- Е, сад - рече Вања и стави свеску на сто - хајде да пишемо причу.

- Хајде - рече Леночка и седе на столицу.

Вања узе оловку у написа: +Био једном један краљ.+ Онда се замисли и загледа у таваницу. Леночка погледа у свеску и прочита шта је Вања написао.

- Већ постоји таква прича - рече Леночка.

- Откуд знаш? - упита Вања.

- Знам јер сам читала - рече Леночка.

- Како иде? - упита Вања.

- Краљ је пио компот од јабука када му нешто запе у грлу; краљица га удари по леђима како би му избила парче јабуке, али краљ помисли како она хође да се бије па је тресну чашом по глави. Краљица се разјари и распали краља тањиром. Краљ лупи краљицу чинијом. Краљица удари краља столицом. Краљ скочи и удари краљицу столом. Краљица сруши орман на краља. Али краљ испуза испод ормана и тресну краљицу својом круном. Онда краљица дохвати краља за косу и завитла га кроз прозор. Али краљ се дотетура натраг у собу кроз други прозор, зграби краљицу и гурну је у пећ. Међутим, краљиа се провуче кроз димњак на кров, спусти се низ громобран у башту и врати се у собу кроз прозор. Краљ запали ватру у пећи да спали краљицу. Краљица се дошуња иза њега и гурну га. Краљ упаде у пећ и изгоре. То је крај приче - рече Леночка.

- Врло глупа прича - рече Вања. - Ја сам хтео да напишем једну сасвим другу.

- Хајде онда, напиши је - рече Леночка.

Вања узе оловку и написа: +Био једном један разбојник.+

- Чекај мало! - узвикну Леночка. - Већ постоји једна таква бајка.

- Нисам знао - рече Вања.

- Како да не! - рече Леночка. - Разбојник је покушавао да побегне од чувара и скочио на коња, али је скочио прејако, прелетео на дуругу страну и пао. Разбојник онда опсова и поново скочи на коња, али опет паде на другу страну јер није добро проценио свој скок. Разбојник се подиже, запрети песницом, скочи на коња опет прејако и паде. Онда разбојник извуче из опасача пиштољ, опали у ваздух и поново скочи на коња, али с таквом силином да прелете преко њега и тресну на земљу. Онда зграби капу с главе, завитла је на земљу, изгази је и опет скочи на коња, и поново предалеко, па паде и сломи ногу. Коњ откаса мало даље. Разбојник одшепа до коња и тресну га песницом по глави. Коњ побеже. Чувари дојахаше и бацише разбојника у затвор.

- Али ја нећу да пишем о рабојнику - реч Вања.

- Па о чему хоћеш да пишеш? - упита Леночка.

- Хоћу да пишем причу о ковачу - рече Вања.

Вања написа: +Био једном један ковач.+

- Постоји већ једна слична прича! - викну Леночка.

- Стварно? - рече Вања и остави оловку.

- Наравно - рече Леночка - био једном један ковач. И, једног дана, ковао он потковицу и толико јако замахнуо чекићем да је глава чекића полетела са дршке, одлетела кроз прозор, убила четири голуба, ударила у ватрогасну кулу, одбила се на другу страну, разбила прозор на кући командира ватрогасне бригаде, прелетела преко стола за којим су седели командир ватрогасне бригаде и његова жена, пробила зид куће командира ватрогасне бригаде и излетела на улицу. Тамо је звекнула у једну бандеру окрзнула ногу сладолеxије и погодила Карла Ивановича Шустерлинга у главу. Баш у том тренутку он је скинуо свој шешир да расхлади главу. Пошто је погодила у главу Карла Ивановича Шустерлинга, глава чекића је полетела назад, поново окрзнула сладолеxију по нози, ударила два мачора који су се борили на крову, треснула једну краву, убила четири врапца, опет улетела у ковачницу и вратила се на дршку коју је ковач још увек држао замахнуту у својој десној руци. Све се то десило тако брзо да ковач није ништа приметио, па је наставио да кује потковицу.

- Знам да је прича о ковачу већ написана, али ја хоћу да напишем причу о себи - рече Вања и написа: +Био једном један дечак по имену Вања.+

- Већ постоји таква прича - рече Леночка. - Био једном један дечак по имену Вања и једном он пође...

- Чекај мало - рече Вања - ја сам хтео да напишем једну пирчу о себи.

- Већ је написана једна прича о теби - рече Леночка.

- То је немогуће - рече Вања.

- Кажем ти, већ је написана - рече Леночка.

- Ко је написао? - упита Вања запањено.

- Написао је Данил Хармс и зове се +Дечја прича+.

1935.