje koraka u koloni. A sad partizanska pesma sa refrenom: "Hej, haj, hoj!" - koji vi¹e puta ponavljam. San nas obe savladava.

Vreme prolazi. Godina za godinom odmièe.

Sloboda.

Izgradnja.

Najzad Sutjeska i proslava na Tjenti¹tu.

Susreti. Susreti. Prepoznajemo se. Nekad te¾e, nekad lak¹e. Godine èine svoje. Uzbuðenja, suze, zagrljaji. Savo Periæ, rudar iz Dalmacije, doveo fotografa. Hoæe da se slikamo "za uspomenu" - kako ka¾e. On mi je prvu udlagu stavio i napravio kad sam bila ranjena. On je prvi poneo moja nosila, i dok su mu suze vla¾ile krupne crne oèi, lagano je gazio pazeæi da me ne trucka i ne povredi. Sad se obukao, uredio, zavræe u polukrug prema nosu jake crne brkove, a onda me sna¾nim rudarskim rukama obgrli i doviknu fotografu koji èeka: "Sad slikaj!" - pa se jo¹ malo isprsi. ©kljocnu aparat. Savo daje adresu gde i koliko fotografija da mu se po¹alje. A zatim nastavljamo prièu i obeæavamo da æemo se viðati èe¹æe. Neæemo èekati samo proslave.

Vraæamo se. Foèa. Voz prepun boraca. I na¹ kupe je pun. Peva se. Danas je dozvoljeno i ne¹to da se popije, pa se narod razveselio. Ja sedim sa svoje troje dece: Ivom, Ivanom i Slavkom. Na klupi preko puta su DJina Prlja i Danica Kolinoviæ. Malo smo umorne, ali pune divnih utisaka. Veæ i to ¹to su njih dve tu pored mene èini mi radost. I hodnici vagona puni. Muvaju se i prolaze tamo-amo oni koji nisu uhvatili sedi¹te. Mi razgovaramo, pa èesto i ne gledamo one koji prolaze mimo nas. Odjednom se neko sruèi na mene. Zagrli me i zajeca. Sna¾ne ruke ote¾u mi ramena da me polome, a iz zeleno-plavih krupnih oèiju liju suze. Hoæe èovek ne¹to da progovori, a ne mo¾e. DJina i Danica skoèi¹e, misle pijan èovek, pa hoæe da me spasavaju. U tom trenutku èovek progovori:

- Mleka, lonèe mleka... ©æit. Nikad to ne mogu zaboraviti.

Pogledah krupne zelenoplave oèi. Da, ©æit, temperatura koja je sagorevala bolesno telo, ruke koje su me ¾arile i ¹olja mleka koja je ubla¾ila muke i izmamila osmeh na izmuèenom licu. "Dunja!" - i dug, sna¾an, obostrani zagrljaj. Jedva progovorismo. Dunja Petrièkoviæ, borac prve proleterske brigade, zagledao se u mene i bez daha u jednom trenu izgovori:

- ©ta je sa malom Dolores, je li ostala ¾iva? - i prelazi pogledom preko moje dece, tra¾eæi je.

Prièam mu:

"U èetvrtoj ofanzivi ostala mi je ba¹ u ©æitu, pored samog manastira. Mala humka ostala je pored artiljeraca samo godinu dana kasnije. Ostala je da je oni veèno èuvaju... A meni je, Dunja, ostao njen pogled koji me prati, i seæanje na plave svilene kovrd¾ice koje i danas ponekad u snu milujem..."

Dolazimo u Beograd. Dunja roditeljski srdaèno i bri¾ljivo prihvata Ivu, Ivana i Slavka. Grli ih i miluje. Jedva se rastajemo.

UVOD

®elja mi je da se zahvaljujuæi ovoj knjizi sazna ne¹to vi¹e o partizanskoj mladosti, toj izuzetnoj mladosti spremnoj na sva odricanja, spremnoj na samozaborav, a sve u ime ideala, ljubavi prema zemlji i porobljenom narodu u njoj, prema slobodi. Kad se ka¾e "rat" onda se uglavnom misli na pucnjavu i na ubijanje, a zaboravlja da i tada postoji èovek i srce u njemu, i plamen koji zatitra iznenada ne pitajuæi za vreme i okolnosti. "Ratne prièe" upravo o tome govore.

Pisala sam istinite prièe i dogaðaje. Mnogi æe u njima prepoznati i naæi sebe. Dok sam ih prenosila na papir èesto sam i sama zastajala, vraæala se u mislima tom vremenu, tim liènostima i sa iskrenim divljenjem i po¹tovanjem ostajala dugo sa njima.

Zar se mo¾e olako zaboraviti Tanjina sudbina i ne zamisliti nad njenom odlukom da izabere dvostruku smrt u ime ljubavi, u ime voljenog Vitorija. Da li je Tanja gre¹nica? - pitala sam mnogo puta samu sebe jo¹ dok sam bila u logoru, pa i kasnije, sve do danas. Ako ka¾em kako oseæam da ona to nije, da li sam i sama gre¹nik zbog toga ¹to je ne osuðujem? Èesto sam hvatala samu sebe kako joj iskreno pra¹tam, i èak da mi je na neki naèin izuzetno mila, zbog snage i ljubavi koje su je istovremeno vodile grehu i obavile oreolom èistote.

Zar se, isto tako, mo¾e olako preæi preko èednog krika stidljive devojke: "Drugovi, pa ja sam ga volela!" - dok dr¾i na krilu glavu èoveka pred kojim, dok je bio ¾iv, nije imala hrabrosti da to izgovori.

Mo¾e li èovek a da se ne divi Branki Budovoj i njenoj prkosnoj smrti, dok je bacala bombe izvikujuæi: "Ova je za moga Buda, ova za na¹e dijete, ova za na¹u uga¹enu sreæu!" Branku i Tanju sam mogla razumeti, opravdati ili osuditi, ali bilo je onih pred kojima sam ostajala nema, èija me je snaga zbunjivala. Onih zbog kojih sam se pitala gde su zakoni prirode, gde su granice neuni¹tive snage fiziologije. Lako je zaustaviti ili pokrenuti mitraljeski rafal, lako je pokrenuti ili uæutkati topove, ali uæutkati ili zaustaviti nemirno srce da ne vri - to nije lako! Pa ipak, bilo je jedno vreme, kada je pred natprirodnom snagom i èistotom mladosti sve zastajalo. Ostajalo je samo strpljenje, èekanje. Tako je moralo biti i bilo je.

Za one druge, koji su te zakone zaboravljali, koji su gre¹ili, otkup je bio veliki. Nisam se uvek slagala sa cenom kojom se plaæao. Po prirodi svojoj sklona sam pra¹tanju, pa sam za gre¹nike èesto iznalazila opravdanja. Ne bih nikada bila na strani izdaje, na strani brutalnog lopovluka ili uni¹tavanja ljudskog roda - ali uvek sam ostajala na strani istinske ljubavi, pa makar se ona zvala i gre¹nom. Zar ljubav uop¹te mo¾e biti greh - ako je prava, spontana, istinska? Italijan Vitorio nije smeo pomagati Tanji da se iskrada iz logora. Sigurno da to nije smeo, osudimo ga za to. Osudimo ga za prevaru prema svojima. Ali ne osudimo ga ¹to je voleo jaèe od smrti. Izdaja?! Da li je to bila izdaja, kada je ljubav bila samo èista ljubav, bez ikakvih namera i koristi, kad je brisala mr¾nju i neprijateljstvo. Verujem da je jedino ljubav u moguænosti da uni¹ti sve nepravde koje ljudi èine jedni drugima. Da li je ljubav izmislila ratove, du¹egubke, logore smrti? Sigurno nije. Zato sam na strani ljubavi, da branim ¾ivot, da se suprotstavljam smrti. Mo¾da me je ba¹ to i povuklo da iz ratnog loma iznesem uspomenu na one koji su saèuvali srce, one koji su u torbici èuvali komadiæ proje voljenog èoveka ili lonèe iz kojeg je voljena pila. Koliko je trebalo imati snage da se savladaju sva isku¹enja, da se ka¾e prirodi "ne"! A isku¹enja i izazova je bilo mnogo. Noæ, ¹uma, stalna blizina, zajednièki le¾aj a èesto i isti prekrivaè. I uvek ono "ne"! Kad sam tako jednom posle rata srela Radu, moju ratnu bolnièarku, u samotnoj garsonjeri, pitala sam je: "Bila si rasko¹no lepa, pametna, dobra. Za¹to se nisi udala?" Odgovorila mi je: "Tra¾ilo se od nas devojaka da nosimo pu¹ke, bacamo bombe, da idemo sa drugovima u juri¹e, na bunkere, da ginemo, i da se odrièemo svega, pa i da zaboravimo da smo ¾ene. Mo¾da sam prigrlila taj zaborav ... ¹ta li."

Kad sam sklopila stranice ovog rukopisa jo¹ dugo sam ostala razmi¹ljajuæi o toj èistoj, èednoj i èestitoj mladosti, o odricanju, samozaboravu, o ljubavima nedoreèenim i nedodirnutim. Mo¾da se ba¹ u tome i krije sva lepota jednog izuzetnog vremena.

TANJA

Na¹ logor u Kavaji, u Albaniji, prepun je ¾ena. U velikim betonskim zgradama kasarnskog tipa poreðani su drveni kavezi jedan do drugog. Gusto su sme¹teni pa se mi su¾nji kroz razreðene letve gledamo i delimo zlo koje nas je sna¹lo. Kavezi su u tri sprata, pa one gornje i donje mi (koji smo u sredini kaveza) ne mo¾emo videti, osim nekoliko najbli¾ih. Ali zato kaveze u istom nivou vidimo skoro sve. U petom od mene je Tanja. Lepa devojka. Veoma lepa. Pre desetak dana bio joj je dvadeseti roðendan. Studentkinja. Prodavala je cveæe u Beogradu i tako se izdr¾avala. Ne¾na i belolika lièila je na svoje ljiljane sa tezge koje su kupci birali. Sa krupnim, kao nebo plavim oèima. Bujne zlataste ¾ute kose spletene u debele vitice i obavijene oko glave deluju kao oreol koji krasi predivno lice. Iako je dosta daleko od mene, èim dan svane Tanja mi zazraèi bojama i lepotom. Mila i ljupka, sa mekim glasom i osmehom koji osvaja. Satima tako jedni druge gledamo i èamimo u kavezima. Sa najbli¾om susetkom progovorimo i pro¹apuæemo pokoju reè, pa opet æutanje i èama. Su¾anj si, a stra¾a je tu. Tanja je mlada a mladost nosi èudnu snagu. S vremena na vreme iz njenog kaveza èuje se tiha pesma. Zuri Tanja u letve svog skuèenog prostora, zuri i pevu¹i. Tako satima slu¹am milozvuène ruske romanse. Mo¾da su i njeni roditelji bolno progonstvo iz carske Rusije ubla¾avali ovim istim romansama. Tako nas razgaljuje glas mlade devojke u toj muènoj memljivoj sredini i nepodno¹ljivoj atmosferi.

Izmeðu logorske ¾ice i na¹e zgrade imamo skuèeni prostor gde mo¾emo izaæi da udahnemo vazduh i gledamo sunce. Vazduh i sunce! Kakav je to dar prirode, tek sam u logoru shvatila. Mi ljudi, skloni smo da mnoge darove i bogatstva oko nas i ne primetimo dok ih ne izgubimo. Br¾e i lak¹e primetimo ono ¹to nemamo i tu se zaustavljamo èesto jadikujuæi, dok nam trezori blaga promièu. Samo da izaðem iz logora, ako izaðem, osim slobode i toplog sunca ni¹ta vi¹e neæu tra¾iti! Tako sam se zaklinjala svakog sunèanog jutra, dok sam se izvlaèila iz kaveza i napu¹tala bar za trenutak memljivu a¾daju. I reè a¾daja toplija je od ovog u¾asno hladnog legla. Pre nego ¹to bi nas progutala, a¾daja bi suknula vatru i zagrejala nas a ova na¹a ni to nema, veæ kosti smrzava pre nego ¹to nas uni¹ti.

Dok koristimo logorski krug i muvamo se tamo-amo, Italijani nas kroz ¾ièane zidove gledaju. Morali smo mlade devojke zaklanjati od njih. Pla¹ili smo se. Mu¹ka pohlepna mladost pretila je, a njihove grube i neukusne reèi vreðale su i uni¾avale. Zato smo lepe devojke gurali u zadnje redove, i zaklanjali ih koliko god smo mogli. Pa ipak, nije se moglo sve sakriti. Isuvi¹e su blistale na suncu zlataste pletenice, previ¹e je zraèila bezazlena i èista mladost, da bi sve ostalo nezapa¾eno.

Dani teku. Monotono, ali teku. Svi su skoro isti. Èim otvorimo oèi veæ znamo ko je u kom kavezu. Znamo da æe starice ostati jo¹ dugo, le¾eæi zgrèene. Znamo da æe deca plakati i glasno prizivati glad. Mlaðe æe se sedeæi èe¹ljati a druge æe pripremati olupane konzerve za vruæu slanu vodu i komad kameno tvrdog crnog hleba. Jedino danas u Tanjinom kavezu vidim promena. Devojka se zgrèila uz sam ugao svog zlehudnog doma, podboèila lice rukama, utonula u svoje krilo - æuti i ne mièe se. A ¾ene oko nje nisu svakodnevne, kakve ih znam. Natmurene, namrgoðeno uperile pogled u kavez, kao da otrovne strelice bacaju iz oèiju. One koje silaze pored nje, nekako je èudno obilaze i okreæu glave na drugu stranu. Nije mi jasno ¹ta se de¹ava. Tek kod kazana èujem prièe, uglavnom od starijih ¾ena: "Kurva, neæe doæi na kazan. Najela se ona noæas i napila". Druga, pa treæa i mnoge druge reðaju sliène reèi i te¹ke pogrde. Okreæem se. Gledam. Stvarno - Tanje nema. Vraæam se u logorsko leglo i vidim jo¹ uvek u uglu kaveza devojku. Zgrèena i podboèena ne mièe se, kao da je isklesana figura od kamena.

Doðe mi Zaða i poèe ¹apatom da prièa: "Vide li Tanju? Jadnica! ®ene je bojkotuju. Ka¾u, noæu se izvlaèi iz logora i be¾i kroz ¾icu. Italijan, oficir, preko ¾ice dobaci joj svoju uniformu. Ona se obuèe i kao oficir sa fa¹istièkim pozdravom proðe pored stra¾e. Oficir je malo dalje saèeka u fijakeru, pa odu i provedu noæ. U zoru, pre svanuæa, vraæa se. Zamisli samo, neprijatelj, fa¹istièki pozdrav? ©ta æe joj reæi mu¾, komunista, partizan? I ona je èlan Partije. Primljena je pred samo hap¹enje. U¾as! Nepojmljivo! A zna¹ kako ima lepog i dobrog druga. Gledao je mesecima dok je bio u Beogradu mladu cveæarku. Dolazio bi po nekoliko puta dnevno i prolazio pored tezge da bi je samo video. I ako bi zastao, stajao bi malo podalje da ga ona ne vidi. Ne poznaj se. Bombardovanje Beograda razorilo ljude, rasturilo kuæe, uni¹tilo i tezgu sa cveæem, a devojka ostala na ulici. Tada joj je mladi student pri¹ao, rekao ¹ta mu je na srcu i ponudio brak. Venèali su se a ubrzo do¹li zajedno u partizane. On se gore u na¹im brdima bori sa fa¹istima, a ona ovde fa¹isti u zagrljaj ... ! Ne, to je neoprostivo. ®ao mi je kad je vidim ovako bednu, ali gre¹nica je, velika gre¹nica!" Dok mi Zaða prièa, pogled ne odvajam od zgrèenog smotuljka. Tako danima. Ista prièa, isti komentari. I dalje prezir i nemo obila¾enje devojèinog ukletog kaveza. U prvi mah i ja prihvatam prièu sa èuðenjem i prezirom. A onda, poèe ne¹to u meni da se lomi. Oseæam da sam na neki naèin uz tu sirotu mladu ¾enu. Gorko, previ¹e gorko otkupljuje svoj greh. Te oèi mr¾nje, to nemo hodanje pored nje, taj op¹ti prezir! Ja sam lekar, pa se u meni valjda probudilo ne¹to u odbranu èoveka. Godinama sam se opredeljivala da volim èoveka, da mu poma¾em kad je u nevolji, kad umire. I ona umire. Lagano, ali sigurno. Ako je uhvate Italijani - streljaæe je. Ako doðe gore kod na¹ih - isto. Streljana æe biti samo zato ¹to je zaboravila pisane ljudske zakone, ¹to je poslu¹ala srce. I onaj drugi gre¹nik gazi istim stazama. Zagledao se u zatoèenicu, partizanku, komunistu. Daje joj uniformu. Gazi i vara moænu imperiju. I on je bli¾e smrti nego ¾ivotu.

Logorski ¾ivot se nastavlja. I dogaðaji u njemu. Tanjin kavez svake noæi ostaje prazan, a ¹apat senki oko njega èini ga straviènim i crnim. Danju u njemu èami æutljiva, nepomièna devojka. Oko nje prezir i pogledi, pogledi. Ti u¾asni pogledi!

Deca nam sve èe¹æe pi¹te gladna. Sad ih i danju èujemo da plaèu. Ne zavarava im vi¹e glad vruæa prazna èorba. "Majko, gladan sam, majko, hleba!" Tanja otvorila oveæu kutiju koju je noæas donela. Vadi iz nje kekse, vadi èokolade i bombone i nudi gladnoj deci. Majke ih grubo uzimaju za ramena, okreæu na drugu stranu i be¾e: "Ne, ne uzimajte od nje! To je ve¹tica. To su sve otrovi!" Deca, gladna, be¾e i dalje plaèuæi. Tanja kleèi pored otvorene kutije i razbacanih ðakonija koje je noæas muèno prenela preko ¾ice, izla¾uæi se smrtnoj opasnosti, da bar decu umilostivi, da bar od njih dobije opro¹taj. Ali, izgleda, opro¹taja nema. Spusti glavu na kutiju i tiho i bolno zajeca. Prvi put je vidim da plaèe.

Noæi se reðaju, svaka je ista. I prièe iste ne prestaju. Prezir raste. Ali, evo jedne noæi koja nije ista. Tanja je u kavezu. Ka¾u starije ¾ene, koje slabo spavaju, kako je i noæas i¹la do ¾ice. Muvala se tamo-amo dugo a onda vratila. Nije oti¹la "njenom fa¹isti". Sledeæe noæi isto. Tako nekoliko dana, a onda prozva¹e ¾ene da izaðu iz zgrade i postroje se pored ¾ice. Tako i uèinismo - ¹ta li æe s nama? Hoæe li nas u drugi logor? Govorilo se ne¹to tako. Ili streljanje? ©ta mo¾e su¾anj osim da mu stotine misli prolaze kroz glavu a ni jedna dobra. Evo, prema ¾ici dolazi grupa Italijana. Izmeðu njih oficir sa lisicama na rukama. Bez kape. Crne, bujne kose malo ra¹èupane, ali lice lepo, mu¹ko. Izrazito visok. Ne lièi na Italijana. Ima u njegovom izrazu neèeg ¹to osvaja. Gord, ponosit, uspravan. Doðo¹e do ¾ice i zastado¹e. O¹trim glasom dvojica italijanskih oficira naizmenièno postavljaju mu pitanja. Dok ga ispituju stalno pokazuju na nas. Tako dugo. On æuti. S vremena na vreme ispravi se malo bolje i gleda ih pravo u oèi. Bledilo na licu ipak ga izdaje da nije ravnodu¹an, da je ravnodu¹nost samo prividna. A ¾ene, èudne! Kao da su nove, nepoznate. Skrivaju Tanju. Guraju je iza nas i zaklanjaju od Italijana. Podboèile se i propinju se da bi stvorile ¹to bolji zaklon. U tren mi postado¹e bli¾e. Jasno mi je. Italijana su uhvatili u kraði. Sad su hteli od njega da saznaju koja je logora¹ica u pitanju. Doveli su ga da je poka¾e, da je streljaju pred njim i pred nama svima kao opomenu. Nije progovorio. Zamenio ju je. Streljan je. Tu pored ¾ice.

Prema Tanji se ¾ene izmenile. Ne idu kod nje. Ne razgovaraju, ali i ne okreæu glavu od nje.

Logor se raspu¹ta. Svako trèi ili svojoj porodici, ili hvata vezu i ide u partizane. Tanja treba da odluèi. Bilo koja odluka za nju je pogibeljna. Ako ostane dole, neprijatelj æe lako saznati da je ona ta ¹pijunka - logora¹ica koja je zavela njihovog oficira. Streljaæe je. Postoje dou¹nici koji i ¹apat èuju. Ako ode gore u ¹umu, streljaæe je kao izdajnika. Partija je veæ saznala. Odluèila je ipak ovo drugo. Otkriæe greh. Otiæi æe svom drugu i reèi sve. Reæi æe mu i ono najte¾e, da nosi u sebi dete voljenog èoveka. Istinom æe otkupiti greh. I sa tom odlukom sti¾e u partizane, znajuæi ¹ta je èeka.

Drug joj je za to vreme veæ naèuo. Nije hteo da veruje. Nije mogao da poveruje i baci sumnju na zlataste vitice koje je toliko voleo. ®eleo je da èuje od nje same i saznaje. Tanja mu prièa sve do detalja:

- "Ti si bio dobar, ti si me spasao 1941. kada sam ostala sama na ulici. To ne zaboravljam i zahvalna sam ti. Ovo je ne¹to drugo, ne¹to ¹to je bilo jaèe od mene. Oboje smo znali da srljamo u smrt, ali drukèije nismo mogli. Bilo je to jaèe od nas, jaèe od smrti ..." Drug je gleda pravo u oèi. Prebledeo. ©ake mu se same savile, stegle i stisle, a nokti zarili u dlanove. Slepooènice bubnje da poprskaju. Tanja ga smireno gleda. Nije vi¹e nervozna. Nije vi¹e uzbuðena. Skinula je teret koji ju je muèio. Rekla je istinu. Sad je na drugima da èine svoje. Njegovo èelo orosi¹e gra¹ke znoja i jedva izgovori: "Hajdemo, Tanja! Oboje smo èlanovi Partije, neka se donese odluka." Po¹li su æuteæi. Tako sve do blizu ¹taba a onda iznenada Tanja zastade: "Znam da mi ne mo¾e¹ oprostiti. To i ne oèekujem, a i ne tra¾im. Molim te samo jedno, nemoj me mrzeti!" Slomljen èovek zastade, pogledom je svu obuhvati: "Kad bih samo mogao da te mrzim!? Ne znam ¹ta bih u ovom momentu dao da mogu mrzeti. Bilo bi mi lak¹e. Kad bih samo mogao ... "

Sledeæi dan Tanja nije doèekala. U zoru pre svitanja, pre izlaska sunca - streljana je.

Dugo nas je taj dogaðaj pratio. Svako je poneo svoje razmi¹ljanje, svako je imao svoje tumaèenje. Jedino nam je bol bio zajednièki.

JO© UVEK SI MI MILA

Rat je tek poèeo. Jo¹ se svi ne poznajemo. Oni koji su iz istog mesta, ili bar iz okoline, znaju se, a mi prido¹li èesto ni ime jedno drugome ne znamo. Èvrsto nas vezuje partizanska kapa sa crvenom petokrakom. To je na¹a legitimacija. To je znak upoznavanja. Uz to "dru¾e ili drugarice" i postajemo bliski i dragi jedni drugima.

Ja sam nova, upuæena sam na partijski rad i pripomoæ. Drugovi su me lepo prihvatili. U prvo vreme paze me kao gosta. Èak sam kao znak posebne pa¾nje dobila u maloj seoskoj kuæi i drveni krevet sa slamom i æilimom. Zahladnelo je veæ dobro, pa mi prija kad se umotam u tako opremljen le¾aj. Vraæam se sa terena i hoæu u moju sobicu. Otvorim vrata i taman da zakoraèim, spotakoh se na jedan le¾aj na zemlji. Ako hoæu do mog kreveta moram ga pregaziti. Mala sobica potpuno se ispunila. Izmeðu le¾aja i kreveta nema ni stope slobodnog prostora. Provuèem se nekako, bacim torbièicu na krevet, pa se vratim u predvorje kod domaæice. Ona ne¹to petlja oko ognji¹ta. Upitah je prvo da li je umorna, a zatim ko je jo¹ u mojoj sobi. Kratko mi odgovori: "Na¹ politièki sa terena". Saznajem da je Crnogorac i to "visoko¹kolovan" kako mi reèe domaæica.

Izvadim moje bele¹ke i utonem u probleme i zadatke. Teren je vrlo komplikovan. Izme¹ale se politièke struje, pa i razmirice. Ja treba da radim sa ¾enama. Meðutim, ¾ene su uzdr¾ane i te¹ko me prihvataju, pogotovu ¹to nisam iz njihove sredine, pa me ne poznaju. Rat je. Mora se prema svemu i prema svakome biti oprezan. Najbolje je ¹to manje govoriti. Zbog toga mi prvi koraci na ovom terenu te¹ko padaju. Da mi je da sa nekim ko bolje poznaje ove prilike porazgovaram, da se posavetujem. "Na¹ politièki", pade mi na pamet. Razgovaraæu sa njim. Pomoæi æe mi.

Veæ se smrklo. Ja jo¹ uvek baratam sa mojim bele¹kama koristeæi svetlost koju baca plamen sa ognji¹ta. Tr¾e me mu¹ko, gromoglasno: "Dobro veèe, domaæice;" Na ulazu visoka sna¾na figura zakrèila vrata. Uèini mi se d¾inovski jak i velik. A takav je i bio. Crnjak. Neobrijan. Zarastao u gustu bradu, pa deluje jo¹ sna¾nije. Skide torbicu i pu¹ku sa sebe, pa sede na trono¾ac pored vatre. Tek tada me zapazi:

- "Da nisi ti odozgo poslata?"

- "Jesam".

- "Javili su mi. No, ti si slaba i nejaka da se bori¹ sa ovim kr¹om".

Dok govori gleda me i meri. Malo stisne usne a podigne guste crne obrve, kao da se èudi neèemu i izra¾ava sumnju u moju snagu.

Domaæica nam napravi cicvaru. Veæ dok je ona kuvala, razgovor izmeðu mene i "politièkog" uzeo je ozbiljan tok. Vidim, poznaje teren, poznaje ljude, politièku situaciju. Dok prièa neprestano mi daje savete i uputstva. Nisam se prevarila u na¹eg "politièkog". Ohrabrio me je. I posle cicvare ostadosmo jo¹ u noæi, prièajuæi o svemu, pa i o meni. Odakle sam, ko sam, i slièno. Sve u svemu, razgovor postade prijatan, prisan, pa mi bi ¾ao da prekinemo ovo drugovanje veèeras. "Vreme je, devojko, za spavanje", kratko reèe, di¾e se i poðe prema sobièku. Poðoh i ja. Skinem samo gornju bluzu i zavuèem se pod æilim. Kad sam se probudila, "politièkog" veæ nema. Do¹ao je tek uveèe. Tako nekoliko dana. Svake veèeri ostajemo dugo pored tople vatre i prièamo. Sinoæ mi uzgred reèe: "Ma ti si neka pametna i dobra devojka", i nastavlja da drvetom popravlja ¾ar na ognji¹tu. Mene ne gleda. Bi mi prijatno, a on mi postade jo¹ sna¾niji i mu¹kiji. Sledeæe veèeri isto. Sedimo. On malo govori. Duga su æutanja, a ja bih ¾elela da govorimo dugo, neprestano. Da zagrmi njegov glas i ispuni kuæu kao sinoæ, preksinoæ. Kao one prve veèeri. Ne, veèeras je ¹krt. Govori samo o situaciji na terenu. Pa, i o tome vrlo malo. Ponekad mu uhvatim mrki pogled koji se zadr¾i na mom licu du¾e no obièno. Imam utisak da nekako brzo pobegne pogledom, kao da je ne¹to ukrao. Kako tako, tek nije mi obièan. Volela bih da ne moram veèeras spavati s njim u sobi.

Legli smo. Dosta je vremena pro¹lo, a ja ne mogu da uèvrstim san. Malo dremnem, pa se potpuno rasanim. I "politièki" se prevræe. Oseæam da ne spava. Zamorilo me je nepokretno le¾anje a htela bih da se okrenem. Ne smem. Èini mi se da bi u tom okretanju i me¹koljenju otkrila neku tajnu i meni samoj nepriznatu i nepoznatu. "Politièki" se naglo okrenu prema mom krevetu i krupnom ¹akom zgrabi ivicu daske, koja nas razdvaja. Osetih blizinu sna¾ne ruke. Pretrnuh. Srce mi stade. Ruka se zadr¾a. Miruje. Meni i dah prestao. Èini mi se, ako samo prodi¹em napraviæu nesreæu, zgre¹iti ne¹to. Ne mièem se. Disanje sam savladala i uti¹ala, a srce ludo kuca kao dobro navijen sat. Ne znam koliko je to trajalo, tek u jednom momentu ruka se opusti, "politièki" se okrenu na drugu stranu. Da li je on spavao - ne znam! Tek ja nisam oka sklopila. Èula sam ga kad je ustao. Za njim sam i ja ustala. On je veæ oti¹ao, nismo se vi¹e videli.

Pro¹lo je dosta vremena. Na¹e jedinice u¹le u mali grad u Sand¾aku. Ja prozebla. Trese me groznica. U glavi mi buèi. Doktorka me obilazi. Smestila me kod uèiteljice da le¾im dok ne prezdravim. Dobra ¾ena gleda me i pazi kao sestru. Istina, vi¹e je na terenu nego u kuæi, pa sam najèe¹æe danju sama. Uèiteljica je imala divnog mu¾a, vrlog komunistu. Neprijatelj ga je uhvatio i streljao. Ona nastavlja njegovim putem. Radi na terenu sa ¾enama. Predsednica je AF®-a.

Le¾im, ali mi je veæ mnogo bolje. Jedva èekam da mi se uèiteljica vrati da malo prièam. Ne volim samoæu. U tom zalupi¹e spoljna vrata. Uèiteljica, pomislih i obradovah se. Umesto nje, na vratima se pojavi "politièki". Obrijan, doteran, lep kao bog. Zagrme jo¹ sa vrata onim njegovim punim glasom: "Dobar dan, devojko! Èujem da le¾i¹, pa rekoh da te obiðem i vidim" - pa uze stolicu, primaèe je krevetu i sede. Ja se isto digoh i sednem onako u postelji, a ruke mi same polete¹e da malo zaglade kosu. Osetih i da sam pocrvenela. Vidim da je i on to primetio. Osmehnu se malo, podi¾e se i priðe postelji. Ruke mu poðo¹e prema mojoj kosi. Lagano se sa¾e i poljubi loknaste krajeve. Umreh! - Èini mi se. Gotova sam. Stegoh ¹akama lice i sva se u njih zagnjurih, a vatra me obuze da sagori ne samo mene, nego i postelju i sve oko mene. Stojeæi on malo poæuta i ¹apatom reèe: "Otvori ¹ake"! Ja ih jo¹ vi¹e stiskam i mislim da umirem od stida i od ognja koji me sagoreva. Svojim krupnim ¹akama on poku¹a da mi skine ruke sa lica, ali one se kao kle¹ta zakaèile, pa ni sna¾ne ruke ovog junaka ne mogu da ih razdvoje. Zaèu¹e se koraci na ulazu kuæe. On se brzo sa¾e, priljubi lice uz moju kosu i pro¹aputa: "Mila si mi". Vrata se otvori¹e, kurir povika: "Hajde, èekaju te! Konja sam ti doveo". Ja ¹ake ne di¾em. Ne mogu. Ukoèile se. Ne slu¹aju. Èujem njegove krupne korake kako odmièu, zatim mali ¾agor pred kuæom, a onda topot konja koji se udalji i nestade. ©ake se same opusti¹e.

Nosila sam taj dogaðaj sa sobom. Vraæala mu se. ®mureæi, èesto sam slu¹ala duboki glas: "Mila si mi", i oseæala poljubac na kosi.

Godine prolaze, svako ide svojim putem, a najèe¹æe onako kako vreme i sluèajnost odreðuju. Pro¹ao je rat odavno. Udala sam se. Imam veæ dvoje velike dece. Radim ozbiljno. Povereni su mi veliki i odgovorni poslovi. Telefon zazvoni. Sekretarica javlja da me tra¾i jedan drug. Hladno rekoh: "Pusti ga"! Vrata se otvori¹e, a jo¹ uvek udubljena u akta zavr¹avam misao, ne di¾uæi glavu. Krupno "dobar dan!" tr¾e me, kao da se vratih iz nekog dubokog sna. ©irok osmeh otkri bele blistave zube ovog prelepog mu¹karca. Ustadoh. Stegnusmo ruke jedno drugom ne razdvajajuæi ih, dugo, dugo - uz neko èudno æutanje. Uz kafu zatim prièamo.

"Ja sam ostao u Bosni po zadatku sve do danas. Dolazio sam u Beograd odmah posle rata. Lutao sam. Tra¾io te. U ¾elji da te vidim oèekivao sam da te vidim na svakom uglu, u svakoj ulici, nadajuæi se da æe¹ se pojaviti. Istina, bilo je to retko. Posao nije dozvoljavao. Prvo su mi rekli da si oti¹la u Sovjetski Savez na èetiri godine radi politièkog usavr¹avanja; a drugi put da si se odmah po povratku udala i da ima¹ dete. Moram ti priznati da mi je saznanje kad sam drugi put do¹ao bilo i izvesno olak¹anje, jer sam se u meðuvremenu i ja o¾enio i dobio kæer. Da se nisi udala, bilo bi mi mnogo te¾e. Ovako, oboje smo krivi. Dok si bila u Rusiji, sretnem na terenu mladu uèiteljicu. Tek do¹la na prvo slu¾bovanje. Lepa, rumena, jedra kao tek sazrela jabuka. Svako bi je po¾eleo. O¾enih se. Dobra je. Slu¹a me. Dobra je i majka. Èak previ¹e meka i dobra. Do ¾enidbe seæanja na tebe nisu mi izlazila iz pameti. Prve godine posle ¾enidbe nekako se umirih, a onda se opet vrati¹e stara seæanja, tuga i ¾aljenje za neèim. Ja sam principijelan. Ni¹ta ne oèekujem, ni¹ta ne tra¾im. Nemam ni pravo." Nasta muèna ti¹ina. Muèna ali nekako i draga. On se di¾e, priðe lagano, pomilova me po kosi i poljubi, a uz to tiho, sasvim tiho reèe: "Jo¹ uvek si mi mila" i laganim korakom izaðe. Ode. Ja zagnjurih lice u ¹ake i osetih da gorim.

DEVOJAÈKA MARAMA

Belka je na¹a bolnièarka. Vredna je, sposobna, poslu¹na. Znanje je stekla u bolnici u Titogradu, gde je radila nekoliko godina. U na¹im te¹kim uslovima rada bila mi je desna ruka. Za sve poslove oko ranjenika mogla sam se osloniti na nju, kao na samu sebe. Niko nije umeo tako spretno i dobro da stavi ranjeniku zavoj kao ona. Uz to je jo¹ bila i vedra, govorljiva, nasmejana, pa su je ranjenici voleli, i uvek se razgalili kad im ona uðe u sobu. Ume da se i na¹ali sa njima, ponekad i dosta slobodno, ali nikad preko granice. Ima Belka meru u svemu. I sa mnom je takva. Drugarica je, partizanka je kao ja, ali ona nekako ume da zastane i postavi rastojanje ispred sebe i doktora, ispred starijeg. No, to nije smetalo da se noæu, kad se posao zavr¹i, dok sedimo pored ognji¹ta, otvorimo jedna prema drugoj i krenemo razgovorom kao da smo dve roðene sestre.

Sedimo tako jedne noæi same pored ognji¹ta, premotavamo zavoje, a razgovor krenuo. Belka mi poverava da je zavolela Du¹ana. Dok govori, oèi joj vesele, a prièa kao da teèe njenim stalno nasmejanim usnama. Govorila je nekako posebno, ¹to je èinilo izuzetno privlaènim. Kao da govori kroz stisnute zube, a reèi su ipak ostajale uvek razgovetne, propraæene jakim i milozvuènim glasom. Izuzetna devojka. Malo debelju¹kasta, a okretna i brza kao lasica.

Jedne veèeri, izuzetno vedra, prièa mi:

- "Umivala sam se na izvoru, a on do¹ao da se napije hladne vode. Sluèajno je do¹ao. Umornom ratniku sve¾a voda je pravo okrepljenje. Kad se napio vode, zahvati je i ¹akom, pa meni u nedra. Skoèim kao tigrica i poènem pesnicama da ga udaram po grudima. On, ljudina, stoji, ne mièe se i grohotom se smeje. Mene zbog toga uhvati pravi bes. Bijem i dalje, a posustajem. Saèekao je da se ja dobro umorim, a onda me uhvati za ramena i zagnjuri mi lice u vodu. Rvuæi se oko toga ja ga nekako nespretno gurnem, on klizne i sav se blatom zaprlja. Ljutit ustade i poèe da vièe na mene. Upla¹ena, maramom kojom sam brisala lice poènem da mu èistim odelo od blata. On æuti namrgoðen, mislim progutaæe me od ljutine. Sagnem se da operem maramu, kad on skoèi i zagrli me preko leða, a ¹akama obuhvati grudi. Ja vri¹tim, derem se, a on me odi¾e od zemlje i poène da me vrti oko sebe. ©ta sam mogla? Vri¹tim, vri¹tim - i to je sve. Od tada mi moj Du¹an ne izlazi iz glave. Reè smo èvrsto dali i obeæali se tu pored izvora."

Znam Du¹ana. Sna¾an. Ka¾u da je veliki junak. Slu¹ala sam veæ mnoge prièe o njegovoj neustra¹ivosti. Volela sam skromnost i jednostavnost njegovu, a on se pona¹ao tako kao da su sve te vrline pripadale nekom drugom a ne njemu.

Pred kraj novembra saznajemo da vojska ide na Plevlja. Ide i Du¹an. Belka me moli da je pustim, da ode dole kod majke u selo. Hoæe da spremi Du¹anu ne¹to za put. Èim smo sredili ranjenike, pustim je. Pri polasku kratko mi devojka dobaci: "Vratiæu se do veèeri", i odlepr¹a lako i brzo kao srna. Pade mrak, a Belke nema. Vreme je nesigurno, a teren pun isku¹enja. Brinem za nju. U tom glomazna drvena vrata planinske seoske kuæe zaklopara¹e. "Evo je" - pomislih sa olak¹anjem. Umesto nje uðe Du¹an. Do¹ao, ka¾e, da obiðe Mila i Vukosava, drugove iz odreda. Sutra se ide na Plevlja pa da se pozdravi. Dok mi to obja¹njava pogledom nekog oèito tra¾i. Ne zna, siromah, da celu prièu o izvoru znam. Onako, kao uz put, upita me gdje je Belka. Ne èekajuæi da dobije potpun odgovor ¾urno uðe u sobu kod ranjenika. Radost zbog susreta sa drugom-junakom ispuni sobu veselim ¾agorom. Ostade malo sa njima u prièi, kad evo i Belke. Ka¾em joj da je Du¹an tu, a onda i o mom strahovanju za nju: "Zadr¾ala si se dugo". "Znam. Da li se Du¹an ljuti? Obeæala sam mu da æu ga saèekati. Zadr¾ah se. Majka nije bila u kuæi, a bra¹no bilo sakriveno. Htela sam da mu umesim pogaèu za put. Ko zna kad æe zalogaj ugledati. Dug je put do Plevalja, a sneg veæ pokazuje zube." Ostavi Belka pogaèu na klupu u kutku odaje i malo prstima doteruje kosu ra¹èupanu pod naletima planinskog vetra. Gledam ¾utu, ¹arenu maramu, koju veæ poznajem. Bila je vi¹e puta na Belkinoj glavi, a dole kod izvora postala je ne¹to novo. Tukla je momka po licu njom, brisala njegovo odelo i najzad je ostala dole u vodi dok se momak igrao okreæuæi devojku oko sebe. Ponela je ta ¾uta marama njihovu tajnu. Gledam je sad, lepo opranu, kako se ¾uti kao limun. Po njoj se rasuli sitni crveni cvetovi, sve¾i, veseli, raspevani. I oni nose tajnu o razigranoj mladosti.

Evo ga i Du¹an. Izaðe iz sobe. Ne gleda u Belku. Deluje srdito. Sede na trono¾ac pored ognji¹ta, izvadi duvan i papiriæ, pa æuteæi lagano zavija cigaru. Vla¾nim usnama preðe preko krajeva tankog papira, pa ne gledajuæi ni levo ni desno, poèe da vrti i premeæe cigaru koju nikako ne pali. Belka se uzvrtela.

- "Kad polazite na Plevlja?", skoro pro¹aputa devojka.

- "A gde si ti do sad?" Du¹an, kao da ne èuje pitanje, umesto odgovora zagrme. "Kad bi moj bataljon bio tako taèan odavno bi nas Italijani potukli do nogu".

- "Bila sam kod majke da ti ispeèem pogaèu za put".

- "Nije li to moglo biti br¾e? Misli¹ da æe Italijani èekati na¹e pogaèe, jadna ne bila!? Nikad se vi ¾ene neæete nauèiti ratovanju", zavr¹ava momak jo¹ uvek namrgoðen i veæ uveliko povlaèi dim za dimom. Jo¹ malo posede i di¾e se da ide. Uzmem pogaèu i dodam je Belki: "Pazi da ovo ne zaboravi¹". Devojka je uze iz moje ruke i pru¾i prema Du¹anu, sva crvena od uzbuðenja ¹to je naljutila junaka, ali i ¹to se rastaju. Dok uzima dar, junaku se iskrada osmeh iako ga gusti brci kriju. Skide maramu sa pogaèe i vrati se Belki. "I to je tvoje. Uzmi! Valjaæe ti da se obri¹e¹, ili stavi¹ oko vrata kad zaveje". Lagano savi maramu i sama je gurnu u torbu preko pogaèe. Du¹an se prvo pozdravi sa mnom, a onda uze Belkinu ruku. Zadr¾a je malo du¾e, gledajuæi devojku pravo u lice, a oboje se vraæaju na izvor, na datu zakletvu. "Smrt fa¹izmu"! O¹tar vojnièki pozdrav sa pesnicom na èelu i junak se izgubi.

Poèetkom decembra na Plevljima prava pogibija. Italijani saèekali na¹e sa jakim naoru¾anjem i moænim utvrðenjima. Prve vesti donele su pravo uznemirenje. Ima stotine mrtvih i ranjenih. ®alimo sve drugove, ali opet svako od nas ima nekog izdvojenog za koga posebno strepi. Neko ima sina, neko brata, sestru. Belka ima Du¹ana. Dani nam svima prolaze u brizi i neizvesnosti. Bolnica kao da je utrnula. Ne èuje se pesma, nestao ¾agor. Sve se normalno odvija, ali bez mnogo reèi, bez ¾ustrog razgovora.

Evo, sti¾u i prve prave vesti. Neko je ojaðen, rastu¾en, ali ima i onih koji su sreænije pro¹li. ®iv je i Belkin Du¹an. Od tada nastaje i¹èekivanje. Ko li æe se vratiti? i kad? Prvi borci sti¾u. Uglavnom ranjenici i bolesnici. Ka¾u, glavnina vojske je po¹la ka Foèi i Vrhovnom ¹tabu. Formiraæe se Prva proleterska brigada u koju æe uæi i Crnogorci. Du¹an je krenuo tamo.

Godine prolaze. Duge godine rata i ratnih nevolja. Razilazimo se na razne strane. Neko odlazi za Plevlja, pa u Prvu proletersku, neko sa bolnicom preko Gvozda, a neko ostaje na terenu. Belki ostaje ovo poslednje, mada bi i ona ¾elela da je u brigadi sa svojim Du¹anom. Ali partijac ne bira zadatak, veæ ga samo prima i izvr¹ava. Od tada pa do kraja rata nismo se videle, a ni Belka Du¹ana.

Veæ je i 1944. pri kraju. Prilazimo Beogradu. Nemci daju u¾asan otpor. Padaju njihovi, padaju i na¹i. Na Slaviji pada Du¹an. Tu je privremeno i ukopan. Liène stvari sa torbicom donete su mi u Crveni krst Jugoslavije da ih predamo majci. Prebiramo stvari i popisujemo. Na dnu torbice savijena marama. Prepoznah je, mada je ¾uta boja potamnela, a crveni cvetovi veæ izbledeli. Uzeh je i spontano rukom pritisnuh na grudi. Kome da je predam? Majci ili Belki? Opredelih se za Belku. Njoj pripada tajna ¾ute marame, jedinog svedoka mladalaèke igre na potoku. Mo¾da æe devojka u njoj naæi bol, a mo¾da i utehu.

ZA BUDA, I ZA DIJETE

Veæ prvih dana u logoru, u Kavaji, prilazi mi smeðokosa devojka sa naoèarima. Iz razgovora saznajem da je uèiteljica iz Podgorice. Zaða Tomoviæ, sestra Buda Tomoviæa. Jednostavna i pristupaèna, obraæa mi se neposredno: "Ti si doktorka Sa¹a Borova. Moj brat Budo i Boro i¹li su zajedno u ¹kolu". Naslonila se na moj drveni logorski kavez i ostaje da razgovaramo. Priseæam se. Budo Tomoviæ. Da. Prièao je Boro o njemu jo¹ u Beogradu. Nije prièao meni, veæ sa drugovima iz pokreta. Tada sam saznala kako je studenta iz Podgorice otkrila policija. Moj Bora i Vojo DJukanoviæ radili su u sanatorijumu kod profesora dr Nika Miljaniæa. Ubacili su Buda u sanatorijum kao bolesnika i dr¾ali vi¹e od tri meseca, sve dok se nije policija umorila tragajuæi za njim. Nisu ni znali da se on nalazi u centru Beograda. Sanatorijum je bio sme¹ten u "Ekscelzioru". Seæam se i mnogo lepih reèi tada izgovorenih o tom vrsnom drugu, komunisti, èoveku.

Zaða mi postaje mila, bliska zbog njenog brata Buda i mog Bore. Zbli¾ile smo se. Èim logorski ¾ivot dozvoli, mi se ¹æuæurimo i prièamo. Ni jedan na¹ susret ne proðe, a da ne govorimo o dvojici revolucionara, koji se veæ uveliko gore u brdima bore za slobodu zemlje, i za slobodu nas zatoèenika. Kroz prièu sestre i ja sam zavolela Buda kao brata, iako ga nikada nisam videla.

Poranila i danas Zaða. Evo je kod mene. Sve mi èe¹æe dolazi i sve du¾e ostajemo zajedno ne prekidajuæi razgovore o njenom bratu i mom drugu. Zaða opet prièa:

- "Budo je bio izuzetan sin. Mamu je voleo mnogo. Po¹tovao je i cenio. A ona je i bila ¾ena divnih osobina. Veoma obrazovana, dostojanstvena i ozbiljna, jedna je iz prvih generacija na¹ih uèiteljica. Izuzetan pedagog. B.lo nas je troje dece. Bez oca smo rano ostali. Ona nikad nije bila stroga a mi smo je slu¹ali sa po¹tovanjem i ljubavlju. I za Buda je svaka mamina reè bila velika. Jednom je kao mladiæ po¹ao sa dru¹tvom na Moraèu. A Moraèa æudljiva i brza reka. Nikad sigurna. Bri¾na majka po¹la i po obali ga tra¾i. Videla ga je kod peæine kako sedi sa drugovima. Samo je pro¹la pored njih, bez reèi. Budo skoèio, pri¹ao majci i zagrliv¹i je po¹ao odmah kuæi. Izvinjavao joj se dugo. Majka niti prekoreva niti izra¾ava ljutnju. A Budu te¹ko. Vi¹e bi ¾eleo da ga grdi, ili da se bar vidno ljuti. Neprestano ponavlja reèi izvinjenja ¹to joj se nije javio pri polasku. On ¾eli da mu majka bude sreæna, bezbri¾na. ®ao mu je bilo. Posle tog dogaðaja danima se jo¹ trudio da joj doka¾e koliko je voli i po¹tuje".

- A brat tek kakav je bio!

Prièa Zaða dalje. - Ja sam bila uèiteljica van Podgorice, u jednom selu. I¹la sam na posao biciklom. Kad god bih se vraæala, ugledala bih iz daleka Budovu siluetu. Svakodnevno je izlazio van grada u vreme mog povratka. Saèekao bi me, a ja sam tada silazila sa bicikla, pa smo ga dalje zajednièki gurali, dr¾eæi metalne ruèice jedno sa jedne, a drugo sa druge strane. Nastavili bismo put lagano, skoro ¹etajuæi i prièajuæi. Mnogo sam volela te na¹e ¹etnje. U jednoj takvoj ¹etnji poverio mi je da ima devojku. Upravo devojèe. Ona je jo¹ u gimnaziji. Branka. Znam je. Èestita i ozbiljna devojka. Nije posebno lepa, ali je stabilna, sreðena, sigurna. Èekaju da on zavr¹i fakultet, a ona gimnaziju, pa da ostvare zajednicu. Po naèinu prièanja i ozbiljnosti sa kojom mi govori vidim da je mnogo voli. Sreæna sam zbog njih."

Zavr¹i Zaða i ode. Izgubi se negde. Ne oèekujem je ali evo nje ponovo. Priprema se za neko novo saop¹tenje. U rukama dr¾i skriven zamotuljak. Odvija ga. Zasvetli aluminijumsko logorsko lonèe. Pru¾i mi ga a sve nekako skrivajuæi. Na lonèetu spolja Zaða urezala, upravo izgrebala fino oblikovanim slovima, veæ samo kako uèitelj mo¾e - "Branki od Zaðe". "Ovo sam namenila ako ikad izaðem iz logora da darujem snahi. Neka zna da sam i u goru mislila na nju."

S jeseni 1941. godine sam osloboðena. Peko Dapèeviæ darovao zarobljene Italijane za zatoèenicu sa detetom. Posle dirljivog susreta sa mojim Borom, odlazim sa njim i Bla¾om Jovanoviæem u Glavni ¹tab Crne Gore. Èim sam malo predahnula i do¹la k sebi pitam za Buda i Branku. Saznajem da su oboje ¾ivi. Samo toliko. Rat je. Ne prièa se mnogo o ratu, o ljudima, a ja bih htela mnogo vi¹e. Neiskusna, i dalje pitam: "Gde je Budo?" - a odgovor uvek kratak: "Nije tu". Jo¹ ne shvatam u pravom smislu da se o vojnièkim zadacama i obavezama ne govori mnogo. Ostajem uporna. "Doæi æe veèeras", dobijam kratak odgovor. Èekam. Za to vreme vrata oveæe kuæe stalno se otvaraju, a partizani ulaze, odlaze. Jedni donose usmene poruke, po¹tu, uz energièno pozdravljanje sa pesnicom na èelu. Drugi primaju nareðenja i odlaze isto tako sa kratkim, ozbiljnim vojnièkim pozdravom. Sve to gledam sa znati¾eljom, a i sa èuðenjem. Prvi put se nalazim u takvoj sredini, meðu borcima, u ©tabu operativne jedinice. Oko nas ¾agor, gu¾va, ¾ivot, ali u svemu postoji mu¹ki ozbiljan red i rad. Zna se ko je stariji a ko mlaði. Oseæa se da u svemu postoji stub oko koga se sve obræe. A ja, i dalje, kako ko uðe ispitujem mo¾e li neko od njih biti Budo.

Veèe. Pale se veæ i lojane svetiljke, a i vatra na ognji¹tu se rasplamsala, pa ima dosta svetlosti. U jednom momentu na vratima pojavi se mlad èovek. Besprekorno uredan, sa oru¾jem i vojnièkog izgleda. Veoma ozbiljan a ipak zraèi nekom vedrinom. Blage i tople oèi valjda doprinose tome da ovaj èovek i pod hladnim oru¾jem ne deluje o¹tro. - Budo! - progovori ne¹to u meni i nisam se prevarila. Sestra je umela verno da oslika brata, i nije mi bila vi¹e potrebna nièija pomoæ da ga prepoznam. Priðe mi: "Doktore, jesi li stigla? Pa tu je i mala!" Gleda moju Dolores, a lice pobe¾e iz vojnièkog okvira i zatitra novim izrazom punim sjaja i ljubavi. Nisam tada znala da je i njegova Branka zanela. Nisu to, jo¹ uvek, ni drugi znali. Sede pored mene i otpoèe sa mnom razgovor prirodno, kao da se veæ odavno znamo. Brzo sa pitanjima prelazi na Zaðu: "Kako je, kako izgleda, je li slaba, omr¹ala, da li je tu¾na!" Niz sliènih pitanja sruèi¹e se na mene u¾urbano, samo da bi ¹to pre saznao o jedinoj sestri koju toliko voli. Odgovaram. Ubla¾avam koliko mogu odgovore da ne povredim ne¾no srce brata. Slu¹a me pa¾ljivo, pa se odjednom sneveseli i uæuta. Dr¾i pu¹ku ispred sebe, oslonjenu na zemlju, a bradu podboèio njom i gleda u daljinu dobujuæi prstima po kundaku. Nastavi dalje kao da sam sebi prièa:

- "Zbog mene su je odveli. Ja sam svima bio poznat kao komunista. Nisu se domogli mene, pa su nju zatvorili. Nikad se nije me¹ala u moj rad" - zastade, pa opet uæuta i nasta ono dugo muèno æutanje koje govori vi¹e od svih reèi.

Dani prolaze. Ja veæ imam bolnicu koju smo oformili gore u Radovèu. Budo mi èesto dolazi. Obilazi ranjenike, a obilazi i mene. Deo svoje Zaðe vidi u meni. Oseæa i vidi da mi je Zaða postala bliska i mila kao roðena sestra. Poma¾e mi Budo da se snaðem u novoj sredini. Poma¾e mi da savladavam mnoge prepreke i mnoge stvari za mene jo¹ tuðe i nejasne. Postao mi je podr¹ka, uèitelj. I¹èekivala sam ga nestrpljivo, a radovala se kad doðe. Poèinjem da prihvatam punim srcem komuniste, a i da se interesujem sve vi¹e za komunizam, pa da ga i usvajam. Razgovori su nam uvek ozbiljni, nekako mu¹ki, pa me u poslednje vreme zbunjuju pitanja o detetu, o Bori, o tome kako se snalazim sama kao majka sa bebom u naruèju. Èak se i ¾eniram dok o tome prièamo. Ta Budo je revolucionar, borac, junak! A ne znam da se i u njemu veæ raða otac i ljubav prema detetu koje i¹èekuje, i briga o njegovoj Branki. Jednom, usred takvog razgovora, iznenada me upita: "Viða¹ li se sa Brankom?" Odgovorih da je viðam, ali veoma retko. Ona je stalno u borbama i na polo¾aju. "Kad je vidim reæi æu joj da ti se javi. Pomozi joj sve ¹to mo¾e¹. Na proleæe treba i ona da pastane majka" - ustade i brzim, malo nespretnim koracima se udalji. Ode. Ja ostadoh, malo iznenaðena a onda radosna. Prolaze mi brzo kroz glavu: Moja Zaða, majka Jovanka, Branka, Budo i dete. Pomoæi æu. Kako da ne?! Pomoæi æu vi¹e nego sebi, vi¹e nego ¹to se mo¾e.

Zima 1942. godine. Sneg pokrio planinu. Sve zabelelo, zablistalo. Ta nepregledna belina unosi mir i stvara èudnu ti¹inu. U toj ti¹ini radim. Èuju se samo zveckanje instrumenata i pokoja reè upuæena bolnièarki Milki, koja mi poma¾e. Odjednom taj mir poremeti nagli tresak ulaznih vrata. Ulete usplahiren Èedo Milutinoviæ i jo¹ sa vrata viknu: "Pogibe nam Budo!" Ti¹ina se produbi jo¹ jaèe, jo¹ èudnije, a onda jecaj. Prvo zajeca te¹ki ranjenik Milo. Nije se èuo ni kad sam mu satima vadila gelere iz oba stopala, bez anestezije. Bilo ih je mnogo, kao da je crne metalne èarape navukao na noge. A sad? Glasno jeca. Oglasih se i ja, pa i Milka. Svi smo ostali kao poko¹eni posle ove iznenadne vesti. Bio je pre toga kod nas u bolnici. Posedeo malo i uputio se dalje na zadatak. Na Crkvinama ga saèekala zaseda i tu je pao. Danima smo bili jo¹ sa tim dragim likom. Danima su na¹e reèi bile vezane uz Budovo ime.

Ne proðe dugo, a evo jednoga dana i Branke. Sneg. Ne pada, veæ no¹en jakim vetrom zasipa sve oko sebe. Branka se ne vidi iz belog hladnog ogrtaèa. Prihvatamo je, grejemo a ona se ubrzo di¾e da ide. "Branka moja, kuda æe¹ po ovoj vejavici i nevremenu?" - upitah je zaèuðeno. "Do Crkvina" - odgovori kratko, sigurno i odseèno. Odgovori tako da svi uæutasmo. Ode. Pri izlasku zamolim je da na povratku opet svrati kod nas, jer ¾elim da razgovaramo. Osmehnu se malo gorko na moje reèi, i izgubi u sne¾noj magli. Sutradan, evo je. Premorena, èini mi se ostarela za jedan dan. Ni¹ta je ne pitamo o Crkvinama. Kad smo ostale same, ona priðe mojoj Dolores, ¹tipnu je za obraz, zagleda se u dete i ostade tako nepomièna pokraj nje. Dete zaplaka, ona se tr¾e i ponovo sede na trono¾ac. Polako poènemo da prièamo o Budi, o njegovoj brizi i ljubavi prema njoj, o molbi da joj pomognem. Slu¹a, slu¹a a onda zari lice u ¹ake, nasloni se laktovima o kolena i utonu u misli. Uskoro ode.

Opet bolna vest. Pogibe Branka Budova! Osetih bol u srcu pa me ne¹to preseèe i do kième. Branka, Budo, Zaða... Sve mi se uskovitlalo. Istovremeno slu¹am drugove koji prièaju: "Kad se vratila sa Crkvina oti¹la je pravo u svoju jedinicu. Borbe su neprestane. Ona se ne odvaja od drugova. Stalno je u prvim redovima, u juri¹ima. Bacala je bombe i uzvikivala: Ova je za mog Buda, za na¹u uga¹enu sreæu! Ova je za na¹e dijete! Ova je za mog Buda! Za dijete, i tako do poslednje bombe a onda je i sama pala".

GRUBA KOÈULJA

U partizane se dolazilo u liènoj odeæi Vojnih magacina i uniformi nije bilo. Izgledali smo ¹areno, neujednaèeno. Bilo je tu grombi kaputa, novih ili izlizanih sakoa, suknene odeæe, starih uniformi i ¾eleznièkih i oficirskih. Kod drugarica isto. Uglavnom sukno, kostimiæi i d¾emperi. U prvo vreme mogle su se tek na ponekoj od njih videti i pantalone. A bilo je i seljanèica sa kompletnom narodnom no¹njom. Grube seljaèke ko¹ulje sa debelom èipkom oko rukava, ¹arene suknje u naborima, izve¾ene kecelje. I kape su nam bile svih oblika i boja. Od vojnièke ¹ajkaèe, sive ili plave, kosmajske, pa do kaèketa, krznenih lisièina, ili onih od jagnjeæeg runa nalik na ruske ¹ubare. Sava Kovaèeviæ je imao kapu poput onih kozaèkih sa niskim krznom okolo i temenom od crvene èohe. Jedino ¹to su nam petokrake na kapama bile uvek iste - crvene. Mada su i one bile od raznovrsnog materijala. Najèe¹æe iseèene od aluminijumskih neprijateljskih konzervi pa ofarbane u crveno, ali i od crvene èohe, ¹tofa, platna, pa do onih izvezenih crvenim koncem ili vunom.

Seljanèica Nata odluèila da bude partizanka. Sa crvenom tkanom torbièicom i malo hrane do¹la u jedinicu. Odreðena je za sanitet. Bila je skojevka, pa je izvesno politièko znanje veæ posedovala. Ali znanje iz medicine imala je oskudno. Morala je odmah da ide na kurs da se obuèi za nove obaveze. Ne pada mladoj devojci ni¹ta te¹ko. Spremna je da sve zadatke prihvati, savlada i obavi.

Nata je divna. Jedra kao jabuka, sa malo istaknutim rumenim obrazima. Istina debelju¹kasta, ali laka, okretna. Lice uvek nasmejano otkriva bele kao sneg zube, a glas zvonak i èist. Umela je lepo i da zapeva. Maramu je odmah zamenila partizanskom kapom. Znala je, ðavolica, tu kapu da namesti. Nakrivi je na jednu stranu, a sa druge ostane bujna smeða kosa koja izazovno lepr¹a. Brzo nas je sve osvojila. Veæ posle nekoliko dana postaje i èlan kulturne ekipe u na¹oj jedinici. Igrala je Ru¾u. Nije bilo te¹ko DJidi da zagrli ovu jedru devojku. Bistroj devojci nije bilo te¹ko da savlada tekst i glumu. Kao da se rodila na pozornici. Tako na¹a Nata poèe da pleni simpatije na svakom koraku.

Do¹ao drug ®eljko iz politièkog odeljenja. Obilazi jedinice. Dr¾i sastanke. Pametan, reèit. Tek je zavr¹io studije u Beogradu. Zakljuèismo brzo da je politièki spreman, i da æemo nauèiti od njega mnoge stvari koje nam jo¹ nisu jasne. Na njemu civilno odelo i kaèket sa petokrakom. Izrazito crnomanjast momak. Zgodan. Visok i veoma lepo razvijen. Svakoj curi mogao bi zapasti za oko, da nije rata i da se sme gledati mu¹ko. Ka¾e da æe ostati u na¹oj jedinici nekoliko dana. Obiæi sve partijske æelije. Poèeæe od na¹e, pa dalje, dok ih sve ne obiðe. Odatle se vraæa u svoj ¹tab na nove zadatke.

Kod nas odr¾ani sastanak nije otkrio velike probleme. Disciplina dobra. Drugarstvo na visini, zadaci se izvr¹avaju dobro. Jedina primedba je da smo preo¹tri pri odluèivanju za prijem novih èlanova. Sastanak ne bi predug. Uz zakazan sastanak za sutra i program koji æe obuhvatiti politièku temu - raziðosmo se. Veæ je i noæ. Spremamo se za spavanje. Samo nekolicina drugova ostado¹e da diskutuju. Mi ostali zgrabismo slamu, pa pokrismo zemljano tle od zida do zida. Polegasmo. Prostora malo, a nas mnogo. Skoro se dodirujemo. ®eljko sluèajno legao pored Nate. Svi uglavnom brzo zaspa¹e. Ratnik je uvek umoran i njemu nije te¹ko da san navuèe na oèi. U snu Nata razmahnu rukom pa ®eljka po licu - tras! Spavala sam pored nje nekoliko puta i poznat mi je taj njen manir u snu. Nemirno spava. Ima te¹ku ruku, pa kad je spusti i mrtvog bi probudila. Jo¹ kad stegne ¹aku u pesnicu pa kad razmahne! Izbegavali smo da legnemo pored nje. Posle udarca, ®eljko joj vrati ruku natrag, i grubi krajevi ¹irokih rukava seljaèke ko¹ulje preðo¹e mu preko lica. Kao da ga struja udari. Proðo¹e ga ¾marci skroz do stopala. Okrete se na drugu stranu i namesti da spava. Ali vraga, san ne dolazi. Malo, malo pa oseti grubu ko¹ulju na licu, ¹to ga zagreje i rasani. Ba¹ mu i nije stalo da zaspi. Oèekuje da se devojka opet baci rukom. Oèekuje, a disanje se ubrzalo i ne¹to migolji gore prema grlu, malo pridavi pa pobegne. Tako sve do zore. Digosmo se. ®eljko ostao jo¹ malo da se odmori. Nata je veæ uveliko u poslu. Njen zvonki smeh i prijatan ¾enski glas ispunio sve¾inom ceo prostor oko nje. Di¾e se i ®eljko. Malo namr¹ten, pogledom ispod jakih obrva prati Natu. Skriva on to ve¹to. Taman da neko primeti i sazna za noæa¹nji dogaðaj sa ko¹uljom.

Drugo veèe posle zavr¹enih poslova ide se na spavanje. ®eljko prati Natu. Leæi æe pored nje. Neka ga udari. Kamo sreæe! ®eleo bi da jo¹ jednom oseti milovanje grube ko¹ulje. Drugarice se sakupi¹e kod desnog zida. Nata meðu njima. Valjda neæe! - pomisli ®eljko. Jo¹ mu se misao ne ohladi, a devojke polega¹e jedna do druge. Nata u sredini. Razbi mu se san, razbi i ¾elja da legne. Okrete se i laganim korakom izaðe napolje da pro¹eta i popu¹i. Tako proðo¹e jo¹ dva dana. ®eljku se ne ukaza prlika da legne pokraj devojke. Mora da ide. Zdravi se sa svima, pa i sa Natom. Ona èista, nasmejana i bezazlena, gleda ga pravo u lice, dok joj on mu¹ki ste¾e ruku i malo je zadr¾ava u svojoj. Pojaha konja i ode. Devojka ostade za tren zbunjena neèim ¹to je ponese da pogledom prati konjanika. Dugo, dugo, sve dok nije zamako u gusto zelenilo omanje ¹ume.

Godine prolaze. Do kraja rata se nisu videli. ®eljko je ubrzo oti¹ao za Sloveniju po zadatku, a Nata ostala sve do Beograda u svojoj jedinici. Kao izuzetnu devojku na¹ rukovodeæi sanitet ¹alje je u SSSR sa grupom drugarica u vojnu ¹kolu na tri godine.

®eljko dolazi u Beograd na novu du¾nost. Odmah se raspituje za Natu i saznaje da je oti¹la na ¹kolovanje. Na¹e delegacije èesto odlaze u SSSR. ®eljko to prati. Ima ludu ¾elju da ode bar na dan-dva. Sluèajnost mu ide na ruku. Evo, putuje u daleku zemlju da obavi poslove, ali i da vidi onu koju je poneo u srcu i koja ga ne napu¹ta. Vrlo pa¾ljivo i nenametljivo izra¾ava Rusima ¾elju da obiðe na¹e drugarice na ¹kolovanju. Domaæini, verovatno shvatajuæi i vi¹e nego ¹to ®eljko misli, prihvataju ¾elju i ljubazno ga vode u vojni centar. Devojke u ruskim uniformama, postrojene i u stavu mirno, doèekuju goste. Puno ih je. ®eljko tra¾i jednu. Veæ gubi nadu. Taman misli "nema je", kad ugleda devojku u drugom redu na samom kraju. Istog momenta o¹inu ga rukav grube ko¹ulje i za¾ari mu lice. Srce zakuca jaèe. A ona, prolep¹ala se. Nije vi¹e dundasta. Utanjila se. Uniforma joj izuzetno stoji. Ima i zvezdicu na ramenu. Postala je potporuènik. Priðe i rukova se sa njom. Plamnu lice iznenaðene i zbunjene devojke. Nije joj promakao ni ovaj stisak ruke, dug, vrlo dug, kao i onaj pri rastanku iz jedinice. Na¹a delegacija u SSSR-u ostaje vrlo kratko. Mora se natrag. Avion veæ èeka.

Vratile se drugarice u Beograd. U Sanitetskoj upravi primaju raspored. Nata ostaje u Beogradu. ®eljko to brzo saznaje. Zna i gde je rasporeðena. Glavna vojna bolnica. Hita da je vidi. U poslu je. Tek u osam ima smenu. Veæ èitav sat pre smene ®eljko èeka. Stalno ga prati za to vreme dodir grube ko¹ulje. Oseæa ga èas na licu, èas na ruci - i uvek ga opeèe. Evo je! Jo¹ je u ruskoj uniformi. Vitka, laka kao srna, preskaèe stepenice dok silazi a ne vidi ko je dole. Skoro se sudari¹e. Zastade devojka a crvene ru¾e prekri¹e obraze. Ne pitajuæi je ®eljko poðe s njom. Ona se ne buni, a poslu¹na kao jagnje. Jo¹ nije ni izgovorio ¾elju da sednu na jednu klupu, tu u krugu bolnice, a ona je veæ sela. Istina malo podalje od njega, ali je sela. On je gleda, gleda i kao iz vedra neba: "Devojko, ja moram ne¹to da ti ka¾em!" Ona hitro pokri lice rukama i kroz stisnute ¹ake izgovori brzo: "Ne, ne, nemoj! Ja sve znam". Osmehnu se mladiæ: "E, pa kad zna¹, onda da se dogovorimo. Ja bih da se do nedelje registrujemo".

Davno su se registrovali. Tu su deca, veæ i unuèiæi. ®eljko odrasloj deci rado prièa o seljanèici, o gruboj ko¹ulji i ¹irokim rukavima sa èipkom.

POGLED

Vule sa jedinicom prolazi pored bolnice. Otrèaæe samo na tren da vidi nekoliko svojih drugova. Na samom ulazu omalene zgrade u kojoj su ranjenici sudari se sa bolnièarkom Lelom. Kako se sudari¹e zastado¹e a pogledi im se sreto¹e i iz zenica obostrano polete¹e iskre i njoj i njemu dotle nepoznate. Kao da je u istom momentu ne¹to njegovo poletelo i ostalo u njenim grudima a od nje u njegovim. Ko zna dokle bi tako ostali zbunjeni, gledajuæi se, da se ne oglasi naredba "pokret"! Od tog momenta, od tog jednog jedinog pogleda poneli su jedno drugog u srcu i ostali trajno zajedno. Nikad nisu izgovorili reèi "ljubav", "hoæe¹ li me", "biti tvoja", a sve se to zapravo splelo kroz jedan trenutni pogled.

Ona je bila siæu¹na, ne¾na, cvrkutava; on krupan, sna¾an Crnogorac. Priroda je bila izda¹na kad im je lepotu davala. Ne zna se ko je od njih dvoje bio lep¹i. On apolonski lep sa srcem èistim kao suza i skromno¹æu devojke. A Lela - labudica! Hoda dostojanstveno. Vrat i glavu nosi ba¹ kao labudica. Èista, èestita, umiljata. Posebnu ¾enstvenost daje joj cvrkutav, mio glas. Sva ¾enstvena blaga priroda je poklonila ovom devojèetu.

Pogled im je ostao trajna veza. Preko toga nikad ni reè, ni dodir ruke, ni ¹apat. Pa ipak, nije se ba¹ svemu moglo odoleti. Bog zna samo koliko se izuzetno stidljivi Crnogorac lomio da bi samo pro¹ao pored saniteta i iz daleka ugledao devojèe. Rat su proveli bez i jedne reèi, a sve znaju jedno o drugom. Znao je Vule da je Lela iz gimnazijske klupe, iz èetvrtog razreda, po¹la sa ujakom u partizane. Znao je da je pravo devojèe tek u partizanima postala. U stvari jo¹ uvek nije sasvim stasala. Znao je da je stidljiva, gorda, ponosita. A i ona je o njemu znala da je junak, po¹ten, skroman i vrlo ponosit, ba¹ kao i ona. Bilo je neke èudne sliènosti u njima. To smo svi zapa¾ali. Vuklo ih je srce neodoljivo jedno drugome, a koèile su ih èedne osobine. Ne zna se ko vi¹e porumeni pri svakom susretu. A i tada se brzo pobegne od "krupnog greha" da se sluèajno ne iska¾e ono ¹to je na srcu. Nije se moglo ba¹ uvek od svega odricati i uzdr¾ati.

Jednom tako zaneto radim oko mojih ranjenika sme¹tenih u nekom voænjaku koji nema ni jednog jedinog ploda. Proletos je mraz sve opusto¹io. Ostale su sama lepe kro¹nje sa gustim zelenilom koje nam daruje bogatu hladovinu i miris sve¾ine. To blago opija i odmara bolne i umorne ratnike. U radu mi asistira Lela. Ozbiljna, tiha, kao da ne postoji. Èak joj i hod mek i neèujan. Odjednom devojèe zacvrkuta nekako mazno, a pokreti joj postado¹e br¾i, nervozniji. Dignem se da priðem i previjem drugog ranjenika i vidim dvadesetak koraka dalje od nas Crnogorca. Stoji ispod jednog drveta i sav se predao poslu. Savio granu, ¾ustro bere voæe i primièe ustima a ne primeæuje da voæke ne postoje. Za to vreme ruke mu se zaplele meðu granama a lice okrenuto prema previjali¹tu. On uporno i dalje bere, a nikako ne zapa¾a da je ceo ¹ljivik jalov. Jedva se uzdr¾ah a da se glasno ne nasmejem. On se neprimetno zatim izgubi sreæan ¹to je bar izdaleka pogledom pomilovao devojèe. Èudne su i moæne ljudske oèi! Mnogo puta sam donosila takav zakljuèak. Zasijaju, zapletu se i ponesu ono ¹to odaberu za ceo ¾ivot. Jedan jedini pogled mo¾e da ispuni èoveka sreæom vi¹e nego sva milovanja.

Skoro pred kraj rata, krajem 1944, Lela je te¹ko ranjena. Hitno je preneta u Italiju, pa u Rusiju. Svud je plenila ljude. Tako je osvajala i lekare, koji su sve èinili da joj pomognu. Spa¹ena je, ali je ostala te¾ak invalid.

Za to vreme Vule i dalje ratuje. Postao je smeliji, mo¾da i zreliji. Slobodno dolazi kod mene i raspituje se za Lelu. ®ao mi ga je. Izmenio se. Malo postarao. Èak mu se kosa iznad slepooènica poèela belinom da ¹ara. A jo¹ je mlad, tek je pre¹ao dvadesetu godinu. Nikad ga ranije nisam videla namrgoðenog, a sad mu veðe natkrivile divne tamne oèi koje su samo jednim pogledom umele reèi vi¹e nego drugi èitavom prièom. Ali i tako namrgoðen ne mo¾e da sakrije milo ljudsko lice.

Odreðen je za vojno ¹kolovanje u SSSR-u. Raduje se. Biæe bli¾e Leli. Akademija stroga. Uèi se mnogo. Nema ¹etnji. Ipak Vule uspeva da dobije odobrenje i dopust. Kratak ali dovoljan da ode do bolnice i naðe Lelu. Veæ joj je javio da dolazi. Ona ga satima i¹èekuje. Evo ga! Poðe mu u susret, a kloparanje ¹taka proprati njene korake. U¾asnut, prvo zastade a onda joj prilete i zagrli je bez reèi. Jedna ¹taka se izmaèe i tresnu tupim udarcem o pod. Devojka se zanese da padne. Krupan momak obuhvati je oko stasa i unese na rukama do njene sobe, do njenog kreveta. Ostaju tako dr¾eæi se za ruke. Pogled! Ponovo pogled, isti onakav kakav je bio pri prvom susretu.

Vratili su se oboje u Jugoslaviju. Registrovali su se. Ona ostaje trajno te¾ak invalid sa ¹takama. To pravom srcu ne smeta. Sve teèe normalno, pa i ono kad je Crnogorac uzme u naruèje i iznese uz stepenice do stana. Tako uvek, tako i danas. Svet gleda. Komentari¹e. Crnogorcu to ne smeta.

®ENA - LEKAR

Svakog dana posle doruèka, koji se u celoj bolnici obavlja u isto vreme, odlazim kod ranjenika. Tada se du¾e zadr¾avam kod njih nego u sledeæim obilascima u toku dana i noæi. U stvari, prilikom prvog obilaska vi¹e ih ispitujem, kako bih se do detalja upoznala sa stanjem zdravlja, potrebama, problemima koje ranjenik ili bolesnik ima. Iako sam skoro do¹la i za njih sam nova, brzo su me prihvatili i kao lekara i kao druga. Oseæam da se raduju kad uðem u sobu. Trude se da sve moje savete ispune, da me zadovolje. Za takav, brzo steèen odnos prema meni, mislim da su bili odluèujuæi neki sluèajevi koji su se zbili odmah po mom dolasku.

Prvo sluèaj Milana Komljena. To je bio te¾ak ranjenik sa goruæom sepsom. Izdvojen je u jednu malu sobicu da ne umire pred ranjenicima. Lièio je na avet. Omanjeg rasta veæ po prirodi a sav se istopio i pretvorio u skelet i ko¾u. Ogromnim trudom i upornom negom izvuèem i spasem Milana. Drugi sluèaj je bio tetanus kod gorostasnog Dalmatinca. Treæi, u istoj sobi, ranjenik sa aneurizmom na vratu. Prsla aneurizma i oblila krvlju i krevet i pod i èoveka koji se gu¹i. Ukazujem hitnu pomoæ i golim rukam poku¹avam da stisnem nabrekli krvni sud i spasem ¾ivot koji u tren nestaje. Pored takvih dogaðaja koje pamte ranjenici vide i druge moje obaveze. Od ranog jutra, tu pored njih, vodim narodnu ambulantu. Sveta mnogo. Rat je doneo pored svih nevolja i mnoge bolesti. Pa danonoæna stalna moja de¾urstva, jer drugog lekara nije bilo ni u daljoj okolini. I uz sve to - dete u naruèju.

Sve je to uèinilo da su me ranjenici cenili, zavoleli i radovali se kad ih pozdravljam, kad im prilazim da uka¾em pomoæ i porazgovaram. Njihova ljubav bila je drugarska, bratska, koju sam svim srcem prihvatala i uzvraæala im istom merom. Radovala su me ta topla ljudska lica. Davali su mi ti ljudi podr¹ku i snagu da sve izdr¾im, èak mnogo vi¹e nego ¹to se mo¾e i zamisliti.

Ipak, dogodilo se ne¹to drugo. Bila sam lekar, ali bila sam i ¾ena. I to mlada ¾ena. Ja o tome nikad nisam mislila, pa me je tim vi¹e zbunila situacija u kojoj sam delovala vi¹e i dublje kao ¾ena, nego kao lekar. I to kod ranjenika, gde sam obavezna da pru¾im negu i ne¾nost. Najte¾e mi je bilo kako da naðem bezbolno re¹enje, da ne povredim i ne omalova¾im liènost - èoveka. On je seljaèe a ja lekar! Da je intelektualac ne bih bila toliko oprezna. ®ao mi ga je. Svaki ranjenik o koga se svijam postaje nekako moj. Usvojim ga kao brata i vi¹e od toga, kao sina. Obilazim bolesnike a za mnom idu bolnièarke i primaju nareðenja. Prilazim redom krevetima i svakom se obratim, og pone¹to pitam: "Ima¹ li bolove? Kako si spavao?" Uz to ih obièno pomilujem. Naroèito se sa pa¾njom i ljubavlju zadr¾avam kod te¾ih sluèajeva. Èesto kod takvih malo sednem na kraj kreveta, kad ih ima, a ovde ih je bilo, i dok ih dr¾im za ruku, razgovaram, bla¾im, dajem savete. Oseæam se ne samo kao lekar, veæ i kao roditelj, pa makar ranjenik bio i mnogo stariji od mene.

Prilazim tako i Stevinom krevetu. On je lak¹i ranjenik. Crnomanjast i lepu¹kast mladiæ. Blago ga pomilujem po kudravoj kosi, koja uvek jednom nemirnom kovrd¾om pada na èelo. Pravi seoski lepotan. "Stevo, kako si?" - pitam ga. Umesto odgovora mladiæ planu i zarumeni se. Mislim, stidi se od lekara i jo¹ ne¾nije mu se obraæam. On ostaje èudan, nekako zbunjen. Jo¹ jaèe crveni, i u¹i mu plamte. Idem dalje. Obilazim ostale. Sutradan pri viziti isto. Zbunjenost, rumenilo, odgovori nespretni. Poku¹avam da ga shvatim a veæ hvatam samu sebe kako be¾im od pomisli da sam mlada, da mogu izmamiti oseæanja, bez obzira ¹to sam udata. Ne, neæu da mislim na to! Pa ipak, hvata me iz dana u dan sve veæe neraspolo¾enje i postajem nezadovoljna sama sobom. Sledeæi put izbegavam da ga pomilujem, ali mu uvek strpljivo i ne¾no previjam ranu na ruci. Stevo, ranije veseo i raspevan, sad je postao tu¾an, æutljiv, utuèen. Bolnièarke mi se ¾ale da slabo jede. Rumen ga i dalje obliva èim uðem u sobu. Rana mu je dobra. Prostrel bez komplikacija. Razmi¹ljam da ga otpustim i prebacim u Daljane na ambulantno previjanje kod babice Lièanke. Stid me je da o tome razgovaram i da se savetujem. Komesar bolnice je èovek sa sela, sirov i po prirodi krut. Njemu se ne smem poveriti. Sigurna sam da ne bi umeo naæi pravi izlaz. Jo¹ bi me i iz Partije iskljuèio. Da mi je moj biv¹i komesar Mi¹o Paviæeviæ, stari i iskusni revolucionar, pametan i vrstan intelektualac, bilo bi mi lako. Jednostavno bih mu iznela situaciju, a njegova bi bila briga da dalje sve sredi. Ovako sam sama, pa i odluku moram doneti sama. Svesna sam da moja blizina samo razvija ma¹tu kod nesreænog mladiæa i pogor¹ava stvar. Donosim èvrstu odluku. Ne kolebam se vi¹e. Rana je dobro. Otpustiæu ga kuæi, s tim da redovno nastavi previjanje u Doljanima. Prilikom sledeæe vizite saop¹tavam odluku, koju ranjenik prima bez i jedne reèi. Zavr¹ila sam posao i otrèala gore u sobu kod moje Dolores. Sme¹teni smo u velikoj ¹kolskoj zgradi, pa su i meni darovali jednu malu sobu. Pred rat je u njoj stanovala mlada uèiteljica. Streljana je u prvom neprijateljskom naletu. Uga¹ena, napu¹tena ¹kola sada je primila na¹e ranjenike. Sama sam u sobi. Dr¾im dete u naruèju. Ono se igra sa mojom kosom. Èupa me i cièi od radosti. Neko zakuca na vratima. "Slobodno", viknuh razdragana i dalje u igri sa detetom. Vrata se otvori¹e a na ulazu zastade Stevo. Kao skamenjen. Na njemu lepo, uredno i èisto seljaèko odelo. Umiven. Obrijan. Deluje sveèano. U ruci sa zavojem dr¾i oveæu jabuku. Stoji. Ne prilazi dalje od praga. Gleda u zemlju dok mu crveni plamen obliva lice, u¹i, vrat. Pravim se da ni¹ta ne primeæujem i smireno mu prilazim. "Do¹ao si da se pozdravimo" - pitam ga i pru¾am ruku. On æuti. Zbunjeno i dalje gleda u zemlju, a istovremeno nespretno premeæe krupnu crvenu jabuku iz ruke u ruku. "Tvoje stanje je izvrsno. Redovno se javljaj na previjanje pa æe¹ uskoro u jedinicu" - nastavljam sa savetima. Brzo i strahovito nespretno tutnu mi jabuku u ruke, okrete se hitro i ode bez i jedne reèi, ne prihvatajuæi moju ruku da se pozdravi. Gledam za njim. Povijen. Nekako slomljen. Bi mi ga ¾ao. Pored sve moje obazrivosti povredila sam ga. Oseæam se kao da sam ga zgazila. Nisam navikla na takve rastanke sa mojim ranjenicima. Rastanak je na¹ uvek topao, prijateljski, uz ¾elje da se vidimo u slobodi. A sad? povredila sam ovo nedu¾no momèe. Ne zato ¹to nisam prihvatila njegova skrivena oseæanja, veæ zato ¹to je on poneo ono dublje, tananije i osetljivije - da sam ja doktor, a on seljaèe. Mo¾da je trebalo da otvorenije razgovaram sa njim. Da mu objasnim da imam druga koga bezmerno volim, da mi je u naruèju njegovo dete. Dok me takve misli muèe i gone na neko razraèunavanje sa samom sobom prilazim prozoru i zurim u prazno, u ¹iroki prostor prekriven belim sne¾nim prekrivaèem kome kraja nema. A iz te beline stravièno ¹trèi jedan oveæi kameni krst. Nakrivio se jako na jednu stranu, a natopljen vlagom neprijatno se zacrneo. Da li su mu u ovom momentu i poruke tako jezive i hladne?! Dugo sam ostala tu pokraj prozora i gledala u taj simbol vere, koji je zacrnio, potamnio, a kojeg do danas nisam ni primeæivala. A misli lete, lete onima koji pate bilo gde i bilo zbog èega.

Posle rata dolazi mi starina od 80 godina. Iz Mi¹ljenovca je. Iz sela gde sam imala bolnicu. U blizini je i selo Doljane. Po¾eleo je da obiðe starog ratnika, njegovog "narodnog lekara", kako je govorio. Lièani mi uvek, veæ samim prisustvom, donose posebnu radost. Zavolela sam taj divni, èisti i èestit svet. Evo ga danas kod mene i èika Anðeliæ sa ¹tapom o koji se oslanja, a u sveèanom teget odelu i beloj ko¹ulji. Daje on veliki znaèaj na¹em susretu. Doneo mi je i ponude, doneo lièke jabuke i le¹nike. Dok stari pije kafu stavljam ponude u tanjir i gledam ih.

- "E, to nije sve! Ovu sam posebno èuvao za tebe, doktore moj dragi!" Vadi èika Anðeliæ divnu oveæu crvenu jabuku, kao naslikanu. Uzeh je. Okreæem jabuku u ruci i ne govorim. A onda u jednom trenu sruèih èitav rafal pitanja.

- "Èika Anðeliæu. ©ta je sa Stevom? Da li je iza¹ao ¾iv iz rata? Je li se o¾enio? Je li sreæan?"

- "E, moj doktore, on nam se nije vratio. Èim je iza¹ao iz bolnice u Mi¹ljenovcu, odmah se javio svojoj komandi, nije ni svraæao kuæi i... kao i mnogi drugi. Rat je velika nesreæa" doktore moj!" Zaæutasmo oboje kao da se vraæamo u te ratne nevolje.

- "A, da li jo¹ postoji onaj nakrivljeni kameni krst iza ¹kole, onda¹nje na¹e bolnice?" - prekidoh æutanje.

- "Auh, doktore moj, i toga se seæa¹! Pa èak i da je nakrivljen. E, pa svaka ti èast! To æu svima prièati kad se vratim. A i mi se tebe svi seæamo. Bila si nam dobra. I kamena se seæa¹! Postoji, postoji!"

Ispraæam dragog gosta i vraæam se. Na stolu tanjir, u njemu lièki le¹nici i jabuke, i jedna meðu njima velika, crvena, lepa kao slika.

©INJEL

Zovu me hitno. Ana je te¹ko bolesna. Veæ nekoliko dana kunja. Neæe nikako u bolnicu. Èudno je to, koliko se na¹i borci ve¾u za svoju jedinicu. Te¹ko se od nje odvajaju èak i kad su ranjeni i bolesni. De¹avalo se mnogo puta da partizani, nedoleèeni, pobegnu iz bolnice svojima. I Ana trpi i boluje, ili ne ¾eli da ostavi svoj bataljon. Noæas gori u vatri. Neprestano se gubi i bunca, tako mi javljaju drugovi i zovu da doðem. Ostavljam nedovr¹en doruèak i sa doktorom Markom polazim da uka¾emo pomoæ i prebacimo devojku u bolnicu.

U jednoj oveæoj pojati zatièemo Anu. Sama je. ©æuæurila se u uglu na senu, a pokrivena tankim sivim ispranim æebetom. Odozgo ¹injel. Veliki ¹injel. Mu¹ki. Ona zajapurena, kose su joj znojave a oèi zasvetlele i gore u vatri. Znam ih dobro. Krupne, vi¹e zelene nego plave. Takve oèi videla sam samo kod nje. Skretale su èoveku pa¾nju pri prvom susretu sa njom, èim je èovek ugleda one osvoje. Sijale su izuzetnom lepotom. Sad su usijane, bolne a beonjaèe krvavo crvene. Merimo temperaturu. Doktor Marko mi pokazuje toplomer i vrti glavom. Preko 39 stepeni. Merimo puls. Jako je ubrzan. Nozdrve se èas ¹ire a èas vraæaju grabeæi ¾udno vazduh. Prvo oboje mislimo na tifus. Pojavio se i poèeo da se ¹iri po svim jedinicama. Ali ne! Ovde je reè o te¹kom zapaljenju pluæa. Ka¹lje. Naroèito za vreme pregleda zaceni se i izbacuje ciglast ispljuvak. Slu¹amo je oboje. Nema dvoumljenja. Moramo je hitno preneti u bolnicu. Rale intendant dolazi. Veæ je spremio nosila. Lagano je prebacujemo. Laka je. Devojèica. Jo¹ se nije potpuno ni razvila, a sada, omr¹ala, deluje vi¹e kao dete, nego kao devojèe. Uzimam æebe i umotavam je. Uzimam i ¹injel. Ona mahna rukom da ga ostavimo i tiho reèe: "Neka ostane. Nije moj" Ostavljamo ga i poðosmo. Nisam ni sanjala tada ¹ta sve sa tim ¹injelom ostavljamo.

Mnogo vremena je pro¹lo od tada. Decenije. Ana ima veæ dobro prosedu kosu. Jo¹ uvek je jako lepa. Oèi su ostale iste. Zeleno-plave, krupne i dobre. Udata je. Ima dobrog druga i lep brak. Jedino nema dece, zbog èega je vrlo ¾alosna. Bila je u ratu te¹ko ranjena.

Sretamo se na jednoj konferenciji. Kad se zavr¹ilo, ostadosmo da malo poprièamo. Dugo se nismo videle, a decenije od rata brzo pro¹le. Tema je za prièu mnogo. Usred razgovora Ana me prekide novom temom: "Doktore, za¹to nas ne uzme¹ u za¹titu? Kroz filmove i prièe nas partizanke prikazuju grubo i neistinito. Na¹e ljubavi nisu bile takve. Pa ti to vrlo dobro zna¹. Poveravale smo ti se kao doktoru-¾eni. Volele smo i u ratu, ali najèe¹æe bez reèi. Umirale smo sa prigu¹enim "volim", koje voljeni nikada nije èuo."

Onda zastade kao da se prenosi u neki drugi prostor:

- "Vidi¹, nikad ti nisam prièala. Seæa¹ li se kad si me na nosilima ponela u bolnicu? Seæa¹ li se jednog ¹injela koji je tada ostao? Ti se ne mora¹ setiti. A vidi¹, taj ¹injel je meni ispunio èitav ¾ivot. Bila sam jo¹ nezrela. Tek sam stasala u devojku. Kad sam se razbolela ostala sam u onoj pojati na slami sama. Drugovi su morali iæi na polo¾aj, na razne zadatke. Milinko iz moje èete, ti ga zna¹, nekako je uvek zastajao i izlazio poslednji. Tako za èitavo vreme moje bolesti. Ostajao bi malo i gledao me. Gledao me nekako drukèe od ostalih. Malo sam se stidela kad me pogleda i be¾ala oèima na drugu stranu. Ljutilo me je ¹to zastaje i ¹to me gleda. Iz dana u dan, iz noæi u noæ bivalo mi je sve te¾e. Jedne noæi ba¹ mi je bilo mnogo te¹ko. Nisam oko sklopila, da se bar malo odmorim. Ka¾u, da sam povremeno i buncala. Milinko je spavao dalje od mene. Seæam se, bio je nemiran i èesto je ustajao. U zoru poustaja¹e svi i odo¹e na doruèak. Milinko se vrati, zastade iznad mene, postaja malo a gleda me, gleda nekako èudno. Ja se tresem. Zima mi je. Zbunjena zbog njegovog pogleda i blizine izgovorih spontano: "Zima mi je". On brzo i nespretno skide ¹injel, prebaci ga preko mene pa skoro istrèa napolje. ©injel mi zamirisa mirisom koji me svu uznemiri. Htedoh glavom pobeæi u stranu, a reveri mi dodirnu¹e obraz. Plamnuh. Ko zna, doktore, koliku bi mi vatru tada uzmerila, da si mi stavila toplomer. Mislim da bi malo brojki bilo na njemu ili bi se rasprsnuo. Obrazi mi gore, u¹i plamte, srce se uznemirilo, a miris - taj miris! Osetih se nekako èudno, kao da sam u tren sazrela u rumenu jabuku. E vidi¹, doktore, i danas oseæam taj miris i dodir ¹injela."

Zarumene se sva i uæuta. Sa¾e malo glavu a pramen sede kose pade na èelo.

- "Pa za¹to se niste uzeli posle rata?" - upitah.

- "Èim sam oti¹la iz bolnice ranjena sam. Zato i dece nemam. Prebacili su me u Italiju na leèenje. Vratila sam se u Jugoslaviju tek posle osloboðenja. Odmah su me poslali u Sovjetski Savez na ¹kolovanje. ©injel me je uvek pratio. Kad sam se vratila Milinko je veæ bio o¾enjen. Imao je veæ i sina. Uskoro je do¹lo i drugo dete. Sreæan je. Danas ima i unuèiæe. Mo¾da je bolje ¹to je tako. Ja mu tu radost ne bih darovala. A sigurno bih patila zbog toga. Ovako, udala sam se, i imam divnog druga. Mnogo je dobar. Drugo je to, moj doktore! Ka¾em ti: Ne daj na¹e ratne ljubavi! Brani ih!"

LONÈE

Najèe¹æi pribor koji je vojnik nosio, osim oru¾ja, bile su porcija, èuturica i ka¹ika. Naravno, ovo drugo nosi samo ko ima. Kad se hrana deli, onda se porcija zajmi pa se jede na smenu. A tada, obièno, da se prvo svom drugu, pa onda uzme za sebe. Ka¹ike su veæ èe¹æi pribor, èe¹æa imovina. Obièno se zadenu za èizmu, za gornju ivicu èarape ili uvijaèa. Bilo je u tome èak i nekakve lepote. Onaj tanji deo ka¹ike se ne vidi, zaboden je, pa ostane slobodan samo onaj gornji, ¹iri deo. Obièno su èiste i sijaju. Pa lièe na ukras. Prijatno mi je bilo kad vidim tu zadenutu ka¹iku. Podseæala me je na hranu, na beriæet, koji nam je u to vreme jako manjkao. I sama sam je tako nosila.

Rosa nije imala porciju, pa ni zadenutu ka¹iku. Ona je nosila jedno limeno lonèe okaæeno za vezicu sanitetske torbe. Oprano, oribano, uvek je sijalo. Naroèito kada je jako sunce, a nije u mar¹u, tada blesne, zasija u oku, kao da hoæe da skrene pa¾nju na sebe, kako je lepo i uredno u rukama vredne devojke. Vojnik ima svoj poznati naèin utoljavanja ¾eði. Spretno stisne ¹ake, zagrabi ve¹to njima hladnu vodu, prinese ustima i slatko se napije. A Rosa ima svoje lonèe.

Milivoje gledao mnogo puta Rosu kad pije vodu. Gledao lonèe koje sija, pa je uvek zapazio i usne Rosine, onako vla¾ne od vode kako sijaju. Voleo je on da gleda kad Rosa pije vodu, voleo je da gleda lonèe kako se presijava. A usne? Poèele su da ga muèe. Kri¹om ih gleda, gleda i lonèe. Kako bi se samo slatko napio iz tog lonèeta. Bar jednom da onu ivicu svojim usnama dodirne! Pratio je svaki njen pokret. Znao je veæ unapred ¹ta æe biti sa lonèetom kad se devojka napije. Istre¹æe vodu, malo æe ga rukom obrisati, a onda æe ga staviti na staro mesto uz sanitetsku torbièicu. Tra¾io bi, siromah momak, to lonèe da se bar jednom iz njega napije. Dala bi mu Rosa. Ali sramota ga je tako ¹to i da pomisli. Da je to iz neke druge ruke i sa drugih usana koje ne sijaju - uzeo bi on. Ne bi ni trepnuo. Ali, ovo je ne¹to drugo. Misli, sagorelo bi ga veæ samo rukom da ga dodirne. Primetila bi cela njegova èeta, i eto bruke do kraja ¾ivota. A isku¹enja se iz dana u dan ponavljaju. Misli i ¾elje rastu. U istoj su jedinici. Stalno su zajedno. A potoka i hladnih izvora svuda puno.

Jednog dana dolazi komesar. Saop¹tava da je bolnica prepuna ranjenika i da doktor tra¾i pomoæ. Dve bolnièarke moraju iæi. Jednu æe uzeti iz prve, a drugu iz druge èete. Dok govori, gleda u Rosu i ka¾e: "Moramo dati najbolje drugarice. Ranjenici su vrlo te¹ki. Iz ove èete ide Rosa".

Èim se sastanak zavr¹io, Rosa poèe da se sprema. Poæi æe odmah sa komesarom. Pozdravi se sa svima, okaèi sanitetsku torbièicu o rame i ode. Dugo je pratio pogledom nju i lonèe koje se presijava. Izgubi¹e se. Takav je na¹ rat. Stalni rastanci, stalna odricanja. Dokle samo? Hoæe li se izdr¾ati?

®ivot se u èeti nastavlja normalno. Èas smo u borbi, èas na mar¹u, u za¹titnici. Milivoje najvi¹e voli kad ga put vodi pokraj bolnice. Raða se tada nada da æe sresti Rosu. Ponekad i svrate u bolnicu da vide i obiðu ranjene drugove. Na kratko, jer uvek krupni zadaci èekaju. Ponekad vidi Rosu. Uvek je u poslu. Osim onog kratkog "zdravo" ne stignu ni reè vi¹e da izmene.

Javljaju Milivoju da mu je brat od strica smrtno ranjen i da je prenet u bolnicu. On moli komesara da ga pusti da ode i da ga bar jo¹ jednom vidi. Na umoru je, a bolnica je blizu. ®uri i prelazi gustom ¹umom. Pored jedne usamljene ¹umske kuæe vidi u¾urbanost. Ugleda Kremiæku i doktorku. Veæ po njenom dr¾anju shvati svu ozbiljnost situacije. Pozdravlja ih, a one jedva otpozdravljaju i ¾urno ne¹to pripremaju oko sanitetskih sanduka. Prièao mi je kasnije:

- "Brat mi je bio veæ u dubokom bunilu. Nije me ni prepoznao. Ja pomislih tada na njegovu majku Milju. Jedinac joj. Ba¹ je rat zlo i nesreæa. Nikome dobra ne donosi. Hoæe li biti kraja ovoj pogibiji?

Zadr¾ah se tu skoro èitav sat, pa moram natrag u èetu. Onako tu¾an, tromo i lenjo gazim kroz gustu bujnu bosansku ¹umu. Put me vodi pored jednog potoka. Tu je negde i glavnina bolnice. Svratio bih tamo. Ne ide danas ba¹ tamo da svratim posle bratovljeve pogibije, mada me srce vuèe. U tom zaèuh razgovor koji se izme¹ao sa ¾uborom vode. Put me ba¹ tamo vodi. Ispreèio se preda mnom samo jo¹ jedan mali ¹umarak. Ugledah Rosu i jednu njenu drugaricu. Zastadoh kao ukopan. One me ne vide, a ja nemam hrabrosti da napravim jo¹ korak-dva i da im se oka¾em. One, bosonoge, zagazile u potok i peru zavoje. Zavrnule pantalone do iznad kolena. Noge im se belasaju. Meni ne¹to zatitra u oèima i sve mi se uèini belo i meko kao pamuk, i kao oblak koji leluja po nebu, koga gleda¹ gleda¹, a on beo i lep i mek - a ti ne mo¾e¹ da ga dohvati¹. A i da mo¾e¹, ne sme¹. Osetih da gorim, da su mu obrazi nabrekli, pa hoæe da puknu. Srce lupa. Èini mi se maljevima udara po u¹ima. Slu¹am razgovor koji se stopio u tiho brujanje potoka. Voda prska noge, a one bele, jo¹ belje - a i dalje lelujaju levo i desno, ba¹ kao pamuèni oblak koji u momentu poèe da se valja prema meni, da me pokrije, da udavi... Pobegoh!

Neprijatelj nam je blizu. Dovukao i topove, pa bije neprestano. Mi dajemo o¹tar otpor. Samo tutnji. Èas sa njihove strane, èas sa na¹e. U tom puèe vest: "Granata udarila u bolnicu. Poginule Rosa i Mila!" Komesar ne¹to poèe tiho da govori komandiru a ovaj glasno i kratko izdaje naredbu: "Krsta i Milivoje, hitno idite u bolnicu i pomozite!"

Idemo ¾urno, a koraci odzvanjaju i mozak paraju. Sve smeta. Ako je ti¹ina misli¹ ogluveæe¹, ako ne¹to ¹u¹ne opet smeta. I sad jo¹ ovi grubi koraci! Sti¾emo. Bolnica u pometnji. Drugarice, uplakane, muvaju se tamo-amo, a ranjenici stoje u grupicama i zanemeli gledaju sa izrazitom tugom i neskrivenim bolom. Na zemlji le¾e jedna pored druge Rosa i Mila. Nisu ni krvave. Kao da spavaju jedna pored druge. Zastadosmo u stavu mirno. Partizanskim pozdravom odadosmo po¹tu. Skidosmo kape. Ja, nespretan i spleten, ispustih moju na zemlju. Sve se u meni steglo. Srce se stislo, pluæa sklupèala a vazduh zastao u grlu i davi. Ukopasmo ih. Neko reèe: "Kao da su bliznakinje". Tako su i izgledale. Skoro iste rastom, samo je Rosina kosa ne¹to svetlija. Bi mi muèno i te¹ko kad joj zemlju posu¹e po licu. Skoro pobegoh.

U bolnici se jo¹ kratko vreme zadr¾avamo. Ja tra¾im oèima doktorku. Uvukla se u mene neka nova ¾elja i smelost. Hoæu da molim doktorku za Rosino lonèe. Priðoh joj i prevarih je da sam to lonèe ja dao Rosi i sad bi ga uzeo za uspomenu. Doktorka me mirno pogleda, jo¹ uvek utuèena dogaðajem te lagano poèe da odvezuje lonèe sa torbièice, pa mi ga bez reèi pru¾a. Imao sam utisak kao da me je razumela i videla iza lonèeta i ono drugo ¹to je u meni.

Posle rata sam se o¾enio. Predao sam ¾eni moje ratne stvari. Ona ih èuva bri¾ljivo i sa ponosom. Meðu njima je i lonèe. Nikad joj tajnu nisam odao. Ne zato ¹to sam neiskren. Ne, ne! Veæ zato ¹to sam ¾eleo da tajna do kraja ostane samo moja. Neizreèena, nedodirnuta i èista. Tako je veæa."

DRUGOVI, JA SAM GA VOLELA

Dana je izuzetna devojka. Nije lepa, èak je ru¾njikava. Zbog dubokog o¾iljka meðu obrvama izgleda uvek neprijatno namr¹tena i stroga. Takav je prvi utisak, a kasnije, ¹to je èovek vi¹e sa njom, sve mu je milija. Otkriva da je topla, ljudska, meka. Dobrota prekrije i o¾iljak i namr¹tenost zbog njega. Postaje tada izuzetno mila i draga. Te¹ko je tu devojku opisati. Ni¹ta kod nje nije suvi¹no. Ni reè, ni delo. Sva je odmerena, sigurna i pouzdana. Zato su joj drugovi i dali te¾ak zadatak, da bude pomoænik mitraljescu. Mitraljezac je bio Crnogorac, lep da lep¹i ne mo¾e biti. Stalno su zajedno zbog prirode samog zadatka. Njoj su preko ramena uvek redenici, a njemu pu¹komitraljez.

Prièaju drugovi èesto o njihovoj hrabrosti. Ka¾u, kao da su roðeni sa pu¹komitraljezom. Gde su oni, tu neprijatelj uvek odstupa. Zbog hrabrosti i njihove sigurnosti èesto ih ¹alju na najte¾e polo¾aje. A oni nikad ne iznevere. Èesto borci govore: "Ide im borba kao od ruke." Oni ozbiljni. U mar¹u i borbi su uvek jedno uz drugo, inaèe, van borbe, ona je sa drugaricama, a on sa drugovima. Delikatni. Pa ipak, pro¹u¹ka se ponekad da se njih dvoje gledaju, ali samo kad oni ne èuju. A i bilo je tako. Gledali su se, a da nikad jedno drugom ni reè nisu kazali o tome. A znali su oboje. Velike, istinske ljubavi obièno i ne tra¾e mnogo reèi. Pona¹anje, pogled koji iskri, otkucaji srca koji uzburkaju grudi vi¹e i ubedljivije govore od mnogih reèi koje se izgovore. Dana je uz to veoma stidljiva i ponosita. Kad bi znala da je ma ko prodro u njeno srce, da je ma ko tamo zavirio i video u njemu lepog Crnogorca - ona bi umrla od stida. Èak ni on to ne sme da zna. Ni jednim gestom ne sme da mu se otkrije. Ratuje se. Gine se. Nije vreme tome. Od njih se tra¾i ozbiljnost, disciplina, odricanje. A i Crnogorac bi se pre ubio nego da do¾ivi partijski sastanak i kritiku kako ljubuje preko pu¹komitraljeza. Taman! Gu¹i on tu istinu i pred samim sobom. Nosi duboko u sebi lik ove gorde i èestite devojke, koja ga u stopu prati izla¾uæi se stalnoj zajednièkoj smrti. Posle rata! Eh, posle rata! ®eniæemo se. Borci su govorili: "Ako se rat zavr¹i u ponedeljak, veæ æu se u utorak o¾eniti. A uzimaæemo samo komesare za kumove, pa neka nas onda kritikuju ako mogu".

Atmosfera je napeta. Sprema se veliki okr¹aj. Peta ofanziva uzela maha. Padaju drugovi kao snoplje. Neprijatelj dovukao veliku snagu, a uporan i naoru¾an do zuba. Ne odstupa lako. Re¹io da nas uni¹ti. Komesar saziva sastanak. Obja¹njava situaciju i predoèava sna¾ne napade: "Moramo biti spremni, moramo izdr¾ati, moramo se pokazati, moramo!" Ti¹ina. Svi slu¹aju reèi èoveka koji nosi veliku odgovornost, jer naredba koju je maloèas dobio glasi: "Polo¾aj se ne sme napustiti po cenu glave". Ide komesar od druga do druga i svakome daje poneki savet, ka¾e poneku reè. Prolazi pored Dane i Crnogorca. Oni èiste i glaèaju pu¹komitraljez. Njima u prolazu samo kratko reèe: "Dobro je!" Tako, sve do poslednjeg borca. Smotru zavr¹i reèima: "Sad se malo odmorite i okrepite, a u sumrak kreæemo". Neprijatelj nije daleko. Golim okom ih vidimo, samo je te¹ko doæi do njih. Nepristupaèan je teren. Moramo puzati prema njima strmom vododerinom. Nigde travke da se èovek uhvati i zadr¾i. Naprave borci korak-dva pa se survaju natrag i po pet koraka. Hvatamo se jedan za drugoga. Poma¾emo se i pu¹kama, oslanjajuæi se kundakom o nesigurno tle. Crnogorcu na ramenu te¾ak pu¹komitraljez. Dr¾i ga èvrsto rukama kao kle¹tima, da ga ne ispusti kada klizne natrag. Ne da mu ni da mrdne. Za njim Dana sa redenicima. Pritisli je. Te¹ki su. I ona se ne da. Uspravna i malo zadihana grabi ispred drugova. Najzad se jedinica zaustavlja i zauzima polo¾aje. Pred zoru otpoèe¹e èarke. Prvo se javi¹e Nemci. Malo pripuca¹e, pa stado¹e. Ispituju teren. Partizani æute. Malo potraja, pa se opet Nemci javi¹e. Puste rafal dva pa stanu. Niko im ne odgovara. Nastavljaju da se privlaèe. Sve su bli¾e i bli¾e. Veæ ih partizani èuju. Èuju im korake. Èuju razgovor koji se gubi kroz ¹umu i umire negde u brdima. Kad se Nemci veæ sasvim pribli¾i¹e, pade na¹a komanda: "Pali"! Zagrme ¹uma. Zemlja se zatrese od eksplozija koje kao uragan nadiru sa obe strane. Mitraljezi ne prestaju. Malo nas potisnu¹e. Onda opet ¾estoka borba, pa mi njih vratismo. Sad zati¹je, pa opet isto. Tako dugo. Borba za borbom se smenjuje. A onda na¹a o¹tra naredba za napad. Èuje se: "Pu¹komitraljez napred"! Crnogorac ubrzano a skoro potrbu¹ke istrèa na jedno uzvi¹enje. Uz njega odmah i Dana. Natovarena municijom, ali ni stopu ne zaostaje. Prilego¹e i skoro prilepljeni za zemlju otpoèe¹e da kose. Dana dodaje municiju i jedva uspeva da stigne hitrog pu¹komitraljesca. Nemci uporni. Vidimo da padaju, da ih odnose, ali ne odstupaju ni stopu natrag. Najzad popusti¹e. Mi se malo osna¾ismo i oslobodismo. Ne vidimo ih vi¹e. Da bi se bolje namestio, Crnogorac se malo podi¾e i taman koleno osloni kad se zaèu rafal sa suprotne strane. Samo jedan i stade. Crnogorac klonu i kao da se osloni na pu¹komitraljez, malo se prema njemu povi, a onda sruèi glavom u Danino krilo. Lepo lice i rasturenu kosu obli krv. Dana zbunjeno i bez reèi upre pogled prema drugovima kao da tra¾i od njih ne¹to. O¾iljak meðu veðama se produbi, a oèi neprirodno ra¹iri¹e kao da ne veruju u ono ¹to vide. Preblede. Ponovo uroni licem u krilo, kao da hoæe jo¹ jednom da vidi i da se uveri u nesreæu koja je sna¹la. Di¾e jo¹ jednom pogled kao da ispituje sve prisutne ¹ta ka¾u i da li je ovo istina. Vidi da svi æute. Sruèi se i obrgli krvavu glavu, priti¹te je na grudi i kriknu: "Drugovi, pa ja sam ga volela! Drugovi!" Poèe da ljubi krvavo èelo, pa mokru krvavu kosu. Dr¾i mrtvu glavu a i sama krvava po licu gleda èas u nju, èas u drugove kao da tra¾i pomoæ, kao da moli. Zaboravila je u tren na stid, na partiju, na kritiku, na komesara i stalno izgovara jedno te isto: "Da, drugovi, ja sam ga volela!" Kao da je to ¹to ga je volela nepremostiva barijera za smrt koja joj je ugrabila voljenog èoveka.

Odmah smo je premestili u bolnicu da neguje ranjenike. Tu je ipak lak¹e. Pozadina je. A niko nije umeo ranjenike tako ne¾no i pa¾ljivo da dvori kao ona. Samo joj nikad niko vi¹e nije video ni naznaèen osmeh. Naprotiv, o¾iljak meðu obrvama se pojaèao, produbio, ¹to joj je davalo izraz trajnog bola koji utehe nema.

Ubrzo posle rata - umrla je.

GLEDAO SAM JE DURBINOM

Radivoje je postao komandir èete. Pohvaljen je zbog borbe koju je vodio kod Sokolca i dobio je durbin. Tog dana od neprijatelja je zaplenjeno mnogo raznovrsnog materijala, dosta municije i jedan durbin u lepoj ko¾noj futroli, sa kai¹em koji se prebaci preko ramena. Ma¹inku i bombe je zaslu¾io kad je vodio borbe prsa u prsa, kada je sa ranjenom i krvavom rukom nastavio borbu sve dok neprijatelj nije potisnut. Tek posle toga prihvatio je lekarsku pomoæ i bio previjen. Voleo je on svoj ¹majser, te¹ko zaslu¾en. Èistio ga je, negovao. Voleo je i "kru¹ke" oko pojasa. Èesto su bile presudne u bitkama, a èuvaju se samo za najte¾e i najodsudnije trenutke. Ali durbin! Prvi put ga ima u rukama. Bri¹e ga, èisti, pa¾ljivo nosi i jo¹ pa¾ljivije rukuje njim. Skoro ga miluje kad ga u ruke uzme. Daje ga i drugovima da gledaju, a oni se tada dive glasno: "Auh, eno intendantura, kao da je ovde uz nas! Eno i Kremiæke sa njenim sanitetom! Skidaju sanduke sa konja, a evo konji kao da su nam u krilu, samo ¹to nas ne izgaze". Uz to vièu: "Kremiæka, èuvaj se!" I tako, prièa za prièom o ovoj moænoj spravi koja pribli¾i ljude i predmete, pa ti se èini sad æe¹ ih sve rukom dohvatiti.

Radivoje je mlad. Sad mu je tek devetnaesta godina. Za devojke je ipak pone¹to znao. U selu je ostavio lepu crnku, æerku njegovog kom¹ije. Samo ih je jedna kuæa razdvajala. Igrali su veæ i u kolu. Pomalo bi joj tada stezao ruku dok igra, a vatra nekakva bi ga zagrevala i silazila u noge sve do stopala. Noge bi tada ludo poletele. ®ao bi mu bilo kad se kolo zavr¹i, a on pusti devojaèku ruku. Do¹ao rat i prekinuo mladalaèko buðenje. Radivoje ima danas drugo kolo - svoju èetu, i drugu muziku - rafale i eksplozije praæene borbom.

Opet je Radivoje ranjen. Sad je rana te¾a. Mora da ostane u bolnici. Svakom junaku pada veoma te¹ko le¾anje u bolnici pa makar bio i sa dvadeset rana. Vole oni doktore i drugarice koje ih neguju, ali te¹ko im pada le¾anje dok drugovi juri¹aju u prvim redovima. U bolnici mogu samo da prièaju o tim juri¹ima u kojima su i oni najèe¹æe bili prvi.

Doktorka mu je mlada i ne¾na drugarica. Oseæajna. Dok previja ranjenike i sama pre¾ivljavala njihove muke i bolove. Vidno je izdaje lice koje za to vreme pati. Ona nikad ne zavr¹i previjanje, a da ne ka¾e koju lepu reè ranjeniku i da ga ne pomiluje. Svi smo je voleli i radovali joj se kad doðe.

Radivoju su po¹le rane nabolje. Ne treba vi¹e da se previja svakodnevno. Doktorka ga sad preskoèi, pa previja druge do njega i uvek ih na kraju pomiluje. Njemu poèe da pada te¹ko ¹to njega preskaèe. Zna da su mu rane dobre i da tako treba da bude. Ali ipak! Ne zna ni sam za¹to, ali oseæa da mu ne¹to smeta kad ga ona zaobiðe. Dok ona radi, Radivoje gleda, gleda. Uèini mu se i lepa, a njen glas mio. Oseti tako da ga taj glas greje i u grudima postaje toplije. Pogled mu se zadr¾ava èas na kosi koja joj se rasipa po licu kad se sagne, èas na ne¾nim rukama u kojima instrumenti zveckaju. A kad te ruke na kraju pomiluju ranjenika, u njemu se razlije revolt i nervoza. Za¹to mora ba¹ i da ih pomiluje?! Kad se probudi samo misli na previjanje i jedva èeka da doktorka doðe. Tada opet poène da prati svaki njen pokret i uvek iznalazi ne¹to novo ¹to bi zagrevalo njegovu ma¹tu. Ni sam nije primetio da se malo odvojio od svoje èete, pa da sve vi¹e misli o doktorki a sve manje o drugovima. Rana je sasvim dobro. Doktorka saop¹tava da nas, nekoliko drugova, vraæa u jedinicu. Raduju se oni povratku svojim drugovima. Raduje se i Radivoje, ali oseæa da u bolnici ostavlja jedan deo sebe. Te¹ko mu je isto onako kao kad je ostavljao svoju èetu.

Èeta odu¹evljeno doèekuje svog komandira. Svi su radosni. Oseæaju se sigurnijim kad je on sa njima. Naroèito kad su u borbama u juri¹ima. Sve je lak¹e sa njim. Na njemu kai¹i i durbin. Sad ga èesto uperi prema bolnici. Èim je bolnica na vidiku, a èeta stane da predahne, durbin napu¹ta futrolu i u rukama junaka tra¾i prostor u kojem æe mo¾da naæi onu koju je poneo u mislima, u srcu.

Rat je zavr¹io. Radivoje izrastao u visokog vojnog rukovodioca. O¾enio se, ima i decu. Bele vlasi veæ za¹arale smeðu bujnu kosu. U èasovima odmora èesto se sa drugovima preprièavaju dogaðaji iz borbe. Izuzetni su to bili èasovi i momenti. Izuzetni dani, sa izuzetnim dogaðajima, pa im se zato ratnici vraæaju i ne mogu pobeæi od njih. Jednom se tako povede i razgovor o ratnim ljubavima. Prièaju ratnici. Svako ima svoju prièu. I Radivoje ima svoju:

- "E, ja se zatreskah u doktorku. Ni manje, ni vi¹e nego u doktorku, drugovi moji! Sve se svodilo na oèi, na gledanje. Gde bi drugo i smeo pomisliti?! Jedva èekam da doðe i da nas previja. A kad sam iza¹ao iz bolnice, nastale muke velike, spa¹avao me durbin. Seæam se, tako, ja se zakamufliram u ¾bun da me niko ne vidi, a pogotovo ona, pa je durbinom privuèem. Jadnik, tada sav sreæan oseæam kao da je tu pored mene. Gledam je jednom, a ona na konju. Kose joj lepr¹aju, a ona ja¹e èvrsto, pravo kao d¾okej. Skoèi sa konja, pa odmah na posao. Previja, previja. Pa, lepo, neka ih previja! Ali kad pomiluje ranjenika to mi zasmeta, hoæu da crknem. A ona uvek ista. Ne haje za moju pobunu skrivenu u ¾bunu, za mene sa durbinom na nosu. I tako, boga mi drugovi moji, do kraja rata. ®bun, durbin i ljubav. Eh, kako je lepa mladost!" - zavr¹i junaèina svoju prièu.

KAD SE BUDEM ®ENIO

Ka¾u mi, odreðen si da ide¹ na politièki kurs. Naredba je naredba. Pogotovo u ratu o naredbi se ne diskutuje. Spremaj se, i polazi! Nema druge. Vojnik si. Obja¹njenja se nastavljaju: "Kursisti æe se sakupiti u Radaslijama kod Glamoèa". Pristi¾emo. Dolaze izabrani drugovi iz raznih jedinica. Posle kursa biæe rasporeðeni po jedinicama na politièke du¾nosti.

Malo mesto Radaslija prihvatilo trideset vrsnih momaka. Uglavnom dotle se nismo poznavali. Meðutim, u partizanima se prijateljstvo brzo kovalo, pa smo veæ prvoga dana bili svi bliski kao da se odavno znamo. I¹èekujemo samo jo¹ druga koji æe kurs voditi. Umesto druga, predveèe, doðe jedna drugarica. Ozbiljna. Malo govori. Pozdravi se sa svima nama ponaosob, a dok nam dr¾i ruku gleda nas pravo u oèi, kao da ne¹to u njima tra¾i. Po¹to i poslednjeg pozdravi reèe kratko: "Ja sam Slavka". I ni¹ta vi¹e. Posmatra nas i dalje. Lagano prelazi pogledom preko na¹ih likova. Negde preðe br¾e, a negde se malo zaustavi. I dok gleda, pogotovu kad se zaustavi pogledom na nekome, suzi prostor izmeðu trepavica, kao da je ba¹ kod tog druga ne¹to otkrila samo njoj va¾no i znaèajno. Gledamo i mi nju. Ima sivo odelo. Sva je nekako siva. Smeðu¹ka, a kose niti su plave, niti sede, veæ nekako sive. Nikad takve kose nisam videla. A oèi isto plavo-sive.

Veèerasmo, a ona odmah zakazuje sastanak. Kratko reèe: "Posle veèere otpoèeæemo sa radom". I evo nas u jednoj veæoj prostoriji dosta lepe i prostrane zidane kuæe. Govori nam prvo o programu, zadacima, o disciplini, o radu i ozbiljnosti obaveza kojih smo se primili. "Vi æete stvarati nove kadrove. Za to morate biti dobro spremni i potkovani znanjem. Pored juna¹tva i odanosti pokretu i partiji postoji i teorijsko znanje. Bez takvog znanja politièki rukovodilac nije kompletan... - i sve tako redom, a kad izgovori "s" me¹a ga sa "¹" pa nikad ne zna¹ da li je "s" ili "¹". Odmah mi se to kod nje dopalo. A i drugovi primetili, pa kad nam Slavka prilazi oni ¹apuæu tiho, da ona ne èuje: "Evo je ©lavka, dolazi", i nastane prigu¹en smeh.

Èasovi se dr¾e svakodnevno i pre i posle podne. Reðaju se pred nama: Marks, Engels, Lenjin, robovlasni¹tvo i tako sve do kapitalizma, do fa¹izma i do na¹e borbe. O Bo¾e. ¹ta sve ta ¾ena ne zna! Zakljuèujemo da je vrlo pametna. Saznajemo da je pravnik. I sve joj je lepo, samo se nikad ne nasmeje. Uvek je ozbiljna, zami¹ljena, bri¾na. Pa ipak nije o¹tra. Ima plavosive velike bademaste oèi tako tople i mile, da joj osmejak nije preko potreban. Dok te gleda oseti¹ da ti je bliska a i da si ti njoj blizak. Zavolesmo je. Nisu nam èasovi te¹ki, mada se mnogo radi. Mnogo je novih pojmova, novih dotle nepoznatih izraza. Pa ipak brzo i lako shvatamo. Ima na¹a profesorka ne¹to izuzetno u izlaganju materijala, pa nam sve prianja kad je samo jednom èujemo. Dok govori sve nas prati i stalno prelazi sa lica na lice, kao da ispituje jesmo li je shvatili. Ume ona u pravi èas i da ponovi kazivanje. Oseti ona uvek koliko smo usvojili ono ¹to nam govori. A ¾eli i trudi se da nam ni¹ta ne umakne, da nam svaku prazninu u znanju popuni. U rukama joj je stalno notes sa crnim koricama. Ne preveliki, a sitnim slovima ispisan. Ne ispu¹ta ga iz ruke i stalno ne¹to bele¾i, bele¾i. U prvo vreme tome nismo pridavali veliku va¾nost, ali kasnije poèesmo taj notes da respektujemo. Saznao je neko od na¹ih kursista da u njemu bele¾i sve o nama. I to ne samo kako savladavamo teoriju, nego i kakvo je na¹e dru¾enje, na¹e pona¹anje, a naravno i uspeh. Taj æe notes i sadr¾aj u njemu opredeliti na¹a dalja putovanja i odrediti na¹ novi raspored po jedinicama.

Poèinjem sve vi¹e da zapa¾am njeno "s" i "¹", pa njenu sivu kosu u krupnim loknama koje padaju po vratu i miluju njegovu belinu, pa oèi... Uskoro zapa¾am i njen duboki, kao somot meki glas dok peva sa nama. Sve zapa¾am na njoj i oko nje, i sve mi se lepi za du¹u, za srce. Interesantno je, kako me taj glas uvek pomalo rastu¾i ili bolje reèeno razne¾i, ali ne onom poznatom tugom za neèim, veæ kao da sa tom tugom toplo ponirem negde u dubine. Trudim se da sve upamtim, sve ¹to prièa ova neobièna ¾ena, samo da se pred njom ne obrukam. Dok je slu¹am i gledam stalno mi se vraæa misao: "Za¹to se nikad ne nasmeje?" Onda zakljuèim, mo¾da i ne bi bila ono ¹to jeste samo da je malo drukèija.

Zavr¹ismo kurs. Rastajemo se. Meni je "notes" odredio da idem u Kraji¹ku jedinicu. Pozdravljamo se. Neki su veæ sinoæ oti¹li. To su oni koji su rasporeðeni po najbli¾im jedinicama. Moj put je du¾i. Saznajem da u mom pravcu ide i Slavka. Obradovah se, mada nikome o tome ne govorim. Ne bi bio greh i glasno to da ka¾em, ali ne¹to me goni da to zatajim.

Pred podne polazimo i nas dvoje. Lep sunèan dan. Idemo kroz gustu, veliku ¹umu. Miri¹e sve¾ina i opija. Prijatno je iæi sa ovom ¾enom stazama koje je priroda lepotom bogato darovala. Ponekad idemo dugo æuteæi, a ponekad razgovaramo. Ona prièa uvek isto: "Marks, Engels...", a ja bih hteo i ¾eleo ne¹to drugo. Skoro da mi je i prijatnije æutanje praæeno krckanjem granèica i ¹u¹tanjem suvog li¹æa pod nogama. Bli¾i sam tada njoj nego Marksu, i bli¾i samom sebi. ®eleo bih ako prièamo, da prièamo o neèem drugom. Da prièamo o sunèanom danu, o mirisu i lepoti ¹ume kroz koju prolazimo. ®eleo bih da zapevamo, da me miluje njen duboki bar¹unasti glas, da nam se glasovi izme¹aju i zagrle. Silazimo i dalje, ali sad niz kamenu liticu. Slavka se spotaèe i pade. Pritrèim i uhvatim je za ruku i rame, da pomognem. Ona se u tren di¾e, i kao srna nastavi put. Bi mi ¾ao ¹to se izmaèe tako brzo iz mojih ruku. Malo tu¾an idem i dalje za njom i mislim: "Kad se budem ¾enio, ¾eniæu se samo onom devojkom koja bude slièna ovoj ¾eni". Idem, idem i ponavljam to u sebi kao da dajem nekakav zavet.

Rat se zavr¹io. Brzo sam se o¾enio. ®ena mi je Lièanka. Uvek ozbiljna a istovremeno mnogo mila. Retko se smeje. Nikad glasno da se èuje i ako joj se iskrade osmejak, on je nekako tih i samo naznaèen krajem usana. Oèi krupne, nisu sive ali su tamno-plave. Kad govori zapliæe "s" i "¹". Jedino nema krupne sive lokne koje padaju po vratu, niti bar¹unast duboki glas kad peva. Pa ipak, zavet sam ispunio. Bio je jaèi od mene.

BO®A

Do¹ao je u partizane kao vi¾ljiv momèiæ. Ni deèko, ni momak. Boga mi, veæ za godinu dana razvi se u lepog mladiæa. Brèiæi mu ispod nosa zacrneli, a glas postao krupan, mu¹ki. Vredan, hitar kao munja. Svud se naðe da pomogne, svud stigne i sve mu ide od ruke. Pa èak ako doðemo u neko selo ili ma kakvo naselje i tamo stigne da se upozna sa ljudima, da stvori prijateljstvo, da pomogne oko sena, stoke, pa èak da se naðe i za plugom. A sve to èini lako i sa ljubavlju. Ljudi ga svud zavole i prihvate, pa ga i seoske cure veæ pogledaju. Na njemu lepo, uvek utegnuto vojnièko odelo. Umeo je da se snaðe u svemu, pa i bolji komad odela da pribavi, a voleo je i da se kico¹i. Partizansku kapu nakrivi na jednu stranu, pa samo ¹to mu ne padne. Èini mi se, da je jo¹ samo jedan milimetar nakrivi izgubila bi ravnote¾u i sletela sa glave. O pojasu mu revolver i jedna bomba. Na ramenu laka pu¹ka - talijanka, a sve sija uglaèano i oèi¹æeno. Kako bi devojaèko oko moglo a da se ne zaustavi i ne primeti ovako nalickanog lepotana! Jo¹ uz to ovakvog oru¾jem okiæenog junaka!

Vraæam se iz ¹taba. Prolazim pored tek poko¹enog i upla¹æenog sena. Ne vidim nikoga, a èujem razgovor. Pritajih se. Ne znam ko je. Vojnik mora da bude oprezan. Plastovi su i na¹oj, a i drugim vojskama èesto bili dobra skloni¹ta. Tako je poginuo i Budo Tomoviæ. Zaseda bila skrivena u plastu, a on prolazio ba¹ tu pored njega i iz takve zasede poginuo. Prilazim i dalje, ali veoma oprezno. Zaèuh ljudski razgovor. Me¹aju se mu¹ki i ¾enski glasovi. Malo dalje ovce pasu. Èobani - pomislim. U istom momentu prepoznam Bo¾in glas. ©ta æe on ovde? Bolnica je daleko bar pola sata. Jo¹ bolje se pritajim. A Bo¾a se rasprièao. Ne staje. ®enski glas se samo povremeno pomalo iskrade. Najèe¹æe kratko, sa onim: "Auh! Ih! Ah!" Slu¹am dalje kako Bo¾a prièa:

- "Neprijatelj samo kad èuje moje ime nada se u bekstvo. Ja ih tada kosim kao zeèeve. ©ta sam ih sve pobio!"

- "Uh!" - ote se devojci.

- "Ma nije to ni¹ta! Kad skoèim na bunker, pa poènem odozgo da bacam bombe kao kru¹ke! Svaka leti pravo u otvor, i samo zapra¹ti i sevne. Niko ¾iv ne izaðe, osim dima koji kulja i sve u crno zavija".

- "Uh!", ponovi devojka. A sirota ne zna da Bo¾a dotle ni jednu jedinu bombu nije razvio, niti je bunkeru pri¹ao, osim kada je veæ osvojen. Nije ni bio bomba¹. Stalno je u sanitetu. Oprema nam konje, tovari sanduke sa sanitetskim materijalom. Niko to nije umeo tako brzo i spretno da uradi kao Bo¾a. Zlata nam je ba¹ tu vredeo. Samo ratnik mo¾e da zna koliko znaèi spretnost takvog borca u momentu naglog juri¹a, kad treba hitro ispred neprijatelja izvuæi ranjenike i materijal neophodan bolnici. Bilo je trenutaka kada je vi¹e vredeo sanduk sa zavojima nego neki bunker koji se ispreèio na putu. Bo¾a nam je tada vi¹e vredeo nego da je u akciji skoèio na takvo utvrðenje. Èesto se u svom poslu izlagao pogibiji, koja nije manja od one kojoj se izla¾e bomba¹. A tek kako je samo umeo brzo i lepo nosila da napravi! Ali sve se to devojci ne prièa. Taman posla! Sanduci, zavoji, nosila, tovarenje konja! Junak pred devojkom mora da bude na bunkeru, u juri¹u, da kosi neprijatelja, da ga nada u bekstvo. Zna Bo¾a kako treba sa devojkom. I zato momèe nastavlja:

- "A tenkovi! Kad sednem u njega i pojurim, èitav bataljon Nemaca rasturim kao vrapce. Tako ja jednom uletim velikim tenkom pravo meðu njih. Veæ sam lancima mnoge izgazio i sve ih slepio sa zemljom, a one ostale mitraljezom iz tenka: "Tam, tam, tam!" Svi mrtvi svi do jednog. Niko vi¹e ni da mrdne.

"Auh!" izlete opet zaèuðenoj i zadivljenoj devojci, a sirota nema pojma da mi partizani nemamo ni topova, ponekad imamo samo po nekoliko metaka, a kamoli tenkove. Ali Bo¾a tako ubedljivo prièa da ja jo¹ uvek ¹æuæurena uz plast mal'te ne zaèuh grmljavinu izmi¹ljenih tenkova i miris popaljenih bunkera. Slu¹a devojka udvaraèa junaka. Ko ga takvog u srcu ne bi poneo!?

®ao mi je da me Bo¾a primeti. ®ao mi je, jer bi se stideo. U zemlju bi propao zbog pregoleme ma¹te. A po¹tovao me je i voleo mnogo. Znao je da sam ga onako tananog i slabog veæ prvog dana prihvatila i negovala kao sina. Èak mi je posle rata posvetio svoju prvu napisanu knjigu sa utisnutim "Va¹ sin Bo¾a". Razgovor se nastavlja i dalje, ali uze drugi tok:

- Pusti mi ruku, cvrkuæe ¾enski glas.

- Neæu!

- Pusti kad ti ka¾em.

- Neæu! I cmoknu glasan poljubac.

Devojka skoèi i otrèa ovcama. Vidim je. Vi¾ljava. Mlada. Nema joj ¹esnaest godina. Nosi pletivo i torbièicu. Zabola glavu meðu ruke i brzo iglama premeæe, a ne verujem da sti¾e njima petlje da hvata. Bo¾a joj doviknu iz daleka: "Doæi æu i sutra!", pa se uputi trèeæi prema bolnici. Jo¹ uvek skrivena gledam za njim. Trèi poskakujuæi. Zemlja ga ne dr¾i. Polako uputim se i ja za njim. Sti¾em u sumrak. Pred kazanom red. I Bo¾a u redu. Veseo. Rasprièao se i zadirkuje drugove oko sebe. Nagne se na uvo i ¹apuæe im ne¹to, pa se delija isprsi verujuæi valjda i sam u bunkere i tenkove, u poko¹ene i poga¾ene Nemce, u devojèe koje je ostalo zbunjeno da sanja o junaku i veruje u njegove prièe.

Rat se zavr¹io. Bo¾a postao oficir. Izuzetno pametan i sposoban. O¾enio se. Èesto me poseæuje. Jednom, dok smo drugarski iskreno æaskali, setih se plasta sena. Poènem lagano da mu prièam, a seæam se svakog detalja, svake reèi. Ne ka¾em mu jo¹ uvek da sam bila iza plasta sena. Iako je veæ zreo èovek, pocrvene i zasmeja se. "Taèno! Otkud sve to zna¹? Te¹ko meni, ali sam se obrukao. Da sam te onda ugledao oduzeo bih se." "Zato ti se nisam ni javila. Znala sam kako bi ti bilo. Znala sam jo¹ tada da si me izuzetno po¹tovao i voleo."

- "E, pa doktore i majko moja sad æu ti ba¹ sve reæi. Prvo o toj curi. Sve dok je bolnica bila tamo, iskradao sam se i trèao da "prebrojavam" ovce. Pa èak jednom i posle rata put me nanese tamo. Naðem je. Udala se i veæ imala sinèiæa. Prepoznala me je. Znam da me je prepoznala, mada je uporno tvrdila da se ne seæa nièeg. Dok je govorila, crvenela je i be¾ala oèima da pobegne od istine. Ma, bilo je toga! Bilo je jo¹ mnogo puta pored mnogih plastova, samo ¹to me ti uvek nisi ¹pijala i prislu¹kivala. Samo, kunem ti se kao svojoj majci, nikad im veliku ¹tetu nisam pravio. Uhvatim ih za ruku, cmoknem - pa be¾! Gde bih i smeo vi¹e? Da je komesar i toliko znao, te¹ko bi mi bilo! Ovako, sa doktorom pro¹lo se dobro".

Tako mi zavr¹i prièu ovaj neustra¹ivi junak sa bunkera koji su ostali za njim da se gu¹e u gustom dimu i tenkova koji jure preko neprijatelja i kose ih kao vrapce.

KRIVO SE ZAKLEH

Veæ iz daleka, kad ugledamo naselje u kojem æemo konaèiti, radujemo se. Prihvate nas krovovi kuæa, pojate, senice. Tada se divno odmorimo. Ne kisnemo, rosa nas ne vla¾i, magla ne upija u kosti. Divota! Te¹ki su i nemili ratni darovi koji nas najèe¹æe prate, kad umor savlada, a san pritisne, pa se na kamenu ili vla¾noj zemlji prihvati postelja. Samo onaj ko nije imao krov nad glavom mo¾e da ceni i shvati kolika je blagodet toplog doma. Pa iako jo¹ pod tim krovom èekaju ra¹irene, tople ruke domaæina, sve tada postane lepo. Zaborave se bar za kratko nevolje koje prate ratnika.

Doktor Du¹ko mi je jedan od najmilijih drugova. Sa Borom se mnogo dru¾io i voleo ga, pa je i mene prihvatio kao roðeni brat. Govorio je: "Nemam sestru, a uvek sam je ¾eleo. Na¹ao sam je u tebi". Bio mi je iskren i verovao u moje prijateljstvo prema njemu. Zato sam èesto pone¹to vi¹e znala o njemu nego drugi. Bio je simpatièan, razgovoran i privlaèan èovek. Pre¹ao je èetrdesetu i pribli¾io se pedesetoj, no to ni¹ta nije smetalo ¾enama da ga brzo zapaze. Zapa¾ao je i on njih.

Raspored lekara je bio takav da sam nekako skoro èitavog rata bila sa njim. Ili sam mu bila zamenik ili pomoænik, pa i upravnik bolnice pod njegovom komandom. Veoma smo se slagali u radu, a i kao ljudi. Normalno, da sam u takvoj situaciji mogla najvi¹e o njemu da znam. A naroèito smo se pribli¾ili kad je dobio tifus. Bio je te¾ak bolesnik. Kao komplikaciju dobio je i zapaljenje pluæa. Zaista, imala sam te¹ku borbu da ga pod nemoguæim okolnostima i¹èupam, da stane na noge. Cenio je on to i govorio: "Jedan mi je ¾ivot darovala majka, a ovaj drugi dobio sam na dar od tebe".

Ponekad mi dopre do u¹iju da Du¹ko mnogo pazi usamljene uèiteljice i popadije, koje zateknemo u selima. ©u¹ka se a ja ne verujem. Znam, on je prijatan, veseo, srdaèan, pristupaèan. A zar to mora biti odmah greh? Ne, to nije istina! Ima ¾enu i veæ veliku æerku u Srbiji. Voli ih i èesto, vrlo èesto, sa ljubavlju prièa o njima. Ne, ne dam ja mog druga. Ne prihvatam ¹u¹kanja i prièe. Niko ni¹ta stvarno i ne zna ali se zucka. Dodu¹e, najèe¹æe su nam glavni sanitetski centri u ¹kolama ili crkvenoj kuæi, ako je ima. To mi se èinilo sasvim normalnim. Obièno su to i najudobnije zgrade u selu, najprostranije, pa logièno i najbolje odgovaraju za sme¹taj ambulante i previjali¹ta.

Nalazimo se u Bosni. Sme¹teni smo u ¹koli. Simpatièna i mila uèiteljica ¹irom ra¹irila srdaène i gostoprimne ruke. Trèi po ceo dan. Poma¾e oko kazana, pere zavoje sa bolnièarkama, pa i nama lekarima se naðe pri ruci. Ostadosmo u mestu desetak dana. Uèiteljica na¹ èovek. Mu¾a su joj odveli u prvom naletu i streljali odmah, èetrdeset i prve. Nisu bili ni godinu dana zajedno. Nisu stigli ni porodicu da steknu. Uèiteljica je nastavila da radi sa ¾enama, a govorila je da ¾ali ¹to nema bar jedno dete od voljenog èoveka. Znala je tada da se rastu¾i, pa i da zasuzi. A Du¹ko, plemenit i human èovek, zagrli je i te¹i. Tu pred svima nama. Pa, ¹ta tu mo¾e biti gre¹no?!

Osnovala se OZNA, kako sam ja govorila "na¹a policija" kad bi me neko pitao ¹ta znaèi ta skraæenica. Bilo mi je dugaèko da obja¹njavam. Ljudi su shvatali. A OZNA brzo nauèi svoj posao. Sve znaju, svud zavire a da ih i ne oseti¹. Saznali i za gostoprimstvo dobre uèiteljice. Nemaju oni ni¹ta protiv toga. Neka su ¾ene ljubazne i dobre, ali njima smeta Du¹ko. I ono ¹to nisam primetila ja, saznali su oni. Sasvim je normalno da se o svemu obave¹tava komesar, pa je obave¹ten i o tome.

Pozva¹e Du¹ka u ©tab. Ni¹ta neobièno. Èesto ga pozivaju da primi novu naredbu, da referi¹e, da dobije obave¹tenje o pokretu i slièno. Neobièno je to ¹to ga dugo nema, pa nam èak ni na konak ne doðe. Mislim, sigurno se opet ne¹to krupno sprema. Nova ofanziva! Biæe novih napora i nevolja. ©ta se mo¾e? Rat je takav. Splet ljudskih stradanja.

Tek sam svoje poslove zavr¹ila u bolnici, kad evo ga kurir iz ©taba korpusa: "Doktorka, komesar zove hitno da doðe¹". Opet mi kroz glavu prolaze velike akcije, pokreti, nosila, ranjenici... Za¹to bi me drugo zvali? ®urno se opremim i poja¹em konja. Moj konj mlad, hitar, prava vidra. Samo ga malo sa boka mamuzom dodirnem, a on kao strela poleti. Ja se tada savijem, priljubim uz grivu, èvrsto stegnem uzde i u¾ivam u vetru koji me miluje. Prvo letimo preko ravnih polja, pa pored gustih ¹umaraka, koji se ukazuju levo od nas. Dalje se ¹umarci nastavljaju u divnu stoletnu ¹umu. Moj konj bez komande preðe u galop, pa se uti¹a. Valjda se zamorio. Veæ smo i blizu sela u kojem je sme¹ten ©tab. Ti¹ina. Nigde ¾ive du¹e. Samo topot kopita remeti ovaj lepotom ovenèani mir. Iznenada iz gustog zelenila proviri Du¹ko. Skriven, samo glavu proturio iz zelenila. Mahnu mi rukom da skrene pa¾nju na sebe i brzo, vi¹e ¹apatom nego glasom, dobaci mi: "Dru¾e, spasavaj kako zna¹"! I nestade. Imamo mi ¾ene neko èudno èulo koje je mnogo osetljivije nego kod mu¹karaca. Valjda nam ga je priroda usadila zajedno sa materinstvom. U tren sve shvatih. Uèiteljica, udovica! E, moj Du¹ko, znaèi bilo je tu neèeg, èim je do¹lo gore do komesara. Popustih i ja sa ubeðenjem o èistoti moga Du¹ka. Pomuti me sumnja. A onda, u momentu javi se u meni nekakav otpor. Javi se ¾elja da branim, da ne dam ovog dobrog èoveka.

Sti¾em u ©tab. Komesar me ljubazno doèeka, kako to veæ ide. Na licu mu bezazlen izraz kao u jagnjeta. Reklo bi se, samo sunce sija i nigde oblaka. Sedosmo za dugaèak sto, sme¹ten u predvorju lepe oveæe kuæe. Sa nama je jo¹ nekoliko drugova. Porazgovarasmo kratko, a onda se komesar di¾e i preðe u omanju odaju odmah do ove. Tamo je njegova soba za rad, sa jednim malim stolom i papirima na njemu. Pozva i mene. Zatvori vrata i opet ljubazno, komesarski ljubazno, ponudi da sednem. Bezazleno i milo, kao da me na gozbu priprema, a onda se, odjednom, smrèe i uozbilji. Celo mu lice dobi sasvim novi izraz. Sveèan, strogo ozbiljan, otpoèe: "Doktore, ti zna¹ koliko te cenim, po¹tujem i koliko verujem tvojoj reèi. Pozvao sam te da nam kao dobar komunista pomogne¹ oko prljavih rabota koje je poèinio Du¹ko. Ti zna¹ stav i liniju na¹e partije. Mi je moramo èuvati, jer samo besprekorna èistota mo¾e nas odr¾ati kod naroda koji nam bezmerno veruje". Lepo govori komesar. Visoko obrazovan èovek, a reèit, pa mi svaka njegova reè za srce prianja. Ja ga gledam, muèim se. Nije mi lako, ali veæ u sebi sastavljam odgovor. On nastavlja: "Sve znamo. Obave¹teni smo". OZNA, mislim ali i dalje mirno slu¹am. "Ti si stalno sa Du¹kom. Ozbiljna si ¾ena i pametna. Mora da si primetila...", nastavlja komesar dugu prièu i nikako da stane. Vidim, zaista mnogo zna. Zna mnogo vi¹e od mene, a ¹trecnu me kad izgovori "Izneverio je moral partije, izneverio moral na¹e partizanske vojske i mora biti ka¾njen!" Ste¾e me u srcu, a grudi zastale, uti¹ale se i ne di¹u. Lepo hoæu da se ugu¹im. Komesar opet: "On tvrdi da sve to nije istina. Poziva se na tebe. Znam, ti si odana partiji, provereno odana, i reèi æe¹ nam istinu!" Zaæuta malo, a pogled mu se upi u moje lice, i¹èekujuæi iskrenost i istinu. On èeka odgovor, a ja zanemela. Da samo ne pomenu partiju, odanost, iskrenost - bilo bi mi lak¹e. Prevariti komesara èoveka, radi spasa drugog èoveka, i¹lo bi nekako, ali partiju! U momentu ne¹to se u meni prelomi i ohrabri me da ne ka¾em istinu, da spasem, da pobegnem zajedno sa Du¹kom od kazne. Stavim celu ¹aku na grudi, na srce, i dok gledam komesara u oèi isto onako uporno kako on mene gleda, izgovorih la¾: "To su klevete. Ja sam uz njega stalno. Lekar sam. Morala bih bar ne¹to primetiti. To nije istina! Tvrdim i duboko verujem u ono ¹to govorim. A dok govorim, priseæam se da je Du¹ko noæu izlazio i tek se u zoru vraæao." Nasta ti¹ina. Gledamo se i dalje uporno. Gledamo, a onda komesar prekinu: "Dobro doktore!" U uglu usana mu zaiskri skriven, jedva primetan osmeh, koji on brzo savlada i ponovo se uozbilji i namr¹ti. Jasno mi je bilo da mu nije promakla moja kriva zakletva. Jednom, posle rata, dok smo se vozili ka Avali na nekakav prijem i bili sami u kolima, prièali smo o tome. Rekao mi je: "Shvatio sam ja onda tvoje dr¾anje. Èak mi je bilo lak¹e u tom momentu jer si mi ti pomogla, mnogo pomogla a da nisi ni znala. Vidi¹, i ja sam mnogo voleo Du¹ka i bio sa njim veliki i prisan drug. Samo nisam smeo da popustim i da ga samo zbog svoje slabosti prema njemu ne kaznim. Bio sam komesar i odgovoran za na¹ moral. Ovako, pomogla si mi, a mo¾e¹ li mi reæi bar sada istinu?" Pogledah ga pravo u oèi, osmehnuh se skriveno kao on nekad i rekoh mu kratko: "Krivo se zakleh"! On me zagrli i bez reèi nastavismo put.

UBIJ ME

Plavokosa, belolika i ne¾nog izgleda Dika zagledala se u mrkog brkajliju Vuleta. Pred sam rat su se uzeli. Bila je to velika ljubav. Kad joj je rekao i pozvao je da idu u ¹umu, gde æe se formirati partizanske jedinice za otpor neprijatelju, Dika nije ni tren razmi¹ljala. Kako bi se ona rastavila od Vuleta? U ¹umu - u ¹umu, u smrt - u smrt, samo da uvek budu zajedno.

Vule je odmah imao krupne vojnièke zadatke, ali i Dika nije bila bez obaveza. Ona je intelektualka, a i politièko znanje je imala pa je dobro do¹la za rad sa ¾enama, pogotovo onim sa sela koje su znale samo za surovu borbu, da iz golog kamena izvuku komad hleba. Dok dr¾i sastanke sa ¾enama Dika uvek plete. Umela je ona od obiène sirove vune da isplete divne èarape, rukavice, ¹al. Spremi to, pa kad Vule proðe tu negde blizu sa jedinicom, saèeka ga, pozdravi se, a ona mu tada obavije ¹al oko vrata da ga saèuva od sna¾nih i hladnih vetrova planine razljuæene ¹to joj remetimo mir. Drugi put mu daruje èarape, pa rukavice. Sve to samo da ga saèuva. I Vule ima svojih slabosti. Malo, malo pa sa jedinicom proðe kroz selo u kojem je Dika. Zadr¾e se koji momenat pa nastave dalje ratnim stazama. Njeno lice tada zasija od neskrivene sreæe. A brkajlija sav oklopljen gustim crnim i ogromnim veðama koje ¹trèe iznad oèiju kao da su nakaèene, i sa isto tako jakim brcima koji pokrivaju lice, ne mo¾e sasvim da sakrije sreæu i radost zbog susreta sa voljenom ¾enom.

Partizani su kao nomadi. Uvek su u pokretu. Èas su ovde, èas onde, a sve uvek onako kako diktiraju dogaðaji vezani za borbu, koja se vodi ¹irom zemlje. Tako Vule èetrdeset i druge prima nove obaveze, nove zadatke i ide na sasvim nov teren. U sastavu njegove jedinice je sada i Dika, pa se èe¹æe viðaju. Dodu¹e, kratko, hodajuæi u mar¹u, ili na nekom predahu. Pa i to je dosta da se izmenjaju tople reèi, i iska¾e briga i ljubav. Tako zajednièki gaze u èetvrtu ofanzivu pa u petu.

Neprijatelj nas potiskuje prema Sutjesci i ostavlja ste¹njen prostor za vojsku optereæenu i te¹ko pokretnom bolnicom, glomaznom intendanturom, velikim zbegom... Dika je veæ nekoliko nedelja u bolnici gde radi i brine oko ranjenika. Mnogo ih je, a njena ruka je izuzetno topla. I Vuleta prebaci¹e da vodi brigu o ishrani ovih muèenika. Te¾ak zadatak. Prete¾ak. Zato je i odreðen takav èovek, da u krajnjoj nema¹tini stvori zalogaj za pregladnele bolnike i ranjenike. Borbe ne prestaju. Bitka za bitkom slile se u jednu op¹tu pogibiju. Nemci moæni. Oru¾je im moæno. A partizani gladni, bosi, iznureni i jo¹ optereæeni velikim brojem ranjenika. Èesto neprijatelj prodre pa razbije borce u manje grupe. U jednoj takvoj borbi razdvoji¹e se i Dika i Vule. Iako su blizu ne znaju ni¹ta jedan o drugome, a pogibija na sve strane. Neko od drugova reèe Vuletu da mu je drugarica ranjena. Sa velikim naporom on pronaðe deo razbijene bolnice i ranjenu Diku. Ispod kolena beli zavoj. Krvav. Oslanja se ¾ena o tek okresani ¹tap i kreæe sa ranjenicima. Njegov pogled zape za zavoj, za krv. Ste¾e mu se u grlu. Krupnim, mu¹kim koracima sti¾e je i zagrli. "Boli li te?" - upita je. Uèini mu se jako bleda. Ostao bi uz nju, da joj pomogne, a veæ ga zovu natrag. Poslali proleteri za bolnicu dvopek koji su tek zaplenili. Mora se brzo razdeliti, jer postoji opasnost novog prodora, pa da se dragoceni plen izgubi. A i ljudi su gladni. Redovnih obroka veæ danima nema, osim ako se hrana otme neprijatelju. Ne zna se koje je èija teritorija. Èas je u rukama partizana, a èas su Nemci na njoj. Zato se sve munjevitom brzinom radi. Zato i Vule mora hitno da ide i da ostavi onu kojoj bi ¾eleo sada najvi¹e da pomogne. Zagrli jo¹ jednom ranjenu drugaricu, spusti jo¹ jaèe na oèi krupne crne veðe - i ode.

Istog dana po podne Nemci napravi¹e pravi lom. Razbi¹e nam tek grupisanu bolnicu, a tuku po njoj svim moguæim oru¾jima. Nije im te¹ko da u svakom naletu pogode sigurno cilj. Zgomilani smo, pa se skoro guramo. Svaki metak je siguran pogodak, a da ne govorim o bombama iz aviona, topovskim eksplozijama, bacaèima... Grmi sa svih strana. Slili se gromovi u jednu stalnu, neprekidnu tutnjavu, koja lomi sve pred sobom.

Dika je potpuno odseèena i sa pet-¹est ranjenika koje vodi grabi jednom kosom, kako bi za¹la za brdo i uhvatila kakav takav zaklon. Ide oslanjajuæi se na ¹tap, stalno hrabreæi ranjene drugove oko sebe, kad joj odjednom eksplozija di¾e zemlju pod nogama. Oseti da tone u mraèni krater. Dim se razbistri, a na zemlji le¾e nekoliko raskomadanih drugova. Delovi tela su im se razleteli po ¹umi. Nisu imali vremena ni da èuju eksploziju. Dvojica koji su bili malo dalje i skoro da zaðu iza brda i uhvate zaklon ponovo su ranjeni. Potrbu¹ke nastavi¹e da se vuku dalje i zaðo¹e. Izgubi¹e se iz vida neprijatelju. A Dika?; O Bo¾e! Jedna noga u gornjem delu i kuk sa iste strane zdrobljeni, desna ruka iznad lakta slomljena, lice svo u krvi pa se i ne vidi koliko rana jo¹ ima. Sluèajnost, nagon, ljubav! - ba¹ u tom momentu pojavi se Vule. "Dika"! - zavapi èovek iz sve snage. Ne zavapi, veæ zagrme kao da se planina ru¹i. Nemci veæ sasvim blizu. Glasovi im se èuju. Ma¹inkama bri¹u prostor ispred sebe i nadiru brzo, neodoljivo. Meci samo fijuèu oko ovo dvoje nesreænika. Izbezumljen, Vule obuhvati Diku da je ponese i izvuèe gore, a ona se u njegovim rukama mlitavo previ. Prelomljena kièma ne izdr¾a te¾inu tela. ®ena zavapi: "Pusti me da umrem! Pusti!". Vule ne slu¹a. Privio je uz grudi i krupnim koracima grabi napred. Kosina velika, a sitno kamenje pod nogama èini korake nestabilnim. Okliznu se i skotrlja nekoliko metara nazad. Diku ne ispu¹ta iz ruku. I on je sav u krvi. Oseæa kako ga obliva po rukama, pojasu i klizi dole do stopala. Jo¹ uvek topla krv njegove Dike! Nemci su veæ sasvim blizu. Vièu, juri¹aju, bacaju bombe. Sve gori. Vule sav u znoju i krvi ponovo poku¹ava nemoguæe. Prikupi poslednju snagu i sa ote¾anim, opu¹tenim teretom u naruèju poðe ¾eljenom zaklonu. Kako di¾e raskomadanu ¾enu, iz kuka joj navre krv po njegovim rukama i prosu se na zemlju. Ona klonu. Oèi joj pobego¹e gore ka èelu i jedva èujno izgovori: "Ubij me! Ubij me, ako me voli¹. Ubij, ako me..." Iako je njen glas tih, jedva èujan, njemu se uèini da je tako jak da æe bubne opne da mu popucaju. Poðe krvavom rukom prema èelu da ga pritisne, da ne prsne. Oseti slano na usnama. Krvava ruka raznela je krv po njegovom licu. Strese se u u¾asu. Pogled upro u nemoænu ¾enu i u svoju nemoæ. Malo dalje iza stabla vidi veæ i plavetnilo uniformi koje zauzimaju poslednji zaklon. Jo¹ samo koji korak pa su tu. Zarobiæe ih. Zaèu jo¹ jednom tiho, kao iz dubine: "Ubij...!" On izvadi revolver. Otkoèi ga. Ruka se zgrèi, zastade. Pogled pobe¾e na drugu stranu. Meci polete¹e jedan za drugim iz ruke voljenog èoveka. Laganim, umornim, slomljenim korakom poðe gore prema kosi. Nemci malo uti¹a¹e paljbu. Pripremaju se za juri¹. On ide i dalje lagano, a ne ispu¹ta revolver iz ruke. Zgrèili se prsti i ne slu¹aju vi¹e. Ne mo¾e da ih odlepi od gvo¾ða, kao da su i oni izgubili snagu pred uèinjenim zlom.

Vule naiðe na ona dva druga iza kose. Oni pu¾u i poma¾u se ¹tapovima tek odlomljenih grana, kako bi izbegli pogibiju. Priðe im. Uhvati oboje oko pojasa i sna¾an èovek nastavi borbu da bar njih izvuèe iz ovog paklenog obruèa.

Peta ofanziva je pro¹la. Sve se smirilo. Veæ nedeljama se odmaramo na slobodnoj teritoriji. Vule ozbiljno, smireno i tiho obavlja sve poslove. Èudno je miran. Da li je zaboravio?!...

Dani teku. Svi smo se najzad odmorili od vi¹emeseènih borbi, gladi, zime i svih zala i surovosti, koje rat donosi. Èuju se na sve strane pesme partizanske. Pripremaju se priredbe. Radost na sve strane zbog uspe¹nog prodora iz obruèa smrti. Iznenada taj na¹ mir i radost preseèe vest: "Vule se ubio!". Potrèasmo. Pod jednim drvetom, glave naslonjene uz stablo. Vule. Samo jedan kur¹um u slepooènicu, samo jedan tanak mlaz krvi niz lice, dovr¹io je jo¹ jednu borbu, onu najte¾u borbu sa samim sobom.

NISAM USPELA, NISAM USPELA

- "Ja sam momak i po!"

- "Biæe moja!"

- "E, neæe biti tvoja nego moja!"

Takve i sliène prepirke veæ du¾e slu¹am izmeðu dva jaka, izmeðu Luleta i Bojana. Nekad su u raspravama glasniji, nekad ti¹i. Zavisi ko slu¹a. Glavno, do komesara ne sme doæi. Pred doktorom su slobodniji, pa mogu nesmetano voditi prepirku oko lepe i mlade bolnièarke Stake. Ovakve svaðe ne bi smele ni do nje doæi, jer bi je tada mogli oboje izgubiti. Mlada je i mnogo stidljiva. Vezana odano za Partiju, ni u mislima ne bi prekr¹ila njene zakone.

Dok se mladiæi prepiru oko njenog srca, Staka bezazleno i mirno radi oko ranjenika. I ne sanja, sirota, da njeni kao breskva jedri obrazi muèe dva junaka. Bili su svi troje vi¹e od godinu dana u jednom bataljonu. Ta neobièna ¹kola revolucije podi¾e stalno ljude i stvara nove kadrove, pa kad odskoèe u znanju i ve¹tini idu dalje na nove, vi¹e du¾nosti. Postali su sve troje bataljonski rukovodioci. To ih je razdvojilo. Ostali su samo u jednoj istoj brigadi. Viðaju se èesto, a naroèito mladi komandanti, jer su im operacije èesto zajednièke. Vole se oni. Veliki su drugovi. Jedino su im se strelice ljubavi, koje su poletele prema Staki zaplele i nikako da se odmrse. Iskreni su jedan prema drugome i otvoreno govore o navrelim oseæanjima, ili bolje reèeno otimaju jedan od drugoga reèima lepu Staku. Samo reèima. Vi¹e se ne sme. A uporni oboje. Ne popu¹taju. Svako je ¾eli za sebe, a svako od njih veruje da ima prednost. Prepirke su pune istine i ozbiljnosti, ali nikad uvredljive, ili takve da bi poremetile iskreno drugarstvo. Èujem ih i danas:

- "Ti da je dobije¹! Ko si ti? Pa vidi mene deliju! Vidi, bre, kakav sam samo zgodan momak!" - ustaje Lule i ¹eta korak dva ispred Boleta, a samouvereno se ¹epuri. Da je lep, jeste lep. Bio je pre rata u podoficirskoj ¹koli, pa ima i lepo vojnièko dr¾anje. Stasit. Uvek utegnut. Kad stane mirno pred stare¹inom, kao da pod nogama zemlju zatrese. A tek kad raportira, treba ga samo videti. Ljudina!

- "©ta se koèoperi¹?! Bre, zna¹ li ti ¹ta ja èinim u juri¹u? Dok ja ne bacim bombe, ti èeka¹. Zna¹ li ti ko je juèe rasterao Nemce? Bojan, a ne Lule. Lule je samo pro¹etao ra¹èi¹æenom stazom" - zacrveneo se drugi zaljubljenik, ba¹ kao da je do¹ao onaj poslednji trenutak, kad samo treba pru¾iti ruku i uzeti devojèe.

- "Polako, polako! Zavr¹iæe se i ovaj rat. Prestaæe okr¹aji po ¹umama i planinama, pa æemo se ogledati i na drugom polju" - nastavlja utegnuti Lule, naviknut na red i urednost koju je jo¹ iz ¹kole poneo. Deluje prijatno, èak malo upadljivo za ratno vreme. Odelo mu je uvek èisto, zakopèano. Ukr¹teni kai¹evi na grudima nose vojnièku torbicu sa sekcijama i mapama, pa durbin, ¹majser. Su¹ta suprotnost le¾ernom debelju¹kastom i omanjeg rasta Boletu.

- "Mani ti! Osvojiæu je, pa makar ti te zulufe i fiksom mazao. Ja sam, bre, simpatièan" - nastavlja uvek veseo Bole koji je bio bogat drugim darovima. Lepo je pevao. Umeo je zvi¾dukom da imitira èitavo jato ptica. Pa kad zare¾i, zalaje, zamuèe! Tome jo¹ doda æurana kako fuæfurièe i kako se ¹epuri pred ¾enkom, pa pogleda u Luleta i smeje se. Jednostavno, èovek se oseti kao da je u prepunom seoskom dvori¹tu, gde ni¹ta od blaga ne izostaje, tako Bole doèara atmosferu. Mi, okupljeni oko njega, u takvim momentima zaboravimo na ratne muke. Smejemo se, bodrimo ga, sve dok se ne izmori. Kako - tako, tek oba momka imaju vrednosti koje osvajaju. Kad bi ih èovek stavio na vagu, ni jedan ne bi pretegao. Èini mi se, ni Staki ne bi bilo lako da se odluèi i da da prednost jednom ili drugom.

Èudne se stvari de¹avaju u ratu. Tako jednog istog dana puèe vest: "Poginuo Bole!", pa odmah: "Poginuo Lule". U istom danu izgubismo dva junaka. Seæam se tog julskog sunèanog dana, koji mi je namah potamneo. Èinilo mi se da sunce umesto toplote i sjaja sipa samo ledeni dah i tamu. "Zar oboje?" "Pa kako?", pitamo jedni druge, a svi zbunjeni i bolni. Rat ne zna za milost. To nam je veæ poznato. Bilo je mnogo raznih isku¹enja ali dva junaka, u jednom trenu?! Premnogo je.

Imala sam skrivenu ¾elju kad se malo priberemo od ovih pogibija i odmaknemo od nesreæe koja nas je sna¹la, da isprièam Staki o Luletu i Bojanu. Da joj sve isprièam, neka zna da su je dva junaka ponela u srcu. Neka ih ne zaboravi. Nisam uspela. Samo pet dana kasnije probruja jedinicom: "Pogibe nam Staka"! Istrèala da prenosi ranjenike u zaklon, da ih previja. Jedan jedini metak bio je dovoljan da obori devojku. U ruci smo joj na¹li zavoj. Ponela ga je da previja ranjenog druga. Nije stigla do njega. Pala je. A ja nisam stigla, nisam uspela da joj prièam o ljubavi dva junaka. Sve je ostalo nedoreèeno.

BILO MI JE TOPLO, MILINA JEDNA

Gledam dvoje mladih iz zbega. Tek su se venèali, a èetvrta ofanziva podigla narod na noge da se sklanja i be¾i pred nesreæom koja se sruèila i uni¹tila sve pred sobom. Ognji¹ta nestaju u zapaljenim domovima, narod be¾i, glavu spa¹ava, pa tako i njih dvoje. Roðeni su u malom selu negde gore kod Bihaæa. Jo¹ kao deca su se gledali, a kasnije i zavoleli. Ona stasita, lepa, a on vi¹e sna¾an nego lep. Brine mnogo o svojoj mladici. Stalno je uz nju i nije mu pravo kad se neko od boraca zaprièa sa njegovom ¾enom. On se tada malo namrgodi i gleda u stranu praveæi se da i ne primeæuje njene sagovornike. Meðutim, èim se borci udalje, a njih dvoje ostanu sami, po nervoznom mlataranju njegovih ruku i ¾ivom obja¹njavanju mladoj ¾eni, mo¾e se zakljuèiti da je ljut kao ris. Uop¹te, iako je æutljiv, daje utisak vrlo bujnog i burnog èoveka. Ona sasvim druge naravi. Otvorena, govorljiva i nasmejana. Dok je on grdi, ¾enica za to vreme samo æuti, gleda u zemlju i crveni. On je samo privremeno u bolnici i za dan-dva, èim pristignemo jedinicu, dobija pu¹ku i ide u èetu. Ona ostaje kod mene da se obuèi za rad u sanitetu. Ki¹ni dani ne prestaju. Kvasi nas ki¹a danima i "ispod ko¾e", kako govore borci. Stvarno, natopila nam se odela i ote¾ala, pa vise na nama kao mokre krpe. ©uma prohladna i usred leta kad nema ki¹e, a sad joj hladni dah podr¾ava ova danonoæna vlaga. Ni zraèka sunca da nas bar malo ogreje. Dani jo¹ nekako proðu, ali kad pritisne noæ i umor, a hladnoæa obgrli èoveka, dao bi deo ¾ivota. za mali kutak koji greje. Ne gledamo tada ko je ko. Pribijamo se jedno uz drugo, grèimo kao ovce na ki¹i i delimo nevolje koje su pritisle sa svih strana. Moji mladenci nose jo¹ dobro æebe, upravo topli vuneni biljac, koji su pri polasku zgrabili iz veæ zapaljene kuæe.

Ki¹a jutros prestala. Razvedrilo se, pa i sunce obasjalo. Sretnem Vladu. Visok, stasit i lep Crnogorac. Ramena mu kao u atlete, a ¹ake velike i sna¾ne. Planina ga odnegovala i pripremila da se rve sa mukama svakovrsnim. Znam ga od pre rata. Mio i vrlo èestit èovek. Èak jako stidljiv pred ¾enskim svetom. Kad me ugleda, priðe mi, a smeje se, ne mo¾e reè da izgovori. "©ta je Vlado? Ne¹to si grdno veseo!" - primetih, a on se jo¹ jaèe zasmeja i otpoèe prièu:

- "Umalo da poginem od onog tvog junaka iz zbega. Zna¹, noæas me hladnoæa pritisla, uèini mi se hladnije no ikad. Bio sam valjda i premoren. Danima sam bio na polo¾aju le¾eæi na mokroj zemlji, pa se i kosti razgnjilele. Ne dade nam ©vaba ni okom da trepnemo. Njih mnogo, pa se smenjuju na polo¾aju. Jedni odlaze, a odmah su drugi tu. A mi jedni te isti i noæu i danju do u nedogled. Ipak ih naterasmo na povlaèenje i tako dobismo predah. Noæ me umornog i mokrog pritisla a san navalio pa hoæe da me obori sa nogu. Svakog èasa se zapliæem i budim iz sna koji me u hodu hvata. Veæ su me i noge izdale. Umorne, jedva vuku i mene i ote¾alo mokro odelo. Mnogi borci popadali i na onoj vla¾noj zemlji pospali. Pored jednog drveta, na blagoj kosini, vidim topli biljac i dvoje pod njim. Zgrèeni jedno uz drugo spavaju. Ja, veèiti proleter, ni u ratu nisam bio bolji. Osim pu¹ke i oru¾ja drugu ti imovinu ni sada nemam, a æebe pogotovo. Kad ugledah meki topli prekrivaè odjednom me osvoji. Zastadoh. Da mi je dole kod nogu samo glavu da podvuèem i dah zagrejem. Ima tu mesta. Gore su se umotali i zategli svaki deliæ prekrivaèa, ali dole ima praznog prostora i mo¾e se uvuæi. Osetih veæ i toplinu, koja me greje. Savladan mukama to i uèinim. Mislim neprestano samo glavu da podvuèem, i to dole u kraj kod nogu. A kad sam veæ zavukao glavu brzo me savlada san. Onako u snu osetim toplotu i poènem da migoljim na gore i da se uvlaèim izmeðu ovo dvoje mladenaca. Tako, malo po malo, pa se uvuèem do gore. U snu se sluèajno okrenem ¾eni, valjda je bila toplija, i zagnjurim glavom u nedra. A ono toplo, toplo, milina jedna! Spavam ja tako nedu¾an kac novoroðenèe u pelenama i sav utonuo u bla¾eni odmor. A kako i ne bih?! Danima ne spavam, ki¹a me bije, hladnoæa ispija. Sve je to sad nestalo i oti¹lo daleko od mene. Tople grudi greju mi glavu, koja se zagnjurila u mekotu i milinu, a æebe me celog prekrilo. Lepo sam i moje dugaèke noge zgrèio, povio, pa se i one pod biljcem zagrejale. Ostao bih tu do kraja rata, more do kraja ¾ivota! Meðutim, ne bi tako. Probudi me u svanuæe cika ¾ene pod pesnicama koje lete preko moje glave. Ovako, po prirodi glavat, promolih ispod pokrivaèa èupavu glavu, a pesnice polete¹e i po njoj uz povike i psovke: "Tu si se uvukao!", pa pesnica. "Pokazaæu ti glavato èudovi¹te!", pa pesnica... Onako bunovan, skoèim i poènem da be¾im. Ne znam ¹ta mi bi! Da sam bio sam pred bataljonom Nemaca ne bih se toliko upla¹io. Be¾im, nestajem, srce lupa kao u zeca. Znam da sam pred sobom nedu¾an, èist i nevin kao jagnje, ali ne i pred razjarenim mu¾em sirote ¾ene, po kojoj i dalje plju¹te pesnice praæene pogrdnim psovkama. Tek dole, ispod litice niz koju sam se sruèio, sve mi postade jasno. Da se vratim i branim ¾enu bilo bi po¹teno, bilo bi ljudski. Ali za onog razjarenog, ljubomornog jadnika bolje je da me vi¹e nikad ne vidi."

Prièa mi Vlado i smeje se punim srcem, glasno da sve zvoni. Prièa, prièa pa se zaceni i sa mukom nastavi. A onda se uozbilji: "Zna¹, to su ono dvoje iz zbega. ©alji èoveka ¹to pre u jedinicu, da ne premlati onu jadnu ¾enu - a da je bilo toplo - bilo je. Milina jedna"! ©eretski se nasmeja i ode za svojom jedinicom.

KOLONA LAGANO ODMiÈE

Oboje su iz igre u¹li u borbenu jedinicu. Brana je veæ 1941. postao partizan. Porodica mu je uni¹tena u prvom naletu ratnog zla. Ostala je samo baka, upravo prababa, starica koja je za¹la davno u devetu deceniju. Sirotica, prigrlila dete i svako novo jutro i¹èekuje sa strahom da i njega ne izgubi. Bar on da joj ostane. "Jedino oko moje" - tako je tepala dok nam je prièala o po¾aru koji je uni¹tio veliko i lepo domaæinstvo èuvenih Lukiæa. Kad su do¹li partizani u selo, baka se nije vi¹e dvoumila: "Brano, da ide¹ sa na¹om vojskom". I Brana je po¹ao.

Veæ sutradan, tanani mr¹avko mutirajuæim glasom prièa komesaru brigade o svemu ¹to je pre¾iveo u kratkom vremenu. Komesaru te¹ko. Poznate su mu takve i sliène prièe. Poznate su mu i nevolje naroda, a posebno ove nedu¾ne dece. Prihvata deèaka i daje mu raspored: "Iæi æe¹ kod doktorke u na¹u bolnicu. Slu¹aj je dobro". Ba¹ tih dana tra¾ila sam od komesara da mi odredi nekoliko mladiæa za pripomoæ oko najte¾ih ranjenika, koje u pokretu treba nositi. Meðu prvima ¹alje mi ovog vi¾ljavog momèiæa. Tek su mu se nausnice malo okazale. Inaèe mio, razgovoran i prijatan. ©u¹ka kad govori, a govori nekako kroz stisnute zube. Kad se nasmeje, sa tom manom deluje izuzetno ljupko, kao da se mazi. Brzo se uklapa u sve akcije. Mnogo nam vredi. Zainteresovan je i znati¾eljan, kao svako dete, pa ne propu¹ta ni jedno predavanje. Slu¹a komesara kad dr¾i politièke èasove. Slu¹a i èasove koje mi dr¾imo u sanitetu. Brzo, vrlo brzo, ovo bistro momèe svestrano izrasta.

Èetredeset i druge dolazi u sanitet i mala Hajrija. Tek je za¹la u trinaestu godinu, ali lepo razvijeno devojèe. Muslimanèica je. Kad je do¹la, imala je ¹alvare na sebi. I njoj je sve izginulo, samo, umesto bake njoj je ostao praded. Jedva se starac dr¾i na nogama, i kao da ¾ivi jedino za to, da ovo devojèe ne ostane samo. Astma ga pritisla, pa ¹i¹ti kad di¹e i gu¹i se. Pri¾eljkuje smrt. Umoran je veæ od ¾ivota, koji mu nikada nije bio lak a sada pogotovo u nema¹tini i pepelu, koji su ostali od nekada velikog domaæinstva. Jedina misao mu je devojèica. Vremena su zla. Kako da ostane sama? Kome da je ostavi.

Naiðe tu na¹ intendant Rale, èovek izuzetno mekog srca. Video devojèicu i zabrinuo se. I on je ostavio svoje æerke. Istina, one su sa njegovom ¾enom ostale, ali rat je. Ni¹ta se ne zna. Vidi da je ovaj starac na izmaku, a kuæa usamljena. Do prvog kom¹ije ima pola sata hoda. Kome æe ovo dete? I ¹ta æe? Poèinje da nagovara starca da malu preda brigadi, sanitetu. Starac se zaka¹lja. Obrazi mu u tren postado¹e plavi, a disanje ote¾a. Trudi se, siromah, krajnjim naporom da bar malo vazduha usrèe. Sve se u grlu speklo i steglo. Ostao prostor uzak kao slamèica, a to je nedovoljno da se napoji kiseonikom ovo izmoreno staraèko telo. Kad se malo primirio od ka¹lja, rukom daje odobrenje Hajriji da poðe sa ovim dobrim èovekom, koji mu uliva poverenje. Tako Hajrija postaje partizanèica. U poèetku je zatvorena, æutljiva, nesigurna pa i malo zapla¹ena. Prvo se pribli¾ava Brani. Valjda ih vezuju bliske godine. Kako - tako, tek stalno je uz njega. Zajedno donose vodu ranjenicima, zajedno kupe granje i drva za vatru na¹em kuvaru, a najvi¹e vremena provode u premotavanju zavoja. To nije te¾ak posao pa ga obièno dajemo deci. Nije te¾ak ali oduzima mnogo vremena. Deca tim poslom nisu preoptereæena, a oslobaðaju nas starije za krupnije poslove. Satima, skoro svakodnevno, ovo dvoje dece razvlaèe, raste¾u i valjaju "¹trudlice" od dugih belih traka. Veæ upotrebljene zavoje po desetak puta pa i vi¹e peremo, iskuvavamo u pepelu i ponovo upotrebljavamo.

Deca su deca. Dok rade neprestano se ¹ale, zadirkuju, smeju. Tako jednom, negde kasnije, privuèe me njihov zvonki smeh i galama. Pogledam, a deèak sav obmotan belim zavojima, sa ¹takama, pogrbljen hoda i imitira te¹kog ranjenika. Lice obesio i napravio tako bolno, kao da stotinu rana nosi. Smeje se Hajrija, smeju se i ranjenici. Sklanjam se da se ne postide od mene. Neka ih, neka se smeju. Rat nas ne daruje radostima.

Iako je partizanski ¾ivot naporan, kako dani odmièu tako nam deca rastu. Brana sve vi¹e lièi na momèe a i Hajrija dobija oblik devojèeta. Kod devojèice se pojavi katkad i rumen na licu, pa i pogled pobegne ka zemlji dok razgovara sa Branom. Imam utisak da se postidi. Obièno to biva u momentima igre i zaèikavanja, koja malo pomalo odmièu od onih pravih deèijih nesta¹luka. Gledam ih, jednom, kako prebiraju pasulj. Ona, èim pronaðe ¹areno zrno, hitro ga baca gaðajuæi podu¾i nos Branin. On joj uzvraæa zrno, ali tako da joj uleti u nedra. Izme¹aju se tada i smeh i grdnja. Grdnja koja ne lièi na ljutnju. Pa ipak, sve je to èisto i èedno. Odigrava se tu pred nama, pa se i mi ukljuèujemo u njihov smeh i bezazlene ¹ale.

Hajrija je postala veæ iskusna bolnièarka. Slu¹ala je nekoliko kurseva, a i previjala mnogo ranjenika. Bolnica je istovremeno bila i ¹kola za sanitetske kadrove. Èim bi jedinicama zatrebale bolnièarke, tra¾ene su i uzimane iz bolnice. A kad tra¾e, ¹aljemo najbolje. Do¹ao je red i na Hajriju. Odlazi u bataljon za èetnu bolnièarku. Odlazi, a Brana ostaje. Razrastao. Vi¹e ne premotava zavoje. Stra¾ari, pravi nosila, nosi ranjenike pri pokretu. Otkako je oti¹la Hajrija postao je æutljiv. Nije vi¹e onako veseo i razgovoran. Uzima po dva i tri de¾urstva na stra¾i, a ranjenici ga zadirkuju: "Brano, ne¹to si nam se grdno rastu¾io". Toliko. Dalje se ne sme.

- Sunce polako klizi ka smiraju. Postalo crveno, skoro krvavo. Ba¹ sa te strane, vidim, ide grupa ranjenika. Poðem im u susret, da ¹to br¾e uka¾em pomoæ. Vidim, ima i nosila. Znaèi, te¹ki ranjenici. Prvo samo ubrzam korake a onda potrèim. Kao ukopana zastadoh. Iz prvih nosila proviruju nove ¹arene seljaèke èarape, koje je Brana dao Hajriji kada je po¹la na novu du¾nost. Jedna ruka mlitavo vili na ivici nosila. O, bo¾e! Ste¾e me u grlu. Grudi mi pritisnu nekakav golemi teret i satera srce u onaj kutak kad preti da stane. Hoæe li stati, da ne saznam istinu? Pa ipak! Hajra je poginula! Gorka istina mora da se prihvati. Posle kratkog spu¹tanja nosila i odavanja po¹te ponovo je di¾emo i ne nosimo u bolnicu, veæ skreæemo levo prema uzvi¹enju, gde je seosko groblje. Tu æemo ostaviti ovo drago devojèe, koje je veæ u prvoj borbi poginulo.

Vraæam se u bolnicu i prihvatam one kojima mogu pomoæi. Utuèena i ne pomi¹ljam na Branu. Sva sam u brizi za ranjenicima i bolu za Hajrijom. Tako prolazi veèe, noæ, pa skoro sledeæi ceo dan. Dolazi kurir sa naredbom za pokret. Prenosim naredbu komandantu i komesaru bolnice. Brzo je sve spremno za polazak. Treba mi Brana. Tra¾im ga. Nema ga. Opet mi zatreba. Zovem ga, tra¾im, a niko ne zna gde je. Polazimo a mladiæa jo¹ nema. Da nije pobegao u èetu posle saznanja o smrti devojèice? De¹avalo nam se to. Ne vole junaci da budu u bolnici. Pobegnu nam pre nego ¹to im rane sasvim zarastu. Juna¹tvo je u prvim redovima, u juri¹ima. A mo¾da i ono drugo! Pade mi na pamet i prostruja kroz glavu kako se Brana igrao sa Hajrijom. Da, voleli su se oni. Sad prvi put sebi to priznajem. Pade mi na pamet Branka Bude Tomoviæa, kako je, kad joj je Budo poginuo, oti¹la u borbu, bacala bombe sve do poslednje i poginula uzvikujuæi "Za mog Buda!" Ove misli me pritisko¹e a briga, pa i ljutnja izme¹ale se, pa èas nadjaèa jedno a èas drugo. Doðem do zakljuèka da je Brana oti¹ao tu negde, da je samo zakasnio i da æe se ubrzo vratiti. Dobar je vojnik. Zna veæ vojnièke vrline i obaveze. Zar sme ratnik da zakasni? Svako zaka¹njenje mo¾e biti pogibeljno. Nije smeo to da uèini. I prevagnu u meni ljutnja. Skoèim na konja i besno poteram, da izaðem na èelo kolone koja je veæ dosta odmakla i daleko putem lagano vijuga. Put nas vodi pored samog groblja. Polazeæi tuda iznenada ugledam Branu. Jo¹ uvek ljuta, taman da viknem i pogrdim, a reèi zastado¹e. Hajrin grob! Na njemu crna sve¾a zemlja potpuno uokvirena belim kamenom. Komadi jednaki kao da ih je neko klesao. A na sred groba, od istog kamena, naredan i napravljen veliki beli krst koji je prekrio skoro celi grob. Brana je celu noæ i ceo dan sakupljao kamenje kojeg nije bilo u blizini da ukrasi grob voljene devojèice krstom, onako kako je video da se èini u njegovom mestu. Za to vreme nije ni¹ta jeo, èak se ni vode nije napio. Pogledah u njega, pa u grob. Ponovo mi se sti¹te ne¹to u grudima a onda pomislih: "Ljubav je danas spojila krst i polumesec".

Brana me ugleda. Podi¾e se i poðe. Zastala sam da ga propustim. U¹ao je u kolonu noseæi srce ranjeno zbog voljene devojke koju ni pomilovao nije. U¹ao je u kolonu. Kolona lagano odmièe dalje.

ISPOVEST, ZAVET, ZAKLETVA

Rat je prekinuo mnoge ideale, mnoga stremljenja i planove. Tako je prekinuo i zanos mlade uèiteljice Danke.

U zabaèenom selu izmeðu Srbije i Sand¾aka, jedno je devojèe dobro uèilo i po svemu se izdvajalo od druge dece. Dobri uèitelj to zapazio i nije se mogao pomiriti s tim da mu takav ðak zastane i ne ide dalje. Odlazio je mnogo puta kod Dankinog oca, dosta starog, a previ¹e siroma¹nog seljaka da bi se uhvatio uko¹tac sa takvim zadatkom. "©kolovanje mnogo ko¹ta!" - govorio je. "Ja to, uèitelju moj, ne mogu." Uèitelj se nije predavao: "Pomoæi æu i ja" - govorio je. I dete je po¹lo u uèiteljsku ¹kolu. ©kolovanje je devojèica zavr¹ila godinu - dve pred sam rat. Odmah se u svom selu zaposlila. Razvila se i izrasla u lepu devojku. Ne zna se ¹ta je na njoj lep¹e. Da li umiljat pogled, ili loknasta svilena smeða kosa, stas ... A hodala je kao srna. Ko je samo jednom vidi mora je poneti u seæanju. Dugo je vremena od ovih dogaðaja pro¹lo a meni i danas pred oèima lepr¹a uvek uredna i èista bluzica na njoj. Èini mi se, ni jedna devojka nije umela bluzu ¾enstvenije od nje da ponese. I u mnogo èemu drugom bila je to devojka izuzetne vrednosti, izgleda i pona¹anja.

Kad je Danka do¹la u seosku ¹kolu da primi posao, odmah je punim srcem prigrlila i ¹kolu i decu. A i deca prigrlila uèiteljicu. Ubrzo su i mu¹karci i devojèice po¾eleli da budu uèitelji i uèiteljice. Da budu tako dobri, pametni i lepi kao ona, koju su svim srcem zavoleli. Ona ih je uèila svemu. Nije se zadr¾avala samo na knjizi i olovki. Zajednièki su oni ureðivali ¹kolu, zajednièki ogradili ¹kolsko dvori¹te u kojem je procvetalo najraznovrsnije cveæe. Takmièila su se deca ko æe doneti bolje cveæe za njihovu ¹kolu, a majke su im davale ono najbolje koje su imale. Sa novom uèiteljicom i ¹kola dobila nov izgled i lepotu. Kada su lepi dani ona je izvodila decu napolje i dr¾ala èasove pod toplim suncem i u cveæu koje su sami odnegovali. Sreæa i radost oblivala je svakodnevno i decu i njihovu uèiteljicu.

Poèinje rat. Ru¹i i lomi sve pred sobom. Meðu prvim zgradama koje su gorele, gorela je i njihova ¹kola. Prekinut je zanos, zaustavljen rad. Deca se rastaju od uèiteljice noseæi u sebi prazninu i tugu. Palikuæe su odmah ba¹ nju tra¾ile. "Za¹to njihovu uèiteljicu?", pita se u èudu narod i skriva devojku èas u jednu kuæu èas u drugu. Èuli su se i dalje povici: "Dajte komunistu! Dajte, ili æemo vas sve popaliti"! Ali pretnje neprijatelja nisu pomagale. Narod je uporno æutao.

Kad je poèeo ustanak Danka je po¹la u partizane. U mislima je ponela svoju prvu ¹kolu, ¹kolske klupe i èupave glavice njenih ðaka, i njihove oèi pune ljubavi prema uèiteljici. Kad se svr¹i rat opet æe ona biti njihova. Vratiæe im se ona. Neæe zaboraviti ni svoje ðake a ni narod, koji je prvog dana prihvatio kao svoju kæer, kao roðenu sestru. Na ¾alost, nije ih nikad vi¹e videla.

Ratne staze odvele su devojku daleko od male seoske ¹kole. Jedno vreme bila je borac, a onda prebaèena u sanitet. Pametna i razborita, brzo se uklapa u nove obaveze i postaje referent saniteta u bataljonu. Potrebna joj je samo oprema. Dolazi kod mene za poslednje uputstvo i za sanitetski materijal. Puninimo zajedno sanitetsku torbièicu zavojima, jodom, najpotrebnijim instrumentima. Vidim da o prvoj pomoæi puno zna. Uèila je to veæ dok je bila u uèiteljskoj ¹koli. Pozdravljamo se, i ona odlazi da brine o ranjenicima, isto onako kako je pre godinu dana brinula o svojim prvacima.

Ranjenika mnogo, torbièice se prazne, a bolnièarke sve èe¹æe dolaze da mi tra¾e prevojni materijal. Dolazi mi i Danka. Kad poðe dugo gledam za njom. Izdvaja se od drugih. Kako samo hoda! Kako joj uniforma i pu¹ka prilièe!

Gazimo sve dublje u rat, pa i u ratne nevolje. Sve je oskudno osim morala i hrabrosti. Odeæa poneta od kuæe veæ uveliko izdaje, zima iscrpljuje, a glad osvaja. Na sve se privikavamo. Danima, pa i nedeljama ne vidimo bra¹no i so. Kad prolazimo kroz naselja mnogo nam je lak¹e. Tada narod daruje vojsci ono ¹to ima.

Danka je u bataljonu kojim komanduje Milan. Proslavljeni junak. Visok, smeð, sa lepim i toplim mekim licem kao u devojke. Na rukama mu se sijaju tek pri¹iveni poruènièki èinovi. Kad je ugledao Danku odmah mu se u srce uvukla. Zagledali su se. Omilili jedan drugome. Znali su oni to, po dr¾anju, po pona¹anju. Oseæali. Reèi su zastale i nikad nisu izgovorene. Vreme je takvo. Oboje su rukovodioci u bataljonu i taman da se to sazna i da se obrukaju. Moraju davati i biti primer u svemu. Jedino ¹to se sme to su pogledi koji se pomiluju. Znaju oni da pripadaju jedno drugom. A to je dovoljno. Za sada se ne sme vi¹e. A kada se rat zavr¹i...?

Nova naredba sti¾e. Pokret. Pravac vodi kroz partizansko selo. Narod odvojio od usta i spremio po komad proje za pregladnele borce. Danka ga nije dobila, jer je sluèajno u to vreme bila u brigadnom sanitetu. Oti¹la za sanitetski materijal. Komad proje je nju tako mimoi¹ao. Ali postoji neko ko na to misli i kome to nije promaklo. Milan deli svoj komad proje i stavlja u d¾ep. Sutradan kad su bili u mar¹u, onako u prolazu, Milan izvadi komadiæ malo veæ osu¹ene proje i æu¹ne u ruke Danki. Opet ni reè. Samo rumenilo, ne samo na licu devojke, nego isto tako i na licu ovog junaka odaje ih da reèi nisu uvek neophodne. Devojaèke ruke stidljivo æu¹kaju komadiæ u torbièicu i be¾eæi od prave istine ona prekoreva: "Eh, svu mi torbu uzmrvi! I zavoje mi poprlja". To im je bilo poslednje viðenje, poslednji susret, poslednje reèi.

Na jednom sektoru iznenada prodrli Nemci. Prepad o¹tar. Milanov bataljon je na udaru i uleæe u neravnopravnu borbu. Jedini izlaz je hrabrost do smrti i juri¹ za juri¹em. On to i èini. Na èelu bataljona juri¹a, a oko pojasa mu bataljonska zastava da je saèuva da ne padne u ropstvo. Pao je on, izre¹etan ma¹inkom Nemca razjarenog zbog drske upornosti i neviðene hrabrosti partizanskog oficira. Ipak je neprijatelj potisnut, a mnoge jedinice spasene. Danima se prièalo o ovoj borbi, o juna¹tvu proletera, a posebno o juna¹tvu komandanta bataljona i njegovim juri¹ima koji su naterali Nemce na odstupanje, èime su spasene druge jedinice i narod.

Vreme prolazi. Borbe se nastavljaju dalje. ®ivot teèe svojim tokom. Danka opet povremeno dolazi za materijal. Vadimo iz torbièice sve, da pretresemo, da dopunimo ono ¹to nedostaje. Dok to radimo iskotrlja se i pade na zemlju zamotuljak kao omanja jabuka. Uvijen u komadiæ zavoja veæ po¾uteo od stajanja. Devojka se tr¾e, hitro zgrabi zamotuljak, ste¾e ga rukom i prinese grudima. Zadr¾a ga tako a lice joj dobi neki novi izraz. Pobe¾e pogledom u daljinu, zaæuta, a dr¾i i dalje ruku priljubljenu uz grudi. Zastadoh. Osetila sam u momentu da se tu krije ne¹to izuzetno znaèajno za ovu devojku. "Amajlija! Neka devojaèka amajlija" - pomislih. Neka je. Neæu da me radoznalost savlada. Tajne su veæe kad ostanu tajne. Mnoge izgube vrednost kad ih razotkrijemo. Imam utisak da im tada oduzmemo od èistote i èednosti. Pru¾im joj torbièicu, da sama stavi prigrljeni zamotuljak i tajnu u njemu. Danka moja, neæu ti tajnu dirati! Neka ostane samo tvoja.

Èedrdeset i èetvrta. Od Milanove pogibije proteklo je dosta vremena. Utopljeni u nove momente, nove zadatke, pogibije i uspehe - nastavljamo ratovanje. Nastavljaju se èesto i neprijatne vesti. Dolazi kurir iz vi¹eg ¹taba. Predaje mi poruku, a uz to reèe: "Pogibe nam i Danka". Kao izbezumljena skoèim i pitam kako, a kurira ¹èepam za ramena i unesem mu se u lice. On nastavi opet kratko: "U trbuh". Malo zaèuta. "Nije jo¹ umrla, ali joj spasa nema. Stigla je i hirur¹ka ekipa, ali hirurg ne veruje u moguænost da ostane ¾iva". Skoèim na konja i poletim sva usplahirena. Mo¾da je jo¹ ¾iva? Mo¾da æu stiæi bar da je vidim, da èujem bar jo¹ jednu reè, da pomognem. Misli se munjevito reðaju a onda prenose na ¹kolu, lepo okreèenu ¹kolu, na drvenu ogradu, cveæe, cveæe i Dankine prvake... Da li znaju da su danas ostali bez svoje uèiteljice?! Idem, ¾urim a misli se kome¹aju, prepliæu i muèe. Èas su uz devojku kojoj vidim razorenu utrobu, èas opet uz ¹kolu i decu, èas uz junaka koji juri¹a... A onda opet: "Hoèu li stiæi? Hoæu li"?

Sti¾em! Kasno. Veæ je spremaju za ukop. Komesar stoji i dr¾i njenu sanitetsku torbicu. Kad me vide, pru¾i mi je. Dugo sam u sanitetu èuvala Dankinu torbièicu. Nisam je ni otvarala a nisam se ni lako rastajala od nje.

Opet mi tra¾e bolnièarku. Opremam jednu. Uzimam Dankinu torbièicu. Drugu momentalno nemam. Lagano vadim uredno spakovane stvarèice. Na dnu zamotuljak. Prepoznah ga. Uzeh ga, a ruka sama polete ka mojim grudima. Pritisnuh ga, kao ono Danka nekad. Da li da otvorim? Muèim se. Mo¾da je u njemu poruka, zavet, zakletva. Odluèujem se da otvorim. Lagano odvijam veæ prionuo zavoj od dugog stajanja. Odvijam, odvijam i komad osu¹ene ¾ute proje prosu sitne mrve. Mo¾da su to bile reèi neizgovorene voljenoj devojci, a mo¾da i moje suze koje se prosu¹e. Gledam komadiæ proje i mislim: "Danka moja, koliko si puta bila gladna, a nikad da te isku¹enje savlada! Bila si jaka, a tvoja ljubav jaèa od svega, od gladi, od svih isku¹enja... "

OPANÈIÆI

Na¹a se jedinica smestila u kuæi Radosava, koja se izdvaja od drugih domaæinstava po mnogo èemu. Kuæa je zidana, prostrana, sa nekoliko odeljenja, a pokrivena crvenim crepom. U dva odeljenja prostrta je slama od zida do zida. Èista, da se borci odmore. Ostaju ovde nekoliko dana, da predahnu, da se okrepe i pripreme za dalji put. Radosav i njegova ¾ena Smiljka primili su borce kao svoju decu. ®ena kuva svakog dana kaèamak u velikom kotlu, pa zamiri¹e èitavo dvori¹te. Ponekad dobijemo po komad vruæe proje tek izvaðene ispod crepulje, a uz to svakodnevno i vruæe mleko. Skoro se ovako nismo gostili. A oni, pravi domaæini, puna im kuæa beriæeta a uz to i dobri ljudi. Du¹u bi èoveku dali. A kako i ne bi bilo takvo domaæinstvo, kad su svi u porodici slo¾ni i radni. Od rane zore su na nogama. Radosav je najvi¹e oko stoke, a ima je dosta. Sve to treba namiriti. Gledamo ga, kako ujutru po desetak puta odlazi do sena, zagrabi vilama ogromni naviljak, pa zabaci preko ramena i povijen grabi prema ¹tali. Skoro se i ne vidi pod ogromnim teretom. Seno mu je malo podalje od kuæe. Uzdiglo se u sedam velikih stogova, i èini se, nebo paraju. I sve æe to preæi preko ramena ovog sna¾nog èoveka.

U kuæi su pored Radosava i ¾ene jo¹ i dve èerke. Obe su lepe i zdrave devojke. Jedna je na Radosava krupna i sna¾na, a druga siæu¹na na majku. Poma¾u obe i ocu i majci. Uz majku su kad se kuva, mesi i radi u kuæi, a kod oca poma¾u uglavnom oko stoke. Starija je uvek ozbiljna, æutljiva. Mlaða, potpuna njena suprotnost. Hitra, razgovorna. Stalno dvori na¹e borce a posebno Janka. Janko je mlad, u borbi je od prvog dana ustanka. Njegovo selo je dalo dosta boraca, kao i sva susedna sela oko U¾ica. Momci su, kako nam on ka¾e, "iz kola" izlazili, ostavljali igranku, uzimali pu¹ku, pa u borbu. I on je, tako reæi, do¹ao iz kola. Tek se uvrstio u mladiæe, a rat veæ zapoèeo. Nije imao vremena ni devojku da izabere. I ba¹ sad, usred rata, izabrao je Ljubu. Nije je on birao. Srce je izabralo samo. ©ta je on tu mogao? A primeæuje da je i ona njega odvojila od ostalih. Sa njim najvi¹e razgovara, sa njim se ¹ali, pa njemu i kaèamaka sipa vi¹e, i uvek se ðavolasto sme¹ka kad se pozdravljaju. Sve èe¹æe Janko posle veèere, kad vojska veæ legne i zaspi, ostaje da razgovara sa domaæinom. Devojke tada dugo lupkaju sudovima i raspremaju. Ne gledaju na njegovu stranu, ali su tu. Te¹ka srca prihvata domaæinovo: "E, pa vreme je da se legne i odmori". Odlazi momak, opru¾i se na vojnièkoj prostirci i dugo, ne mo¾e da zaspi.

Priprema se pokret. Napustiæemo gostoljubivog domaæina i poneti u seæanju njegov dom. Janko se uznemirio. Pogledom tra¾i Ljubu. Mora je naæi. Mora joj reæi, pre nego ¹to poðe, ¹ta ga muèi i ¹ta ¾eli. Izlazeæi iz kuæe ugleda je malo dalje naslonjenu na jedan stog. Oko nje pasu krave, a ona ne¹to plete. Janko, korak po korak, neprimetno se naðe ba¹ pored nje. Nasloni se i on na stog. Uze jednu slamèicu, stavi je u usta i poèe da gricka. Grickajuæi je i dalje onako kroz stisnute zube izgovori odjednom kao da je rafal opustio pitanje:

- "Bi li se ti, devojko, udala za mene?"

Devojka sa¾e glavu, umalo da iglama lice izgrebe, i æuteæi nastavi jo¹ br¾e da plete. Rafal poèe jo¹ o¹trije da sipa:

- "Èuje¹ li ti mene, Ljubo? Ja nemam vremena dugo da èekam. Moram u patrolu". Uèini kao da æe poæi. Ljuba ne, gledajuæi u njega brzo izgovori:

- "A kad æe rat da se zavr¹i?"

- "Brzo, vrlo brzo. Komesar ka¾e do zime. A i ljudi tako prièaju. Jaka je na¹a vojska."

- "E, pa onda posle rata. Èim rat zavr¹i". Janko od sreæe poskoèi i polete u jedinicu, koja je veæ krenula na novi zadatak. Iz daleka jo¹ jednom momak doviknu devojci: "Pazi ¹ta si obeæala!".

Rat se ne zavr¹i do zime. Potraja godinu, pa sledeæu. Nikad kraja. Potraja Jankova ljubav. Govori on drugovima da ima devojku u Srbiji koja ga èeka, a ne ka¾e im o kojoj je devojci reè. Njegove misli èesto se tada vraæaju na stog sena i dato obeæanje.

Prolazimo kroz Ivanjicu. Saraèka radnja otvorena, a na vratima vise opanèiæi. ®ute se kao limun, a kai¹iæi tanki, lakovani. Majstor ih je ve¹to i¹arao, pa mame pogled i onome koji ih nikada nije nosio. Mame, ba¹ kao Ljubine noge. Janko se zagleda. Ruka mu poðe u mali d¾ep, gde vi¹e od tri godine nosi malo novca koji mu je majka æu¹nula kad je po¹ao u partizane. Èuvao ih je, ne kao materijalnu vrednost, veæ kao uspomenu i seæanje na majku i njenu ne¾nost. Prebrojava ih. Biæe dosta. Uðe kri¹om kod saraèa, kupi opanèiæe i brzo, da niko ne vidi, strpa ih u torbièicu.

Rat je pri kraju. Janku nije vi¹e potreban komesar, da ga pita kad æe se rat zavr¹iti. Sad je i njemu jasno. Veæ se i iz Srema goni ©vaba iz zemlje. Pro¹la je i vi¹e nego jedna zima otkako je komesar govorio: "Do zime rat æe biti zavr¹en". Dobro bi bilo da je komesar bio u pravu. Ali prote¾e se rat mnogo du¾e. Kad ugrabi Janko priliku i niko ga ne vidi, otvara torbièicu, zagleda opanèiæe, preðe rukom preko njih i osmehne se, a misli nastave putovanje do stoga sena i datog obeæanja: "Èim se rat zavr¹i." Dugo se on veæ dru¾i sa tim opanèiæima, sa Ljubom, sa ¾eljom da se jednom i taj rat zavr¹i.

Jedinica iznenada dobi novi pravac. Ide se prema terenu gde je Ljubino selo. Da li æemo proæi kroz njega? Ne sme ni da pomisli junak na takvu sreæu. Pa ipak, ba¹ njegova jedinica skreæe prema poznatom kraju. Zadr¾avanja nema, ali on æe skrenuti malo, otrèati samo da je vidi, preda opanèiæe i podseti na obeæanje. Narod iza¹ao da pozdravi svoju vojsku. Ni deca nisu ostala u kuæama. Veæ dugo tuda nisu prolazili partizani osim terenaca. Evo ih sad! Mnogo ih je. Naviru jedni za drugima. Nigde im kraja. Iskitili se seoski plotovi i kapije od ¾ena i dece. Mu¹karaca malo. Pozdravljaju, ¾ele sreæu. Pritrèavaju neki i raspituju za svoje. Iz ovog sela je najveæi broj mu¹karaca, ili bolje reæi sve ono ¹to je moglo nositi pu¹ku, veæ odavno u borbenim redovima. Mnogi su izginuli, mnogi ranjavani, pa majke i sestre u strahu raspituju. Janko sve vi¹e grabi prema selu. Uzbuðen je. Zami¹lja susret. Rukom prite¾e torbièicu da bolje oseti i proveri jesu li opanèiæi tu. Hteo bi da potrèi. Pogled mu zastade. Pored jedne kapije nekoliko ¾ena i - Ljuba! U rukama joj malo dete. Upla¹ilo se valjda, pa glasno plaèe i skreæe pa¾nju vojske koja prolazi. I Janko je prvo primetio dete, pa Ljubu. Sad vidi jo¹ ne¹to. Ljuba oèekuje i drugo, Onako odebljala, kao da se smanjila i uvela. Hteo je da je pozdravi. Po¹ao je veæ rukom, ali se ona sama zadr¾a na torbièici, prite¾e je a on pod rukom oseti opanèiæe. Znoj ga obli, a vruæina prolete do nogu. Koraci se ubrza¹e i postado¹e tvrdi, a praznina se neka uvuèe u grudi i ostade tu da davi, da gu¹i.

Opanèiæe je nosio jo¹ dugo u torbièici, sve dok se rat nije zavr¹io i dok ratnu uniformu nije zamenio novom, sve dok ¾ivot nije potekao novim tokom i novim stazama.

NE! NIKADA

Mlada medicinarka predano radi oko brojnih ranjenika. Ne staje. Uvek je uz njih. Inaèe, ru¾na, izrazito ru¾na. Mr¹ava. Sama kost i ko¾a. Ne zbog gladi i slabe ishrane. Takva je ona. Kosa joj uvek malo razbaru¹ena, sivo-¾uta, pa deluje neuredno i prljavo. To sve ne doprinosi ba¹ sreænom izgledu ove devojke. Ali priroda nije surova. Ona ume da daruje druga blaga. Uzme na jednoj strani a nadoknadi na drugoj. Tako je i ovoj devojci dala izuzetnu toplinu glasa, divan ljudski osmeh i samariæansku du¹u. Uz to uvek razgovorna, otvorena, iskrena, a skromna i nenametljiva. Svima je bila bliska i svi smo je voleli.

U istoj bolnici ranjenik, metalski radnik. Mlaði koju godinu od nje ali politièki jaèi. Ona je pred sam rat pri¹la naprednom pokretu, a on je veæ godinama aktivan. Prvo je bio skojevac, pa èlan partije veæ vi¹e godina pre rata. Lep. Plavook i plavokos. Bistar i izuzetno pametan. Visok, prav, dostojanstven, gord. Lièio je na jelena kad sa bre¾uljka osmatra okolinu onom divnom ponositom i lepom glavicom i bistrim oèima. Imala sam sreæu da jelena iz bliza gledam. Iako smo bili u ratnom mete¾u, kad smo prelazili Tjenti¹te satima sam gledala na jednom proplanku te lepotane. Od tada mi je svaki mu¹karac koji ima lepo dr¾anje i lepo hoda lièio na jelena. Znao je Darko svoje osobine. Bio je siguran u sebe. Maru je veæ du¾e vremena izdvajao od ostalih devojaka. Voleo je kad je ugleda sa sanitetskim priborom i kad prilazi ranjenicima da ih previja. Znao je tada da æe ona ostati du¾e uz njih, i uz njega. Radovao joj se jo¹ iz daleka kad je vidi. Blizina je to stalno podgrejavala. Veæ su mu rane sasvim dobro, pa æe mo¾da kroz nedelju-dve iæi i u svoju jedinicu.

Rad u ambulanti je za danas zavr¹en. Darko, tek previjen, ¹eta proplankom ispod ¹ume, kad evo Mare! Umorna je. Radila je od rane zore, i to uvek povijena ili èuèeæi, a to u¾asno zamara. ©uma i partizanske bolnice nemaju hirur¹ki sto, ili taènije, imaju ih svuda. Jednom je to ¹uma, drugi put polje. Glavno je da vredne i sposobne ruke pomognu ranjeniku i ubla¾e rane.

Umorna studentkinja se spustila na zemlju. Okrenula se potrbu¹ke i zagnjurila licem u sve¾u opojnu travu, da se malo povrati i okrepi. Darko i dalje ¹eta, a pogled ga neprestano vuèe da ode tamo i sedne pred nje, da razgovara. Ona, sluèajno, kao da je predosetila njegovu ¾elju pozva ga: "Darko, doði da malo poprièamo! Skoro æe¹ u jedinicu". On lagano priðe i sede pored nje. Razgovor i prijateljski mio glas te dobre devojke oslobodi ga i on le¾e potrbu¹ke pokraj nje. Okolo vri. Prolaze ranjenici, bolnièarke, intedantura... Razgovor ovo dvoje mladih niko i ne èuje, a jo¹ manje mo¾e da posumnja u uzavrelo Darkovo srce. U jednom momentu, ne hoteæi namerno, ruka mu sama poðe i pritisnu uz travu Marinu malo ogrubelu ¹aku sa neprirodno dugim i tankim prstima.

- "Da li bi se mogla udati za radnika?" - izlete mu nepripremljeno pitanje, iz srca.

- "Ne! Nikada" - uzviknu devojka, hitro povuèe ruku, podi¾e se i ode.

Dani prolaze, Darko izbegava Maru. Izbegava i drugove. Namr¹ten je. Æutljiv. Mara, pametna devojka, zna da ga je povredila. Boli je to. Nije ona htela da ga uvredi, voli ona svog ranjenika, svog Darka. Priæi æe mu i sve objasniti. Èim je ugrabila priliku tako i uèini:

"Darko, nisi ti mene potpuno razumeo. Ja sam bila zbunjena tvojim iznenadnim pitanjem. Da si i student kao ja, a ne radnik, posle onog pitanja, koje kao da je s neba palo, verujem, a i sigurna sam da bi isto tako odgovorila. Ali ne be¾im i od onog pravog odgovora. Ja sam komunista. Za mene su svi ljudi jednaki. Isti - ako su ljudi. A ti si izuzetan. Nosi¹ u sebi mnoge vrline. Volim te i cenim kao retko kojeg druga. Ali brak je ne¹to drugo. Brak tra¾i mnogo vi¹e. Ne verujem da bi se ti dobro oseæao u tako neravnopravnoj situaciji. Mi smo kao drugovi i ljudi jednaki, ali razlika postoji. Ona intelektualna. Da li se to u braku mo¾e prevaziæi? Ja bih u braku te¾ila da razgovaram ne samo o politici i borbi. Postoje i drugi dometi znanja koji vezuju ljude. Ja se toga ne bih mogla odreæi. ®elim razgovor, recimo o knji¾evnosti, muzici, i o mnogo èemu. Ono moje odbijanje nije bilo upereno protiv tebe, protiv Darka radnika, protiv tvoje liènosti, veæ ..." - i nastavlja Mara svoje obrazlo¾enje i svoje pravdanje. Darko æuti, gleda je i ne progovara. Samo se malo sme¹ka, onim sme¹kom koji hvata samo jedan kraj usana praæen pogledom su¾enih zenica, koji podseæa na ironiju, prega¾enost, povreðenost, ali koji se ne predaje tako lako.

Rat se zavr¹io. Mara je dovr¹ila medicinu. Udala se za kolegu. Dobila dvoje divne dece. ®ivi van Beograda. O Darku ne zna mnogo. A Darko radi i uèi. Pola¾e gimnaziju. Razred po razred. Poèetak je te¾ak a onda dva po dva razreda za godinu. Upisuje se i na medicinu. Tu je veæ lak¹e. Uhodao se u rad, u uèenje. Zavr¹ava briljantno studije. Postaje doktor medicine! Postaje dobar lekar.

"Galenika" pravi prijem. Poziva veæi broj lekara. Na sveèanost do¹ao i Darko. Meðu zvanicama ugleda Maru sa mu¾em, njenim i njegovim ratnim drugom. Priðe im da ih pozdravi. Mara ga zagrli:

- "Èestitam! Pa ti si napravio podvig. Slu¾ba, ¹kolovanje, studije. Znala sam da si pametan i sposoban, ali nisam znala, a i ti mi nikada nisi govorio da si toliko voleo medicinu". Mara, po prirodi govorljiva, nastavlja, ne prestaje:

- "Èestitam! Takav napor! Ba¹ si mnogo voleo medicinu..." Darko je slu¹a, slu¹a, sme¹ka se. "Medicinu, ili tebe? Medicinu sam voleo kroz tebe, a tebe kroz medicinu" pomisli i uz kratak pozdrav lagano se udalji, da je i dalje iz prikrajka gleda, kao onaj jelen sa Tjenti¹ta kome smo rafalima oteli mir, ali dostojanstvo i uspravnost nismo mogli.