Пронин је рекао:
- Имате веома лепе чарапе.
Ирина Мазер је рекла:
- Свиђају вам се моје чарапе?
Пронин је рекао:
- О, да. Веома - и додирнуо их руком.
Ирина је рекла:
- А зашто вам се свиђају моје чарапе?
Пронин је рекао:
- Веома су глатке.
Ирина је задигла сукњу и рекла:
- Видите ли колико су дугачке?
Пронин је рекао:
- Охо, да, да.
Ирина је рекла:
- А ево овде се завршавају. Ту већ иде гола нога.
- Охо, каква нога! - рекао је Пронин.
- Имам веома дебле ноге - рекла је Ирина. - А и у куковима сам веома широка.
- Покажите - рекао је Пронин.
- Не може - рекла је Ирина - немам гаћице.
Пронин се спустио пред њу на колена.
Ирина је рекла:
- Зашто сте клекнули?
Пронин ју је пољубио у ногу нешто повише чарапе и рекао:
- Ето зашто.
Ирина је рекла:
- Зашто ми задижете сукњу још више? Већ сам вам рекла да сам без гаћица.
Али јој је Пронин упркос томе задигао сукњу још више и
рекао:
- Нека, нека.
- Овај, како то мислите: нека? - рекла је Ирина.
Али тада је неко закуцао на врата. Ирина је брзо спустила сукњу, Пронин је устао с пода и пришао прозору.
- Ко је? - упитала је Ирина не отварајући.
- Отварајте врата - чуо се оштар глас.
Ирина је отворила врата и у собу је ушао човек у црном капуту и дубоким чизмама. За њим су ушла два војника нижих чинова, с пушкама у рукама, и за њим кућепазитељ. Нижи чинови стали су код врата, а човек у црном капуту пришао је Ирини Мазер и рекао:
- Ваше презиме?
- Мазер - рекла је Ирина.
- Ваше презиме? - упитао је човек у црном капуту Пронина.
Пронин је рекао:
- Презивам се Пронин.
- Имате ли оружја? - упитао је човек у црном капуту.
- Немам - рекао је Пронин.
- Седите овамо - рекао је човек у црном капуту, показујући Пронину на столицу.
Пронин је сео.
- А ви - рекао је човек у црном капуту Ирини - обуците капут. Морате да пођете с нама.
- Зашто? - упитала је Ирина.
Човек у црном капуту није одговорио.
- Треба да се пресвучем - рекла је Ирина.
- Не - рекао је човек у црном капуту.
- Али морам још нешто да обучем - рекла је Ирина.
- Не - рекао је човек у црном капуту.
Ирина је ћутке обукла своју кратку бунду.
- Збогом - рекла је Пронину.
- Разговори су забрањени - рекао је човек у црном капуту.
- И ја такође треба да пођем с вама? - упитао је Пронин.
- Да - рекао је човек у црном капуту. - Облачите се.
Пронин је устао, скинуо с чивилука свој капут и шешир, обукао се и рекао:
- Ево спреман сам.
- Идемо - рекао је човек у црном капуту.
Нижи чинови и кућепазитељ затрескаше ђоновима.
Сви изиђоше у ходник.
Човек у црном капуту закључа врата Иринине собе и запечати их са два мрка печата.
- Хајде напоље - рече.
И сви изађоше из стана, гласно залупивши спољним вратима.
12. октобра 1940.