Добра стара Тамара Александровна,
Не волим да пишем узалуд када немам о чему. Дословно ништа се није променило откако сте отпутовали. Валентина Јефимовна и даље одлази код Тамаре Григоријевне, Тамара Григоријевна код Валентине Јефимовне. Александра Григоријевна код Леонида Савељевича, а Леонид Савељевич код Александра Ивановича. Апсолутно ништа не могу рећи ни о себи. Мало сам преплануо, мало се, поправио, мало се и пролепшао али се са тим не слажу сви. Можда би било најбоље да вам опишем случај с Леонидом Савељевичем. Једном је Леонид Савељевич дошао код мене и није ме затекао код куће. Чак му нису ни отворили врата, него су с оне стране питали: ко је то? Он је прво упитао за мене, а онда је рекао и своје презиме, које је однекуд гласило Савељев. После ми кажу да ме је тражила нека госпођа по имену Севиља. Једва сам се досетио о коме се радило. Да, а ових дана одиграо се и овакав случај. Пођемо Леонид Савељевич и ја у циркус. Стигнемо пред почетак представе и, замислите само, нестало карата. Леониде Савељевичу, кажем, да пробамо да се прошверцујемо. И кренемо. Мене су на улазу зауставили, а он, видим, успео да прође. Разбесним се и кажем: ни онај тамо нема карту! Зашто њега пуштате? А они мени: то је наш Дебели Вањка и он наступа са кловном. А знате и сами колико се Леонид Савељевич испостио, дигао руке и од Детгиза и хоће да иде у брице. Александар Иванович је купио панталоне, уверен да су оксфордске, али зато толико кратке да им ногавице једва допиру до сокни. Али Александар Иванович није клонуо духом, каже: носићу их - прошириће се. Валентина Јефимовна се преселила у дуги стан. Сигурно је да ће ускоро и одатле да је најуре. Тамара Григоријевна и Александра Григоријевна дрско заузимају вашу собу; саветујем вам да обратите пажњу. Синајци су, између осталог, велика ђубрад.
То је отприлике све што се догодило у току Вашег одуства. Ако се нешто занимљиво буде догодило, опширно ћу вам писати.
Сви смо Вас се веома зажелели. Ја сам се заљубио већ у три лепотице које личе на вас. Леонид Савељевич је на мадрацу испод свог кревета написао редом: +Тамара А. К. Н.+ А Олејников је свом сину дао име Тамара. А Валентина Јефимовна је написала писмо Барском и потписала га са +Т+ - па бирај: +Твоја+ или +Тамара+. Веровали или не, чак је и Боба Левин упутио писмо из Сибирска и распитује се: +... а како ти живиш, кога виђаш?+ Очигледно, занима га да ли виђам вас. Ових дана срео сам Данилевича. Он је сместа синуо и почео да трепће, али кад ме је препознао, одједном се сав ушиљио: +Мислио сам+, каже,>$ФНа овом месту тетка ми је однела мастионицу> +да сте ви Тамарица, али сад видим да сам вас заменио.+ Баш тако је рекао: Тамарица. Ништа му нисам одговорио, само сам га отпратио погледом и процедио кроза зубе: +Права леденица!+ Он је то сигруно чуо, брзо ми пришао и нечим - не знам чим - пљеснуо ме по образу. Чак сам и заплакао, толико ми Вас је било жао.
Немам више чиме да пишем.
17. јула 1931.