Soba mala. plitka, jednostavna.

1. ODSEČAK - REALISTIČKA MELODRAMA

JELIZAVETA BAM: Vrata će se svakog trenutka otvoriti i oni će ući. Oni će naravno ući da bi me uhvatili i zbrisali sa lica zemlje. Šta sam učinila? Šta sam učinila? Kad bih samo znala... Bežati. Ali gde pobeći? Vrata vode na stepenište, a na stepeništu ću ih sresti. Kroz prozor? (Gleda kroz prozor.) Uh! Visoko. Ne smem da iskočim. I šta sad da radim? Oh, nečiji koraci. To su oni. Zaključaću vrata i neću otvarati. Nek lupaju koliko im drago. (Udarac u vrata, zatim glas iza scene, preteći.)

GLAS: Jelizaveta Bam, otvorite. (Pauza.) Jelizaveta Bam, otvorite.
GLAS IZDALEKA: Šta je to s njom, zašto ne otvara?
GLAS IZA VRATA: Otvoriće. Jelizaveta Bam, otvorite!
(Jelizaveta Bam se baca na krevet i zapušava uši. Glasovi iza vrata.)
PRVI: Jelizaveta bam, naređujem vam da smesta otvorite.
DRUGI (tiho): Kažite joj da ćemo inače da razvalimo vrata. Daj da probam.
PRVI (glasno): Razvalićemo vrata ako odmah ne otvorite.
DRUGI: Možda nije tu?
PRVI (tiho): Tu je. Gde bi inače bila. Odjurila je ovim stepenicama, a ovo su jedina vrata. Nema kud. (Glasno.) Jelizaveta Bam, poslednji put vam kažem, otvorite vrata. (Pauza.) Razvaljuj.

(Jelizaveta Bam podiže glavu. Uz aliteracijske zvuke vrata pokušavaju da slome. Jelizaveta Bam istrčava na sredinu scene i osluškuje.)

DRUGI: Da nemate nož?

(Udarac. Jelizaveta Bam osluškuje, isturajući napred jedno rame.)

PRVI: Ne, bolje vi to ramenom.
DRUGI: Ne ide. Čekajte, probaću ovako.
(Vrata pucaju, ali ne popuštaju.)
JELIZAVETA BAM: Neću da otvorim dok mi ne kažete šta nameravate da uradite sa mnom.
PRVI: Znate vi i sami šta vas čeka.
JELIZAVETA BAM: Ne, ne znam, vi hoćete da me ubijete.
PRVI: Zaslužili ste strogu kaznu.
DRUGI: Šta je da je, nećete se izvući. Istovremeno.
JELIZAVETA BAM: Možda mi ipak možete objasniti šta sam skrivila?
PRVI: Znate vi i sami.
JELIZAVETA BAM: Ne, ne znam. (Treska nogom.)
PRVI: Dozvolićete da vam ne poverujemo.
DRUGI: Vi ste zločinac.
JELIZAVETA BAM: Ha-ha-ha-ha. Mislite li da će vam biti čista savest ako me ubijete?
PRVI: Učinićemo to u skladu s našom savešću.
JELIZAVETA BAM: U tom slučaju, avaj, vi nemate savesti.

(Potrči.)

2. ŽANR REALISTIČKE KOMEDIJE

DRUGI: Kako mislite - nemamo savesti? Petre Nikolajeviču, ona kaže da mi nemamo savesti.
JELIZAVETA BAM: Vi, Ivane Ivanoviču, nemate savesti. Vi ste jedna obična hulja.
DRUGI: Ko hulja? Ja? Ja?... Ja sam hulja.
PRVI: Dobro, čekajte, Ivane Ivanoviču. Jelizaveta Bam, ja vam naređujem.
(*Jelizaveta Bam pripija ruke uz noge i isteže glavu prema vratima.)
DRUGI: Ne, Petre Nikolajeviču, ja sam znači, hulja?
PRVI: Ama, nemojte da se vređate. Jelizaveta Bam, ja vam nare...
DRUGI: Ne, sačekajte, Petre Nikolajeviču, kažite mi da li sam ja hulja?
PRVI: Ma, ostavite me na miru.
DRUGI: Znači, ja sam po vašem mišljenju hulja, je li?
PRVI: Jeste, hulja!!!
DRUGI: Tako, znači, ja sam, po vašem mišljenju, hulja? To ste rekli?
(Jelizaveta Bam trči po sceni.)

------------------- kraj odlomka -------------------

12-24. decembra 1927.

© Yurope, Poslednja izmena 10.Novembra 1995.