ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ

Плакат Дома штампе из Лењинграда
који најављује наступ групе ОБЕРИУТА, 1928.

Соба мала. плитка, једноставна.

1. ОДСЕЧАК - РЕАЛИСТИЧКА МЕЛОДРАМА

ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Врата ће се сваког тренутка отворити и они ће ући. Они ће наравно ући да би ме ухватили и збрисали са лица земље. Шта сам учинила? Шта сам учинила? Кад бих само знала... Бежати. Али где побећи? Врата воде на степениште, а на степеништу ћу их срести. Кроз прозор? (Гледа кроз прозор.) Ух! Високо. Не смем да искочим. И шта сад да радим? Ох, нечији кораци. То су они. Закључаћу врата и нећу отварати. Нек лупају колико им драго. (Ударац у врата, затим глас иза сцене, претећи.)

ГЛАС: Јелизавета Бам, отворите. (Пауза.) Јелизавета Бам, отворите.
ГЛАС ИЗДАЛЕКА: Шта је то с њом, зашто не отвара?
ГЛАС ИЗА ВРАТА: Отвориће. Јелизавета Бам, отворите!
(Јелизавета Бам се баца на кревет и запушава уши. Гласови иза врата.)
ПРВИ: Јелизавета бам, наређујем вам да сместа отворите.
ДРУГИ (тихо): Кажите јој да ћемо иначе да развалимо врата. Дај да пробам.
ПРВИ (гласно): Развалићемо врата ако одмах не отворите.
ДРУГИ: Можда није ту?
ПРВИ (тихо): Ту је. Где би иначе била. Одјурила је овим степеницама, а ово су једина врата. Нема куд. (Гласно.) Јелизавета Бам, последњи пут вам кажем, отворите врата. (Пауза.) Разваљуј.

(Јелизавета Бам подиже главу. Уз алитерацијске звуке врата покушавају да сломе. Јелизавета Бам истрчава на средину сцене и ослушкује.)

ДРУГИ: Да немате нож?

(Ударац. Јелизавета Бам ослушкује, истурајући напред једно раме.)

ПРВИ: Не, боље ви то раменом.
ДРУГИ: Не иде. Чекајте, пробаћу овако.
(Врата пуцају, али не попуштају.)
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Нећу да отворим док ми не кажете шта намеравате да урадите са мном.
ПРВИ: Знате ви и сами шта вас чека.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Не, не знам, ви хоћете да ме убијете.
ПРВИ: Заслужили сте строгу казну.
ДРУГИ: Шта је да је, нећете се извући. Истовремено.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Можда ми ипак можете објаснити шта сам скривила?
ПРВИ: Знате ви и сами.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Не, не знам. (Треска ногом.)
ПРВИ: Дозволићете да вам не поверујемо.
ДРУГИ: Ви сте злочинац.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Ха-ха-ха-ха. Мислите ли да ће вам бити чиста савест ако ме убијете?
ПРВИ: Учинићемо то у складу с нашом савешћу.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: У том случају, авај, ви немате савести.

(Потрчи.)

2. ЖАНР РЕАЛИСТИЧКЕ КОМЕДИЈЕ

ДРУГИ: Како мислите - немамо савести? Петре Николајевичу, она каже да ми немамо савести.
ЈЕЛИЗАВЕТА БАМ: Ви, Иване Ивановичу, немате савести. Ви сте једна обична хуља.
ДРУГИ: Ко хуља? Ја? Ја?... Ја сам хуља.
ПРВИ: Добро, чекајте, Иване Ивановичу. Јелизавета Бам, ја вам наређујем.
(*Јелизавета Бам припија руке уз ноге и истеже главу према вратима.)
ДРУГИ: Не, Петре Николајевичу, ја сам значи, хуља?
ПРВИ: Ама, немојте да се вређате. Јелизавета Бам, ја вам наре...
ДРУГИ: Не, сачекајте, Петре Николајевичу, кажите ми да ли сам ја хуља?
ПРВИ: Ма, оставите ме на миру.
ДРУГИ: Значи, ја сам по вашем мишљењу хуља, је ли?
ПРВИ: Јесте, хуља!!!
ДРУГИ: Тако, значи, ја сам, по вашем мишљењу, хуља? То сте рекли?
(Јелизавета Бам трчи по сцени.)

------------------- крај одломка -------------------

12-24. децембра 1927.