Драги Тамара Александровна, Леониде Савељевичу, Јакове Семјоновичу и Валентина Јефимовна!
Пренесите моје најсрдачније поздраве Леониду Савељевичу, Валентини Јефимовној и Јакову Семјоновичу.
Како ми живите, Тамара Александровна, Валентина Јефимовна, Леониде Савељевичу и Јакове Семјоновичу? Шта ради Валентина Јефимовна? Обавезно ми пишите, Тамара Александровна, како су Јаков Семјонович и Леонид Савељевич.
Веома сам Вас се ужелео, Тамара Александровна, а такође и Валентине Јефимовне, и Леонида Савељевича, и Јакова Семјоновича.
Да ли Леонид Савељевич још увек борави у викендици или се већ вратио? Ако се вратио, поздравите га. А такође и Валентину Јефимовну, и Јакова Семјоновича, и Тамару Александровну. Толико сте ми сви у сећању да ми се чини да не могу ни за тренутак да вас заборавим. Валентина Јефимовна ми је пред очима као жива, а и Леонид Савељевич, као жив. Јаков Семјонович ми је као рођени брат и сестра, а и Ви сте ми као сестра, или, у крајњој линији, као сестричина. Леонид Севељевич ми је као шурак, а Валентина Јефимовна као нека рођака.
На сваком кораку сећам се свих вас, час једног, час другог, и сваки пут тако јасно и разговетно да је то прави ужас. Али никога од вас не сањам и прилично сам зачуђен што је то тако. Јер када бих сањао Леонида Савељевича - то би била једна ствар, а ако бих сањао Јакова Семјоновича - то би била сасвим друга ствар. То се не може порећи. А да вам не причам како би дручије било кад бих сањао Вас него кад бих сањао Валентину Јефимовну. Замислите само шта се десило пре неки дан! Спремим се ја, замислите, да изађем, узмем шешир да га ставим на главу, кад - видим одједном да шешир као да није мој а као да је и мој, а као, опет, и није мој. Далеко било! - помислим - какав је ово сад ђаво! Или је шешир мој или није мој. И узмем лепо и наденем шешир. И кад сам ставио шешир и погледао се у огледало, видим, богами, мој шешир. А мислим: а некако и као да није мој. Премда је, додуше, да се разумемо - мој. На крају се показало да је шешир стварно мој. А Веденски је, опет, купајући се у реци, упао у рибарску мрежу и толико се ражалостио да је сместа, чим се ослободио, одјурио кући и тамо дркао. Пишите и Ви како сви тамо живите. Како је Леонид Савељевич, да ли се вратио из викендице или је још тамо?
1. августа 1932.
Курск
© Џуропе, Последнја измена 29.Новембра 1995.