Draga Liza,
Čestitam rođendan vašem Kirilu, a takođe pozdravljam i njegove roditelje što uspešno ispunjavaju od prirode im određen plan vaspitavanja potomka koji do druge godine ne ume da hoda, ali zatim, vremenom, počinje da ruši sve oko sebe i, najzad, kada dostigne mlađi predškolski urast, voltmetrom ukradenim iz očevog pisaćeg stola odvažuje se da raspali po glavi svoju ljubljenu majku jer ona ne uspeva da izbegne sasvim vešto izveden napad svog još niukoliko sazrelog detenceta, koje u svom nezrelom potiljku već planira da, pošto ucmeka roditelje, usmeri svu svoju odveć izoštrenu pažnju na dedicu zaraslog u sedine i samim tim dobrodržećeg u smislu umnog razvoja, uprkos poodmaklim godinama, u čiju će se čast 28. februara kod njega okupiti raznorazni poklonici njegove odista izvanredne pojave, među kojima, međutim, na moju veliku žalost, neću biti ja, budući u to vreme u izvesnoj stisci, odajući se na obalama Finskog zaliva umeću koje mi je od detinjstva svoj stve no, naime, da se laćam pera i zamačuem ga u mastionicu kako bih kratkim i jasnim frazama izrazio svoju duboku i, ponekad čak, na izvestan način veoma uzvišenu misao.
Danil Harms
28. februara 1936. godine
© Dzurope, Poslednja izmena 29.Novembra 1995.