А сада ћу да испричам како сам се родио, растао и приметио код себе прве знаке генија. Родио сам се двапут. Ево како је то било. Мој тата оженио је моју маму 1902. године, али се ме моји родитељи донели на свет тек крајем 1905. јер је мој тата хтео да му се дете роди обавезно за Нову годину. Тата је израчунао да треба приступити зачећу тачно 1. априла и тек је тога дана изашао пред маму са предлогом да зачну дете.
Први пут тата је пришао мами 1. априла 1903. године. Мама је одавно чекала тај тренутак и веома се обрадовала. Али тата је, очигледно, био у шаљивом расположењу и није могао да се уздржи да не узвикне: &љуот;Априли-ли-ли!&љуот;
Мама се страшно наљутила и тога дана није дала тати да јој приђе. Требало је сачекати до идуће године.
Са истим предлогом тата је пришао мами 1. априла 1904. године. Али мама је, памтећи прошлогодишњи случај, рекла да не жели да се опет нађе у незгодном положају и опет није дозволила тати да јој приђе. Тата је наваљивао, али ништа није вредело.
И тек следеће године тати је пошло за руком да маму обрлати и да ме зачне.
Тако сам, ето, зачет тек 1. априла 1905. године.
Татина рачуница је, међутим, потпуно оманула јер се показало да сам ја био недоношче и родио се четири месеца пре рока. Тата се тако разгоропадио да се бабица која ме је прихватила толоко збинила да је почела да ме гура натраг, тамо одакле сам управо био дошао.
Један наш познаник који је присуствовао порођају, иначе студент Војно-медицинске академије, изјавио је да им неће успети да ме угурају натраг. Па ипак, без обзира на студентове речи, они су ме свеједно гурали и гурали назад, не водећи рачуна у журби да ли ме гурају тамо где треба.
Тада настаде страшна пометња.
Породиља виче: &љуот;Дајте ми моје дете!&љуот; Одговарају: &љуот;Ваше дете, веле, налази се у Вама!&љуот; - &љуот;Шта!?&љуот; виче породиља, &љуот;како у мени, када сам га управо родила!&љуот; - &љуот;Али&љуот;, веле остали, &љуот;да нисте можда погрешили?&љуот; - &љуот;Како&љуот;, виче породиља, &љуот;откуд погрешила! Зар ја могу да погрешим! Својим очима сам видела да је дете колико малопре лежало овде на мушеми!&љуот; - &љуот;То је тачно&љуот;, одговарају породиљи, &љуот;али можда се негде завукао.&љуот; Једном речи, не знају ни сами шта да јој кажу.
А породиља галами и тражи своје дете.
Морали су да позову једног искусног лекара. Тај искусни лекар је прегледао породиљу и раширио руке, али се ипак досетио и дао породиљи дозу енглеске соли. Породиља је добила пролив, па сам тако по други пут дошао на свет.
Тада се тата опет разгоропадио, наводно, да се то и не може сматрати рођењем, а да ово, што кажу, још није човек него неки полузаметак, па га зато ваља или вратити натраг или сместити у инкубатор.
И тако мене сместе у инкубатор.
25. септембра 1935.