Драга Клавдија Васиљевна,
Испало је да није тако једноставно написати Вам писмо које сам Вам обећао. У чему уопште да се разоткривам? И где ми је сад она красноречивост којом сам се хвалио? Зато једноставно одустајем од онаквог писма какво сам Вам обећао и једноставно Вам пишем писмо до срца и драге воље. Нека писмо буде подељено на три дела, од којих би први био - нежан, други - шаљив, а трећи - озбиљан. Ако у овакву творевину и уђе део онога што сам обећао, то, у сваком случају, неће бити неким мојим посебним настојањем. Испунићу само једно обећање: убацићу писмо у поштанско сандуче тачно 21. септембра 1933. године.
Део 1 (нежни)
Мила Клавдија Васиљевна, овај део мора бити нежан. То и није тако тешко јер је у мом односу према Вама заиста завладала просто невероватна нежност. Довољно је само да напишем све оно што ми пада на памет када мислим на Вас (а то није тако тешко јер на Вас мислим непрестано), и писмо ће само по себи испасти још нежније.
Ни сам не знам како се то догодило, али једног прекрасног дана Ви одједном више нисте били Ви, мада не зато што сте постали део мене или ја део Вас, или обоје део нечега што је раније било део мене самог, ако већ и сам нисам био тек честица која је, са своје стране, била тек део... Опростите, али ова мисао је испала прилично компликована, тако да сам се запетљао. Све у свему, Калвдија Васиљевна, једно ми можете веровати: никада нисам имао таквог пријатеља нити сам сањао о томе, сматрајући да онај део (опет тај део!) мене самога који себи тражи пријатеља може сматрати преостали део нечим што је кадро да на најбољи могући начин изрази идеју присутности и такве отворености, такве искрености, таквог самоодрицања, тј. одрицања (већ осећам да сам запуцао далеко и да опет почињем да се запетљавам), таквог дирљивог сустизања најскривенијих мисли и осећања какви су у стању да гану... Не, опет сам се спетљао. Најбоље да Вам све кажем у две-три речи: према Вама, Клавдија Васиљевна, осећам бесконачну нежност!
Сада прелазимо на други део.
Део 2 (шаљиви)
Како је једноставно после "нежног дела", који тражи сву ону префињеност душевних превирања, написати "шаљиви део", за који није потребна толико душевна префињеност колико бритка памет и хитра мисао. Уздржавам се од красноречивих фраза, које могу да изговорим у повећим временским размацима услед своје злосрећне муцавости, сместа усмеравам сву своју пажњу на Вас и кличем: "О како сте Ви прелепи, Клавдија Васиљевна!"
Нека ми је Бог у помоћи да дорекнем до краја следећу мисао и да не запнем у средини. Дакле, пошто сам се прекрстио, почињем: Драга Клавдија Васиљевна, волео бих да отпутујете у Москву јер кад бисте остали овде (скрати!), ја бих за најкраће време заборавио (још више скрати!), ја бих се заљубио у вас и заборавио све око себе! (Дорекао сам.)
Користећи се пуним успехом и не желећи да покварим утисак који оставља други део, брзо прелазим на трећи део.
Део 3 (како је и предвиђено - озбиљан)
Драга Клавдија Васиљевна, пишите ми што пре како Вам је пошло у Москви. Много сам Вас се зажелео. Страшно је кад човек помисли како се на све брзо привикава, или, тачније, како заборавља оно за чим је некад жудео. Али довољно је да се човек једном тога овлаш присети, и све жеље поново се разбуктавају само ако су икада, макар за тренутак, биле истините. Не верујем у дописивање са људима које познајем, брже и боље могу се дописивати људи који се међусобно не познају, и зато не тражим да ми пишете писма по неким "правилима и формама". Али ако бисте ми с времена на време послали папирић са Вашим именцетом, био бих Вам веома захвалан. Разуме се, кад бисте ми послали цело писмо, био бих, још више, веома дирнут.
Још нисам био код Литејних Шварцових, али када будем отишао, пренећу им све што сте ме замолили.
А тек живот! Како је живот поскупео! Празилук на пијаци не кошта више 30, већ 35, или чак свих 40 копејки!
20. септембар 1933.
Петербург
© Џуропе, Последнја измена 29.Новембра 1995.