Dragi Tamara Aleksandrovna, Leonide Saveljeviču, Jakove Semjonoviču i Valentina Jefimovna!
Prenesite moje najsrdačnije pozdrave Leonidu Saveljeviču, Valentini Jefimovnoj i Jakovu Semjonoviču.
Kako mi živite, Tamara Aleksandrovna, Valentina Jefimovna, Leonide Saveljeviču i Jakove Semjonoviču? Šta radi Valentina Jefimovna? Obavezno mi pišite, Tamara Aleksandrovna, kako su Jakov Semjonovič i Leonid Saveljevič.
Veoma sam Vas se uželeo, Tamara Aleksandrovna, a takođe i Valentine Jefimovne, i Leonida Saveljeviča, i Jakova Semjonoviča.
Da li Leonid Saveljevič još uvek boravi u vikendici ili se već vratio? Ako se vratio, pozdravite ga. A takođe i Valentinu Jefimovnu, i Jakova Semjonoviča, i Tamaru Aleksandrovnu. Toliko ste mi svi u sećanju da mi se čini da ne mogu ni za trenutak da vas zaboravim. Valentina Jefimovna mi je pred očima kao živa, a i Leonid Saveljevič, kao živ. Jakov Semjonovič mi je kao rođeni brat i sestra, a i Vi ste mi kao sestra, ili, u krajnjoj liniji, kao sestričina. Leonid Seveljevič mi je kao šurak, a Valentina Jefimovna kao neka rođaka.
Na svakom koraku sećam se svih vas, čas jednog, čas drugog, i svaki put tako jasno i razgovetno da je to pravi užas. Ali nikoga od vas ne sanjam i prilično sam začuđen što je to tako. Jer kada bih sanjao Leonida Saveljeviča - to bi bila jedna stvar, a ako bih sanjao Jakova Semjonoviča - to bi bila sasvim druga stvar. To se ne može poreći. A da vam ne pričam kako bi dručije bilo kad bih sanjao Vas nego kad bih sanjao Valentinu Jefimovnu. Zamislite samo šta se desilo pre neki dan! Spremim se ja, zamislite, da izađem, uzmem šešir da ga stavim na glavu, kad - vidim odjednom da šešir kao da nije moj a kao da je i moj, a kao, opet, i nije moj. Daleko bilo! - pomislim - kakav je ovo sad đavo! Ili je šešir moj ili nije moj. I uzmem lepo i nadenem šešir. I kad sam stavio šešir i pogledao se u ogledalo, vidim, bogami, moj šešir. A mislim: a nekako i kao da nije moj. Premda je, doduše, da se razumemo - moj. Na kraju se pokazalo da je šešir stvarno moj. A Vedenski je, opet, kupajući se u reci, upao u ribarsku mrežu i toliko se ražalostio da je smesta, čim se oslobodio, odjurio kući i tamo drkao. Pišite i Vi kako svi tamo živite. Kako je Leonid Saveljevič, da li se vratio iz vikendice ili je još tamo?
1. avgusta 1932.
Kursk
© Dzurope, Poslednja izmena 29.Novembra 1995.