Д.Хармс: Портрети, цртеж из 1930-тих година

(1)
Вјаземски је имао стан који је гледао на Тверски булевар. Пушкин је веома волео да му  долази у госте. И како дође - приђе рагастову, нагне се кроз прозор и гледа. Понекад ту и  преноћи. Чак су му купили посебан душек, али он за њега није хтео да чује. "Чему", вели,  "толики луксуз!" И баци душек кроз прозор. А онда се целу ноћ врти, не може да спава.

(2)
Једном се Гогољ преобукао у Пушкина, отишао код Пушкина и позвонио на врата. Пушкин  му отвара и довикује: "Гле, гле, Арина Родионовна, дошао нам ја!"

(3)
Љермонтов хтео да одведе Пушкинову жену. На Кавказ. Стално је провиривао кроз  колонаду, вребао је... Одједном се постидео свог наума. "Пушкин је" -  мисли он - "огледало руске револуције, а ја сам - свиња." И оде, клекне пред Пушкина на колена и каже: - Пушкине - вели - где ти је кинжал? Ево ти моје груди! Пушкин се страшно смејао.

(4)
Једном Пушкин и Гогољ изашли на двобој. Пушкин вели:
- Ти први пуцај!
- Зашто ти? Не, ја!
- Ах, ја? Не, ти!
Тако да није ни дошло до двобоја.

(5)
Седи Пушкин у својој соби и размишља: "У реду, ја сам геније. Гогољ је такође геније. Али и  Толстој је геније, и Достојевски, покој му души, такође геније! Па где је томе крај?" И ту је причи крај.

(6)
Лав Толстој веома је волео децу. Једном шетао Тверским булеваром, кад, испред њега  испаде Пушкин. Као што је познато, Пушкин је био ниског раста. "Наравно, овај више није  дете, пре ће бити да је дечак" - помисли Лав Толстој. - "Али свеједно, стићи ћу га и  помиловати по глави." И потрча да сустигне Пушкина. А Пушкин, који није знао шта Толстој  намерава, ухвати маглу. Бежећи поред позорника, он га узбуни том неприличном  јурњавом на јавном месту, те горепоменути пандур нагне за њим с циљем да га  заустави. После је западна штампа писала да се у Русији књижевници подвргавају прогону од  стране власти.

(7)
Једном Љермонтов купио јабуке, дошао на Тверски булевар и стао да нуди њима присутне  даме. Све су оне узимале и говориле: "Мерси." Кад је пришла Наталија Николајевна са  сестром Александрином, он је од узбуђења тако уздрхтао, да му је јабука пала под њене  ноге (Нат. Ник., а не Алекс.). Једно псетанце зграби јабуку и нагне да бежи. Александрина,  наравно, појури за њим. 

Остали су насамо - по први пут у животу. (Љермон., наравно, с Нат. Ник., а не Алекс. са  псетанцетом.) Осим тога, она га (Алекс.) није ухватила.

--------------- крај одломка -----------------

© Yurope, poslednja izmena 31. decembar 1995.